Razgovor:Masakr u Srebrenici/Arhiva 5

Arhiva 4

Arhiva 5

Arhiva 6

!

Većinu članka treba izbrisati jer uopšte nema nikavke izvore. Sokolrus (razgovor) 07:34, 17. maj 2012. (CEST)

Ja ne razumem, zašto poništavate promene ? U tekstu koji je samo verzija Haga nema nijednog izvora a vi bez bilo kakvih komentara samo vraćate i sve. To je suprotno pravilama. Sokolrus (razgovor) 09:16, 17. maj 2012. (CEST)

Slažem se potpuno. I posle tolih istražavanja, dnk analiza, dolazaka raznih svetskih stručnjaka, slaganja koščicu po koščicu, maksimalnog iskorišćavanja cele stvari u političke svrhe i radi senzacionalizma, objavljivanjem koječega po javnim medijima, jedino je potpuno tačno da nema tačnih podataka o tome kad, koliko, ko ni zašto, niti je koga briga zbog toga. Stvarno strašno! S tim u vezi najžalije mi je porodice žrtava, jer su one posle svega, takođe postale žrtve. Ovaj članak je samo još jedan doprinos tome.--Tajga (razgovor) 17:37, 13. jul 2013. (CEST)

Predistorija

Dio članka "Predistorija" njegov početni dio, nema apsolutno nikakvih referenci za skoro 85% onoga što je ondje napisano. Wikipedija nije mjesto gdje se iznose mišljenja autora članka nego se sve što napiše treba citirati kredibilnim izvorima.— Prethodni nepotpisani komentar ostavio je korisnik MirzaM (razgovor • doprinosi)

"Masakr"

Masakr? Nedavno je izašao zakon kod nas vamo, a vjerujem da će i kod vas tamo, da je negiranje genocida kažnjivo zatvorom, od 3 mjeseca do 3 godine... Tako da će Dodo uskoro u ćuzu. Bolje prepravite članak na Genocid u Srebrenici, jer je okarakterisan kao takav od strane međunarodne zajednice i tone institucija. --Munjanes (razgovor) 00:12, 11. jul 2014. (CEST)

Zakon? I? Sad si počeo i da pretiš zatvorom? Malo li je od tebe. Ovaj članak će dobiti takav naslov istog onog momenta kada se na tvom matičnom jezičnom projektu uklone termini poput "genocidna tvorevina" i "srbočetnička agresija na BiH" koji se ne pominju ni u jednom jedinom validnom istorijskom izvoru. Zatim, kada u članak o ratu u BiH uvrstite i sva ona stratišta i sve one zločine koje su počinile snage Armije RBiH nad Srbima i Hrvatima (u tom članku se trenutno ne spominje ni jednom jedinom rečenicom ni jedno jedino srpsko-hrvatsko stratište u BiH). Zatim kad napravite pristojne i neutralne članke o masakrima u Sijekovcu, Kravici, granatiranju izbegličkih autobusa u Vincu kod Jajca, kada spisku o porušenim verskim objektima dodate i one silne porušene crkve i preorana groblja, logore za Srbe itd itd itd. E onda ćemo da pričamo na ranopravnim osnovama. Moje iskreno saučešće porodicama svih srebreničkih žrtava! --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 16:51, 11. jul 2014. (CEST)

Pa jeste genocidna tvorevina. Mislim postojali su pravoslavni Bošnjaci koji su se preobratili u Srbe, i nakon toga stvorili kvazi-državu tek nakon genocida, stoga tako je imam pravo zvati. Sad ti isti "Srbi" imaju krizu identiteta. Svi su ti zločini minorni u odnosu na Srebrenicu, a ja ih lično ne osporavam. Ne osporavaju ni drugi na bs.wiki nego nemaju volje (kao ni ja) da sve to popunjavaju. Ti ako hoćeš slobodno popuni (naravno stavi izvore) i ja ću ti approve članke. U Sarajevu za vrijeme srbo-četničke agresije nije nijedna crkva uništena, a Bošnjaci su držali kontrolu sve vrijeme. Pametnom dosta. --Munjanes (razgovor) 00:44, 17. jul 2014. (CEST)

Genocidna tvorevina je republika/država BiH (o Hrvatskoj da ne pričam), koja je nastala 1945. nakon genocida koji su Hrvati i Bošnjaci/Muslimani počinili nad srpskim narodom, pa opet nikom pametnom ne pada na pamet da je tako definiše na Vikipediji. Srebrenica je minoran zločin u odnosu na npr. zločin u Drakuliću i desetine njemu sličnih iz istog perioda, pa se ti članci opet ne zovu genocid ovaj, genocid onaj. Držali su Bošnjaci zajedno sa Hrvatima kontrolu i nad Banjalukom u Drugom svjetskom ratu, pa su porušeni svi pravoslavni i jevrejski vjerski objekti, a za te stvari niko nije odgovarao pred međunarodnim krivičnim sudovima, zamisli! Ko će ga znati, možda se to ustvari nikad nije ni desilo, nego smo mi to samo sanjali. Eto, sad si vjerovatno još pametniji, pa se nadam da ti je i dalje dosta.--Slobodni umjetnik 10:44, 17. jul 2014. (CEST)

Neću da spominjem taj period, nisam u njemu živio, kao ni većina na ovoj wiki. Ja tebi ne branim da staviš genocid na wiki kako kažeš, nad srpskim narodom. Stavi, samo ubaci izvore i dokaze i to je to. Mi za Srebrenicu imamo itekakve dokaze. Čak priznanje od genocidne "šumske". --Munjanes (razgovor) 16:41, 17. jul 2014. (CEST)

Ti su toliko jadan da jadniji ne možeš da budeš! E vidiš srećo, ona postoji i postojaće. I nećete više nikada moći ni prstom da mrdnete u ime države BiH dok vam i ti iz "šumske" ne aminuju to. A te svoje patološke poglede na svet ostavi za sebe, a normalne ljude koji ni najmanje nisu opterećeni time čim ti jesi ostavi na miru. A mi jadni Srbi sa krizom identiteta evo prvo na ovoj vikipediji imamo višestruko više članaka od vas koje ta kriza ne drma. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 19:45, 17. jul 2014. (CEST)

Sram vas bilo

I stid po 100000 puta što negirate genocid. To je samo dokaz da je '95. bio genocid, a danas je kulturocid. --Munjanes (razgovor) 16:38, 9. avgust 2014. (CEST)

Trla baba lan da joj prođe dan. --Željko Todorović (razgovor) 16:41, 9. avgust 2014. (CEST) s. r.

E smaraš Munjo ok? Idi zabavljaj se nečim, čitaj Islamsku deklaraciju oca ti nacije, kukaj nad sudbinom Palestine, gledaj mesec brate, sutra će da bude mnogo veliki, abiće i instant kiša meteora ejjjj. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 23:26, 9. avgust 2014. (CEST)

Zaboravili ste ovdje napomenuti da se zločin desio u Srpskoj Srebrenici, da je korišten srpsko naoružanje od strane srpskih vojnika i da su ubijani srpski Bošnjaci. Ili je bolje staviti ovo srpski u zagradi da se na sve odnosi? --Munjanes (razgovor) 01:13, 11. avgust 2014. (CEST)

Broj žrtava

Pošto vidim da je skoro menjan broj žrtava, msilim da to mora malo da se prodiskutuje...postoje relevantne reference koje kažu da je bilo više od 8000...samo videti englesku vikipediju....ovo mora da se prodiskutuje, ne može tek tako da se menja!--Ivan_FPN92 (razgovor) 00:26, 10. avgust 2014. (CEST)

Ako ćemo prihvatiti gluposti koje „namunjeni“ pišu na engl. vikipediji - hajde onda da ugasimo ovu vikipediju! Što se tiče relevantnosti broja - ta relevantnost se najbolje odražava u presudi Krstiću da je odvojio 1.000 muškaraca u holandskoj bazi i skorašnje presude holandskog suda da je odvojeno 300 muškaraca...

Haški tribunal pokazuje svoju (ne)doslednost i u ukupnom broju žrtava kada u ranijim presudama ofrlje kaže „preko 7.000 žrtava“, a u (zadnjoj) presudi Tolimiru kaže „između 4.970 i 6.000“

Ivane, dobro je to što pratiš izmene na vikipediji, ali te molim - pre komentara pročitaj i tekst članka. Osim toga, ako si spreman da daš i svoj doprinos u članku, onda te upozoravam da se držiš izvan priča namunjenih ma odakle oni dolazili...--CarRadovan (razgovor) 03:02, 10. avgust 2014. (CEST)

Osporena neutralnost

U članku nije opisan masakr nad Bošnjacima u Srebrenici, što je njegova tema. Masovne egzekucije se skoro i ne spominju, osim jedne rečenice u uvodu i dvije rečenice u odjeljku „hronologija masakra“. Više se govori o zločinima nad Srbima oko Srebrenice i kontroverzama nego o masakru nad Bošnjacima. Zbog svega ovoga, članak u ovom obliku je teško pristrasan. Molio bih da se šablon za osporenu neutralnost ne uklanja iz članka. Unaprijed zahvalan.--V i k i R 16:21, 12. jul 2015. (CEST)

Rat izmena

Došlo je do ponovnog rata izmena na stranici Masakr u Srebrenici...na moju referenciranu izmenu je usledio revert bez ikakvog obrazloženja ili nuđenja bolje reference od mojih navedenih, niti je reverter osporio isto na stranici za razgovor...revert ide u pravcu argumentacije da je ovo nekakva rekla/kazala priča i stvar interpretacije, a ne pravna (naučna) činjenica...(genocid je (prevashodno) pravna kvalifikacija, ne politčka ili koja god već)...priložene reference su najvalidnije moguće (presuda MSP...)...materija je opšte poznata i deo je fakultetske građe i ispita (konkretno na FPN u BGD, a verujem i na Pravnom fak.), drugim rečima, za sprdačinu koja je revertovana na sadašnje stanje od strane iskusnih i tematikom upoznatih vraćača (i argumentacijom kojom se pritom služe), na ispitu bi pali kao kruške (a završetak faksa bi dugo sačekali)...ovakve gluposti debelo potkopava relevantnost i ozbiljnost ove enciklopedije i eklatantan je primer (po mom mišljenju) političkog POV-a...stvar je nekom malo upućenijem u tematiku međunarodnog prava dobro poznata i odstupanja su minimalna...rad sam da sve nedoumice raščistimona szr...

