Značka Zlatni ljiljan

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Značka Zlatni ljiljan
Dodeljuje Logo of the Army of the Republic of Bosnia and Herzegovina.svg
Armija Republike Bosne i Hercegovine
Dodeljuje se zaRatno priznanje, značka „Zlatni ljiljan“, dodjeljuje se pripadnicima oružanih snaga koji su se naročito istakli u oružanom suprotstavljanju agresoru, doprinijeli proširenju slobodnih dijelova Republike, izvršili više dijela u kojima je došla do izražaja njihova lična hrabrost i požrtvovanje, pri čemu su agresoru naneseni znatni gubici u ljudstvu i materijalnim sredstvima.
Član 1. „Pravilnika o priznanjima i stimulativnim mjerama u OS RBiH“ od 31. 12. 1994. (Službeni list R BiH, br. 37)[1]
Ratni periodRat u Bosni i Hercegovini
StatusViše se ne dodeljuje
Ustanovljenleta 1992
Ukupno odlikovanih1733[2]
Važnosni red odlikovanja
Sledeće (više)Nema (od leta 1992. do 14. 4. 1994) • Orden heroja oslobodilačkog rata (od 14. 4. 1994)

Značka Zlatni ljiljan bila je vojno odlikovanje Armije Republike Bosne i Hercegovine za vreme rata u Bosni i Hercegovini. Dodeljivalo se vojnicima i oficirima za ukupan doprinos u oružanim dejstvima Armije RBiH i ličnu hrabrost ispoljenu prilikom tih dejstava. Zlatnim ljiljanom su ukupno odlikovane 1.733 osobe.

Odlikovanje je počelo da se dodeljuje leta 1992. godine i u početku je bilo najviše ratno priznanje, dok odlukom Predsedništva RBiH od 14. aprila 1994. ovo mesto nije preuzeo Orden heroja oslobodilačkog rata, a Zlatni ljiljan zauzeo drugo mesto u važnosnom redu odlikovanja Republike BiH. Odlikovanje je zvanično prestalo da postoji 21. maja 2003. godine, kada je reorganizovan sistem odlikovanja u Federaciji Bosne i Hercegovine u koju je Republika BiH prethodno unela svoj sistem odlikovanja. Premda je u početku kratko vremena dodeljivano i kao kolektivno odlikovanje, ubrzo je ova mogućnost ukinuta i značka Zlatni ljiljan je ustoličena kao isključivo vojno individualno odlikovanje.

Ideja i motiv prilikom kreiranja odlikovanja su nađeni u heraldičkoj tradiciji srednjovekovne Bosne gde je heraldički ljiljan imao prominentnu ulogu. Usvajanje odlikovanja sa ovim motivom kao najvećeg ratnog odlikovanja je, uz motiv heraldičkog ljiljana na zastavi i grbu Republike Bosne i Hercegovine, igrao važnu ulogu u prevrednovanju ovog iz prva politički neutralnog simbola u jedan od nacionalnih simbola bošnjačkog naroda. Tokom trajanja rata, bošnjačka medijska propaganda je za vojnike Armije RBiH učestalo upotrebljavala termine [naši] „ljiljani“ i „zlatni ljiljani“, kao glorifikaciju njih i njihovih borbenih dostignuća, a uvek u kontekstu izrazito negativnog označavanja protivničke strane i njene vojske.

Iako je počeo da se dodeljuje leta 1992. godine, izgled samog odlikovanja nije iz prva bio čvrsto definisan, tako da su u toku rata postojale tri verzije odlikovanja, s tim da je definitivna verzija izgleda usvojena 25. novembra 1995. godine. U Federaciji Bosne i Hercegovine se 9. maj nezvanično slavi kao „Dan Zlatnih ljiljana“, a naziv ovog ordena je poneo i veliki broj ulica u gradovima ovog bosanskohercegovačkog entiteta. Nosioci značke Zlatni ljiljan uživaju različite vrste pogodnosti u društvu Federacije BiH.

