Razgovor:Zločini partizana u Srbiji/Arhiva 1

Arhiva 1

Arhiva 2

Prvi podnaslov

Kakve plime i oseke? Zoranzoki21 (razgovor) 11:20, 29. januar 2017. (CET)

Pravo pitanje za autora članka. Ono što mene zanima je da li se ovaj članak odnosi na teritoriju čitave Republike Srbije ili samo na teritoriju uže Srbije (odnosno teritoriju van pokrajina) jer kada čovek čita početni deo članka stiče utisak da partizana nije ni bilo u Srbiji nakon 1941. godine i da su tu bili samo četnici DM. A šta je sa Vojvodinom, gde četnici nisu imali oragnizaciju, a partizani su imali veoma jak pokret, pogotovo u Sremu. Takođe pokret je postojao i na KiM, dok četnika DM tamo nije bilo. --Pinki (razgovor) 11:24, 29. januar 2017. (CET)

Eventualno i objašnjenje za plimu i oseku. Konkrentno: "Partizanski pokret u Srbiji imao je plime i oseke". Zoranzoki21 (razgovor) 11:26, 29. januar 2017. (CET)

Kaži konkretno šta bi ti promeni na stranici, kada je u pitanju ta priča o užoj Srbiji i pokrajinama. Kako kategorija četnici nema veze sa ovim. Da li su se zločini dešavali tokom jednog od oslobodilačkih ratova. Kako onda i zločini nemaju veze. Kako ti na temi Četnici i Jugoslovenska vojska u otadžbini ne smeta isto dupliranje kategorija. @Zoranzoki21 Ako treba mogu da preformulišem to plime i oseke.--Orion1964 (razgovor) 11:49, 29. januar 2017. (CET)

Preformuliši to za plime i za oseke. A kad hoćeš da spomeneš nekog korisnika u obliku @korisnik, radi se to ovako:

{{re|neki korisnik}}

. Zoranzoki21 (razgovor) 11:55, 29. januar 2017. (CET)

Ok čovek. Hvala. Čim stignem evo se Pinki razmahao u brisanju.--Orion1964 (razgovor) 11:58, 29. januar 2017. (CET)

Kategorije članka

@ Pinki Očekujem obrazloženje za brisanje. Nauči da koristiš stranicu za razgovor.--Orion1964 (razgovor) 11:05, 29. januar 2017. (CET)

Nije ti potrebno nikakvo obrazloženje, već poznavanje pravila Vikipedije (umesto što mitinguješ po stranicama za razgovor, trebao si čitati upitstva za izradu članaka)! Ovde se radi o dupliranju kategorija. Kategorija:Srbija u Drugom svetskom ratu je pod kategorija Kategorije:Jugoslavija u Drugom svetskom ratu i Kategorije:Istorija Srbije, a Kategorija:Četnici i Kategorija:Srpska istorija tokom oslobodilačkih ratova nemaju veze sa ovim člankom. --Pinki (razgovor) 11:10, 29. januar 2017. (CET)

Pravila oko kategorisanja članak nisam izmislio ja, već postoje na Vikipediji. Da je naslov ovog članka Zločini partizana nad četnicima u Drugom svetskom ratu onda bi ta kategorija mogla da stoji, a ovako ne. Što se tiče Kategorije:Srpska istorija tokom oslobodilačkih ratova taj termin se odnosi na oslobodilačke ratove od 1912. do 1918, kao i komitske akcije pre toga, a Drugi svetski rat s tim nema veze. Što se tiče članaka Četnici i JVuO tu vlada velika konfuzija i jako su loše napisani, pa me ne čudi da su i pogrešno kategorisani--Pinki (razgovor) 12:02, 29. januar 2017. (CET)

Interesantno da tamo nisi brisao kategorije, nešto te ova tema posebno interesuje.--Orion1964 (razgovor) 12:14, 29. januar 2017. (CET)

Pretpostavljam da ce ovaj clanak da bude o desavanjima posle 12. septembra 1944. Odlicno. -- Bojan  Razgovor  04:54, 31. januar 2017. (CET)

Moguće da ću pisati i o zločinima pre 1944. godine, ali oni su svakako zasenjeni onim što se dešavalo 1944-45. Na šablonu piše da je tačnost članka osporena i da treba pogledati na stranici za razgovor, a tamo ne vidim nikakva osporavanja!--Orion1964 (razgovor) 11:24, 31. januar 2017. (CET)

Četnici su imali prevagu zahvaljujući nizu stvari, pa između ostalog i zahvaljujući kolaboraciji. Represalije su svakako ozbiljniji razlog, a bezobzirna politika koja provociranja represalija svakako nije išla na ruku partizanima. Za ovu temu čak to nije ni bitno koji je razlog četničke prevage. Prevaga je postojala, što za temu jeste bitno, a razlozi mogu da se objašnjavaju na nekoj drugoj stranici.--Orion1964 (razgovor) 14:25, 31. januar 2017. (CET)

Veoma je to važna činjenica, jer neki neupućeni čitalac stiče sledeći utisak — četnici su imali podršku u Srbiji, a partizani ne. To nije tačna činjenica, jer ako bi sagledali situaciju na čitavoj teritoriji Republike Srbije onda ti nije baš tako. Četnici nisu imali nikakvu organizaciju niti jedinicu na području Vojvodine, a ni na Kosovu. Ovde govorimo o četnicima Draže Mihailovića, što bi trebalo naglasiti u članku. Partizanski pokret je takođe postojao, a u leto 1944. snažno ojačao na području južne Srbije, ali i Raške oblasti (Sandžak). Ako zastupaš tezu o dva antifašistička pokreta, kako to da su se Nemci trudili da partizana nema u Srbiji, a da su četnike tolerisali!? To da je postojala saradnja četnika Draže Mihailovića i Nedića je istorijska činjenica, koji ni sami četnici ne kriju. Nakon Prve neprijateljske ofanzive, posle povlačenja glavnine partizanskih jedinica u Sandžak, u zimu 1941/42 odnos preostalih partizanskih sanaga i snaga četnici-nedićevci-ljotićevci bio je 1:30. Izvini, a ko bi se održao u takvoj poziciji, kada slabo naoružani i gladni partizani nisu mogli da se odupru neprijatljeu koji je imao pomoć okupatora. Ipak uprkos tome pojedine partizanske grupe su čitavo vreme rata postojale u užoj Srbiji. Evo jedne interesantne fotografije — legalizovani četnici sprovode zarobljene partizane u Valjevu i to na godišnjicu Vojnog puča, 27. marta 1942. godine. Da li ima bilo gde fotografije ili podatka o suprotnom slučaju, da partizani vode zarobljene četnike na vešanje po naređenju oficira Vermahta!--Pinki (razgovor) 14:40, 31. januar 2017. (CET)

Neupućen čitalac nek potraži temu koja se bavi uzrocima prevage četnika, ovo je stranica o zločinima partizana. Partizani su u početku imali prevagu. Oktobra 1941 su Srbi počeli da shvataju da će Nemci da nas satru. Partizani su hteli da nastave dotadašnju politiku, a četnici su shvatili da to vodi ka istrebljenju. Posle oktobarske tragedije više ništa nije bilo isto. Partizani su izgubili podršku u narodu baš zbog insistiranja na nastavljanju politike provociranja Nemaca. Ne kaže Jovo Kapičić slučajno da je Srbija bila za četnike. Nije on mutav. Pisanje o uzrocima četničke prevage stvarno nije tema za ovu stranicu koja se bavi zločinima partizana. Percepcija partizana o Srbiji kao četničkom uporištu naprotiv jeste bitna za ovu temu jer su mnogi ljudi stradali upravo zbog toga. Vidi, moj deda je iz sela Vranić kod Stepojevca. Ne sumnjam da si upoznat šta je tamo bilo. Drugog dedu su hteli četnici da zakolju jer nije prijavio četničkom odboru da je video partizane, pa je jedva izvukao živu glavu. Ti meni ne mora da se pričaš kakvih je životinja bilo u četnicima, ja to dobro znam, ali isto tako znam da ustanku nije bilo vreme 1941. To su skapirali Srbi posle Oktobarske tragedije. Ako mene pitaš to je glavni razlog za partizanski krah 1941, a kolaboracija sporedni. I opet napominjem prevaga je činjenica važna za temu, kao i viđenje te prevage kroz partizansku prizmu, a stvarni uzroci prevage su potpuno nebitni za temu, pa čak i da ste vi u pravu elaboriranje toga na ovoj stranici se zove promašena tema.--Orion1964 (razgovor) 15:15, 31. januar 2017. (CET)

Naravno neka neupućeni čitalac traži opširnije uzroke prevage, ali tih par reči mu u mnogome objašnjavaju šta treba da traži. Mešaš oktobar (verovatno misleći na događaj u Kragujevcu) i decembar (završetak prve neprijateljske ofanzive), što ponovo potvrđuje moju tezu da ili slabo poznaješ ili slabo razumeš temu. Partizani nisu doživeli krah jer ih je narod napustio, već su se usled jake okupatorsko-kvinsliške ofanzive morali povući van nemačke okupacione zone, nešto poput situacije iz 1915. godine. Kada se glavnina povukla, ostatak partizana je bio skoro uništen usled jake zime i pre svega kvinsliških potera.

Ti kao viđenje partizansko viđenje četničke prevage citiraš Jovu Kapičića. Svaka čast njemu, ali on nije istoričar. On ne sagledava širu sliku događaja, već priča svoj lični doživljaj događaja u kojima je učestvovao. On je kao savremenik značajan, ali ne može biti relevantan kao istoričar.--Pinki (razgovor) 21:30, 31. januar 2017. (CET)

Zaboravih pa da dodam uzroci četničke prevage su itekako tema za stranicu koja se bavi zločinima partizana, jer su oni delom uzročnik za one zločine koji su vršeni nad otvorenim saradnicima okupatora. Nisu partizani bili nekakvi osvajači koji su došli i pobili starosedoce. Nisu partizani kauboji, a četnici Indijanci shvati to. --Pinki (razgovor) 22:29, 31. januar 2017. (CET)

Draža Mihailović je muljator veliki. Kolika je ta popularnost četnika bila, videlo se 1944. kada su se četničke jedinice raspadale i prelazile na stranu partizana. Mihailović je naredio nekoliko mobilizacija koji su bile više neuspešne nego uspešne. Sa druge strane, partizanske jedinice nakon proboja u Srbiju su porasle višestruko (dva do tri puta). Toliko o prevazi. -- Bojan  Razgovor  17:50, 31. јануар 2017. (CET)

Srđan Cvetković

Da kažemo nešto o ovom "ekspertu". Citat iz druge strane njegove knjige Između srpa i čekića:

Trijumfalni i harizmatični ulazak Josipa Broza Tita na belom konju 20. oktobra 1944. preko Pančevačkog mosta u tek oslobođeni grad, okruženog sa svojim najbližim saradnicima

1. Tito je 20. oktobra bio u Vršcu
2. Nije mogao da uđe u Beograd preko Pančevačkog mosta jer je Pančevački most bio srušen!!!
3. Tito je u Beograd iz Banata mogao doći samo sovjetskim brodom (tako je bilo i u grad je ušao 25. ili 26. oktobra.

Sledeći pasus se citira neko navodno pismo Tita Peki Dapčeviću da traži Krajišnike da počisti grad od švapskih stanovnika. To pismo je falsifikat, negde sam već napisao kako je pismo išlo u originalu, sad ću ga pronaći.