Zamolio bih prisutne administratore da vrate izmene na referencirani sadržaj (moja izmena) i zaključaju stranicu jer je (iz iskustva) očekivan rat izmena...prošli put kad sam sam pokušao, svi smo bili blokirani i ovaj put ne želim ponovo u to da ulazim....--ANTI_PRO92 (razgovor) 21:45, 31. jul 2015. (CEST)

Očigledno te pogrešno uče, sve je lepo neutralno navedeno u uvodu članka. Uzmi bre radi nešto konstruktivno na ovom projektu, nemoj ljude da pozivaš na neke nove sukobe, neke nove konfrontacije, nove gluposti... Ko zna šta je poenta tvog rada na ovom projektu (nazire se, svako ko mućne malo glavom zna), ali ti svakako nisi dobronameran. Neću više da gubim vreme sa takvima kao ti, ako ti ovo prođe, neka služi na čast adminima...--Soundwaweserb (razgovor) 21:58, 31. jul 2015. (CEST)

Nijedna tvoja argumentacija nije išla u pravcu objekta spora...jel bio genocid ili nije?? to nije stvar interpretacije (kao u uvodu sad navedeno), nego stvar pravne kvalifikacije koja je nedvosmislena...što se tiče tvoje kritike upućene meni lično, šta ima konstruktivnije od referiranja na naučno stanje stvari i ispravljanja nenaučnosti...to je jednino sa čime možemo da operišemo ovde na enciklopediji i ono što nam je jedino dano...--ANTI_PRO92 (razgovor) 22:12, 31. jul 2015. (CEST)

O sadržaju clanka necu voditi raspravu ovde. Svako ima pravo da doprinosi cime hoce. On je bar uneo reference. -- Bojan  Razgovor  22:01, 31. jul 2015. (CEST)

Iskren da budem, mislim da bi deo o kontroverzama trebalo da stoji u glavnom delu, a ne u samom uvodu. Srebrenica će ostati večito sporna. Jedni je preuveličavaju, drugi je umanjuju pa čak i negiraju. Mogu se kladiti Ivane da među tvojim profesorima ima onih koji se iz petnih žila trude da ospore onu Srebrenicu koju nam međunarodna javnost servira.

Saund je koliko vidim samo nadopunio rečenicu koju si ubacio. Mislim da ti trebaju bolji izvori, nego ovi što stoje u fusnotama. Ako neko od tvojih profesora kaže da je ovo genocid, onda to navedi. Nemoj da sam dolaziš do zaključaka. I sam znaš da kako naši stručnjaci (pravnici, politolozi) shvataju međunarodno pravo: ono što im odgovara to uzimaju za sveto, što im ne odgovara od toga beže ko đavo od krsta. Ništa novo, ništa čudno u međunarodnom pravu. Uzmi za ilustraciju samo Parisku mirovnu konferenciju. Tako je odvajkada. Mi smo dugo vremena bili u pobedničkom taboru, pa smo zaboravili šta znači biti gubitnik.--Vladimir Nimčević (razgovor) 22:09, 31. jul 2015. (CEST)

Svako ima pravo da doprinosi cime hoce. On je bar uneo reference.

I ja sam unosio reference za neke druge stvari, pa sam vraćan. :) --Vladimir Nimčević (razgovor) 22:11, 31. jul 2015. (CEST)

Nimča, ovde se radi o pravnoj činjenici!(genocid je prevashodno pravna kvalifikacija)...to je sudska presuda...nije stvar istorijske interpretacije, nego pravne (a ona je nedvosmislena)...ja nisam navodio nikakvo mišljenje profesora ovde, nego sudsku presudu (tj. 2 presude)...link ka sajtu predmeta je samo smernica kako se stvari diskutuju u sobama stručnjaka i ljudima kojima je ovo posao, van političko/medijskih prepucavanja i upotrebe teme za dnevnopolitičke poene itd...btw, Srbija je prihvatla presudu protiv BiH i internalizovala u svoj pravni sistem (kako stoji u Ustavu)...ovaj deo o referencama ne razumem na koji se referišeš, vvtn. izmedju tebe i Bojana....--ANTI_PRO92 (razgovor) 22:22, 31. jul 2015. (CEST)

Stvarno ste gomila baba koja uopšte nema nameru da se dogovara o bilo čemu. Mi pišemo na srpskom jeziku, a u srpskoj istoriografiji taj događaj je označen kao masakr. I to naravno i navesti u prvoj rečenici uvoda. Ali več u sledećoj rečenici treba da stoji da je MSP u svojoj presudi (tad i tad) taj zločin okarakterisao kao genocid (čini mi se da je odluka donešena preglasavanjem, pa i to navesti) i onda navesti koliko zemalja priznaje to kao genocid, a koliko njih se protivi. Eto. I Bojane tako može u teoriji, a u praksi baš i ne, pogotovo kad je reč o osetljivim temama vezanim za ovo područje --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 22:16, 31. jul 2015. (CEST)

Srbi većinom nisu zadovoljni sudskom presudom/sudskim presudama, jer im ona/one ne odgovara/odgovaraju. Stoga ga ni ne priznaju. To je realnost. Ne vidim zašto bismo se držali presude samo jednog suda u jednom vremenu. Ko zna šta će biti za 50 godina. Procesi mogu da se ponove, a sudske presude mogu biti totalno drugačije. Tako je Draža 70 godina bio izdajnik, a sad više nije. Sad se partizani prikazuju sve više u negativnom svetlu. Sve u svemu, sve je relativno, pa i pravda. Za nekog je Rezolucija pravda, za nekog nepravda.--Vladimir Nimčević (razgovor) 00:21, 1. avgust 2015. (CEST)

Na sud se ide obično da se raspravi/reši neki spor...dakle per definitionem nešto što ti ne odgovara (inače ne bi išao na sud)...da li neko (pojedinac) nešto intimno priznaje ili ne priznaje i ostale stvari, to ovde nije do našeg interesa (na kraju krajeva, pojedniac ne može biti subjekt međun. prava)...što se tiče priznanja, Srbija je bila subjekt prava u tom sporu, učestvovala je u njemu (dala mu legitimitet) i obavezala se da će poštovati (internalizovati) posledice tog spora...Srbija je potpisnica konvencije o genocidu, kao pravni baštinik SFRJ, jedna je od prvih osnivača UN, MSP i drugih organa subjekata mp...dakle, niko nas nije gurao ni terao tamo, mi smo sami to izabrali da budemo deo te priče a time se i obavezali (tako funkcioniše međunarodno pravo)...ko zna kolko je puta Jugoslavija izlazila pred MSP pre ratova 90-ih (dakle to je deo državne prakse ove zemlje poslednjih 70 i kusur godina (ne od juče), isto tako smo se skoro sudili i sa Hrvatima tamo)...tvoj argument ide u pravcu istorijskih sudova, što je dinamička kategorija i u zavisnosti od vremena nanovo se pojavljuju nove interpretacije, ali ovde o tome nije reč...ovde je reč o pravnom sudu i pravnom biću/kvalifikaciji određenog realnog istorijskog događaja koji je nesporan...MSP je utvrdio da se radi o genocidu, i sa *stanovišta prava* to je nesporno (uzmi pročitaj presudu)...dakle intencionom, planiranom uništenju određene grupe (dakle postojao je neko ko je to isplanirao, logistički obezbedio i sproveo u delo)...dok sud ne donese drugačiju presudu za isto delo, pravna kvalifikacija je nesporna...dalje tvoj argument o Draži ne stoji, jer je Draža u procesno/pravnom smislu imao nefer suđenje (nemogućnost žalbe, razumnog roka za iznošenje odbrane itd...dakle rehabilitovan jer nije imao fer sudjenje, i procesom vraćen na status slobodnog građanina)...a to kakav će ko sud imati o njemu (jedni ovakav, drugi onakav, to je dinamička kategorija koju si malo pre spominjao), zato i uz to ide poruka *ostavljanja istorije istoričarima*...ali ono što je ključno, događaj je nesporan i njegova pravna kvalifikacija...to zašto su Jevreji Nemačku 45-e doživljavali kao zločinačku tvorevinu, a 2015 20 000 Izraelaca se preselilo u Berlin i Nemačka je omiljena država za građane Izraela..to je pitanje istorije/vremena i dinamičkih-društvenih procesa, ali kvalifikacija Aušvica je nesporna...(bajdvej ovu usporedbu sam samo napravio zbog ogromnog kontrasta nemačkih pozicija koji postoji, ne zbog bilokakve zlokobne relacije sa odnosnom temom)...reference koje sam izneo su nesporne i tekst unte također...bajdvej, ovaj deo treba odvojiti od političkog dela priče, tj. političke instrumentalizacije cele priče za praćenje i postizanje realnih političkih ciljeva (dakle ne činjenica da se dogodilo što se dogodilo, nego političke instrumentalizacije da se npr. ukine RS)...to je već politika i političko i to treba odvojiti od ovoga o čemu se u stvari radi, dakle predmet mora jasno da bude lociran, a ja imam utisak da je predmet sve vreme ne lociran i da se ovde ide na politički nivo priče, a ne na istorijsko-pravni...ovaj deo o Rezoluciji nisam razumeo?...--ANTI_PRO92 (razgovor) 01:15, 1. avgust 2015. (CEST)

Pošto vidim da se kolega Ivan poziva na međunarodno pravo, pitam da li bi mogao da nam kaže koji je najvažniji element koji karakteriše zločin genocida? Lackope (razgovor) 00:58, 1. avgust 2015. (CEST)