Istorijat[уреди]

Kontekst i motivi nastanka[уреди]

Nastanak odlikovanja Zlatni ljiljan je, kao i u slučaju većine ostalih odlikovanja koje je stvorila i dodeljivala Armija Republike Bosne i Hercegovine, lociran u vreme raspada SFRJ i početka rata u Bosni i Hercegovini. Kao i u svim vojskama sveta, osmišljavanje i dodeljivanje odlikovanja je, kao bitan motivacioni faktor, uvedeno u svrhu optimizacije i povećanja ljudskog potencijala vojske. U slučaju Oružanih snaga RBiH, potreba da se ratni doprinos, što pojedinaca što koletiva, adekvatno prizna i valorizuje se pojavila u samoj prvoj fazi rata u BiH i početnom stupnju organizacije vojske. Suočena sa dosta nadmoćnijim neprijateljem i brojnim organizacionim poteškoćama, u borbi za sam fizički opstanak i u nedostatku materijalne podrške za vođenje rata, ljudstvo je za Oružane snage RBiH dugo vremena bio jedini faktor na kog se ozbiljno moglo računati. Želja da se što više ojača volja i borbeni moral ljudstva kao glavnog faktora na kog se u ovoj fazi rata moglo osloniti putem ratnih odlikovanja, bio je jasan motiv rukovodeće i komandne strukture za njihovo uspostavljanje. Nakon određenih pojava stihijnosti, lutanja i nejasnoća vezanih za nivo nadležnosti dodeljivanja i za same kriterije, značka Zlatni ljiljan je prihvaćena kao najviše ratno priznanje za pripadnike Armije RBiH leta 1992. godine. Ekvivalent značci za pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova RBiH je bila Zlatna policijska značka.[3][4]

Grb Republike BiH
Učestala upotreba ljiljana u heraldici bosanske države u srednjem veku je bila motiv prilikom izrade državnih i vojnih simbola RBiH, kao i značke Zlatni ljiljan

Tvorci kako ideje, tako i sintagme „zlatni ljiljan“ su bili istoričar i profesor starog veka na Filozofskom fakultetu u Sarajevu Enver Imamović i sarajevski umetnički dizajner Zvonimir Bebek. Naime, obojica su još tokom 1991. godine bili deo šireg tima stručnjaka koji je bio sazvan i kreirao buduće nove državne simbole Republike Bosne i Hercegovine, a početkom rata ova dvojica su samoinicijativo, pored izvesnih malih promena na kasnije usvojenim državnim simbolima RBiH, kreirali i predloge za vojna obeležja Armije RBiH (grb, zastavu i činove), te predloge za različita vojna odlikovanja, među kojima i za „Zlatni ljiljan“. Ceo posao su okončali početkom maja 1992. godine, i ove dostavili u formi elaborata Predsedništvu RBiH.[5][6][7] Predlog za uvođenje Zlatnog ljiljana kao odlikovanja je sredinom 1992. dao Generalštab Armije RBiH u sastavu: Stjepan Šiber, Sefer Halilović, Rifat Bjelajac i Jovan Divjak.[8] Na sednici Predsedništva održanoj 1. avgusta 1992. godine predlozi za vojna obeležja ARBiH su usvojena, a od predloženih vojnih odlikovanja jedino je Imamovićev i Bebekov predlog „Zlatnog ljiljana“ ušao u proceduru za usvajanje i postao zvanično odličje koje se dodeljuje zaslužnim borcima.[5][6][7]

Kad je o samoj ideji reč, kako ističe kreator Enver Imamović, razlog zašto je (tada) odabran ljiljan je ležao u želji da ovaj poznati i omiljeni simbol Bosne iz srednjeg veka postane simbol naroda i savremene BiH u modernom dobu, a osmišljavanjem pojma „zlatni ljiljan“ ovu želju se dodatno htelo potcrtati i naglasiti.[9][10]

Istorija upotrebe[уреди]