U samom uvodu svoje knjige ima 4 neistine. Ko njemu posle ovoga može da veruje? -- Bojan  Razgovor  16:16, 31. januar 2017. (CET)

Navodni civili

• Dragoljub Mihailović, oficir, osuđen na smrt
• Milan Nedić, oficir, verovatno izvršio samoubistvo
• Dragi Jovanović, policajac, osuđen na smrt
• Nikola Kalabić, rezervni oficir, verovatno ubijen
• Miroslav Trifunović, oficir, poginuo u borbi na Zelengori
• Miodrag Palošević, oficir, poginuo u borbi na Zelengori
• Dragoslav Račić, oficir, poginuo u borbi posle Zelengore
• Milan Aćimović, policajac, poginuo u borbi na Zelengori
• Neško Nedić, oficir, ubijen u borbi na Zelengori
• Svetozar Vujković, policajac upravnik banjičkog logora, osuđen na smrt
• Boško Bećarević, oficir u SDK, osuđen na smrt
• Miloš Glišić, oficir, osuđen na smrt
• Dragutin Keserović, oficir, osuđen na smrt
• Predrag Raković, oficir, ubijen u borbi
• Dragiša Vasić, rezervni oficir, ubile su ga ustaše u Jasenovcu, ne partizani
• Milorad Mojić, Ljotićev sekretar i oficir SDK, ubile su ga ustaše u Zagrebu, ne partizani
• Branko Gašparević, [1] osuđen na smrt (inspiracija za majora Gašpara iz Otpisanih)
• Juraj Špiler, policajac (inspiracija za Šicera iz serije Salaš u Malom Ritu)
• Velibor Jonić, ministar u Nedićevoj vladi
• Momčilo Janković, ministar u Nedićevoj vladi
• i sigurno još par stotina ili hiljada još mnogi čija imena ne znače ništa za 99,9% čitalaca

Malo čudno daluje da obožavaoci četnika preuveličavaju broj četnika koji je recimo poginuo na Zelengori (čak do 10.000) ili ljotićevaca (više hiljada) u Sloveniji. Gde su još gubici nedićevaca prilikom povlačenja preko Sandžaka, pa u borbama oko Tuzle... A ovamo se piše tako da ispada da se 90% stradalih srpske nacionalnosti (od ukupno oko 15000 osoba popisanih do 2014. godine) proglašava civilima. Ne mere jedno i drugo. Čak i da je neko civil, ne znači automatski da nije bio saradnik okupatora i kvislinga.-- Bojan  Razgovor  17:51, 31. januar 2017. (CET)

Milion i sedamsto šest hiljada, šesto hiljada, sedam hiljada. Deluju li vam ove brojke poznato? Armije dobro plaćenih režimskih istoričara, gomila instituta, celokupna propagandna mašinerija, decenijama se bavila, pravljenjem zbornika sa pažljivo selektovanim dokumenataima, fabrikovanjem falsifikata, poluistina, laži. Kada su posle takozvanih demokratskih promena upitani da daju podatke na osnovu čega su odredili broj žrtava u Jugoslaviji, broj postradalih u Jasenovcu i Kragujevcu, meketali su kao koze i niko nije znao da da bilo kakav smislen odgovor. Interesantno da u silnim zbornicima nema dokumenata koji oѕbiljno optužuju komuniste. Verovatno je da su komunisti bili bezgrešni pa zato toga i nema. Vi se na stranicama pozivate na takvu istorijografiju. Jadno! Ako me ne bude mrzelo da napišem članak, koji ćete vi da obrišete pod lažnim izgovorima, možda sednem i napišem kako su pobednici falsifikovali istoriju. "Tuđmanu nemojte pakovati". Pakovalo se znači i dojučerašnjim ratnim drugovima. Da li se pakovalo dojučerašnjim neprijateljima? Ma ne. Oni koji se pozivaju na takvu istorijografiju imaju obraza da prozivaju onih nekoliko istoričara, Don Kihota, koji pokušavaju da daju nekakav koliko toliko odmeren pogled na celu sliku. Proglašavaju ih fašistima, izbacuje iz stranaka, po medijima prikivaju na stub srama. Očigledno da su pobednici dobro pozicionirali potomke. Umro je Jovo Kapičić, umro je Blažo Jovanović, ali njihovi duhovni i krvni potomci bi i dalje čiste "smeće po Srbiji". --Orion1964 (razgovor) 22:52, 31. januar 2017. (CET)

Pitao sam vas više puta da li bi pristali da vam pobiju porodicu i još dvadeset komšijskih porodoca za jednog ubijenog okupatotskog vojnika. Nikad ne odgovoriste!!! To je razlog što su partizani pukli u Srbiji 1941. Staljinovo naređenje je bilo bitnije nego srpske žrtve. Dakle da li bi pristali da vam pobiju porodicu i još drugih dvadeset porodica radi jednog okupatorskog vojnika!!! DA ČUJEM ODGOVOR, HEROJI!--Orion1964 (razgovor) 23:10, 31. januar 2017. (CET)

Jedino ko ovde falsifikuje si ti. Niko nas ne piše istoriju koju bi volela da se desilo, već koja se desila. -- Bojan  Razgovor  04:40, 1. februar 2017. (CET)

Amnestije i prevaga

Za temu Zločini partizana u Srbiji ti pišeš ceo pasus o ponuđenim amnestijama!!! To valjda opravdava likvidacije hiljada ljudi bez suda! Napisao sam već da je to u istoj ravni kao i opravdavanje zločina četnika time što im je Draža nudio da pređu pod njegovu komandu. Znači to opravdanje (a očigledno ti je to cilj) je potpuna besmislica. Amnestije ne opravdavaju zločine, mogu se pomenuti u jedoj rečenici, ali ceo pasus... U vezi prevage koju si koliko vidim potpuno izbacio (a koja je jako bitna za razumevanje partizanske percepcije Srbije) je od najvećeg značaja ono što sam vas pitao u prethodnom postu. To se pitanje samo nametalo svakom Srbinu posle Oktobarske tragedije i to je glavni razlog komunističkog kraha u Srbiji. Narod shvata da je politika pogrešna, jedinice se osipaju i ne obnavljaju, tvoji protivnici jačaju, a ti slabiš. Za par meseci pukneš kao mehur od sapunice. Posle odlaska iz Srbije Tito nudi ostavku. Zašto? Ostavka se naravno ne prihvata jer oni koji treba da odlučuju o njoj su i sami saučestvovali u greškama - ako je Tito kriv i oni su. Šta tu ima što vam nije jasno?--Orion1964 (razgovor) 06:02, 1. februar 2017. (CET)

O razlozima kako ti kažeš „partizanskog kraha” sam ti odgovorio u gornjem podnaslovu i krah nije bio Oktobarski, već decembarski! Ovde se radi o istorijskim činjenicama koje bolje oslikavaju događaje. Draža nikada tokom nije pozvao partizane da priđu pod njegovu komandu, dok je obrnuti potiv došao ne samo od partizana i Tita, već i od Saveznika i kralja Petra. --Pinki (razgovor) 10:01, 1. februar 2017. (CET)

Nisam nigde pomenuo nikakav "oktobarski krah", pročitaj dosadašnju raspravu. Oktobarsku tragediju jesam. U Brajićima je bilo govora o zajedničkom štabu, gde partizani nisu pristali da prihvate komandu Mihailovića. O tome piše Dikin, a i Mihailović je o tome govorio na suđenju. Vidi, ovo je pomalo komično, ceo pasus o amnestijama na stranici o partizanskim zločinima - kakvo je to opravdanje zločine koji su počinjeni? Nema potrebe da ratujemo izmenama, treba da pronađemo formulaciju sa kojom će svi biti zadovoljni. Pomenite vi u jednoj rečenici amnestiju, ja ću u jednoj rečenici prevagu, ili da o tome uopšte ne pišemo. Ako vi insistirate na objašnjenju prevage kolaboracijom onda ja insistiram da posle amnestije stoji da to svakako ne može biti opravdanje za zločine.--Orion1964 (razgovor) 12:19, 1. februar 2017. (CET)

Ma neka vam amnestija ostane--Orion1964 (razgovor) 13:01, 1. februar 2017. (CET)

Zašto brišeš referencu?--Orion1964 (razgovor) 14:16, 1. februar 2017. (CET)

Ne brišem referencu, nego vraćam na Bokicinu verziju, koju si bez koncenzusa izbacio. --Pinki (razgovor) 14:17, 1. februar 2017. (CET)

Tvoj problem je što ovaj članak koji je o opštim partizanskim zločinima želiš da napišeš kao da je članak o partizanskim zločinima nad četnicima! Gde je ovde pasus i šire pojašnjenje zločina nad Nemcima i Mađarima, koji i čine većinu ubijenih!?--Pinki (razgovor) 14:19, 1. februar 2017. (CET)

Šta sam izbacio? Bojanov pasus je ostao samo sam vratio moj pasus koji ste vi obrisali, onako kako ti kažeš bez konsenzusa, Znači ostao je i Bojanov pasus, a vratio sam i moj pasus. Biće brate i o Nemcima i Mađarima, al ne mogu da stignem od vas. Više vremena gubimo oko sitnica nego oko rada. Vratiću promene, pa pogledaj.--Orion1964 (razgovor) 14:45, 1. februar 2017. (CET)

Amnesttije su bitne jer pokazuju da je veći broj srbijanskih četnika amnestiran nego što je ubijen. A oni koji su ubijeni - većina je stradala u borbama i to kada su od kralja proglašeni odmetnicima i bez dileme sarađivali sa Nemcima (u borbama za Valjevo, proboju zajedno sa armijskom grupom E kroz Sandžak i istočnu Bosnu, napadu na Tuzlu i na Zelengori između ostalog).

Što se tiče prevage - to nije popularnost. Da su četnici zaista imali prevagu u Srbiji, Drugi svetski rat bi se malo drugačije završio. Draža Mihailović je septembra naredio prisilnu mobilizaciju - broj četnika u Srbiji se uvećao možda za deset hiljada do ukupno maksimalnih 40.000. Uporediti to sa činjenicom da su partizanske divizije rasle višestruko. -- Bojan  Razgovor  22:38, 1. фебруар 2017. (CET)

Могу да се сложим са скоро свиме што си написао сем са тим да би се ствари другачије завршиле. Велики су нам скројили капу, направили дил и како су се они договорили тако је морало бити. Поменуо сам ти у једном разговору Грчку. Мали могу самостално да делују у оквирима граница које им велики одреде. То је правило , а изузетци су веома ретки.--Orion1964 (разговор) 23:50, 1. фебруар 2017. (CET)

Strane sile. tj. Saveznici nisu terali četnike na kolaboraciju, četnici su tu kolaboraciju krili. To je bio izbor četnika da sarađuju sa okupatorima. Isto tako ja tu ne vidim nikakvu popularnost četnika, koji a) nisu delovali na teritoriji Vojvodine i Kosova, b) na celoj teritoriji Srbije je zabeleženo 15-20.000 stradalih, od toga nisu ni svi Srbi, a onog što jesu dobar deo su ljotićevci, nedićevci i agenti Specijalne policije, kao i osobe koje su nesporni kolaboracionisti i/ili ratni zločinci. 15-20.000 stradalih predstavlja samo 1-2% stanovništva samo predratne Moravske banovine, a gde su još delovi Dunavske, Zetske, Vardarske, Drinske banovine i uprave grada Beograda. Tako da on neke popularnosti četnika i kažnjavanje Srbije nema govora. -- Bojan  Razgovor  21:04, 2. februar 2017. (CET)

Nigde i nisam pominjao popularnost četnika. Kolaboracija nije mogla da bude popularna, ali je provociranje represalija bilo još manje popularno. Narodu je bio pun k... i svih manijaka koji su ubijali bez obzira koju značku da su nosili na kapi. O razlozima kolaboracije smo već govorili, a saveznička prljava politika svakako u tome ima ulogu. I partizani su pravili dilove sa Nemcima posle bitke na Neretvi, ušli u dvomesečne žestoke okršaje sa četnicima, oslabili i sebe i njih i malo je falilo da i jedni i drugi budu počišćeni zbog toga. O tome da se nalagala likvidacija svih koji "bi sutra mogli da budu neprijatelji" nema potrebe da se sporimo, a oni što su stvarno bili krivi nisu čekali oslobođenje nego su pobegli zajedno sa Nemcima. Poubijani su ovde oni koji su ostali, vrlo često bez ili sa malo krivice. Zna se da su postreljani pripadnici saobraćajne i rečne policije na primer. O kažnjavanju Srbije naravno ima govora, imaš gore citat Jova Kapičića. Ima po partizanskim memoarima interesantnih momenata. "Zakleo sam se još kao skojevac, kad dođem u Beograd i upadnem u one vile buržujske,ovih eksploatatora i krvopija i radničke klase i poštenih ljudi, ja ću pronaći najluksuzniju vilu nekog buržuja, potražiti najluksuzniji krevet i sve sa čizmama svojim i ličkim blatom na njima, leći i prespavati. To se i desilo." - M. Trešnjić major OZN-e. Vojvodu Petra Bojovića su u 86. godini šamarali i tukli na ulici, odveli u zatvor pa je i tamo svakodnevno fizički maltretiran i ponižavan, od čega je i umro neposredno posle puštanja iz zatvora. Mihailo Lalić, pisac koga ja inače veoma cenim, nema u svojim knjigama ni jednog jedinog pozitivnog Srbijanca, a pročitao sam svaku njegovu knjigu. Crnogorski komunisti su vaspitavani na pričama da su ih Srbijanci okupirali 1918. godine, a priče o Božićnoj pobuni su napumpavane do fantastičnih razmera. Ima i za sve to citata i referenci, pa ako treba...--Orion1964 (razgovor) 22:36, 2. februar 2017. (CET)

Molim bez tog na slovo K! Eto sada si sam diskreditovao Jovu Kapičića - jer upravo on je tom svojom izjavom o „četničkoj Srbiji” želeo da izdigne Crnu Goru kao više antifašističku i partizansku. Što se tiče tog senilnog Trešnjića, koji je govorio na Cvetkovićevoj izložbi, sve je to upitno. S naknadnom pameću on može da tvrdi sada šta hoće. Za vojvodu Bojovića i njegov slučaj još niko nije naveo konkretne i pouzdane izvore da se to zaista i desilo na način koji se danas tvrdi. --Pinki (razgovor) 22:49, 2. februar 2017. (CET)

Da, izgleda svi ti ljudi lažu uključujući i Jovu Kapu.--Orion1964 (razgovor) 23:16, 2. februar 2017. (CET)