Kad bih se pravio pametan rekao bih da je intenciono planiranje i realizacija da se istrebi i eliminiše određena grupa specifičnog društvenog markera (rasnog, verskog, nacionalnog, klasnog)...ali pošto neću da se pravim pametan, elegantno ću te preusmeriti na presudu MSP, jer su tu već puno puno pametniji i akreditovaniji ljudi od mene sve lepo napisali, objasnili i obrazložili...dakle nema potrebe za (kvazi) stručnim debatama, jer rezultati su pred nama, samo treba pročitati...--ANTI_PRO92 (razgovor) 01:19, 1. avgust 2015. (CEST)

E kolega....ne treba da se praviš "pametan" već malo više da proučiš tematiku o kojoj ovde diskutuješ. Ono što odvaja genocid od ostalih zločina je genocidna namera, a ti ako si na svom fakultetu izučavao međunarodno pravo, koje ovde stalno spominješ, onda treba da to znaš, a koliko vidim nemaš blage veze. Takođe, nezavisnost, kako ti reče, "pametnih" ljudi koji su "sve lepo napisali, objasnili i obrazložili" je odavno dovođena u pitanje, što se može videti u samom članku o ovom sudu. Lackope (razgovor) 02:05, 1. avgust 2015. (CEST)

A šta je genocidna namera nego intenciono planiranje i realizacija da se istrebi i eliminiše određena grupa specifičnog društvenog markera (rasnog, verskog, nacionalnog, klasnog)??...lol, ae malo o suštini...nije šija nego vrat--ANTI_PRO92 (razgovor) 02:18, 1. avgust 2015. (CEST)

Nije isto kolega, ja sam tebe pitao da jasno kažeš koji je najvažniji element da bi se moglo govoriti o genocidu a ti nisi rekao da je to genocidna namera već si napisao rečenicu koja upućuje na to. Ovim si dokazao da ne znaš ni osnovnu definiciju genocida a ovde pokušavaš da "držiš lekcije" ostalim urednicima iz međunarodnog prava koje ni sam ne poznaješ. Da je postojala genocidna namera onda ne bi pustili žene i decu da odu, jasno je da je u pitanju ratni zločin ali genocidne namere nije bilo. Kamo sreće da su tako radili nacisti, ustaše ili Turci....Stvar je u tome što se ovde pokušava manipulisati sa onima koji nisu dovoljno upućeni u ovu problematiku. Lackope (razgovor) 10:24, 1. avgust 2015. (CEST)

To je tvoje tumačenje stvari, koje nije i sudsko...sudsko tumačenje je veoma jasno (uzimam za pravo da ga smatram merodavnijim od tvog)...to šta potpada pod kategoriju genocida i kako je ona evoluirala od kad je Lemkin pravno uobličio o tome od tad postoje diskusije i cela grana nauke se bavi time interdisciplinarno (sociologija/pravo/istorija...genocide studies)...ovde mi imamo konkretnu presudu relevantnog suda (legitimnog za sve) koja je nesporna i to je činjenica...to da se neki drugi pravnici ne slažu sa tom presudom, to može takođe da stoji u članku...nema se ovde šta diskutovati, sve konkretne reference su već priložene...--ANTI_PRO92 (razgovor) 10:45, 1. avgust 2015. (CEST)

Dakle, ni Oluja nije genocid, osim ako tako ne odluči Međunarodni sud pravde?--Vladimir Nimčević (razgovor) 03:23, 1. avgust 2015. (CEST)

Pre godinu i manje, Srbija i Hrvatska su suočile argumente po tom pitanju pred MSP tužbom i kontratužbom za genocid i obe su pale...dakle, da, Oluja nije genocid...jeste etničko čišćenje (najveće posle 2sv. r.), ali nije genocid, jer nije postojala namera da se fizički likvidira tih 250 000 duša (za razliku od 1941-45), nego da ih se protera, -etnički očisti-...--ANTI_PRO92 (razgovor) 10:08, 1. avgust 2015. (CEST)

Genocid je pravna kvalifikacija kojoj se, iz nekih razloga, daje pretjeran značaj. Jedni misle da će zločin biti veći ako ga nazovu genocidom, a drugi misle da će biti manji ako tu kvalifikaciju uklone. Ključni problem članka o masakru u Srebrenici je taj što nisu opisana stratišta, odnosno nije opisan sam masakr.--V i k i R 05:42, 1. avgust 2015. (CEST)

Potpuno se slažem sa tobom da postoji inflacija tog pojma i da se to najviše događa iz političkih razloga, za opravdavanje ovog ili onog politički oportunog poteza (radi izbegavanja *njavećeg zla*)...takođe postoji i inflacija pozicije žrtve i onda dolazi do ovog o čemu ti govoriš (da se mere ko je veća žrtva i čiji je zločin zločinačkiji)....

Elem, ovde se nije postavilo pitanje članka kao celog, tj. problema tog članka/tematike...nego pitanje ove izmene koju sam ja napravio (i relevantnost referenci kojim sam to potkrepio) i koji je neko drugi bezrazložno revertovao...da li moja izmena stoji ili ne? tj. pre, da li bezrazložni revert i vraćanje moje izmene stoji ili ne? (pošto, ako uzmemo da su dve presude relevantan izvor za ovu tematiku), na meni nije teret dokazivanja, ja sam dao reference...--ANTI_PRO92 (razgovor) 10:22, 1. avgust 2015. (CEST)

Da sudske odluke i presude mogu biti pogrešne i nepravedne, to nije ništa novo. To smo mogli znati prije Haga i prije Draže. Sjećam se jedne lektire iz srednje škole, za koju sad vidjeh da je objavljena davne 1925. Toplo je preporučujem svima onima koji sudske presude doživljavaju kao božju volju ili još gore, kao naučnu istinu koja se ne dovodi u pitanje. Uostalom, sam rezultat glasanja sudskog vijeća od 3:2 u nekoj presudi MKSJ-a nam govori koliko su tu čista posla, da ne pričam o drastičnim promjenama presuda nakon žalbi.. Zanimljiva mi je i aktuelna arbitraža o Piranskom zalivu.. Ne daj bože da me pravo više zanima, jer ko zna koliko bih onda tek primjera mogao da iskopam.. Eh, da pročitao sam i intervju Ivanove istomišljenice Sonje Biserko, kako bih stvari sagledao iz njenog tzv. humanističkog ugla. Zanimljiv mi je bio odgovor na (po meni ključno) pitanje o poređenju zločina iz devedesetih sa onima iz četrdesetih godina istog vijeka, a on glasi: "Nije dobro današnji koncept ljudskih prava primjenjivati na ono vrijeme". Toliko o njenom "humanizmu" i objektivnosti.. Imajuću sve to u vidu, iznijeću svoj stav da bi bilo dobro ako bi Vikipedija mogla da se izdigne iznad tog pravničkog mulja i da osuđenike za neki zločin ovdje ne nazivamo "zločincima", već "osuđenima za zločin". Preimenovanje spornog članka bi moglo doći u obzir jedino ako bi se svi slični zločini nad svim narodima preimenovali u genocide. U samom tekstu niko ne osporava pominjanje te riječi, a izgleda da je sporno jedino to da će ona biti podebljana ili ne. Nemam ništa ni protiv toga da se podeblja, ali onda treba istu stvar uraditi u svim sličnim člancima. Na kraju ću se samo složiti sa Vikivindom, da je od te debljine slova jedne riječi važnije ono što (ne)piše u ovim člancima, a nedostaje im mnogo toga.--Slobodni umjetnik (razgovor) 11:12, 1. avgust 2015. (CEST)

Sve je ovde jasno, imamo budućeg politikologa koji se ovde predstavio kao veliki znalac međunarodnog prava a nije ni znao osnovnu definiciju genocida odnosno nikad nije ni čuo za pojam genocidna namera dok ga ja nisam upotrebio. On kao svoj "glavni argument" koristi presudu suda čija je nezavisnost i pristrasnost već odavno dovođena u pitanje, tako da presuda takvog suda ne može biti glavno merilo da li će se zločin u Srebrenici na ovom projektu nazivati genocidom. Lackope (razgovor) 13:37, 1. avgust 2015. (CEST)

Ne, nego će merodavno biti ono što ti kažeš, pošto si ti merodavna instanca i jedina vertikala i istina u svetskoj zaveri koja se urotila protiv Srba...stručniji su već rekli svoje, MSP...postoje i pravnici koji tvrde da je MSP otišao predaleko i da je kategorija previše raširena...što se mene tiče sve to treba da stoji u članku dole...ali klasifikacija i presuda su tu...sud je bio uzeo u obzir argumentaciju koju ti navodiš i presudio PROTIV--ANTI_PRO92 (razgovor) 11:53, 2. avgust 2015. (CEST)

Kad smo već kod toga (genocidne namera), u jednom broju NIN-a piše: "[books.google.rs/books?id=7uvlAAAAMAAJ&dq=GENOCIDNA+SCG A pravni zastupnik SCG se ionako ne slaže da se u Srebrenici desio genocid, i buduću odbranu zastupa na tezi da genocida nije ni bilo, jer nije bilo genocidne namere, odnosno plana da se satru Muslimani kao narod]". Kao što rekoh, Srbi će iskoristiti sve samo da ospore optužbe.--Vladimir Nimčević (razgovor) 13:47, 1. avgust 2015. (CEST)

Srbija je prihvatila presudu MSP...mešljenje tog pravnog zastupnika može biti njegovo izdvojeno mišljenje, ali Srbija je bila pred svetskim sudom, sučelila mišljenje i prihvatila tu presudu...presuda kaže da je bio genocid i da Srbija nije u njemu učestvovala, ali i nije ništa uradila da bi ga sprečila...ako si ovih dana precizno i detaljno pratio ovu galamu i priču oko britanske rezolucije u UN, stav Srbije nije bio protiv rezolucije, nego protiv takve rezolucije, upravo temeljeći se na ovoj presudi MSP (srpska spoljna politika se zasniva na njoj)...rezolucija je išla u pravcu široke interpretacije ko je krivac za genocid u Srebrenici i mogućih političkih posledica i tzv. *kolektivne odgovornosti*, dok je stav Srbije bio -da rezolucija- ali unutar jasnog referentnog okvira da su to uradili ljudi sa imenom i prezimenom u svoje ime a ne u ime Srba i unutar referentnog okvira koji stoji u upravo u presudi MSP koju ovde citiramo i koja kaže da Srbija (kao politički i subjekt međ. pr.) nije odgovorna za taj genocid...pošto ovi nisu hteli da unesu reference u rezoluciju i da je jasno lociraju, nego su gurali priču sa jasnim političkim posledicama po SRB i RS, tražili smo od Rusa da stave veto i kraj priče...jeste malo komplikovano ali to je bila suština priče...--ANTI_PRO92 (razgovor) 11:53, 2. avgust 2015. (CEST)

Ovdje je samo ključno pitanje da li Vikipedija priznaje samo pravo ili i druge nauke? Ako se pravo i istorija ne slažu, šta napisati? Šta je bolji izvor, sudska presuda ili dobar istoričar? --Željko Todorović (razgovor) 14:50, 1. avgust 2015. (CEST) s. r.