Prvi Zlatni ljiljani su počeli da se dodeljuju već u junu/julu mesecu 1992. godine, a u skladu sa „Pravilnikom o stimulativnim mjerama u Oružanim snagama RBiH 1992.“, te kasnijim „Pravilnikom o dodjeli ratnog priznanja Zlatni ljiljan“ od 1. oktobra 1992.[11][2] Istodobno sa počecima dodeljivanja Zlatnog ljiljana kao individualnog prizanja, u Štabu vrhovne komande Oružanih snaga RBiH (ŠVK OSRBiH) se, premda sa dosta oklevanja, razmatrala mogućnost da se ovo individualno odlikovanje otvori i za odlikovanje ratnog doprinosa celih kolektiva. Naime do tada, osim standardne forme pohvala jedinicama za borbene rezultate, neka viša forma konkretnog i zvaničnog ratnog priznanja za kolektive nije postojala. Svojevrsna prelazna forma i prvi pokušaj artikulisanja dodeljivanja ratnog priznanja kolektivima se dogodila avgusta meseca 1992. kada je načelnik ŠVK OSRBiH Sefer Halilović sa 17 Zlatnih ljiljana nagradio pripadnike specijalne jedinice „Osa“ i istom naredbom doneo odluku da će ubuduće ova jedinica nositi naziv „Osa — Zlatni ljiljani“. Nešto više od mesec dana nakon donošenja ove prelazne forme, pomenutim Pravilnikom od 1. oktobra, Zlatni ljiljan je ustanovljen kao najveće individualno i kolektivno ratno priznanje koje se dodeljuje pripadnicima OSRBiH i građanima RBiH od Načelnika ŠVK OSRBiH. Istog dana kada je donet ovaj pravilnik Zlatni ljiljan je i prvi put dodeljen kao najveće kolektivno priznanje. Odlikovanje je ponela Profesionalna vatrogasna brigada Grada Sarajeva. Pet dana kasnije, 6. oktobra, Gardijska brigada „Delta“ je kao prva jedinica u sastavu Armije RBiH, za uspešnu odbranu Hrasnog brda istog dana ponela ovo odlikovanje. Ova jedinica je ujedno bila i poslednja koja je ponela ovo kolektivno znamenje, jer je već novim „Pravilnikom o priznanjima i stimulativnim mjerama“ kojeg je decembra 1992., na osnovu ovlašćenja koje je dobio Predsedništva RBiH, doneo ministar odbrane RBiH ukinuta mogućnost kolektivnog dodeljivanja i ovo odličje ustanovljeno kao isključivo individualno ratno priznanje.[12][11][13][a]

Konačno uobličavanje norme dodele ratnih priznanja, time i značke Zlatni ljiljan, usledilo je objavljivanjem „Pravilnika o priznanjima i stimulativnim mjerama Oružanih snaga RBiH“ od 31. decembra 1994. godine.[11] Ovim pravilnikom su definisani uslov i način dobijanja odlikovanja, način dodele i dr. Tako se u članu 1. Pravilnika navodi:

Ratno priznanje, značka „Zlatni ljiljan“, dodjeljuje se pripadnicima oružanih snaga koji su se naročito istakli u oružanom suprotstavljanju agresoru, doprinijeli proširenju slobodnih dijelova Republike, izvršili više dijela u kojima je došla do izražaja njihova lična hrabrost i požrtvovanje, pri čemu su agresoru naneseni znatni gubici u ljudstvu i materijalnim sredstvima.[1]

Takođe, Pravilnik je predviđao mogunost posthumnog dodeljivanja, posebno uverenje o priznanju koje je išlo uz odlikovanje, kao i naknadu od 500 DM dobitniku ovog ratnog priznanja.[1]

Inače, uz pomenuti Pravilnik, istovremeno je doneta i „Odluka o dodjeljivanju ordena i medalja za pripadnike Armije RBiH“. Ovoj odluci prethodila je 246. sednica Predsedništva RBiH održana 14. aprila 1994. godine — u sastavu: Predsednik Predsedništva Alija Izetbegović, članovi Predsedništva Mirko Pejanović, Stjepan Kljujić, Ivo Komšić, premijer Vlade Haris Silajdžić, predstavnik Vijeća građana Skupštine RBiH Abdulah Konjicija, komandant Vrhovnog štaba Oružanih snaga RBiH Rasim Delić, generalni sekretar Predsedništva RBiH Zdravko Đuričić i ministar odbrane Hamdija Hadžihasanović — dan uoči obeležavanja druge godišnjice Armije RBiH, kada je, na inicijativu Ministarstva odbrane, jednoglasno, uz kratku raspravu, usvojen Prijedlog Uredbe sa zakonskom snagom o odlikovanjima RBiH i Prijedlog odluke o dodjeli odlikovanja povodom Dana Armije.[11][16]