Svi istoričari se ograđuju u vezi događaja s Bojovićem, jer niko nema relevantne dokaze za ovako ozbiljne optužbe sem Cvetkovića! A ovu priču sa blatnjavim cipelama i buržujskim krevetima je prosuo još davno Duško Kovačević. Samo znaj da to ličko blato zaslužuje više poštovanja nego svi luksuzni kreveti zajedno. --Pinki (razgovor) 23:27, 2. februar 2017. (CET)

Ja cu obrisati izjavu Jove Kapičića jer brojke i događaji ne podržavaju njegovu izjavu. Manje od 1% stradalih državljana Kraljevine Jugoslavije srpskog porekla koji su živeli na tlu današnje Srbije od 12. septembra 1944. pa do 1948. (napominjem n-ti put, tu su na hiljade četnika/nedićevaca/ljotićevaca koji su poginuli u borbama, koji su bili kvislinzi/ratni zločinci/propagandisti/nosioci kvislinškog-okupatorskog represivnog režima). Zločin može biti samo streljanje ratnih zarobljenika i ljudi koji nisu imali nikakve veze Nedićem, Ljotićem i Mihailovićem -- Bojan  Razgovor  23:37, 2. februar 2017. (CET)

Jel ti mene zasmejavaš? Jedan posto od današnjeg stanovništva Srbije je osamdeset hiljada. Tebi je to malo? Vansudsko ubistvo svakog čoveka je zločin, bez obzira da li je on kriv ili ne. To je stvar prava, a ne moje ili vaše procene. Dakle iznete argumentacije su besmislene. Vidim žulja vas Jovo, nezgodno je kada čovek iskreno kaže šta misli, kao i to šta se i kako radilo. Da postoji ovakva argumentacija koja ilustruje zločine četnika "siguran sam" da bi i to brisao. Zbog čega bih ja pristao da se danas ovo obriše? Da bi vi sutra obrisali neki drugi deo teksta, pa prekosutra treći!!! Kako ja da imam poverenja u vas kao kolege kad ste onda obrisali celu stranu? Ne slažemo se u viđenju stvari i to je normalno, ali ja imam pravo da izložim argumentaciju suprotnu vašim gledištima, a bojim se da vi to ne prihvatate. Postoji li način da mi dovršimo rad na ovoj stranici? Hoćemo li ikada stići do Nemaca i Mađara ili ćemo da ratujemo oko svakog zareza i tačke. I posle svega ovoga opet ću ja da budem onaj koji se samo bavi raspravama, a ne radom. Što ne obrišete Đujićeve faksimile. Naćiću vam ja već neki fejk razlog, kao što vi ovde nalazite. Sad ću ja da skoknem na neke od vaših strana, da malo ja naoštrim gumicu za brisanje...--Orion1964 (razgovor) 08:40, 3. februar 2017. (CET)

Ponašaš se kao neko neozbljino dete! Brišete vi meni, pa ću sada ja vama - odlična argumentacija. --Pinki (razgovor) 08:53, 3. februar 2017. (CET)

Odgovori ti na ostalo što sam napisao ili još bolje vrati citate Jove Kapičića jer sam vam dokazao da je razlog za brisanje toga besmislen. Jeste, ja sam baš poznat po brisanju tuđih tekstova. :)--Orion1964 (razgovor) 09:02, 3. februar 2017. (CET)

Ja nisam ništa ni brisao, da bih vraćao. Šta si pitao gore? Da li te zasmejava? Ne ne zasmejava te! U to vansudsko ubistvo „stručnjaci” iz Komisije su ubacili mnogo ljudi koji su stradali u borbi, a stradnje u borbi nije zločin. Đujićevi faksimili su dokumenti, a izjave Jove Kapičića nekim novinama nisu.--Pinki (razgovor) 09:09, 3. februar 2017. (CET)

Govorim o srpskom stanovništvu. 15-20.000 stanovnika centralne Srbije je manje od 1% stanovništva prema popisu iz 1931. A to su četnici, nedićevci, ljotićevci, agenti specijalne policije poginuli, u borbi ili streljani (amnestija se nije odnosila na fašiste-dobrovoljce, tj. ljotićevce i ko ih šiša kada su se divili Hitleru). -- Bojan  Razgovor  09:08, 3. фебруар 2017. (CET)

Ђујићеви факсимили су у истом рангу са Јововим изјавама, с тим што се за Ђујићеве факсимиле постањља питање аутентичности, а за Јовове изјаве не. Јовове изјаве су битне јер добро илуструју мржњу појединих комуниста (посебно црногорских) према Србији која се видела као монархистичко, великосрпско и четничко упориште. ГЛАНО ПИТАЊЕ ЈЕ БИЛО КАКО ДА ДОВРШИМО РАД НА ОВОЈ СТРАНИ.--Orion1964 (разговор) 09:52, 3. фебруар 2017. (CET)

Poenta Kapičićeve izjave što ona treba da dočara neki plan, ali rezultati (15-20. stradalih što je manje od 1% stradalih stanovnika centralne Srbije, ubrajajući hiljade ljudi koji su ubijeni u borbama do maja 1945, kao odmetnici posle maja 1945 ili ako im je suđeno posle rata). Ja nisam čuo nijedno ime koje je stradalo samo zato što je imao kuću na Dedinju, a da nije bio na neki način povezan sa okupatorom ili kolaboracionistima. Primera radi, stanovnika Beograda je manje stradalo posle 1944. nego što je ubijeno u Jajincima ili stradalo na Sajmištu za vreme okupacije. -- Bojan  Razgovor  10:10, 3. фебруар 2017. (CET)

Није ствар о плану него о перцепцији Србије која из њихових глава није испарила ни 50 година после рата. Уз такву перцепцију не треба ти план. Неће бити да је само Јово ствари видео тако. Да се нису са њим слагали не би га држали ту где је био, а био је увек на местима где је могао много зла да учини. Дакле изјава је врло битна. Зато је и обрисана.--Orion1964 (разговор) 10:31, 3. фебруар 2017. (CET)

Partizani su imali dobre razloge da mrze četnike i nedićevce, pa ipak amnestirano je više od 10.000 njih (samo u Srbiji) jer su smatrali da su zavedeni od strane svojih oficira i prisilno mobilisani. Ko je poginuo/ubijen posle 12. septembra, sam je kriv jer više puta im je ponuđena ruka. Ljotićevci, ustaše i SS-ovci takvu priliku nisu dobijali jer su to bile dobrovoljačke formacije. -- Bojan  Razgovor  10:41, 3. фебруар 2017. (CET)

Референце

За поглавља Немци, Срби и Мађари треба навести референце.--Orion1964 (разговор) 08:59, 4. фебруар 2017. (CET)

Уклонио сам реченицу која каже: Свакако да је део оних који су ликвидирани своју судбину и заслужио...... То што аутор неке књиге мисли да је неко заслужио да буде вансудски убијен, то је његова приватна ствар и став, а не реченица која треба да стоји на Википедији. Nkspja (разговор) 18:54, 28. фебруар 2017. (CET)

Део стрељаних је суђен па ликвидиран. Дакле не тврди се да је оправдано вансудско убијање него да су неки људи и заслужили своју судбину, што не видим да може бити спорно.--Orion1964 (разговор) 06:40, 1. март 2017. (CET)

Aha. Zanimljivo, nikad do sad nisa čuo za upotrebu pojma likvidacija za legalno streljanje. Mada, i tako, čovek pominje 'sudbinu', kao 'zaslužili su svoju sudbinu', nekako mi to nije baš naučno, pominjanje sudbine...... — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Nkspja (разговор • доприноси)

To što ti nisi čuo da je i po zakonima Kraljevine Jugoslavije bila predviđena i smrtna kazna za njene državljane koji stupe u okupatosku vojsku je tvoj problem. Ljotićevci su dobrovoljno stupili u nemačku službu i prilično su bili revnosni u tome. Na njih se nije odnosila amnestija, tako da tu nema šta da se čudiš. Za četnike je važila amnestija i bilo ih je tri. Većina od 55-60.000 do sada popisanih stradalih nije streljana, već su umrli u borbi (četnici, balisti), od tifusa (četnici) i loših uslova u logorima (Nemci) -- Bojan  Razgovor  03:06, 4. март 2017. (CET)

Ја преблем немам, једино га имаш ти што мрзиш четнике и љотићевце. Смртна казна и по том закону није била једина могућа. А вансудско убиство љотићевца јесте ратни злочин. Nkspja (разговор) 11:10, 5. март 2017. (CET)

Da li si ti ikad čuo za Stevana Moljevića, Đuru Vilovića, Đuru Đurovića, Slavka Vranješevića? Kako su oni završili? Da li si ikad čuo da su četnici stradali u Sjenici od američkih i britanskh bombardera jer su dan ranije Nemci preoteli grad od partizana? Da li si ikad čuo strašne gbitke četnika u bici na Zelengori, za Tuzlu, za odmetnike koji su ubijali posle rata? Da su se ranije predali možda bi bili amnestirani. Za zarobljene četnike postojao je logor u Šapcu, neki su pušteni kući posle amnestije, neki su robijali malo. Naravno, bilo je nekih grešaka, ali ni slučajno u obimu kako revizionisti žele da predstave. -- Bojan  Razgovor  02:44, 6. mart 2017. (CET)

Svi su činili strašne stvari i prolili more krvi. Ako ništa ne naučimo iz toga što se desilo onda su svi koji su stradali džabe umrli. Zato treba da jasno sagledamo šta se dešavalo, bez ideologije. Treba nam da smo jedinstveni i treba sa komšijama da nađemo nekakav zajednički jezik koliko god da je to teško, jer ćemo i mi i oni opet u klanicu, ako dozvolimo da nas veliki u to gurnu. Tako je bilo svaki put i treba mnogo mudrosti da se to izbegne. Treba pogledati koji su narodi u prošlosti uspeli da se sačuvaju u ludim vremenima, pa od njih nešto da naučimo.--Orion1964 (razgovor) 20:02, 5. mart 2017. (CET)

Ne znam zašto mi pričaš svo to Bojane, ja sam samo rekao da pravim razliku izmđeu toga šta nije zločin, a šta jeste zločine. O tome sam pričao. Da,Orione, to je manje-više onako kako i ja mislim. Zato je, npr. , veoma loše da četnici i partizani po Srbiji porede jedni druge sa ustašama. Takva retiraka može, nažalost, u nekoj budućnosti proizvesti i građanski rat. Nkspja (razgovor) 20:01, 6. mart 2017. (CET)

Kad ćemo konačno napisati neki članak kako treba?

Ma kako kontroverzna neka tema bila, ne smemo dopustiti – da iz čiste neozbiljnosti nekih tzv. urednika enciklopedije – članci imaju fizičke nedoslednosti u samom tekstu. Npr. ako se ovaj članak čita u kontinuitetu prvo piše da je po izveštaju državne komisije bilo 4500 mađarskih žrtava a kasnije piše da ih je po izveštaju komisije bilo 6112. Ne piše da li su žrtve nevine ili nisu, kako su stradale (pale ispred voza? upale u Tisu?), zatim: koja komisija, kada, koje godine, gde je referenca? Zašto pišeš brojeve, ako ne znaš izvor? Gde su nestali izvori? Ko ovako piše enciklopediju?

Šta će na startu šablon osporeno? Kako je osporeno kada se navode brojevi državne komisije i naučni izvori? Šta je u stvari osporeno? Ceo članak, neki njegov deo, sama tema? Možda bi trebalo izmeniti šablon, jer je nedorečiv i čitaoce navodi na pogrešne zaključke.

Posmatrajući muku kojom nastaju ovakvi članci pitam se da li je posredi namerna opstrukcija tuđeg rada, ko se trudi i muči da napiše nešto objektivno, referencirano, ma koliko bilo tamno ili belo a desilo se ovde ispod našeg neba? Da li da pišemo samo o lepim temama, a ostalo da batalimo? Naravno da su ovo teške teme. Ali istorija nije nauka u kojoj treba izmišljati šta se desilo a šta nije, nego treba znati ili ne, ili na kraju krajeva može se i ne želeti znati, to jest praviti se glup (gluv, slep i nem), i to je rešenje ali onda pusti drugima da pišu kako treba.–— [Korisnik:Jozefsu]^–Razgovor 02:12, 26. jun 2017. (CEST)

Nikad, kad se koriste izvori poput Večernjih novosti. -- Bojan  Razgovor  03:51, 26. jun 2017. (CEST)

Kako niko drugi nema šta da kaže u ovoj temi osim tebe? Na moj dopis koji sam namenio kao apel, odmah ideš u kontranapad, napadaš mene, pošto si u njemu prepoznao sebe. Lepo, vidim ništa novo kode tebe. Nije mi bila namera, nikad mi nije namera da napadam, ali ću da se branim. Da stavio sam vesti, proverljiva, svakodnevna dešavanja - reci mi kako to ne može biti relevantno? Zašto je bilo koja publikacija SANU proverljivija i obavezno tačnija od svakodnevnih vesti sa ulice? Kad se to desilo da su vesti prestale biti deo istorije? Hajde da batalimo Novosti, ali ko je "citirao" komisiju a da nije naveo izvor, sumnjam da si to bio upravo ti, a ti si nakačio i šablon osporeno, zar ne? Čime si članak osporio, osim što si to ubacio kao protest u cilju namerne opstrukcije zbog svog slepog verovanja u pravičnost i savršenost komunizma? Ili samo ti znaš zašto. Hajdemo na otvoreno onda, kad već napadaš. Da li tebe uopšte zanima istina? E pa onda ako ti je stalo do istine uzmi, sedni i zameni svaku tvrdnju iz članka referenciranim negirnjem (ne iz novina, uzmi bilo kakav izvor), jer navodi u članku će neminovno samo da rastu, jer je ljudima dosta da ceo ljudski vek slušaju samo jednu stranu priče, i to stranu pobednika koji ništa nisu bili ni bolji ni gori. Komunizam ništa pozitivno svetu nije doneo, ceo istočni blok se - opljačkan iznutra - raspao. Stalno su se bojali spoljnjeg neprijatelja a sami sebe uništili, zejedno sa državom gde su imali vlast. Nije bilo bolje ni kod nas, iako je eto OZNA uspešno uklonila sve "narodne neprijatelje" (dok su to bili oni sami). Slično njima, Crveni Kmeri pobili su milion i po ljudi za nekoliko godina da bi ta ideologija uznapredovala, a da li je?