Istorija se ne slaže da je bio genocid??...ne bih baš rekao...ako ima istoričara koji osporavaju mislim da ih ima toliko i koji su saglasni sa MSP (verujem da je ovaj pri donošenju presude konsultovao stručnjake koji se bave genocidom a koji nisu prevashodno pravnici) kako u domaćoj tako i u (više) u široj svetskoj akademskoj javnosti...pravno naravno je bez svake sumnje --ANTI_PRO92 (razgovor) 11:53, 2. avgust 2015. (CEST)

A sta lepo ne napisete sta sce sce desavalo od 1992-1995, a narocito jula 1995? Samo se vrtite oko jednog pitanja. -- Bojan  Razgovor  12:00, 2. avgust 2015. (CEST)

Ništa tu pravno nije "van svake sumnje". Ima mnogo pravnih stručnjaka koji i te kako sumnjaju i osporavaju ispravnost te presude. Imam jedno pitanje za tebe Ivane: Da li je masakr u Drakuliću genocid?--Slobodni umjetnik (razgovor) 14:31, 2. avgust 2015. (CEST)

Ivane, a zašto ti to što nam kažeš ne napišeš u samom članku?--Vladimir Nimčević (razgovor) 14:35, 2. avgust 2015. (CEST)

Ovde očigledno imamo dva problema formalni i suštinski.

• Formalni je onaj kojim jedan urednik degradira naslov članka pokušavajući nametnuti još neki naziv (u rangu prvog), a koji nije prihvaćen u srpskoj istoriografiji. Odgovor je već dao Nikola i tu se priča završava.
• Suštinski je: da li badvej urednicima treba dozvoliti izmjene koji vode u ratove izmjena? ...a spremni su ići toliko daleko da čak mjenjaju i tuđe tekstove u razgovorima. (p.s. ja znam odgovor, a znam i da iza ovog slijedi kilometarska demagogija istog, a na nju neću odgovarati).--CarRadovan (razgovor) 16:36, 8. avgust 2015. (CEST)

Raspad SFRJ

Treba dodati šablon {{Raspad SFR Jugoslavije}}. --5.43.75.78 (razgovor) 17:33, 12. jun 2017. (CEST)

  Urađeno .  — Obsuser✉ 19:27, 11. jul 2017. (CEST)

Pristrasnost

Po sugestiji korisnika Ivan VA a što se tiče ove pristrasne izmene, pošto ne nameravam da ulazim u rat izmenama, hoću da se potvrdi da ne treba ublažavati termine ili navoditi pogrešne.

• „Vojska Republike Srpske” je bilo zamenjeno sa „srpskih vojnih”, što nije tačno jer nije reč o bilo kojoj srpskoj vojsci (npr. Vojsci Srbije) nego određenoj koja je odrednica unutrašnje veze.
• Bilo je izbrisano „ zločina” da bi se možda impliciralo „jednim od najvećih događaja” a ne „jednim od najvećih zločina”. Bespotrebno je proširivanje uvoda sa „ događaj poznat i kao” ili „širem”, kao i unošenje neodređenih naziva kao što je „srpskih vojnih” ili „muslimanskih snaga” radi uopštavanja ili ublažavanja.
• Posle zareza ne ide nenaglašenica („, je ratni”).
• Ne znam zašto su bili uklonjeni šabloni {{Raspad SFR Jugoslavije}} i portali?!
• Dodao sam podebljanje za drugi naziv jer je ravnopravan s prvim; podebljan je i na engleskoj, ruskoj, francuskoj, norveškoj, japanskoj i većini drugih Vikipedija, a na nekima čak korišćen i kao naslov članka; pristrasno je i neobjašnjeno insistiranje da ne bude podebljan na srpskoj Vikipediji, pogotovo ako dolazi od korisnika poznatih po pristrasnosti.

Ako bude potrebno, može se raspravljati i na admin tabli. — Obsuser✉ 19:27, 11. jul 2017. (CEST)

Slažem se. Inače ovaj članak, uključiv i njegov uvod, treba puno bolje odraditit imajući uvidu značaj i stalnu prisutnost u medijima (nemačka viki je npr. stvar lepo pokrila), no to ovde sad nije tema. Obsuserove izmene i argumentacija iza su nesporne. --ANTI_PRO (razgovor) 21:19, 11. jul 2017. (CEST)

Obsuser - Ja nisam ni medicinski ni socijalni radnik, tako da se neću baviti izvorom tvojih problema, koji se oslikava radom i na ovom projektu. Drago mi je zbog vašeg partnerstva, samo vas moram upozoriti da je klansko djelovanje na vikipediji zabranjeno. Usput, što se tiče tvojih podvala, dovoljno je vidjeti istoriju izmjena — znači, ti započeo bespotrebne imjene... Alternativni naziv ne može biti jednak naslovu - jer smo tu priču završili. Škorpioni nisu dio VRS... itd, itd... Da ne bih sa vama previše trošio vremena i svoje energije — sve problematične imjene na ovom članku će sigurno pratiti I drugi administratori. Radovan ⁂ 23:29, 13. jul 2017. (CEST)

@CarRadovan: Lični napadi su zabranjeni (pominjući da nisi ni medicinski ni socijalni radnik impliciraš da ja imam nekih problema — zdravstvenih [psihičkih] ili socijalnih — a koji se oslikavaju radom na ovom projektu; ovo se lako može okarakterisati kao lični napad).

O kakvom partnerstvu i klanskom delovanju pričaš? Korisnik me upozorio da pokrenem raspravu da ne bih ulazio u rat izmena, što sam i uradio a on ovde prokomentarisao (pošto inače oduvek pokušava da smiri sve tenzije na Vikipediji). Zato se ovo može protumačiti kao klevetanje korisnika, što je zabranjeno.

Što se tiče istorije izmena, upravo ona pokazuje kako si ti doprinosio na ovom članku — veoma pristrasno:

• prvo si brisao genocid iz uvoda nakon čega je članak zaključao administrator ne uvažavajući tvoju izmenu (Special:Diff/11128498/11128510) — i to uz saradnju sa drugim korisnikom koji je takođe poznat po doprinosima samo na nacionalnim člancima što baš može da bude klansko delovanje
• potom si prvi ti započeo bespotrebne izmene unoseći politikantsku formulaciju „bošnjačkoj i delu svetske javnosti poznat i kao” u uvodu radi ublažavanja (Special:Diff/11155845/11156211) — obrisavši referencu i uklonivši podebljanje iz ličnih razloga odnosno pristrasnosti
• potom si dodao „ nad lokalnim Srbima” za zločine Bošnjaka (Special:Diff/12102293/12120863) — iz čista mira, a što opet dokazuje pristrasnost
• potom opet ’reaguješ’, kao i inače, na izmenu koja se tiče nečega tebi problematičnog odnosno vezanog za nacionalne teme (Special:Diff/13276788/13292124) — opet uklonivši podebljanje i vrativši svoju formulaciju „u bošnjačkoj i delu svetske javnosti” radi ublažavanja a nakon mog unapređivanja članka
• onda ’reaguješ’ i na izmene bota (Special:Diff/13663453/13774414) — unevši ove poslednje netačne informacije i ublažavanja opisane ponaosob iznad i opet ispod
• i sada radiš vandalizam vraćajući kompletno sve izmene, i one za koje se jasno vidi da su dobre a i one protiv kojih ti lično imaš nešto protiv (Special:Diff/14398559/14542593)

Ne znam zato ko pravi podvale, mislim da ti to radiš. Alternativni naziv se inače podebljava na Vikipediji (prema smernici Vikipedija:Stilski priručnik; članci kao dokaz/primer: Informacija, Intuicija, Masakr u Kragujevcu, Genocid nad Jermenima), a ovde uopšte nije reč o alternativnom nego o zvaničnom nazivu koji se ne koristi kao naslov članka jer je ovaj koji se koristi kao naslov u široj upotrebi i kao uobičajeniji ima prednost nad zvaničnim ili punim (prema smernici Vikipedija:Pravila imenovanja članaka#Common names); iz istog razloga je i na engleskoj Viki u naslovu masakr a ne genocid a u zaglavlju infokutije oboje.

U arhivi 5 koju si naveo nikakva priča nije završena (rasprave se uvek mogu ponovo pokretati), pogotovo ne samo zbog toga što je tvoj komentar poslednji (u kojem, uzgred, ti i NikolaB pominjete da „nije prihvaćen u srpskoj istoriografiji” — što je nevalidan argument jer Vikipedija na srpskom jeziku nije ograničena a ni primorana da se obazire na srpsku istoriografiju [bilo da „srpsku” znači na srpskom jeziku, Srba ili Srbije] nego treba da se obazire na istori(ografi)ju sveta [na svim jezicima, svih naroda i svih država; te međunarodnu] i sve reference su validne, pa i presude sudova itd. a uvek je bolje koristiti nepristrasnu nego pristrasnu [srpska etnička ili nacionalna/državna istoriografija bi ovde bila pristrasna]).