Važnost ovih odluka za istoriju Zlatnog ljiljana je bila ta što se tada razmatralo njegovo ukidanje, usled novog političkog konteksta. Naime, neposredno nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma 14. marta 1994. godine između Republike Bosne i Hercegovine i Republike Hrvatske, kojim je okončan hrvatsko—bošnjački sukob u BiH, u Sarajevu je već 30. marta održana konstituirajuća sednica Ustavotvorne skupštine i usvojen Ustav Federacije BiH. Usled ovih događaja, prilikom donošenja Uredbe o odlikovanjima predlagano je da se iz predloga izbače priznanja koja neće prihvatiti budući partneri iz hrvatske vojne komponente, uključujući i Zlatni ljiljan. Bošnjačko rukovodstvo je raspravljalo da li da od postojećih odlikovanja usvoji samo Orden heroja oslobodilačkog rata, Orden zlatnog grba sa mačevima, Orden za vojne zasluge sa zlatnim mačevima i Medalju za hrabrost, a ukine sva ostala odlikovanja prvog ranga.[11] Razmatranje je uz podršku Mirka Pejanovića prekinuo ministar odbrane Hamdija Hadžihasanović sa komentarom:

Tako je jednoglasnom odlukom doneta pomenuta Uredba, kojom su za pripadnike Armije RBiH prihvaćena sledeća odlikovanja prvog ranga: Zlatni ljiljan, Orden slobode, Orden heroja oslobodilačkog rata, Orden oslobođenja, Orden zlatnog grba s mačevima, Orden zlatnog ljiljana sa zlatnim vijencem, Orden zlatnog ljiljana sa srebrenim vijencem, Medalja pobjede, Medalja za hrabrost, Medalja otpora i Medalja za vojne zasluge. Tada je ovom Uredbom i dotadašnji naziv odličja »značka Zlatni ljiljan« preimenovan u »Orden Zlatnog ljiljana sa lentom«[16], premda će se u potonjim pravnim aktima koji su donošeni ovo odlikovanje i dalje referisati i označavati kao »značka Zlatni ljiljan«.[17] Inače je na ovoj sednici Predsedništva od 14. aprila, na insistiranje Alije Izetbegovića i Stjepana Kljujića, odlučeno da Orden heroja oslobodilačkog rata postane najviše ratno priznanje Armije RBiH, čime je zamenio značku Zlatni ljiljan na prvom mestu u važnosnom redu odlikovanja. Ovim ordenom je odlikovano samo 9 boraca ARBiH, svi posthumno.[11]

Tako, pošto sama Federacija BiH u trenutku svog osnutka, nije usvojila svoja originalna odlikovanja, posebnim zakonom je priznato pravo odlikovanima na temelju odlikovanja koje je dodeljivalo kako Predsedništvo RBiH, tako vlasti Republike Hrvatske pripadnicima Hrvatskog vijeća odbrane (HVO). U ovakvom sistemu rangiranja značka Zlatni ljiljan je izjednačena sa hrvatskim Ordenom Hrvatskog trolista. Ovakvo stanje je opstalo sve do 21. maja 2003. kada je reorganizovan sistem odlikovanja usvajanjem novog Zakona o odlikovanjima FBiH, pri čemu se značka Zlatni ljiljan više nije našla među odlikovanjima FBiH, tj. ukinuta je.[18]

Kao već pomenuto, ekvivalent za pripadnike MUP-a RBiH znački Zlatni ljiljan je bila Zlatna policijska značka, jer je prva bila rezervisana samo za pripadnike Oružanih snaga RBiH. Funkciju svojevrsne zaštite simboličke vrednosti Zlatnog ljiljana je imao Ratno priznanje Srebrni štit koje je, upravo za razliku od odnosnog, bio isključivo dodeljivan civilnim osobama i organizacijama. Drugu stepenicu u „zaštiti“ Zlatnog ljiljana je igrala značka Ljiljan zahvalnosti jer je za razliku od potonje ona dodeljivana kolektivima — nevojnim organizacijama i pojedincima na osnovu mišljenja više instance.[19]