Ne znam uopšte kako je došlo do toga da Vikipedija postane domen ličnih obračuna, dvoboja, zbog takvih kao što si ti koji ne dozvoljavaju dve boje samo jednu. Kako niko drugi nema šta da kaže osim tebe? A, pa sve si ih oterao sa ovih članaka? Onda naravno da neće članci da uznapreduju, ali ne zbog citiranja Novosti, već dok si ti tu da svaki doprinos sprečiš. Deluje mi da si neke članke praktički od starta upropastio da bi branio svoju veru komunizam. Ko može da isprati tvoje delovanje? Onaj ko je skoncentrisan na pisanje nedostajućih članaka i bilo kakav doprinos sigurno ne. Nećemo ovde voditi raspravu kao prošli put, zaboravi. Moj apel ostaje apel. Ništa to ne menja, čak ni ti.-— [Korisnik:Jozefsu]^–Razgovor 20:39, 26. jun 2017. (CEST)

Jer lažeš. U prilog nešto sporijem uspostavljanju obostranog poverenja bilo je i to što će se u vreme žestokih borbi na Bolmanu zlonamerno širiti vesti da su Mađari namemo gumuti u prve borbene redove da bi ih što više poginulo. Aleksadar Kasaš, Mađari u Vojvodini 1941-1946, 1996, strana 183. -- Bojan  Razgovor  04:02, 27. јун 2017. (CEST)

I, histerični, čisto za tvoju informaciju, JA sam napisao odlomke o stradanju Mađara. Znači ne negiram da su se dešavale odmazde (bilo je i nevinih, a bilo je bogammi i krivih), ali neću dozvoliti istorijski revizionizam i da se partizani izjednačavaju sa onima koji ljude bacaju pod led, ili poubijaju neke ljude iz čista mira samo zato što su Srbi, kao u Sirigu 13. aprila 1941 (3 dana po ulasku mađarske vojske u Bačku), ili da se izmišljaju neki logori smrti. -- Bojan  Razgovor  04:22, 27. jun 2017. (CEST)

Ja nisam revizionista, nećeš me u tu kapu ugurati. Moja dva strica su bili partizani i borili se protiv nemaca kod Batine. Imaju odlikovanja svih vrsta iako se nisu sa tim hvalili, saznali smo samo na njihovoj sahrani. Sve su mi ispričali iz prve ruke pa nemoraš ti da mi soliš pamet sa Kasašem, koji je jedini izvor koji priznaješ (zna se i zašto). Za Bolman postoji članak, sve je tamo na crno i belo gde su odvođeni i gde su stradali. Samo ti poništavaj i briši, naći ču načina da istinu uguram u članak, ne brini o tome.

Inače, da iznesem i to da je prvo kolega Pinki u dva navrata obrisao rečenicu uz napomenu "da ozbiljna tvrdnja traži ozbiljan izvor" a sad i ti. Bez obzira da li je laž kako si me optužio, to brisanje je nepravilno, pošto se u ovakvom slučaju stavlja naznaka traži se izvor pa se tek onda za par dana briše. Brisanje na slepo koje vi izvodite je vandalizam, ali vas dvojica ste izgleda uspostavili svoja pravila na Vikipediji. Naravno da histerišem zbog toga! I ti histerišeš samo tiho, manijačkim brisanjem tuđih doprinosa koji se tebi ne sviđaju. Lukav si, jer ja sve što mislim iskreno napišem: mučim se i trošim dragoceno vreme ovde u raspravi – dok ti uništavaš sam članak!

Kako to da nikom dosad nisu smetale druge ozbiljne tvrdnje, na primer tvrdnja da su liste duplirane? Mogao sam to izgleda i ja samo da obrišem, ali sam ipak po pravilima uređivanja stavio da se traži izvor, pošto izvor nije naveden.

I sad još treba da ti zahvalimo što si konačno pristao da postoje nevine žrtve – a Parlament ih je već zvanično rehabilitovao, naročito one koji su pomrli u tvom Logoru Života u Čurugu. Princip kolektivne krivice koji je lično naredio Tito, takođe je ukinut glasnjem u Parlamentu, bar za mađare, za nemce ne znam. Moj drug je tužio državu zbog ubitstva njegovog dede novembra 1944. na ulici bez ikakve osude. I dobio je spor. Sud u Subotici je (još 2009.!) zvanično izdao odluku da je ubijen nevin iz čiste odmazde jer je mađar. Isti sud je na sasvim legalnom i korektnom sporu ubistvo svih ostalih u Martonošu (koji čekaju na rehabilitaciju pošto traje nekoliko godina) okarakterisao ratnim zločinom, koji kao takav ne može ni da zastari. Aha, znači partizani ništa nisu bili bolji! (I molim te samo nemoj opet sa pričama ko je počeo prvi da ubija i ostale bezosećajne dokaze tvoje moralnosti, jer mi je toga dosta. Po dokazima ispada da su partizani za tri meseca ubili dva puta više civila nego mađarski okupatori za tri godine, i šta sad? Za mene je ubica ubica. Kao što znaš i sam, mađarski oficiri racije su bili izručeni u SFRJ i svi do jednog bili osuđeni. Partizani su u isti Dunav i u istu Tisu ubacivali leševe streljanih! Ali ko je odgovarao od njih? Niko, ne zna se ni ko su bili, jer su arhivi uglavnom uništeni, mada nadam se ne svi. To su bili ratni zločini, a da je rat bio završen - tim još i više.)

I onda ako si ti napisao (jer si morao da nešto napišeš nebili ublažio odgovornost partizana i OZNE) molim te ispravi tu nedoslednost u tekstu:

1. GDE su izvori za razne brojeve od "državne" komisije?
2. Napiši redovno koja je to komisija, da li mešovita međuakademska koja radi po nalogu vlade dve države?
3. za šablon: koji deo teksta je osporen? Tamo treba šablon da stoji. Ako ima bar jedan deo koji nije osporen, na to se šablon ne odnosi –13:32, 27. jun 2017. (CEST)

I još nešto Bokica, ja sam jedini mađar koji uređuje na srpskoj Vikipediji (ko bi znao zašto), čini mi se da ako se ti i ja složimo i jednog dana budemo prijatelji (što da ne?), ovaj članak će biti redovno napisan. Ovako se na stranicama Vikipedije nastavlja drugi svetski rat, jer kako vidim za tebe je ovo pitanje časti. Ne interesuje te uopšte da ljudi više ne veruju Vikipediji zbog zastarelih i netačnih članaka. Ti si ideolog. Ali ti znaš tvoje motive i razloge a ja isto znam svoje. I ja sam ideolog, ali sa druge strane reke. Ako bih rekao da ne tražim prave odgovore, a ne one servirane, onda ne bih rekao istinu. Uzdravlje–— [Korisnik:Jozefsu]^–Razgovor 13:43, 27. jun 2017. (CEST)

Pišeš mnogo, a kažeš malo. Nemam vremena ceo dan sa tobom da se prepisujem. Jesi revizionista, samo revizoinističku literaturu koristiš. Ti si kao činjenicu uneo glasinu da su partizani slali bose ljude da poginu. Molim?! Po tebi je normalno da su partizani žrtvovali svoje vojnike samo jer su bili Mađari? (istu priču pričaju svi revizionsti, nisu Mađari jedini) A je li ti normalno da je recimo Mikloš Horti žrtvovao svoje vojnike poslavši ih na Istočni front da im Sovjeti naprave rupu u guzici fi 60? Naravno da nije normalno, nijedno ni drugo. Kažeš da su partizani bacali leševe u Tisu. Osobe osuđene na smrt nemaju pravo na grob. Koliko je meni poznato mađarski vojnici su žive ljude bacali pod led tokom racije i ubijali ih po ulici. A ti ljudi sigurno nisu skrivili nikakve zločine nad Mađarima. Nije pisalo da su liste duplirane, nego da su neka imena bila duplirana (ili utrostručena ili učetvorostručena). Ja sam još pre pola godine napisao da neki Mađari jesu nevino stradali pre nego što sti ti uopšte znao da postoji ovaj članak.

1. Kakvi brojevi?
2. Na koju komisiju misliš?
3. Ceo članak treba da se sredi, osim poglavlja Nemci, Srbi i Mađari.

Nisi jedini Mađar na ovoj vikipediji, bilo ih je pre tebe, jedan je čak bio administrator i imao moju podršku. -- Bojan  Razgovor  22:15, 27. jun 2017. (CEST)

Možda pričam ali i radim, za razliku od tebe koji uglavnom brišeš. Kad ja budem obrisao tvoj rad igde ovde na Vikipediji, ikada, onda me optužuj za laž, za destrukciju. Pljuni me ako treba.

1. Idi u Bačku Topolu, pa pročitaj Spomen ploču, odatle je krenula Petefi brigada. A onda obavezno pitaj preživele rođake i meštane o toj priči. Kako su izgledali, kako su bili odeveni, u kakvom stanju su krenuli, zašto su uopšte postali partizani (u strahu da ne bi bili likvidirani kao ostali mađari), kako su otac i sin krenuli zajedno, bez cipela itd. Nemoj mi citirati knjige, naročito ne tvoje izvore, tamo to ne piše. Ako nisi znao (a znaš više nego ja, samo blefiraš kao da stvari prvi put čuješ) postoji veoma savremena i priznata nauka koja se zove oral history. Ima još uvek preživelih svedoka! Čak i od onih skojevaca-ubica koje štitiš. Možda jednog dana i sretneš nekog od njih, pa ti lično ispriča kako je bacao nevine u Tisu, jer leševi su plutali od granice pa nadole, a mrtvi ne govore šta im se desilo. To je tvoja jedina zaštita. Elem, žrtvovanje, čak je i Šešelj priznao "učešće" mađara u najnovijem balkanskom ratu devedesetih. U jedinici u kojoj sam poslat 70% ljudi nisu bili srbi, a branili smo "srpske interese". Pre nas, bus pun Nišlija je pobegao sa fronta, oni videli pa ovde se puca brale! Ali šta da ti pričam o žrtvovanju "svojih vojnika" kad ti znaš o čemu govorim, nisi ti glup, nimalo. A sve se mislim da nećemo biti prijatelji.