Škorpioni su uklonjeni i niko ih nije ni vraćao. Zašto to pominješ? Bolje reci šta je to ... itd, itd... (pravopisno i gramatički nepravilno napisano, kao i veći deo tvojih komentara).

Bilo bi veoma korisno da izmene na ovom članku prate i drugi administratori, ali pošto tvoj vandalizam poslednjeg vraćanja još nije poništen — znači da ih ne prate; pozvaću ih zato na admin tabli.

Do tada, možeš li da objasniš (stavku po stavku) zašto si vratio sledeće izmene koje sam gore opisao a ponoviću:

• „Vojska Republike Srpske” si zamenio sa „srpskih vojnih”, što nije tačno jer nije reč o bilo kojoj srpskoj vojsci (npr. Vojsci Srbije) nego određenoj koja je odrednica unutrašnje veze.
• Izbrisao si „ zločina” da bi se možda impliciralo „jednim od najvećih događaja” a ne „jednim od najvećih zločina”. Bespotrebno je proširivanje uvoda sa „ događaj poznat i kao” ili „širem”, kao i unošenje neodređenih naziva kao što je „srpskih vojnih” ili „muslimanskih snaga” radi uopštavanja ili ublažavanja.
• Posle zareza ne ide nenaglašenica („, je ratni”) a ti je vraćaš.
• Ne znam zašto si uklonio šablone {{Raspad SFR Jugoslavije}} i portali?
• Dodao sam podebljanje za drugi naziv jer je ravnopravan s prvim; podebljan je i na engleskoj, ruskoj, francuskoj, norveškoj, japanskoj i većini drugih Vikipedija, a na nekima čak korišćen i kao naslov članka; pristrasno je i neobjašnjeno insistiranje samo s tvoje strane da ne bude podebljan na srpskoj Vikipediji, pogotovo ako dolazi od korisnika poznatog po pristrasnosti i uređivanju nacionalnih tema.

Pored korigovanja izmena opisanih gore, u međuvremenu sam napravio još na ovom članku a ti si ih sve vratio:

• Vratio si ijekavicu u članak na ekavici.
• Uklonio si dopunu o presudama nekim zločincima. Zašto? Ovo je vandalizam jer informacije su bile referencirane.
• Uklonio si šablon {{POV-deo}} u odeljku u kojem se govori 90% o srpskim žrtvama odnosno u korist masakra, iako ih je bilo uveliko manje (zanemarljivo) u odnosu na bošnjačke i hrvatske žrtve a o kojima gotovo ništa nije rečeno i iako je vrlo malo napisano u korist okarakterisavanja zločina kao genocid.
• Vratio si pravopisne greške (početno slovo, tačka pre zareza itd.), kategoriju za praćenje ISBN magičnih veza, pokvarene URL-ove, veze do višeznačnih odrednica itd. itd., što je dokaz da nisi ni pogledao izmene već neselektivno vratio sve iz neobjašnjivog i nelogičnog razloga. — Obsuser✉ 00:30, 14. jul 2017. (CEST)

Ja sam vratio sve svoje izmene osim uvoda, sad-zasad. — Obsuser✉ 00:57, 14. jul 2017. (CEST)

@Vladimir Nimčević: Zašto si poništio nekontroverzne i dobre izmene objašnjene iznad i zaključao iako nije bilo rata izmena?  — Obsuser✉ 09:24, 14. jul 2017. (CEST)

Opet si doprineo zaoštravanju sukoba. Najbolje ovako, da ne moram preduzimati neke druge mere.--Vladimir Nimčević (razgovor) 09:53, 14. jul 2017. (CEST)

Zašto si ti vratio izmenu, da li si je uopšte pogledao? Nije zaoštravanje sukoba ujednačavanje izgovora, uredno referencirana i relevantna dopuna, šablon {{POV-deo}} u pristrasnom odeljku niti ispravljanje pravopisa i ostalog. Ti si to sve poništio, pa bi bilo fer da barem neko od dva admina koji su protiv ovih izmena obrazloži šta ne valja sa izmenama u pitanju — najbolje stavku po stavku. — Obsuser✉ 09:57, 14. jul 2017. (CEST)

Izmene koje si napravio nisu isključivo pravopisne prirode. Ja mogu pretpostaviti da si ih napravio iz najboljih namera, ali opet ne razumeš da ovoj temi nemoguće pristupiti bez da pogrešiš. Da sam na tvom mestu, ne bih se usudio sam ovo pisati ni na jednom projektu.--Vladimir Nimčević (razgovor) 10:03, 14. jul 2017. (CEST)

Ako se ne objasni šta ne valja sa istima (pogotovo onima osim uvoda) to znači da se vraćaju bez razloga i neopravdano; ja mogu sačekati nedelju ili dve nije problem, ali kako vidimo nikakvog objašnjenja sa strane koja vraća (pogotovo za ono osim uvoda) nema. Pokušaću izmene razdvojiti u one isključivo pravopisne prirode, dopune, dodavanje šablona itd., ako se dotle ne prihvate sve, pa da se vidi onda kako će neko i zašto vratiti sve kompletno. Izneti tačno šta neko misli da ne valja i u kojem redu pri upoređivanju razlike izmena, pa da se o tome prodiskutuje.

I pitanje je zašto si ti kao razlog pri zaključavanju naveo „Učestao vandalizam”; dakle, koji je to vandalizam u pitanju i s čije strane misliš da je došao (ja mislim da je došao sa strane admina CarRadovan-a jer je očigledno da on ima ogromnu tendenciju da momentalno „reaguje” čim neko na njemu osetljivom članku napravi bilo kakvu izmenu, kao neki „zaštitnik” ovih tema — dokaz je istorija izmena ovog i drugih članaka slične tematike). A rata izmena nije bilo, pa je zaključavanje po mom bilo nepotrebno.

Takođe, ne znam na šta misliš pod ne bih se usudio sam ovo pisati, komentare ili sadržaj članka? Ako je ovo drugo, kako sam ja shvatio, dopune su dobrodošle od svih korisnika na svim člancima a treba uvek pretpostavljati dobru nameru i samo ispraviti ono što je eventualno pogrešno a ne neselektivno vraćati sve u kompletu.

PS Fer bi bilo da se na ovakvim temama odgovara direktno na pitanja sagovornika i direktno objašnjavaju problematični unosi stavku po stavku — a ne da se vrluda, generalizuje ili optužuje bez dokaza. — Obsuser✉ 20:04, 14. jul 2017. (CEST)

Gomila nebuloza, laži, podvala, zamjena teza i kleveta... a sve u cilju najjednostavijeg trolovanja. Izgleda da si zaboravio sva prethodna upozorenja — samo tako nastavi pa da u konačnici završimo sva tvoja trolovanja! Radovan ⁂ 14:32, 15. jul 2017. (CEST)

Koje su to nebuloze, laži, podvale, zamene teza i klevete? Ja vidim većinu od ovoga samo kod tebe; ja sam veoma jasno izneo sve, bez izvijanja.

Ako možeš, objasni kako je podvala dopuna članka, ispravljanje ijekavice u ekavicu odnosno izgovor članka, popravljanje veza, popravljanje netačnih konstatacija [npr. srpskih vojnih] i dr. (sve ponaosob objašnjeno iznad)? — Obsuser✉ 21:07, 17. jul 2017. (CEST)

Ja bih samo da dodam da nije istina da je događaj u Srebrenici poznat kao genocid u Srebrenici samo bošnjačkoj javnossti. Koriste ga i neki Srbi u Srbiji. -- Bojan  Razgovor  05:29, 15. jul 2017. (CEST)

Pojmovi „bošnjačka javnost” i „Srbi u Srbiji” ne isključuju jedno drugo. Logično da postoje Srbi koji prihvataju bošnjačko javno mnjenje i obratno. Žalosno je što kontroverzni sudovi, kao i neki urednici ovde imaju duple logike i pogrešne matematike za neuporedive zločine o kojima ovih dana, bespotrebno trošite previše vremena. Radovan ⁂ 14:32, 15. jul 2017. (CEST)

Pojam „bošnjačka javnost” je dvosmislen (višesmislen) i može da znači svašta, a politikantsku konstrukciju „u bošnjačkoj i delu svetske javnosti” upravo je osmislio CarRadovan (kako sam gore već naveo, s datom razlikom izmena kada je i zbog čega ista unesena). — Obsuser✉ 21:07, 17. jul 2017. (CEST)

Prema nekim urednicima ovde, Logor u Jasenovcu je bio radni logor... ali zato pak odlično znamo šta je genocid. Pretpostavljam da je to taj način kako se zapravo postiže čuvena enciklopedijska objektivnost na projektu... Jadne žrtve, sve koje su bile. Baš ih niko nije ispoštovao.--Tajga (razgovor) 23:55, 17. jul 2017. (CEST)

RTRS kao izvor

U glavnom dijelu članka koji bi trebao sumirati ono što je tačno i provjerljivo, imamo nekoliko referenci gdje je izvor RTRS, 24sata.rs, srebrenica-project.com, novinar.de itd. To je u najmanju ruku strašno obzirom o kojoj tematici govorimo. Ako želimo da išta napravimo od ovih naših wikipedija - što je ogroman posao - apeliram da se ovaj uvod riješi na adekvatan način. Smijem li i spomenuti uvod koji je na engleskoj wikipediji, a koji je dosta bolje referenciran? --Mhare (razgovor) 18:19, 20. novembar 2019. (CET)

Mislim da je dobra stvar što si umjesto samovoljnih izmjena, pokrenuo debatu na ovoj szr. Ovo je članak oko kog je naša vp zajednica više puta „lomili koplja” pa čak i oko jedne ili dvije riječi u samom uvodu članka. I uz sve manjkavosti koje zasigurno ima, taj uvod je produkt mnogih kompromisa i mislim da je sasvim zadovoljavajući. Što se tiče teksta koji slijedi iza uvoda - e tu svakako treba poraditi na sređivanjima... Za rtrs se nećemo složiti da je neozbiljan izvor informacija, ali sam siguran da je naša zajednica spremna da uz informaciju koja je referencirana objavom npr. rtrs-a ili 24sata,... objavimo i drugačije tvrdnje koje iznosi neki drugi medij a koji je tebi, po nekom rezonu, mnogo bliži. --Radovan ⁂ 19:33, 20. novembar 2019. (CET)