Kad je reč o samoj praksi dodeljivanja, ona je evoluirala u toku trajanja rata. Dok je na samom početku postojalo izvesna nejasnoća i lutanje po pitanju samih kriterija za odlikovanje i nadležne instance koja je vršila ovu dužnost[20][8], u kasnijem toku rata predlozi o imenovanjima su prema proceduri dolazili od nižih formacija (vod, četa, bataljon, brigada) prema Regionalnim štabovima (kasnije Korpusima), što je potvrđivao Glavni štab Armije RBiH. U periodu od 1992. do 1996. godine dodeljena su 1733 Zlatna ljiljana.[11][2][21]

Opis[уреди]

Premda je značka Zlatni ljiljan uvedena leta 1992. godine kao odlikovanje, njen izgled nije bio definisan. Tako su od njenog uvođenja postojale tri verzije ovog odličja.[22]

Prva verzija, koja je počela da se dodeljuje avgusta 1992., je ličila Ljiljanu zahvalnosti, samo bez dragog kamenja. Ovu verziju je u kutiji sa tekstom »15.4.92 - 15.4.93« dodeljivalo predsedništvo RBiH na predlog načelnika Štaba vrhovne komande Sefera Halilovića.[23]

U razdoblju 1995./1996. dodeljivana je još jedna verzija odličja, koja premda je dodeljivana u ovo vreme kada je zvanično usvojena nova, treća verzija, i dalje od Generalštaba verifikovana kao jednakovredna.[24]

Treća i konačna verzija značke Zlatni ljiljan je usvojena 25. novembra 1995. godine kroz „Uputstvo o Ratnom priznanju značka „Zlatni ljiljan““.[25][26] Ovu verziju je izradio tim za vizualni identitet pri Generalštabu Armije RBiH, na čelu sa Dževadom Hozom, predsednikom Komisije koja je radila na usvojenom predlogu.[24] Poslednja verzija Ratnog priznanja značke Zlatni ljiljan se sastojala od značke i povelje. Navedeno Uputstvo je izgled značke definisalo sledeće:

Ratno priznanje, značka “Zlatni ljiljan”, sastoji se od štita sa ljiljanom, pločice i ukrasne vrpce.
Ljiljan je urađen od 18-karatnog zlata ( Au 750/1000 ), ukrašen sa pet poludragih kamenova različite veličine (bijeli cirkoni, 1 (jedan) kamen veličine 1,5 mm, 3 (tri) kamena veličine 2 mm, 1 (jedan) kamen veličine 2,5 mm). Ljiljan je veličine 20 x 15 mm, težine 2 grama.
Štit na kome se nalazi naprijed opisani ljiljan urađen je od srebra (Ag 990/1000), sa pozlaćenim rubom od 24-karatnog zlata, veličine 26 x 21 mm, težine 8,4 grama. Oblik štita je istovjetan obliku državnog grba sa rubom pozlaćenim od 24-karatnog zlata. Na poleđini štita nalazi se držač ukrasne vrpce.
Gornji dio značke je pločica od srebra ( Ag 990/1000 ), polukružnog oblika dimenzije 22 x 7 mm, težine 1,6 grama. U pločici se nalaze 4 (četiri) poludraga kamena, zelene boje, suarogrin, veličine 1,5 mm. Na poleđini pločice nalazi se držač za ukrasnu vrpcu i srebrena igla za kopčanje. Štit i pločica su povezani sa svilenom vrpcom širine 15 mm.[26][24]

Povelja je izrađena ofset štampom (eng. offset) u dominirajućem zelenom tonu, dimenzija 35 x 25 cm. Na povelji je, na desnoj strani, prikaz kamene podloge, s vertikalno rastavljenom pletenicom s upletenim cvetom ljiljana. Povelju potpisuje komandant Generalštaba Armije. Povelja je mogla biti dodijeljena i postumno, ali tada je prikaz pletenice s leve strane.[26][24]