1. Partizani su bacali nevine ljude u Tisu, to znaš i ti samo se praviš. Činiš sve da zaštitiš "ugled" partizanskog pokreta - ekspertizom iz posleratnih knjiga, kada nije bilo nikakve alternative "istini" od one idealističke komunističke u koju nije verovao ni onaj ko ju je napisao. A da mi treba tvoja podrška, nešto si malo pun sebe, čini mi se. A šta ako tebi treba moja podrška? Jer stvari su za sada na tvojoj strani, ali ne dugo. Ispašće vrlo skoro da si ti veći revizionista od mene, to jest već sada ispada. Članak sam već sredio, to jest deo o mađarima. Nemce mrziš pa će i to neko srediti za tebe. Ili se možda pod teretom dokaza da su "tvoji" bili isto tako loši promeniš? Znam da ti ovo najteže pada, jer se time ruši kula koju si podigao od karata. Ko zna, nikad nije kasno. Putujem na dva dana, neću ti moći više odgovarati.-— [Korisnik:Jozefsu]^–Razgovor 23:30, 27. jun 2017. (CEST)

Kao što sam rekao puno pišeš, malo kažeš. Ovde zaista nema razloga da pominješ Šešelja i ratove iz 1990ih. Naravno da ću govoriti da pišeš besmislice da je neko bos nenaoružan slat u samoubilačke misije. Ja to ne pišem nikada ni za četnike (iako nije daleko od istine da je bilo više četnika na papiru nego pušaka), ali svi vi nešto samo to govorite uporno ponavljate ko Švabo tralala. Dakle, niko nije bukvalno bos nenaoružan slan u borbu. Bačka Topola je i danas većinski mađarsko naselje, a sigurano je taj odnos pre 70 godina bio više u korist Mađara. Dakle, tu Srba nije bilo mnogo i nije moglo ni biti teških zločina nad njima, i stoga je ona čuvena antipartizanski ostrašćema komisija (koja ne bira načine da uveća broj partizanskih "žrtava") popisala čak (ili samo) 143 imena a opština je 1948 imala 43135 stanovnika (0,3 %). Moguće da je bilo više koji su robijali, ali eto rekao bih da u Bačkoj Topoli nije imao razloga da se plaši onaj koji nije stvarno usro motku. Sa druge strane, najpoznatiji delo mađarske vojske bilo je u Novom Sadu i u Šajkaškoj - i tu je mađarsko stanovništvo imalo razloga da se plaši. Posebno ako su imali nekakve veze sa racijom ili su bili njilaši (njima nije bilo spasa, a i realno zaslužili su). Moliću imena i prezimena tih nevinih bacanih u Tisu i da li su bili njilaši npr. -- Bojan  Razgovor  23:53, 27. јун 2017. (CEST)

Ne moram ja da ti dam imena, poseti bilo koji deo Potisja, i naći ćeš obeležja na masovnim grobnicama sa imenima streljanih, bar tamo gde spomenik nije srušen (jer ga neke tvoje kolege stalno ruše). I da svi su oni bili njilaši, čak i stanovnici Adorjana, koji su gotovo svi pobijeni pa su ime mesta partizani promenili u "Nadrljan". Njih, kao i Kanjižane, bacali su u Tisu, bar neke od njih, na primer one kojima su naredili da pokopaju ostale. "KANIZSA (St. Kanjiza) On 7th October 1944 Serbian partisan executioners arrived following the Soviet troops. In this village the names of the offenders entirely remained. First of all every Hungarian women were ravished. 300 Hungarians were collected in the village and they were closed in the cellar of the town hall, majority of them was beaten to death there. The corpses were carried on cart by nights to the island of Tisza where they were lying covered by lime for days. Let the names of the Serbian communist partisan killers be listed here: Niklo Radovic, Svetozar Knezevic, Alexander Oluski, Dusan Ugranov." "BEZDAN 3 November 1944. The Hungarian male inhabitants of the village in the age of between l6 and 50 years were driven to a sports ground. 118 men were shot down by machine pistol to the Danube. Serbian communist partisans who made the murder belonged to the udarna brigade No. 12 in the division No. 51. It is strange but the Soviet officers were also horrified at the massacre because they were who stopped swearing further executions."

Vrlo si dosadan. Nemam više vremena, nastavljamo isključivo tokom rada na člancima. Svakako ćeš odgovoriti jednu te istu stvar, da su partizani nevini, da niko nevin nije stradao itd. itd.— [Корисник:Jozefsu]^{–Разговор} 01:17, 28. јун 2017. (CEST)

Opet kažem, puno pričaš, malo kažeš. Ko su to moje kolege? Čime se ja to bavim? Izazivam te da citiraš gde sam ja rekao da su partizani nevini i bezgrešni. Ali necu dozvoliti da se oni izjednacavaju sa pravim zlikovcima Drugog svetskog rata. Mrtvih osoba koji su živeli na teritoriji današnje opštine Kanjiža (pored Kanjiže tu su i naseljena mesta Adorjan, Velebit, Totovo Selo, Horgoš, Martonoš...) nema više od 300, a tvoj izvor tvrdi da je u samo jednom danu na jednom mestu ubijeno 300 ljudi. Od tih 300 osoba sa teritorije današnje opština Kanjiža, nekima (mnogima se kao datum smrti navodi neki drugi mesec ili čak 1945). Tvoj izvor je frljanje brojkama. Pa Kasašu broj ubijenih Mađara u Kanjiži do 10. januara 1946. je bio 103, tri puta manje. Opet, Da vidimo šta kaže Kasaš: Prvih dana oslobođenja tragičnu sudbinu doživelo je i selo Adorjan gde je nakon ubistva dvojice partizana, ali i zbog odnosa meštana prema srpskim kolonistima okolnih mesta 1941. godine, streljano 56 Mađara na obali Tise, a to su:... Osoba čije je mesto smrti Bezdan nema više od 200±20. Mnogi od njih a) nisu zavedeni da su umrli 1944, b) nisu Mađari. Opet da citiram Kasaša: Tada je mađarsko stanovništvo Bezdana i okoline ne samo logorisano i korišćeno za fizičke i drage radove, već je 3.novembra bilo izloženo brojnijem streljanju. Smatralo se da ono može predstavljati potencijalnu opasnost za uspešnost predstojećih vojnih operacija koje su imale poseban strateški značaj u konačnom oslobođenju Jugoslavije i prodoru Crvene armije prema Beču i Budimpešti. U knjizi umrlih mesne katoličke plebanije (parohije) zabeleženo je da je tada u Bezdanu, a i prvih meseci 1945. godine, stradao 101 pripadnik mađarske nacionalnosti. Opet naduvavanje brojki. Ispada po tebi da je 118 ljudi ubijeno samo jednog dana, a katolička crkva je zabeležila 101 za nekoliko meseci. Doduše, moguće je da ih nije sve zabeležila, ali opet ima mnogo popisanih Мađara koji nisu ubijeni oktobra 1944. Nego da vidimo ko su ubijeni u Bezdanu: mislim da ova osoba sigurno ne može biti žrtva. Sigurno ih ima još, nije samo on zaslužio a ostalih 99 skroz nevino, samo me mrzi istraživati. -- Bojan  Razgovor  17:16, 28. jun 2017. (CEST)

Razlozi za hitne izmene

PAŽNjA: članak je u ovoj formi neadekvatno sastavljen, uopšte ne odgovara naslovu, jer je sadržaj namerno - u cilju opstrukcije - smanjen na neprihvatljiv minimum u kome se krivica partizana ublažava ili uopšte i ne pominje. To ne odgovara objektivnoj istini i suprotno je pravilima uređivanja na Vikipediji - NPOV. Takođe, zbog de fakto istine da su zločini počinjeni uklonjen je i šablon koji ispod naslova nema nikakvog smisla, osim možda političkog karaktera - da neko brani partizane i opravdava njihova zlodela, a nadam se da ovde na Vikipediji nema takvih ljudi.-— [Korisnik:Jozefsu]^–Razgovor 21:03, 26. jun 2017. (CEST)

OK. pristajem da šablon ostane (mada ne vidim zašto neko sme da ga bez glasanja postavi a drugi korisnik nema pravo da ga bez glasanja ukloni?), jer postoji sumnja da su dokumenti komisije falsifikovani ili neprofesionalno proučeni, svejedno. Međutim, pošto članak u ovoj formi ne odgovara korespondujućem članku na drugim jezicima, neka ostane ovako jadan, sumiran u besmislenu celinu punu nedoslednosti. Za srbe ne znam (na relaciji partizani-četnici) ali dok je društvo podeljeno u proceni istorije i Vikipedija će biti. Međutim potreban je poseban članak o nemcima i poseban o mađarima, jer sve više dokaza iz skrivenih Arhiva dolazi na videlo dana, a i Parlament je već raspravljao o rehabilitaciji. Kolektivna odgovornost ne postoji. Kazniti ceo narod je pogrom, na to niko nama pravo. Pucati u nenaoružane civile je kukavičluk, a takođe i braniti ubice. Takve "greške" se ne smeju ponoviti, a hoće jer se istorija samo ponavlja, ali mi to možemo sprečiti tako što ćemo prikazati celu istinu.-— [Korisnik:Jozefsu]^–Razgovor 22:35, 26. jun 2017. (CEST)

Stradanja u Vojvodini

Jozefe, prvo da te pozdravim i da podržimn tvoj napor da ovaj članak učiniš boljim. Tema je vrlo bolna i škakljiva pa ne treba da te čudi da i strasti ovde brzo uzavre i teško se dođe do konsenzusa oko toga kako bi članak trebalo da izgleda. Jednostavno imamo drugačija gledišta, što obično biva uslovljeno našim predubeđenjima. Treba da razumemo jedni druge i da probamo da napravimo članak koji neće izgledati kao Frankenštajn, a to nije lako. Deo koji si uneo o Mađarskim žrtvama je sasvim OK, ali ima i deo o Međuakademijskoj komisiji, koji s obzirom da je reč o žrtvama raznih nacionalnosti i žrtvama postradalim od svih ratujućih strana treba da bude smešten van dela o stradalim Mađarima, možda negde na početku i ili kao posebno poglavlje. --Orion1964 (razgovor) 18:01, 27. jun 2017. (CEST)

Ne znam kako bi izgledala ta izmena, ako možeš i imaš ideju, slobodno prebaci te rečenice/reference na drugo mesto.–— [Korisnik:Jozefsu]^–Razgovor 18:19, 27. jun 2017. (CEST)

U pravu si o pomenutom, upravo čitam šta o tome kaže član mešovite komisije iz mog grada Subotice, parafraziram: "Vođa projekta pri mađarskoj strani kaže da je ubijeno više srba nego mađara. Jeste, u isto vreme kada su vršene represije u Vojvodini, širom stare Jugoslavije zbivao se proces čišćenja od četnika, koji je trajao do hapšenja Draže Mihailovića. Ali to je za nas, mađare, bio građanski rat nakon rata, unutar formirajuće Jugoslavije. Mešati naše sunarodnike koji su tada ubijani sa četnicima kao žrtvama, je u najmanju ruku ometajuće za rad ove komisije. Naročito zato što na teritoriji Vojvodine nisu mađari bili najnebrojnija grupa stradalih. Cilj je bio da se uticaj mađarske manjine u procesu formiranja socijalističke Jugoslavije smanji na minimum. Aleksandar Kasaš piše o tome na strani 158. svoje čuvene knjige u izdanju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, 1966." (interesantno da je i sam Kasaš u toj akademskoj komisiji)

8. maj 2024. Ceo članak sam danas pregledao, ispravio i nadogradio naročito nedostajućim referencama (čitaoc Vikipedije ima pravo da proveri tačnost iznetih podataka). Mislim da je sada članak bar toliko sređen, da predlažem da se sa sadašnje verzije ukloni naružujući šablon, pošto je u uvodu članka sve objašnjeno:

1. Zločini su se dogodili
2. Broj žrtava se još uvek pouzdano ne zna (ali na žalost raste)
3. Analiza podataka ima svoje greške, na primer da kroz proces mogu biti amnestirani i ratni zločinci.

Logika kaže: među žrtvama ima i krivih i nevinih. Mnogi krivi su pobegli i preživeli, da bi na mesto njih stradali neki drugi, nedužni ili mnogo manje dužni. Na nauci je da utvrdi kolika je ta statistika, a na nama da taj broj prenesemo, bez neobavezne analize tipa: nije se moglo sprečiti, partizani su bili dobri ali su na kraju malo podivljali, to su bile tehničke greške i nepravilnosti u sprovođenju neizbežne represije i slično.

Inače ne savetujem osobama slabijeg srca da ulaze na sranice komisija i da se udubljuju u tematiku, završiće isto tako zgroženi kao i čitajući o holokaustu. Lično, voleo bih da ni pola toga ne bude istina, da ispadne da je u pitanju neka zavera. Lično me ova stvar muči od samog početka od kada se u javnosti podigla prašina i počeo sam da pratim. Odrastao sam u Titovom komunizmu, ništa nisam imao protiv da budem Titov pionir i da svake godine trčim da gledam štafetu. Obožavao sam Mirka i Slavka, a partizanski filmovi su bili jedinstven tip zabave sličan "kaubojima i indijancima" (za razliku od indijanaca u ratnim igrama nikad niko nije hteo da bude nemac :) Sve to je za nas u Jugoslaviji bio čitav jedan unutrašnji svet, koji smo samo mi razumeli, naša tradicija, naš folklor. Ali jako sam se razočarao, kad sam se iz tog sna probudio. Bio sam u međuvremenu i na ratištu, iskusio štošta od raspada Jugoslavije. Moramo sve to prebroditi, ali kako? Istrajući na starim greškama? Gurajući glavu u pesak kao noj?

Normalno je da javnost danas želi da zna šta se dešavalo od 1941. do 1945. Jer kako izgleda do 1990. smo samo znali pola istine. Znali smo za razloge rata, znali smo ko je koga prvi napao, ali nismo znali za represiju nad civilima i kolikog obima je u stvarnosti bila. Zvanična istraga neće vratiti mrtve, ali može da skine ljagu sa onih porodica koje su nepravedno vođene kao državni neprijatelji, i da konačno sahrane svoje stradale ako budu te sreće da se u procesu sazna gde su pokopani.–— [Korisnik:Jozefsu]^–Razgovor 18:18, 27. jun 2017. (CEST)

U Vojvodini broj umrlih Mađara zaslugom partizana (nisu svi ubijani, neki su umirali u logorima) je nekoliko puta veći od broja Srba jer u Vojvodini nije bilo četnika niti ljotićevaca. Ali najviše je bilo Nemaca koji su nastradali.