Ne bih medije ni referencirao kada se radi o glavnom dijelu članka, ne o ovakvoj tematici, i predstaviti u obliku kakvom jeste, gdje se skoro sve dovodi u pitanje. Mislim da je na engleskoj wikipediji jako iscrpno referenciran uvodni dio članka, i dobro sumira sve. I tu ima nekoliko medija (Nytimes, Washington post itd.), ali je većinom to ICTY, Evropski parlament, UN i tome slično. --Mhare (razgovor) 20:20, 20. novembar 2019. (CET)

Protivnik sam ideje da se od uvoda pravi „roman”. Uvod treba da bude kratak i jasan - zato i jeste uvod. Kod ovog članka, trenutno imamo tri pasusa gdje se prvi fokusira na žrtvu, drugi na zločinca i treći na kasnije kontroverze... Ako uporedimo en.vp, mislim da bi mogli dodati još jedan pasus, koji bi se fokusirao na pravne i političke posljedice događaja, te svega onog što je iz njega proisteklo (ali kratko i jasno). Članak na en.vp nije nikakvo „sveto slovo” kog se moramo slijepo držati, a ni sr.vp nije prevodilačka služba en.vp. Toliko o formi, a ako imaš neke suštinske primjedbe - slobodno daj prijedlog! Radovan ⁂ 22:02, 20. novembar 2019. (CET)

Vidjećemo, neka se uključe i drugi korisnici pa ćemo probati naći bolje rješenje. Svakom iskusnom wiki uredniku je očigledno da je uvod dosta problematičan. Niko ne kaže da je engleska wikipedija sveto slovo, niti treba da kopiramo čitav, istina, povelik uvod. Međutim, puno je bolje referenciran, čak i kad bi izostavili sve medijske reference jer mediji mogu biti pristrasni. Ako ćemo o drugim institucijama govoriti da su pristrasne, onda je to sasvim druga tema. --Mhare (razgovor) 09:47, 21. novembar 2019. (CET)

@Mhare: Glede sadržaja ovog članka ovde, na en, bs. i hr.wiki vidi ovaj zanimljiv tekst (http://digitalna.ff.uns.ac.rs/sadrzaj/2017/978-86-6065-445-0 od 117. str pa dalje). Govori o ovom članku na Vikipedijama. --ANTI_PRO (razgovor) 17:11, 22. novembar 2019. (CET)

Interesantna analiza --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 19:39, 22. novembar 2019. (CET)

RTRS je i dalje glavni izvor u uvodu članka. Kako to može biti na ovako bitnom članku? Mhare (razgovor) 23:50, 10. jul 2020. (CEST)

@Mhare: Kao i kod većina članaka na ovdašnjim vikipedijama: nedostatak kvalitetnog uredništva. — ANTI_PRO (razgovor) 20:08, 17. jul 2020. (CEST)

@Ivan VA: Ne znam šta bih ti rekao. Ne radi se odista o ničemu što bi bilo kontraverzno, niti iko ovdje traži da preimenujemo članak i sl. Uvod bi mogao srediti za nekih pola sata u vrh glave, ali nisam raspoložen da mi pojedinci vraćaju izmjene i natežu se na primjer oko nečega banalnog kao što je "tzv." i slično tome. RTRS je inače, usput rečeno, medij koji već nekoliko puta biva uhvaćen u prenošenju očitih lažnih vijesti, manipulacija i čistih izmišljotina (nešto slično cross wiki spamu) gdje se ista vijest objavi istovremeno na više portala i slično, u nekim pravilnim vremenskim razmacima. Curious case. — Mhare (razgovor) 22:13, 17. jul 2020. (CEST)

A koji to elektronski ili štampani medij u BiH prenosi isključivo proverene i objektivne informacije? U BiH gotovo sigurno ni jedan, u celom svetu možda par njih jer se danas sve radi iz nekog interesa. U člancima ovog tipa ne bi trebalo da ima mesta za reference koje potiču iz domena novinarstva, izvori treba da budu naučni, dakle istoričari, pravnici, sudovi, organizacije za ljudska prava, instituti. To bi bio neki idealni scenario pisanja članaka na Vikipediji, scenario koji je na žalost nemoguće postići. Odrednici takozvana svakako nije mesto ni u jednoj ozbiljnijoj enciklopediji ili naučnoj publikaciji. Meni nije jasno šta je uopšte značenje te reči u enciklopedijskim člancima. — ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 12:33, 18. jul 2020. (CEST)

Uvod u ovom slučaju skoro pa da se može čitav uraditi bez korištenja ijednog elektronskog medija, a posebno ne onih iz BiH, a da ne govorim o entitetskim medijima kao što su FTV i RTRS. Apropo takozvanog, to naturanje takozvanog u tom članku je takozvano trolovanje (više je pokušaj toga nego išta drugo, no dobro). Ono, možda sam dosadan, ali uvod i ostatak članka su problematični, i već sam ga uspoređivao s člankom o koncentracionom logoru u Jasenonvcu na hrwiki. Sličan je stil pisanja i koritešnja vrlo upitnih referenci. A kao što sam rekao, ne radi se o članku koji bi to smio dopustiti. Šta ja mogu maksimalno, očigledno je, dati primjedbe i nadati sa najboljem. Da niko nije dao primjedbu na SZR, ispalo bi da je sve kao OK. — Mhare (razgovor) 17:19, 18. jul 2020. (CEST)

Vidiš kako je lagano testirati a very Curious Case of at least two editors of Wikipedia in Serbian language. — Mhare (razgovor) 17:29, 18. jul 2020. (CEST)

@Mhare: Dodavanje tzv nema uporišta u refrencama. Slobodno to reveretuj, ako se poništi, idi na admin tablu i prijavi ili pokreni raspravu na trgu. Za ovakve stvari postoji konsenzus na sr.wiki da se ne ide u politički pov. Samo treba imati reference. I znati proceduru kako se ide kad imaš argument na svojoj strani, a ne ulaziti u rat izmena ili odustajati na peckanja. Tako sam i ja onomad pisao članak iz tog domena, pa i dalje stoji. Bio bi raščerupan da nisam koristio proverene reference. — ANTI_PRO (razgovor) 15:50, 21. jul 2020. (CEST)

@Ivan VA: Jasno mi je, no, ne da mi se zbog tri slova u nekom nebitnom članku pokretati rasprave na admin tabli ili gledati da mi neko šara po SZR vičući da sam fašista. — Mhare (razgovor) 16:15, 21. jul 2020. (CEST)

@Mhare: Kapiramo se, ali očigledno je da na tim člancima potrebno „više truda“ tj. da tu konsenzus zajednice ili šta vikipedija jeste/nije dolaze do opipljivog izražaja, više nego kod drugih članaka. Zato je bitno ulaziti u procedure, jer su neretko oni što smetaju i sami dugogodišnji urednici na projektu, bar je to i moje iskustvo. Zato samo hladne glave, uz reference i drž se procedure glede konflikata. Tako izmene u članku ostaju trajne. Govorim ti ovo iz iskustva, baš na tim glupim izmenama (kao svojevremeno popunajvanje kutijice za države u članku o BiH). — ANTI_PRO (razgovor) 20:20, 21. jul 2020. (CEST)

@Mhare: Poštovani kolega, kao što si upoznat, ovo je članak koji će mnogi sa pravom uvrstiti u kategoriju „kontroverzni” — i ma šta pisalo u tekstu članka, uvjek će se naći oni koji negoduju na sadržaj. A zamisli, šta bi se tek desilo kada bi se držali samo jedne „priče” (npr. Haške) i/ili isključili stavove bivših sukobljenih strana, „domaćih” medija i sl. Uostalom, vjerovatno monopol nad medijima i može da postoji, ali monopol nad istinom ne. Vikipedija nije savršena i ona, u najboljem slučaju, može samo da prenese oba (ili više) stavova o nekom događaju. I u ovom slučaju to i radimo.
Što se tiče skraćenice „tzv.” — ona se u srpskom jeziku koristi za nešto nezvanično / neformalno. Ako bi koristili neformalni naziv za neku vojsku, onda skraćenica ima smisla, uprotivnom je besmislena. Ako bi istu skraćenicu stavili ispred naziva za neki narod ili naciju (kao ti za Srbe i Hrvate, u vrijeme stvaranja ove vikipedije) onda je ta konstrukcija zasigurno uvrijedljivu, a tvoj potez za preispitivanje! Ipak, vremenom se ljudi mijenjaju, pa se iskreno nadam da su i tvoje namjere na sr.vp iskrene i da možemo i ubuduće razgovarati o svim otvorenim problemima. Radovan ⁂ 20:41, 2. avgust 2020. (CEST)

Kolega Radovane, moje namjere jesu dobre, tj. vjerujem u njih da su dobre kao i sveukupna dobrobit svih naših projekata. Čovjek se mijenja, i to je činjenica. Ja se nažalost ne pronalazim na navedenom linku, mada nisam previše detaljno gledao (probao sam sa CTRL+F). Jesam u tim godinama bio aktivan, i kopanjem moglo bi se naći da sam i tada bio anti-nacionalista, ali moguće da mi se neka glupa rečenica provukla jer sam imao ispod 18 godina u tim momentima. Nažalost, nemam mnogo vremena trenutno za detaljniji odgovor na korektna pitanja, čim se snađem s vremenom, dalo bi se i detaljnije na temu! — Mhare (razgovor) 20:56, 2. avgust 2020. (CEST)

Ovako, htio sam nešto detaljnije o tome, ali kad god krenem vidim kako ide članak i da je prvi pasus da je Alija planirao zločin i stanem. Narativ koji se nastavlja ne moram dalje objašanjavati? Zašto se to dozvoljava, na ovom, i na sličnim člancima? Pa zar nije ista stvar ono što se radi na članku o Jasenovcu na svima nama poznatom projektu? U sebi razmišljam, pa ne može valjda Wikipedija koja izbija na prve stranice Google pretraga ovako pisati. Ali, izgleda da može. Vraćanje izmjena kada izbrišem "tzv." iz članka, a da niko ne reaguje je isto tako sramotno i poražavajuće. To je kulturan način da se kaže "Mrš odavde, [ubaci pogrdni naziv]". To mi se desilo još na jednom projektu, i nigdje više. I dalje mi nije jasno zašto si me prozvao da sam ja koristio "tzv." za čitave nacije, ja sebe tamo ne nalazim, no dobro, izvinjavam se u njegovo (izvjesni Huso) ime. — Mhare (razgovor) 10:46, 7. oktobar 2020. (CEST)

Sasvim moguće da je neko od tadašnjih kolega poistovjetio ta dva imena kao da se radi o jednom uredniku, a ja to prihvatio. Žao mi je zbog greške, nisam imao loše namjere prema tebi lično, već samo da iznesem loš primjer onog „tzv”. Radovan ⁂ 00:10, 8. oktobar 2020. (CEST)

 Komentar: Svaka čast, Mhare, što se baviš objektivnošću članaka na Vikipediji na srpskom. To je generalno mukotrpan i težak posao. Konkretno, ovaj članak je u lošem stanju, jer se akcenat baca na neke alternativne teorije i kontroverze, dok se malo opisuje sam događaj. Slično se dâ zaključiti i proverom gorepomenutog teksta S. Janjića. Umesto neposredne izmene članka, preporučio bih pravljenje verzije u ličnom pesku. Tu se neometano mogu razraditi svi segmenti članka uz korišćenje pouzdanih izvora (u ovom slučaju, preporučljivo: knjige, naučni radovi) navodeći odgovarajuće stavove istoričara, pravnika, sudova, organizacija. Mediji, naravno, nisu zabranjeni da se koriste kao izvori, ali se mora voditi računa. — Aca ^{💬 ● ❤️️} 12:02, 7. oktobar 2020. (CEST)

 Komentar: @Mhare: Tvoje namere nisu uvek bile tako časne, mi nešto stariji urednici se toga dobro sećamo, vidim i kolega Radovan. Porediti Vikipediju na srpskom sa verzijom na hrvatskom jeziku tvoja je sramota, a takav pristup ti sigurno neće pomoći. Što se Srebrenice tiče to je i dalje otvorena tema i dosta teško je srediti da bude pristojno. Ne tako davno Vlada Britanije objavila je dokument da je napad snaga Srba na Srebrenicu u julu 1995. isprovociran je od bošnjačke strane, a Pale nisu imale plan da se osvoji enklava, već je do napada došlo na inicijativu lokalnog komandanta, izvore za to možeš potražiti na sajtu Nacionalnog arhiva te zemlje. Ovo je jedan od dokumenata koji menja celi tok priče, a u međuvremenu ih je izašlo barem još 2-3, da ne pričam da broj žrtava nije konačan. Objektivnost ne može biti omalovažavanje srpskog, a uzdizanje bošnjačkog medija ili obrnuto. Na mišiće ništa nećeš postignuti, objektivnost se dokazuje na članku uz pouzdane izvore, ne kukanjem i omalovažavanjem ovog projekta pogotovu ako dolaziš sa onog koji nije cvećka. — MareBG (razgovor) 13:30, 7. oktobar 2020. (CEST)

Odgovori

Kolega Mhare, moram dati malo poduži odgovor, pa ću početi novim podnaslovom. Mi, stariji urednici vikipedije znamo njene i prednosti i mane, a mogućnost promjene sadržaja članaka, zasigurno jesu i prednost i mana vikipedije. Nešto što je danas napisano na jedan način, već sutra, ili za par godina... decenija, može stajati potpuno drugačije. Problem ovog članka jeste u osjetljivosti teme, i za nas koji stvaramo ovu enciklopediju, najbolje bi bilo da se pokušamo držati priča obje strane. Naravno da je to mučno, ali jedino nam to daje objektivnu sliku događaja. Mi na srpskoj jezičkoj vikipediji se iskreno trudimo dati takvu objektivnu priču o bilo kom događaju i to nas zasigurno razlikuje od mnogo drugih regionalnih projekata.

Svesrdno pozdravljam tvoju spremnost da nam pomogneš u poboljšanju kvaliteta ovog članka. Naročito sam ti zahvalan što se suzdržavaš od samovoljnih prepravki sadržaja članka i svoje nezadovoljstvo ispoljavaš ovdje na str. za razgovore. To te i distancira od nekih prethodnika, koji su možda i imali dobre namjere, ali su zaboravljali na činjenicu da na vp postoji zajednica. A kod ovakvih osjetljivih tema ili članaka, pojedinac ne može biti iznad zajednice. Tako, što se tebe tiče, spreman sam ti pomoći oko svakog pasusa, rečenice ili slova ovog članka, u cilju da nađemo bolju formulaciju i time poboljšamo članak.

Ja lično sam neko ko smatra da je moj, srpski narod, najveći stradalnički narod 20-tog vijeka; i da ja i ti govorimo jednim jezikom koji ja nazivam srpski... da li je to srpski nacionalizam? Ako jeste, ja jesam nacionalista i ne mislim da je to nešto loše. Takođe, imam prijatelje Bošnjake i Hrvate koji imaju slične stavove o svojim narodima, ili o jeziku. Ako su oni bošnjački ili hrvatski nacionalisti, da li su oni time loši ljudi? Naravno da ne! (Da jesu, ne bih se družio sa njima.) Nacionalizam sam po sebi nije zlo, dok se ne zloupotrebi od onih koji nemaju šta drugo da ponude sljedbenicima, osim da manipulišu i njima i nacionalizmom. Onda nacionalizam po pravilu prerasta u šovinizam, a to je već strašno. I mi na Balkanu (ili sa Balkana) ne patimo samo od nacionalnog, već i od mnogih drugih formi šovinizma... sjeti se samo onog navijačkog/sportskog (npr.„navijač sam Partizana = mrzim Zvezdu”) itd. Autošovinizam je takođe samo šovinizam. To što neko mrzi sopstveni narod, grad, rod, ili avliju, ne znači apriori da je objektivniji (ili „kvalitetniji urednik”) u bilo čemu od onog koji nema bilo kakvu mržnju.

Vjeruj mi kolega, da suze neke jadne srpske bake za izgubljenim djetetom u Bratuncu jednako bole, kao suze one jadne bošnjačke nene za njenim sinom u Srebrenici. Nikakav kamen, marš ili dan žalosti ne mogu nadomjestiti taj gubitak. Znamo obojica, da je itekako teško i pokušati objasniti nekom prosječnom Bošnjaku, činjenicu da 11. juli nije dan žalosti i u mjestima gdje se taj zločin i dogodio. Naravno da ta činjenica vrijeđa većinu Bošnjaka. Zamisli onda, koliko je teško objasniti prosječnom Srbinu iz BiH da ništa slično u vezi obilježavanja njegovih žrtava iz prošlog rata - ne postoji! Da je većina zločina nad Srbima nekažnjena, od bilo kog suda. Da se o tim zločinima, jako malo zna, čak i među Srbima, naročito onim preko-drinskim. Da su među bh Srbima još svježa sjećanja iz Drugog sv.rata, a da su tad nad njima počinjeni mnogo strašniji i masovniji zločini od ovog (ako zločine uopšte i smijemo porediti). A opet ne postoji ni približna medijska pažnja u vezi toga, kao u vezi Srebrenice. Pa da li onda možemo neki događaj iz rata posmatrati izolovano od događaja koji su mu prethodili...? Da li ti lično možeš shvatiti koliko takvo stanje vrijeđa Srbe? Nisam siguran, da li nas ovakve priče vode pomirenju ili novom šovinizmu? A čemu vodi taj šovinizam, ne smijem ni da pomislim...

Ovo ti pišem sa razlogom da shvatiš u kom ambijentu nastaju ovakvi članci. U takvom mučnom ambijentu treba stvarati, proširivati ili sređivati ovaj članak (Smatram da ideja o novom članaku nije dobra, jer bi samo zakomplikovala stvari...) I na kraju, umjesto pozitivnih reakcija, najčešće nas zatrpaju opet šovinistički komentari, tipa: oni/mi/vi... Takvi sudovi su daleko od objektivnosti i na njih se ne treba obazirati. Kao ni na provokacije da li nekom smeta što se urednik zove Haris, Huso ili Radovan. Nas jedino treba da brine sud ovih uplakanih baka i nena i onaj zadnji sud - sud Istine! Radovan ⁂ 23:59, 7. oktobar 2020. (CEST)

Kratko: Mislite li da je u redu da naslov prvog pasusa glasi "Alija planirao zločin"? Pozivam užu i širu zajednicu da mi kaže je li to uredu za jedan projekat koji drži do sebe? — Mhare (razgovor) 15:52, 5. mart 2021. (CET)

Nije. Te teme treba tretirati u posebnom odeoku na kraju članka. Dakle, da, te teme jesu enciklopedijski materijal, ali eksplikacija ne treba da stoji odmah na početku. — ANTI_PRO (razgovor) 14:37, 6. mart 2021. (CET)

Naravno da jeste, pritom referencirano. Teme idu hronološki, a ova je iz 1993. godine, pre događaja u Srebrenici. — MareBG (razgovor) 15:38, 6. mart 2021. (CET)

Naravno, kao što je i ovaj članak bio krcat referencama. — Mhare (razgovor) 20:43, 6. mart 2021. (CET)

Ovaj članak treba jednu ozbiljnu rekonstrukciju da bi postao ozbiljno štivo. Onaj podnaslov u odeljku pozadina je suvišan, predstavlja originalno istraživanje i krši sve norme enciklopedijskog uređivanja. — ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 17:11, 6. mart 2021. (CET)