1. Zločini nisu bili deo politike represije nad Mađarima, već osvete pojedinaca (utemeljene ili neutemelene). Narod nad kojim se vrši represija ne bi bio priman u partizane.
2. Broj stradalih stagnira. Insistiram na terminu stradali umesto ubijene žrtve, jer nisu svi ubijeni niti žrtve mogu biti Milan Nedić, Draža Mihailović, Dragi Jovanović, Svetozar Vujković itd. Oni su izdajnici i ratni zločinci. Takođe ne može biti žrtva Miodrag Palošević, Miroslav Trifunović, Neško Nedić jer nisu izvedeni pred zid i streljani već su poginuli u borbi. Ko im je kriv što se nisu predali, možda bi odrobijali. Taj broj stradalih je ruska salata svega i svačega, samo da broj raste. Tako imamo ili smo imali ubijene od partizana u Srbiji, ubijene od partizana u Bosni (čak i četnike i ustaše koji Srbiju videli nisu), ubijene Jevreje od Nemaca u Aušvicu, ubijene ljotićevce od ustaša u Zagrebu, ubijene ustaše iz Bosne (šta oni imaju sa Srbijom, nikad živeli, nikad bili u njoj, osim da im je smrtna kazna potvrđena u Beogradu), ljudi koji su izvršili samoubistvo, bili su ljudi koji su preživeli rat ili su umrli pre 1944 (bio je Aleksandar Mišić u tom spisku, pa su posle bruke obrisali) Da ne dužim: lepo molim pročitati koji su to "eksperti" u toj komisiji i ko je sve ubrojan u žrtve (čak i "Srbin ustaški dobrovoljac na Istočnom frontu") pre nego što sledeći put pomenete dr Srđana Cvetkovića i njegovu veselu komisiju
3. Slažem se. Tako je Nikola Kalabić nije rehabilitovan jer se njemu nije nikada sudilo. Ni 1946. ni 2017, samo je poništena odluka da se četnici kao kolaboracinisti (a Kalabić je bio četnik) (i ratni zločinci (a Kalabić je bio jedan od najozloglašenijih)) oduzima imovina. Recimo u Srbiji takav Kalabić je nevin, a recimo odbijena je rehabilitacija Mustafe Mulalića, iako je Kalabić bio i veći četnik i imao ubistva na duši. To što je nekome poništena presuda ne znači da je nevin, a sumnjam da bi OZNA ubijala ljude po ulici. -- Bojan  Razgovor  23:17, 27. jun 2017. (CEST)

Lep odgovor. Ne dozvoljavaš da se žrtve i "stradali" mešaju a upravo ih stalno izjednačuješ. Pročitao si jednu analizu koja je našla greške i za tebe je cela lista koja sada već ima 86.000 unosa laž (a sumnjam da je lista iz Vojvodine proverena od strane tvojih eksperata). Govoriš bez prestanka istu priču da je većina likvidiranih na najbrutalnije načine u stvari trebalo da "strada" a da je samo neznatan broj nevinih usput, u nekoj "grešci" tehničke prirode slučajno stradao u konc. logorima (života i smrti). Hteo sam se malo žešće izraziti ali nema smisla. A šta ćemo sa hiljadama dokumenata, ili sa slavnom OZNI-nom listom koju je objavio Kasaš? Sa potpisima "streljati"? Ovo su bila planska ubistva, sa elementima racije, ako želiš lepšu reč! U Subotici su ubijani uz glasnu partizansku muziku, da građani ne bi čuli štekanje automata. Prvo su im oduzimana dokumenta, a ko nije imao dokumente išao na stratište. Tito je znao šta se radi. Kada je 1945. došao u Suboticu, rekao je u svom govoru "Ovde ste napravili malo reda, sada je vreme za izgradnju." Ti ignorišeš 100 dužnih metara arhivske građe i opise očevidaca, koji konačno smeju da progovore. Zna se i ko su ubice. Biće krivično progonjeni, jer ratni zločin ne zastareva.

Baš sam hteo da ti ukažem i na to da poznaješ samo literaturu iz Srbije. Npr. u Hrvatskoj se svakodnevno obelodanjuju arhivski dokumenti, ne zaboravi da nam je sam vođa bio hrvat, da su likvidacije i tamo sprovođene na isti način, da su komunisti bili istog shvatanja kao i ti. Kao i u Sloveniji, gde je iskopano stotine leševa dece i beba (verovatno se deca samoubila shvativši da su neprijatelji naroda). Može tu još svašta od te tvoje salate ispasti.— [Korisnik:Jozefsu]^–Razgovor 23:56, 27. jun 2017. (CEST)

Tako je. Ti spiskovi su bez kriterijuma. Žrtva može biti samo onaj ko je stvarno nevin (deca (partizani nisu ubijali decu, ona su umirala u logorima), starci, neko stradao greškom, nije bio aktivan tokom rata). Ljudi ubijeni u borbi, pripadnici dobrovoljačkih formacija (ustaše, ljotićevci, SS-ovci), simpatizeri fašističkih stranki i pokreta, pripadnici kolaboracionističkih formacija koji nisu iskoristili amnestiju (a mogli su, ko ih šiša) ne mogu biti žrtve. Ponoviću da ova "eksperstka" komisija (kada sam ja zadi put gledao bilo je 59554 osoba) i tako stoji od 2012. brojala i broji ljude koje su ubile ustaše (ljotićevci u Zagrebu) i Nemci (Jevreji u Aušvicu), i koji su i poreklom sa teritorije današnje Srbije pa stradali van nje ili su tu stradali na teritoriji današnje Srbije a nikad nisu živeli u njoj. Tako se kurvanjski uvećava broj mrtvih. Hajde da vidimo tu arhivsku građu. Gde se čuva, stvarno verujem da izmišljaš. I molim te ne spominji mi neoustaške povjesničare kao pozitivan primer. -- Bojan  Razgovor  00:13, 28. јун 2017. (CEST)

Izgleda da me nisi shvatio. Govorio sam ti o Titovim komunistima u Zagrebu. I tamo je delovala ista OZNA, po istim principima. Partizanski pokret je bio isti, to bi ti bolje trebao da znaš. Ostavili su za sobom neki trag, zar ne?

TI nikada nećeš imati pristupa toj građi jer nisi akademik. Nisi nikakav naučnik, da te prava nauka čak i zanima, nikada nebi govorio kako govoriš i ne bi pisao kako ovde pišeš. Ti si potpuna suprotnost naučnog pristupa. Zašto razdvajaš žrtve u logorima od ubijenih streljanjem? Liste ih ne razdvajaju. Liste iznose za svakog ponaosob kako i gde je stradao, i to kad se sabere baca strašnu sliku na partizane i komunoste! Pitam se kako ćeš u ovaj ili bilo koji članak Vikipedije ikada da uguraš ova svoja bolesna shvatanja, po kojima si jedinstven. Pomenuta arhivska gradja, nju su sastavili tvoji komunisti, u vreme kada još nisu morali razmišljati o posledicama jer su bili gospodari života i smrti i stoji kao dokaz protiv njih (a i tebe, jer si saučesnik! Onaj ko moralno podržava zločin, takođe može pasti pod sumnju da je spreman da ga učini).

Ne mogu svi na toj listi da bud SS-ovci kako ti tvrdiš, to je nemoguće. 86.000 nacista nije bilo u svim stacioniranim jedinicama zajedno (osim kad se armijska grupa "E" probijala iz Grčke kroz Jugoslaviju). U ovim stavovima koje iznosiš si jedinstvena pojava, veruj mi. Ja samo gubim dragoceno vreme na tebe. Nimalo se ne zabavljam, ovo je tužno.— [Корисник:Jozefsu]^{–Разговор} 00:51, 28. јун 2017. (CEST)

Ja i ne želim da pristupljam arhivama, jer nemam vremena za to. Nisi ni ti nikakav naučnik, kad se oslanjaš na oral history. Razdvajam jer nije isto likvidirati izdajnike/ratne zločince, ubiti iz osvete ili kad neko umre u logoru. Liste su pomešane, svega ima, po ovoj ekspertskoj Cvetkovićevoj (eto primer diplomiranog akademika, ali sramotno lošeg istoričara koji kao istražuje nešto po arhivama) ispada da su partizani ubijali Jevreje po Aušvicu. Mislim šta reći. N-ti put ponavljam, neću dozvoliti da se svih 59.000 ljudi u Srbiji na ovoj sramotnoj listi i dalje ustaše, vulnetari, zelenaši, muslimanske milicije, kulturbundovci, domobrani, rupnikovci proglašavaju žrtvama samo zato što su ih ubili ili u logor odveli partizani. -- Bojan  Razgovor  17:30, 28. јун 2017. (CEST)

Ti govoriš o drugoj komisiji. U onoj za Vojvodinu sede ljudi iz akademije dve zemalje, iz Srbije je tu i Kasaš koga priznaješ. Ovu komisiju za zločine u Vojvodini uopšte ne poznaješ. Nemaš ni uvida u njihov rad, pošto je 50% na mađarskom a 50% na srpskom. NE ZNAŠ ni to da su liste tek u pripremi (4 godine ubijanja i progona je bar 8 godina obrađivati, mislim na period između 1944. i 1948.) a da konzekventni akademski radovi koji bi analizirali prikupljeni materijal još za sada NEDOSTAJU. N-ti put ponavljam, NIJE reč o 59.000 u Srbiji već 86.000 samo na teritoriji Vojvodine. Znači minimum 100.000 (za sada) za celu Srbiju, a to su uglavnom civili koje su pobili tvoji partizani. Na teritoriji Vojvodine nisu delovali ustaše, vulnetari, zelenaši, muslimanske milicije, kulturbundovci, domobrani, rupnikovci i ostali koje nabrajaš. Lista - bar iz pogleda nauke - ne može biti sramotna, samo lista, koja tek treba da se analizira. Sačekaćemo, čekali smo 70 godina. Ti si pročitao neke 'preliminarne rezultate', pa da vidimo ko ovde histeriše. Znači drago bi mi bilo da prestaneš sa brisanjem i dopustiš da radim. I još nešto: tvoj moralni kompas je poremećen. Ti si zao čovek, sa tobom ne želim da imam kompromis, niti mi je potreban. Pobediće nauka, koju ponavljam ti ne pratiš i ne poštuješ. Oral history je nauka - sakupljanje pismenih i usmenih iskaza, video snimaka itd. - koju prate i komunistički historiografi od samog kraja rata. Recimo, zbog NEDOSTATKA preživelih svedoka nije se mogla napisati knjiga o Petefi Brigadi iako ima monografsko delo o svakoj jedinici NOR. Tražio sam mnogo, voleo bih da mi takvu knjigu pronađeš i želeo bih da vidim kvalitet, i koliko svedočenja će biti u njoj.— [Корисник:Jozefsu]^{–Разговор} 12:56, 30. јун 2017. (CEST)

Lažeš i mutiš vodu. Anketna komisija Vojvodine nije prikupljala žrtve partizana, već sve mrtve sa teritorije današenje Vojvodine i Baranje od 1941-do 1948, uključujući Srbe (oko 40.000), Jevreje (oko 20.000) i antifašiste iz redova ostalih naroda koje su ubili Nemci, Mađari, ustaše. Pošto se gleda period od 1941. mnogi Nemci koji su nastradali su bili pripadnici SS divizije Princ Eugen. -- Bojan  Razgovor  03:50, 1. јул 2017. (CEST)

Чисто да покажем са каквим стручњацима се ја овде натежем. Цитирам једног да су 86.000 страдалих само на територији Војводине (од некеквог 100.000 по Србији) углавном цивили које су побили моји партизани. Цитирам исту ту комисију:

Po trenutnom stanju istraženih i proverenih podataka sakupljenih od strane Anketnog odbora i njegovih saradnika, u Bačkoj, Banatu, Sremu i Baranji, odnosno sa teritorije današnje Vojvodine u drugim zemljama je između 1941. i 1948. stradalo 86 881 civilna žrtva. Najviše je stradalo Srba, preko 40 000, zatim Nemaca, preko 20 000, pa Jevreja, preko 15 000, te Mađara, oko 5000, Hrvata, oko 2700, Slovaka, oko 1000 i ostalih... ... Po regionalnoj podeli najviše Vojvodana je stradalo u Bačkoj 21 533, zatim u Hrvatskoj [без Славоније] 11 074, pa u Srbiji 10 374 (без Војводине), u Sremu 9582, u Nemačkoj 9788, u Banatu 7084, u Slavoniji 4763, u Mađarskoj 2030, u SSSR-u 1307, u Austriji 611, u Rumuniji 155, u Crnoj Gori 149, u Sloveniji 135, u Norveškoj 102, itd. Stradalih iz Vojvodine je još u pomenutom periodu bilo i u Poljskoj, Francuskoj, Češkoj, Italiji, Makedoniji, Bosni, Finskoj, Grčkoj, Albaniji, Bugarskoj, Holandiji, itd.

Јожеф можда хоће да каже да су партизани стигли чак до Норвешке, да су убијали Јевреје по Аушвицу или другим нацистичким логорима да су имали можда и своје логоре по Румунији или Мађарској...

Ako se uporede nacionalna pripadnost i mesto stradanja, onda se može zaključiti da su vojvođanski Srbi najviše stradali u Sremu [Срем је припада НДХ], Hrvatskoj, Bačkoj, Srbiji, Slavoniji, Bosni, Banatu, Mađarskoj, itd. Pripadnici jevrejskog naroda su najviše stradali u Nemačkoj, u Srbiji, u Hrvatskoj, u Bačkoj, u SSSR-u i Banatu. Nemci su najviše stradali u Bačkoj, u Srbiji, u Banatu i u Sremu. Najviše stradalih Mađara je bilo u Bačkoj, u Slavoniji, u Mađarskoj i Baranji.

Интересантно, Мађари су страдали и у Мађарској. Да то нису били мађарски антифашисти или локални Мађари регрутовани у мађарску војску и борили се против Црвене армије 1944-1945, a?

Ako uzmemo godine stradanja, onda se može konstatovati, da je najviše stradalih bilo 1944. ukupno (po podacima Anketnog odbora) 22 704 stradale osobe. Druga godina po broju stradalih je bila 1942, kada je stradalo 20 686 ljudi. Treća je 1945. godina, kada je stradalo 11 503 osobe, dok je 1946. stradalo 9569 lica. Godine 1943. je bilo 8184 stradalih, dok je 1941. bilo 7813 stradalih. Od 1947. osetno opada broj stradalih osoba, tako daje na kraju posmatranog perioda 1948. stradalo 55 lica.

1944. година је логично најкрвавија, било је ту ликвидација али и борби (битка за Србију, Сремски фронт, Битка код Батине) Једина година за коју се не може рећи да је било губитака у борби је период од 1946. (9569) до 1948. (55) Мислим да су из 1946. то углавном Немци који су умирали по логорима, а мањи део су особе осуђене на смрт. Исто мислим да су Војвођани који су страдали по Хрватској, Словенији, Босни и Црној Гори заправо партизани (српске, хрватске, мађарске и словачке народности) и немачки војници (принцеугеновци). -- Bojan  Razgovor  04:59, 1. јул 2017. (CEST)

Bojane, tako se zoveš pa da te i ja zovem imenom, da li ja dobro vidim da u gore iznetom nijedan izvor nije naveden? Kako da ti poverujem odakle si to skrpio?

Da mađari su stradali i u Mađarskoj, zbog upada partizana u neka pogranična sela i naselja gde su takođe izvodili svoju "pravdu". Sve je to dokumentovano, a sećaju ih se i neki preživeli.

Norveška, jevreji... ne mislim da je to što navodiš velik broj u odnosu na ceo proces, to su za celu sliku iznimni slučajevi, tako da evo, ne mutim sliku ja nego upravo ti – skrećeš sa teme ovog članka. Osim toga kakve uopšte veze analiza žrtava ima sa tim da mi obrišeš svaki unos u članak? Onaj ko muti vodu to si ti, to svako može da vidi, pošto sam malopre izneo na Trg. Ne možeš to da radiš, pa i da si administrator.

Dalje, možeš me optužiti za namernu laž, ili, možeš da kažeš da sam pogrešio. Pitanje pristupa, no dobro bar se vidi ko je kako vaspitan. Evo pogrešio sam u formulaciji onoga što sam hteo reći. Zadovoljan? Ali misliš li da ovakva moja greška umanjuje odgovornost partizana za zločine koje su počinili? Ili tvoju ličnu odgovornost da to braniš? I tvoju odgovornost još i kao administratora da umesto da ispravljaš pogrešne unose na argumentovane verzije, samo brišeš sve što unesem i time sprečavaš rad? Ovo je najobičnije podlo zaplašivanje, nisam mislio da će me ovako nešto zadesiti na Vikipediji - Slobodnoj enciklopediji koju može da uređuje svako.— [Корисник:Jozefsu]^{–Разговор} 19:02, 1. јул 2017. (CEST)

Izvor je ona komisija za Vojvodinu u kojoj sede ljudi iz akademije dve zemalje, iz Srbije je tu i Kasaš koga priznajem. Ona komisiju za zločine u Vojvodini koju ja ne poznajem .

Pa kad je dokumentovano, možeš li da kažeš koje mesto, kad? Opet neka tvoja oralna istorija?

Naravno da je bitna Norveška i Jevreji u Aušvicu. Pošto u Vojvodini nije bilo četnika i ljotićevaca, broj Srba koji su ubili partizani je zanemariv u poređenju sa 40.000. Oduzmi od 86.000 oko 40.00 Srba i 15.000 Jevreja, ostaće oko 30.000 ljudi stradali od 1941. do 1948 na teritoriji Vojvodine i Baranje. Opet od tih 30.000 ljudi većina su Nemci, delom stradali kao pripadnici SS formacija, koji su delom likvidirani i delom umirali u logorima, jer je nažalost ogromna vecina bila nacifikovana (Hođerini borbaši i Ljotićevi zboraši su umali podršku među folksdojčerima pre rata). Ovo je dobar, ali ne i jedini primer [2] zašto je nemačko stanovništvo navuklo mržnju partuizana. -- Bojan  Razgovor  04:06, 2. јул 2017. (CEST)

Bojane, i sam znaš da ovo nema smisla. Zašto i ti i ja ne sačekamo rezultate analiza komisije, neki akademski rad? Obojica čitamo i citiramo sekundarne izvore. Evo ja obećavam da ću čekati. Neću više uređivati, ali gramatičke greške i nedostajuće linkove koje ispravljam, to prema pravilima imam pravo da uradim a ti nemaš pravo da obrišeš, jer je to vandalizam. Ako si administrator, to znaš.— [Корисник:Jozefsu]^{–Разговор} 13:09, 2. јул 2017. (CEST)

I hvala za izvor. No on uglavnom govori o poteškoćama koje idu uz ovakav rad odbora i ne iznosi neke konačne konstatacije, od kojih bi se za sada, obojica trebali ustručavati. Ja se iz poštenja prema nevinim žrtvama (a da citiram komisiju "ljudski i moralni razlozi nalažu da se prema ljudskim ostacima odnosimo na civilizovan način") ne bih prebacivao brojkama stradalih, niti je to naš posao koji treba da uređujemo po pravilu NPOV.— [Корисник:Jozefsu]^{–Разговор} 13:21, 2. јул 2017. (CEST)

Na žalost moram komentarisati i tvoj zadnji pasus. Malo me pogađa način na koji pišeš o žrtvama (jasno se vidi da uopšte tako razmišljaš, jer na isti način pišeš svugde). Kao prvo: sve su to za tebe samo brojevi. Drugo: svi znaju da su nemci i švabe bili mrženi i to su zaslužili, čak su i sami civili bili obavešteni da ne ostanu jer će biti odmazda (šta je u tome nelogično?). Tako da je većina SS-ovaca o kojima govoriš da su umrli po logorima bili pošteni ljudi koji su ostali u svojim vekovnim zavičajima. Nisi obrisao u članku da su 50% žrtava bili žene i deca. Tako da znam da to znaš, logično je, a očekujem da dokaže i komisija. Švabe su pre pogroma bili starosedoci Vojvodine. Neki su se povlačili sa nemačkim jedinicama i bili na sigurnom, a onda su neki rekli "nikome nisam naudio, ja se vraćam kući". Čovek se vratio sa područja Austrije u svoje selo u Banatu, i naravno momentalno bio streljan. Kolektivnu kaznu je izrekao Tito i AVNOJ, nisam u tu tematiku toliko upućen kao ti. Ali mi je iskreno žao ovog pojedinca. Plašim se da je za tebe taj ČOVEK, Vojvođanin, nekadašnji moj i tvoj komšija, samo SS-ovac... Rat je završen, mi smo pobedili oni su izgubili. Izgubili toliko, da je CEO jedan narod, folklor zbrisan sa područja Srbije (isti plan je bio i sa mađarima, ali su na vreme obustavili). Ja mislim da je to bilo nepotrebno. Da je potpuno ličilo na prethodni pogrom prema jevrejima. Ali ti imaš pravo na svoje mišljenje. Zato zašto da se ubeđujemo, tebi i tvom krugu prijatelja verovatno odgovara tvoja sadašnja ličnost i tvoji sadašnji stavovi. Po godinama verovatno bi mogao da mi budeš sin, većinu svog leba već pojeo, a ceo život sam težio da se ispravljam, popravljam, da budem što pozitivniji (ne na račun razuma naravno). Tako me roditelji učili, tako me škola učila, tako me život učio. Nije da su me ljudi tada više prihvatili, ali sam sebi sam tako naložio. Čovek mora da ima svoj stav, čast, samopoštenje, držanje. Znam da ne grešim što žalim nevine žrtve, sve one koje su optužene i ubijene bez prava na odbranu. Žrtve svih nacionalnosti, svih vera i ubeđenja, ideologija, filozofija, SVIH žrtava ratova. Savetujem ti, u stvari te molim, da budeš bar malo empatičniji.— [Корисник:Jozefsu]^{–Разговор} 14:00, 2. јул 2017. (CEST)

Алан Форд се сада потпуно разоткрио својом реченицом — да су већина СС-оваца били поштени људи. У читавој Европи СС трупе се сматрају за најозлоглашеније немачке трупе. Да овакву глупост изнесеш у Немачкој, био би оптужен за ширење нацизма и кажењен, али у Србији све може. Добар део војвођанских Немаца је под индокринацијом националсоцијализмом ступао у СС-трупе, али да су баш сви били поштени не говори ратни пут злогласне 7 СС дивизије и злочини које су они починили. Да ли су заостали рањеници Централне партизанске болнице, који су на монструзан начин убијани, након битке на Сутјесци, има ли право на суђење или право на пружање медицинске помоћи према Женевској конвенцији. Добро је позната ситуацији у Војводини, нпр у Срему где су од окупаторско-квинслишки трупа становништву најамње зла нанели припадници Вермахта, јер су у томе предњачиле усташе и фолксдојчери. О свему томе лепо говори и домаћи филм „Хитлер из нашег сокака”. Да је над Немцима учињена неправда са „колективном казном” то признајем, јер сам и сам из Војводине, али то није био изузетак у Југославији, већ део „колективне казне” над Немцима у читавој источној Европи, тако да аутори тог пројекта нису били Тито и АВНОЈ--Pinki (разговор) 17:36, 2. јул 2017. (CEST)

Kao prvo ovo je prvi put da sam govorio o SS-ovcima, i to kao reakcija na to što je Bojan tvrdio. Da li si čitao i to? ZAŠTO ME IZVLAČIŠ IZ KONTEKSTA? Ja nisam rekao to što ti komentarišeš. Proveri ponovo. Prvo čitaj kako piše, pa razmisli, tek onda odgovaraj. A kao prvo nisam pisao tebi Pinki, nego Bojanu. Zašto se ubacuješ u razgovor umesto njega? Ja sam rekao da su civili stradali a za koje Bojan tvrdi da su bili SS-ovci. Lep pozdrav— [Корисник:Jozefsu]^{–Разговор} 20:44, 2. јул 2017. (CEST)

"Tako da je većina SS-ovaca o kojima govoriš da su umrli po logorima ustvari bili pošteni ljudi koji su ostali u svojim vekovnim zavičajima." (a ne SS-ovci kako je tvrdio Bojan) – izostala je samo jedna reč, ali dovoljno da me napadneš da sam kolaboracionista ili šta već. Čitaj CEO KONTEKST kad se već ubacuješ u tuđi razgovor. Samo tražiš greške u tome što pišem, ne zanimaju te odgovori, ne zanima te dijalog!— [Корисник:Jozefsu]^{–Разговор} 20:53, 2. јул 2017. (CEST)

Pinki, nemoguće je da si toliko zločest, a da me optužiš da mislim i govorim tako. Stvarno si me rastužio. A imao sam još toliko toga da iznesem. Ja se ne borim za sebe, već za dobro Vikipedije. Tu sam duže od dve godine. Pišem uglavnom nove članke. Korisnička stranica kaže sve o meni, samo adresa i telefon fale. Nemam banove, dvojne naloge, niti svađe. Ja samo želim da uređujem ovu slobodnu enciklopediju. Pinki, gde si zaboravio na pravilo da se uvek podrazumeva pozitivna namera drugih korisnika? Zašto me napadate, zašto mi stežete omču oko vrata? Zašto ste tako tvrdoglavi da mislite da vam je svako živ na svetu neprijatelj?— [Корисник:Jozefsu]^{–Разговор} 21:03, 2. јул 2017. (CEST)

Druže moj nauči da čitaš. Nikad nisam rekao da su SSovci umirali po logorima, već Nemci. Partizani nisu za zarobljenike uzimali SSovce, kao ni ljotićevce i ustaše. To su bile dobrovoljačke fašističke formacije, samim tim što je neko uhvaćen u njihovoj uniformi je dovoljno da bi bio streljan. Molim lepo Većina tih "poštenih Nemaca" je bila nacifikovana i odana Trećem rajhu, zato su doživeli svoju sudbinu. Za mene to nisu brojevi, ja lepo distanciram sigurno nevine žrtve (decu po logorima) od sigurno krivih (nesporni kolaboracinisti i ratni zločinci). Za tebe su većina oni pošteni i nevini, a na teritoriji Vojvodine se pre 1944. dešavale strašne stvari, a po tebi većine lokalaca je kanda stojala po strani, škrgutala zubima i psovala u sebi Hitlera i Hortija.