Koliko znam, Wikipedija na srpskom jeziku ima odlično dokumentovane smjernice: Vikipedija:Bez originalnog istraživanja, Vikipedija:Identifikovanje pouzdanih izvora, Vikipedija:Neutralna tačka gledišta, i još neke koje se naslanjaju na ovo. Ja bih možda imao vremena u maju da se detaljnije pozabavim, mogu predložiti strukturu članka. Po meni, može dosta kraće, i da se izbace svi tabloidi i portali kao reference. — Mhare (razgovor) 20:43, 6. mart 2021. (CET)

Ne ide u početak, jer je tendenciozno to postaviti tu. Ispada da se „Srbima omakao genocid”. A ovakve stvari nisu Fukušima da se mogu omaknuti. I za to postoje reference. Ali, da, jeste to enciklopedijska tema. Prvi je o tome u Danima pisao Esad Hećimović (ima arhiva Dani na archive.org cela). @Mhare: Ako želiš da uređuješ ovaj članak, svakako imaš pravo, samo bih ti savetovao, zbog prirode teme, da prvo izmene koje nameravaš da napraviš uradiš u svom pesku. Dakle, iako je dozvoljeno, nemoj odmah rokati u glavni članak, nego prvo ga ispiši u pesku i postavi ovde link i stavi na raspravu. Da zainteresovani iznesu predloge na tekst i vidimo kako će ići primedbe, pa tek onda unesi u GIP. Bolje nego da nastane opšti haos, ratovi izmena i sl. Moj ti je savet da se orjentišeš prema članku na nemačkoj viki od pre par godina. Uvod je bio vrlo dobro napisan. Posle toga su nešto menjali i čačkali, meni se nije svidelo, nebitno. Ima sigurno u istoriji izmena tamo. — ANTI_PRO (razgovor) 21:26, 6. mart 2021. (CET)

Hvala na savjetu, s tim da ću vjerovatno tek u maju imati vremena, sigurno ću nešto započeti pa budemo vidjeli. — Mhare (razgovor) 21:32, 6. mart 2021. (CET)

Relevantnost spoljašnjih veza

@MareBG:, možda nisi baš shvatio šta hoću da kažem. Kakvu relevantnost na članku o masakru ima neka kolumna koja zauzima jednu stranu? Je li to znači da sad trebamo ubacivati mišljenja i kolumne sa narod.hr, saff.ba, i slične glupost, i kakve to veze ima s općom WMF enciklopedijom? Bilo je nekad razno-raznih momaka koji su svakakve bedastoće stavljali na članke o konc-logorima u NDH. Pa ne radite isto! — Mhare (razgovor) 23:41, 28. mart 2021. (CEST)

@Mhare: Ovo ti je peti put da direktno ili indirektno porediš ovaj projekat i ljude koji se ne slažu sa tobom sa ustaštvom. Veruj mi da ti je i poslednji. U spoljašnje veze mišljenje jednog stručnjaka nije zabranjeno dodati. Toliko. — MareBG (razgovor) 23:48, 28. mart 2021. (CEST)

Dakle, kakve veze ima nekakav dr. Tanasaković s Masakrom u Srebrenici? Da podsjetim na nešto, taj incident – Masakr u Srebrenici je jako detaljno obrađen, i ne treba ni kakav Tanasković da to obrađuje u 2021, a posebno ne da on priča o Srebreničkim mitovima kao što su onomad nekada neki momci na jednoj nama svima poznatoj wikici pisali o Jasenovačkom mitu! Pozivam da uklonite link, ja se neću igrati ratova izmjena s tobom, a ti kao administrator nešto ovako očigledno bi već sam znao da prepoznaš. Nije mi jasna šutnja tolike zajednice koja slovi za najkvalitetniju na Balkanu i šire! — Mhare (razgovor) 23:49, 28. mart 2021. (CEST)

@Mhare: Šesti put, progledah ti kroz prste jer si vredan urednik. Molim te da barataš činjenicama, a ne da vređaš i porediš, to nije lepo. Znači na stranu i spoljašnja veza, ali tvoje ponašanje nije na mestu, ja te neću učiti kako treba. Sedmi put biti neće. Što se tiče te veze, napisao sam ti gore. Pozdrav. — MareBG (razgovor) 23:59, 28. mart 2021. (CEST)

Nema veze s lijepim, nego to što je Zslavo uradio, a poslije njega i ti – nije ispravno niti po pravilima opće WMF Wikipedije. Dakle, ako ne vidiš, ovo što se vas dvojica uradili isto su radili i neki drugi. A što se veze tiče, nije problem, mogu potaviti na Trg pitanje je li ista relevantna za članak o masakru, a govori o Srebreničkom mitu. — Mhare (razgovor) 00:04, 29. mart 2021. (CEST)

Kolega Mhare, razumijem da se ne slažeš sa iznesenim mišljenjem. Bez obzira, takvo stanovište ti apsolutno ne daje za pravo da omalovažavaš ličnost dr Tanaskovića (nekakav dr. Tanasković). Vjerujem da ćeš posebno cijeniti činjenicu da je gospodin Tanasković izrazito važan orijentalista, kakvih nema puno ni u Sarajevu. Kao naučnik ima pun kredibilitet, o čemu govori poduža bibliografija i profesorski rad. Dalje, što se tiče same tvrdnje ili mišljenja koje je više u domenu politike, sagledavanje biografije dr Tanaskovića ukazuje da je bio ambasador u nekoliko veoma uticajnih država i važnih organizacija, što će reći, da je ličnost od sveukupnog kredibiliteta i da njegova izjava ili mišljenje dato po pitanju bilo koje političke teme (a ovdje je, kome bilo krivo ili pravo, dominantan politički kontekst, radi se o aktivizmu i lobiranju, koliko mogu da vidim) kredibilno, stručno i relevantno.

Što se njegovog opšteg stava po pitanju ratnog zločina u Srebrenici tiče, ne bih ulazio u dublju analizu jer nijesam stručan za dato pitanje, koje je još uvijek osjetljivo i predmet pojedinih sporenja u javnosti. Umjesto Sputnjika bih upotrebio neki drugi izvor ukoliko je dostupan.

Složiću se sa kolegom Maretom da je dato poređenje sa, slobodno možemo reći, neoustaškom hr.viki neprimjereno na mnogo nivoa. Svako dalje razrađivanje ovog tankog mišljenja i potencijalne manipulacije ne doprinosi kvalitetu trenutnog razgovora kao ni tvom daljem statusu na ovom projektu. Predlažem ti i iskreno savjetujem da se izviniš našoj zajednici. Da smo mi zaista ono za šta nas gotovo optuživački predstavljaš, na pravdi Boga, sada bi ti, Mhare iz BiH, bio opomenut jer si napravio barem 3 greške u svom odgovoru, greške koje proističu iz nepoznavanja pojedinih gramatičkih i drugih pravila srpskog jezika. — Sadkσ (riječi su vjetar) 00:29, 29. mart 2021. (CEST)

Sadko, možda sam pretjerao s tim komentarom što se tiče doktora, no i dalje ne vidim nikakvu potrebu da na članku o masakru koji bi trebao uglavnom biti referenciran onime što je utvrđeno na ICTY i drugim sudovima, valjda bi to za jednu opću enciklopediju trebalo biti mjerilo a ne kolumne i mišljenja doktora orijentologije koji u prvom pasusu spominje Mit o Srebrenici. A kao što znaš, slične "mitove" su i neke naše bivše kolege promicale, tako da analogiju nije bilo teško pronaći. Svi su sastojci tu što se tiče ovog članka i bivšeg članka na hrwiki: Opravdanje za zločin, relativiziranje, igranje brojkama (800–8.000)... a ja time ne poredim ta Jasenovac i Srebrenicu i događaje oko njih, već sadržinu članka i kako je postavljen, i to na općoj enciklopediji koja jest Wikipedija.

E sad, s enciklopedijskog gledišta, šta misliš je li u redu da u prvom paragrafu ovog članka kao naslov stoji da je Alija planirao genocid u Srebrenici, i to 1993? Šta misliš, danas-sutra, hoće li neko to citirati, hoće li završiti u nekim medijima? Masakri na Markalama su izvedeni podmetnutim bombama i referenca za to je novosti.rs s naslovom u maniru najgoreg žutila Balističari: Ljude pobile dve bombe na daljinski! Tuzlanska kapija, ista priča, dok članak nije prerađen uglavnom je narativ bio da su to sami sebi uradili, i reference su opet novosti.rs, te RTRS. I tako dalje i tako bliže, može biti da ja pretjerujem s analogijama, ali neke paralele nije teško povući, a to nije problem projekta već par ljudi koji ne razumiju šta znači opća enciklopedija. — Mhare (razgovor) 18:13, 30. mart 2021. (CEST)

Svakako da jesi. Nijesam razumio nekoliko napisanih riječi i termina pošto nijesu u upotrebi u srpskom jeziku.

Nema potrebe za skretanjem teme radi upitnog ukazivanja šire problematike. Sve je otvoreno za diskusiju. Suma sumarum, utvrdili smo da je spoljašnja veza validna i relevantna, kao i uvaženi dr Tanasković. — Sadkσ (riječi su vjetar) 16:24, 31. mart 2021. (CEST)

Ispričavam se na korišćenju tih izraza, ne će se ponoviti. Ne vidim da smo došli do definitivnog zaključka, trebalo bi pitati zajednicu. No slažem se, dalja je diskusija bezpotrebna, ali možemo nekad vidjeti s ostatkom zajednice je li u redu da imamo vanjsku poveznicu u kojoj se priča o Srebreničkom mitu i uvažavajući stručnost doktora Tanaskovića, ustanoviti je li to relevantno. — Mhare (razgovor) 18:36, 31. mart 2021. (CEST)

Mislim da se zapravo ne ispričavaš. Naravno, diskusija je uvijek dobrodošla, posebno o važnim temama. — Sadkσ (riječi su vjetar) 19:19, 31. mart 2021. (CEST)