Akademski izvori postoje, samo ti nisi upoznat sa njima. Nažalost, najbolja analiza (ne)stručnosti Cvetkovićeva i njegove komisije nije pretočena u knjigu. -- Bojan  Razgovor  23:19, 2. jul 2017. (CEST)

Nisam hteo više da komentarišem, od mene piši, optužuj me i vređaj, ne zanimaš me više, ni najmanje. Ali izvini većina žrtava u logorima OZNE nisu meni ili za mene nevini ljudi, nego njihova krv viče iz zemlje za pravdu pred Bogom a i parlament Srbije je priznao samo ti nisi. Sam članak kaže da su bar polovina bila žene i deca. Ej, alo! Neću da te labelujem (a mogao bih s pravom) nego te i dalje molim da se opametiš i spustiš na zemlju. To što na Vikipediji imaš moć da proguraš šta hoćeš koga briga - to te ne oslobađa odgovornosti.— [Korisnik:Jozefsu]^–Razgovor 13:49, 5. jul 2017. (CEST)

Bokica - prestani da vandališeš tuđi rad!

Ovo je zadnja opomena. Sada moram na put, bez pristupa internetu, i to Bokica može da zloupotrebi. Ali svako može da vidi da briše konstruktivne doprinose, dorade sa referencama, ispravke gramatičkih grešaka itd. Jednostavno vraća na netačne i nepotpune verzije.

Korisnik Bokica je danas, 28. juna 2017. započeo rat uređivanja na ovom članku brišući konstruktivne i potpuno regularne izmene. Želi da demorališe korisnike koji žele da uređuju ovaj članak. Molim nekog od administratora da proveri da li Bokica zaslužuje da bude privremeno blokiran od pristupa.

Korisnik Bokica namerno uništava članak i moj doprinos na njemu, Bokica se vara da ću mu ovo dozvoliti.— [Korisnik:Jozefsu]^–Razgovor 01:31, 28. jun 2017. (CEST)

Briši ručno šta misliš da treba da se briše!!!!

Ubacio sam bio link za koji nije bilo razloga da se obriše. Poštuj malo više tuđi napor. Mogu i drugi kao i ti da brišu neselektivno kao ti, pa to ne rade. --Orion1964 (razgovor) 14:13, 28. jun 2017. (CEST)

Sada ja ovo treba treći put da revertujem da bi me banovali. Prle i Tihi. - Pa stvarno ste tužni. JADNO, SRAMOTNO, BEDNO!!! --Orion1964 (razgovor) 00:23, 29. jun 2017. (CEST)

Izvini, ali me podsećaš na istoimenu kompaniju koju barem deset puta dnevno zivkam preko lajv četa na sajtu ili telefonom da oni meni nameste net, pošto im je užasan. Dogovorite se, dođite do nekog koncezusa. Šta da kažem. Nemoj dopustiti sebi da ti pukne film. Videti do 07:35. Zoranzoki21 (razgovor) 04:55, 29. jun 2017. (CEST)

Pa vidiš šta rade. Prvo "Prle" dva puta revertuje izmene, ja to vratim. Napišem mu dve poruke, jednu ovde, jednu na njegovoj stranici za razgovor, da ne može tek tako da briše stvari, na šta se on pravi blesav i ništa ne odgovara. Onda njegovu ulogu preuzima "Tihi", pa on revertuje izmenu, na šta ja ako opet revertujem mogu da popijem ban, a "komesarijat" ima zadovoljno da trlja ruke. Uuuuuu, šta su oni ovde na SR Vikipediji pobili nas "domaćih izdajnika". Ni broja im se ne zna. Kažeš da se dogovorimo. Sa kim? Sa ljudima koji se bave ovakvim rabotama!!!--Orion1964 (razgovor) 13:53, 29. jun 2017. (CEST)

Da dešifrujem. Prle je Pinki, a Tihi je Bojan. Dobro, dešifrovao. Da nastavim. Sa Pinkijem je lako dogovoriti se. On je divan korisnik. I MareBg i Pinki su ratovali pa se na kraju srećno završilo nakon blokade od 24 časa. Nisu ratovali više. I da budeš blokiran na 24 časa, pa? I ja sam bio nepravedno na sedmodnevnom, ali sam se složio i zahtevao da mi se ne skraćuje. Odmoriš malo, nađeš argumente tokom tih 24 časa i šta da ti kažem. Dogovorite se kako znate i umete. Zoranzoki21 (razgovor) 15:04, 29. jun 2017. (CEST)

Zoki, druže hvala na savetima. Pratio sam ja malo ta dešavanja kad si i ti bio blokiran, doduše nisam baš sve pohvatao šta je tu ko radio... Drž se ti one naše drugarice, zmaj je ta. :) pozdrav --Orion1964 (razgovor) 16:06, 29. jun 2017. (CEST)

@Zoranzoki21: Hvala na nadimku Prle. Moram priznati da mi je simpatičan :) Situacija nije baš takva kako je opisao major Gašpar, jer je Alan Ford uneo gomilu gluposti, a Gašpar to želi da legalizuje jer je on između toga uneo nekakav link. --Pinki (razgovor) 18:00, 29. jun 2017. (CEST)

@Pinki: Nisam te ja tako nazvao. Samo sam dešifrovao na koga misli koja je nastala spajanjem tri najveća ne znam čega, ali i orion telekom je nastao spajanjem tri provajdera: Medija vorks, neobe i sezam pro. Zoranzoki21 (razgovor) 18:14, 29. jun 2017. (CEST)

@Pinki: Pa neće biti baš da je Jozef pisao gluposti. Napisao je neke interesantne podatake koje je trebalo doraditi i premestiti. Ja sam između njegovih izmena ubacio link na već postojeću referencu, a vi ste sve to rešili tako što ste obrisali sve, i šta je pisao on, a i ono što sam uneo ja. Kojim pravom? Imaš li bilo kakav razlog da obrišeš link koji sam ja postavio? Na moju primedbu da brišeš i moj link naravno nisi ni odgovorio. Kada sam ja bilo šta obrisao što si ti napisao, a vi moje, i ne samo moje brišete kako vam prdne, pa kad vas čovek opomene da to nije korektno nećete ni da odgovorite nego mi montirate blok. Nije istina da sam hteo da legalizujem Jozefove promene. Baš naprotiv, ja sam ga i upozorio da neke od stvari koje je napisao treba premestiti. https://www.youtube.com/watch?v=LH3kcW0-lbc :) --Orion1964 (razgovor) 21:23, 29. jun 2017. (CEST)

Pozdrav @Pinki:Alan Ford je tu, i ostaće tu da ukaže na vaš vandalizam (ti i Bokica, veliki pozdrav iz Subotice).— [Korisnik:Jozefsu]^–Razgovor 13:09, 30. jun 2017. (CEST)

I još nešto @Pinki: napisao sam stotine originalnih stranica na ovoj Vikipediji, i prvi put me neko optužio da "pišem gluposti". Za gramatičke greške da, ali za gluposti, ovako neargumentovano, prvi put. U stvari pišem oko 15 godina po blogovima, na razne teme od biologije do umetnosti, za sada nikada me niko nije optužio za gluposti, ali ni kao @BokicaK: da lažem. Lep pozdrav za obojicu.— [Korisnik:Jozefsu]^–Razgovor 14:20, 30. jun 2017. (CEST)

@Jozefsu: Mislim da bi bilo najbolje da se zadržiš na temama između bilogije i umetnosti, jer ti istorija očigledno ne leži. --Pinki (razgovor) 14:24, 30. jun 2017. (CEST)

@Pinki:Govorio sam o pristupu a ne o ekspertizi. Odkad Vikipediju pišu naučnici, kad je ekspertiza u nekoj oblasti postala pravilo uređivanja? Kako može nauka da nekom leži a drugom ne leži. Čitati znam, pravopis znam. Vikipediju može da uređuje svako. Šta se ovde dešava? Ko ste vas dvojica sa Bokicom? Nije mi ovo jasno. Kako i kada ste sebi prisvojili neku tematiku, neke stranice? Osim toga, obrisao si što sam napisao a nisi ni pročitao šta sam napisao zar ne? Pa kad već savetuješ i ja da ti savetujem nešto: bilo bi dobro da naučiš uređivanje na Vikipediji, i to u smislu pravila NPOV koje ti očigledno ne leži, o poštovanju tuđeg rada da i ne govorimo.— [Korisnik:Jozefsu]^–Razgovor 14:32, 30. jun 2017. (CEST)

Smisli šta želiš da kažeš pa na piši, a ne da dopunjavaš 10 puta--Pinki (razgovor) 14:41, 30. jun 2017. (CEST)

A ti mi odgovori bar jednom na bar jedno pitanje. Brišeš, opominješ, vređaš, ponašaš se kao vlasnik Vikipedije, a serveri nisu tvoji, a ni moji. Ni ovaj članak nije naš, pripada čitaocima Vikipedije.— [Korisnik:Jozefsu]^–Razgovor 14:46, 30. jun 2017. (CEST)

@Pinki:Naglašavam ti da nemam istoriju sukoba, banova i slično. Izbegavam uvrede, ali ću se braniti. Ja nisam za sukobe, ja samo hoću da uređujem Vikipediju. A vi ovde podcenjujete i vređate narode i narodnosti, akademike, doktore nauka, druge urednike. Molim te, ako imaš razuma, spustite se na zemlju. Molim te ubedi i Bojana da prestane sa ponižavanjima. Zar cilj nije da Vikipedija postane bolja? Zašto želite da oterate mene i Oriona, ili bilo koga koga ne poznajete? Treba negde da izađemo na kafu ili pivo? Eto i na to sam spreman, ali samo da članak bude bolji.— [Korisnik:Jozefsu]^–Razgovor 15:00, 30. jun 2017. (CEST)

Pažnja: vandalizam najčistijeg tipa

Apelujem na nekog sa višim pravima administriranja (neka mi se oprosti što ne znam kome da se obratim) da određeni korisnici - na patrolerima je da utvrde koji su - brisanjem vraćaju na besmislene, degradirane i neispravne sadržaje. Ti pojedinci ne žele da učestvuju u radu korigiranjem, samo na slepo brišu tuđi rad. To je nisko, zločesto i nepravedno.

1. primer: vratili su brisanjem izmenu koja stavlja folksdojčere iz Vojvodine u kontekst državne komisije koja se njima manje bavi (njima se bavi međudržavna komisija za Vojvodinu, a kritika iz linka se bavi rezultatima državne komisije). Zato sam link prebacio uz objašnjenje na šta se uopšte link odnosi! Link na vezu uzgred u ovom stanju kako su vratili ni ne postoji pa sam tražio arhiviranu verziju ali su brisanjem vratili na nepostojeći link!
2. primer: pri istom potezu vraćanja izbrisali su link na rad Srđana Cvetkovića koji je javno pristupačan u pdf formatu. Kojim pravom ili da objasne zašto?
3. primer: vraćači da objasne kako može biti nerelevantna veza sa Vikipedije (za učešće u NOB vidi:) na 15. vojvođanska udarna brigada „Šandor Petefi”?

Mislim da sprečavajući da se članak sredi namerno zavode čitaoce Vikipedije, rade namernu opstrukciju i uništavanje članka bez čitanja izmena i bez namere da se uključe u njegovo uređivanje. Brisanje na slepo nije nikakvo uređivanje. Cilj ove grupe je da zauvek ostane šablon "Osporeno" iako je već neregularan pošto ne može ceo članak da bude osporen, eventualno njegov deo ako se iznesu validni dokazi i objasni koji deo je osporen. Cilj pravog uređivanja na Vikipediji da ovakvi baneri nestanu i da enciklopedija njima ne bude zatrovana.

Još jedno brisanje ove izmene dovodi do iznošenja na trgu i druge mere.— [Korisnik:Jozefsu]^–Razgovor 13:23, 30. jun 2017. (CEST)

Jozefe, Bojan je administrator. To je čovek koji bi trebalo da štiti da se pravila Vikepedije poštuju. Jel treba još nešto da ti kažem?--Orion1964 (razgovor) 17:16, 30. jun 2017. (CEST)

@Orion1964: Hvala na opomeni ali to ne menja ništa – pravila su jasna a odnose se i na administratore. Tim gore: grupa ljudi mi glasanjem ustupila poverenje, ako ga zloupotrebim to me diskvalifikuje. Nema razloga da se plašimo. Jedino Boga se treba plašiti. Ja verujem u Vikipediju – slobodnu enciklopediju i neće me neko oterati sa nje samo zato što je administrator. Ima načina da se izborimo za svoja prava uređivanja — [Korisnik:Jozefsu]^–Razgovor 22:47, 30. jun 2017. (CEST)

Aha, znači Bojan odlučio da izigrava Boga na Vikipediji. Želi da testira šta možemo protiv njega da radimo. Idemo na Trg.— [Korisnik:Jozefsu]^–Razgovor 18:14, 1. jul 2017. (CEST)