Ratno priznanje značka Zlatni ljiljan može nositi samo odlikovani pripadnik oružanih snaga, u određenim svečanim prilikama, na levoj strani grudi. Promet tim priznanjem nije dopušten, a nije dopuštena ni izrada kopija ili minijatura.[26][24]

U kulturi[уреди]

Odabirom odlikovanja koji je kao motiv imao heraldički ljiljan iz srednjeg veka za svoje najviše ratno priznanje, a koji se koristio i na državnim obeležjima RBiH, ovaj prethodno, pre izbijanja rata, posve politički neutralan simbol je tako od strane bošnjačke strane počeo da se etnicizira i iz svoje, a i iz perspektive druge dve bosanskohercegovačke nacije, biva pretvaran u ekskluzivno bošnjački nacionalni simbol.[27][28][29]

Tokom rata u BiH, bošnjački mediji kao novine „Oslobođenje“, te Stranci demokratske akcije bliski listovi „Ljiljan“ i „Muslimanski glas“, u svojim pisanjima i propagandi, oslanjajući se na državnu i vojnu heraldiku RBiH kao i na najviše vojno odlikovanje njene vojske, borce vlastite strane nazivaju „ljiljanima“ i „zlatnim ljiljanima“, uzdižući i glorifikujući njihovu borbu i ratne podvige, uvek u kontekstu i uz negativno označavanje suparničke strane — „četnika, srpskih nacista“ [Oslobođenje], „četničkih hordi, srpskh zlikovaca i pljačkaša, srpskih hulja, psihopata, frustraša“ [radikalniji Ljiljan i Muslimanski glas].[30]

U Federaciji Bosne i Hercegovine se danas 9. maj, osim toga što se zvanično slavi kao Dan pobjede nad fašizmom, nezvanično[31] slavi i kao „Dan Zlatnih ljiljana“. Obeležava se različitim manifestacijama komemorativnog karaktera u čast nosilaca vojnog odlikovanja.[32][33][34][35][36][37][38][39] Nakon rata brojni toponimi (ulice, trgovi, aleje) u gradovima u Federaciji BiH su poneli naziv „Ulica Zlatnih ljiljana“. Ovaj naziv je postao toliko učestao da je, pored naziva „Omladinska ulica“, „Ulica Zlatnih ljiljana“, prema pisanju Nezavisnih novina od 2007. godine, drugi najučestaliji naziv za ulicu u Federaciji BiH.[40]

Nosioci Zlatnog ljiljana[уреди]

Položaj i prava nosilaca značke Zlatni ljiljan je, zajedno sa nosiocima drugih odlikovanja Armije RBiH, MUP-a RBiH i HVO-a, uređen „Zakonom o posebnim pravima dobitnika ratnih priznanja i odlikovanja i članova njihovih porodica“ Federacije BiH od 15. decembra 2005. godine. Zakonom su regulisane različite beneficije koje dobija nosilac, kao i njegova porodica (bračni drug, deca, roditelji), a pod njima se podrazumeva povlašten položaj pri zapošljavanju, prioritet upisa u obrazovne institucije i besplatni udžbenici, zdravstvenu zaštitu, podizanje nadgrobnog spomenika u slučaju smrti i ukop na mestima gde su sahranjene zaslužne ličnosti, povoljnije uslove penzionisanja, pravo na mesečni novčani dodatak (čija se visina određuje Zakonom o budžetu svake godine) i dr.[41][42] Položaj i prava boračke populacije u FBiH, a među njima i nosilaca Zlatnog ljiljana, su osim ovim, uređena i različitim drugim zakonima i drugim pravnim aktima.[43][44]

Pojedini nosioci Zlatnog ljiljana su od pravosudnih organa u BiH optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti nad srpskim civilima i zarobljenim pripadnicima Vojske Republike Srpske tokom rata u BiH. Procesi su još uvek u toku [stanje oktobra 2018].[c]

Poznati nosioci[уреди]

Željko Komšić, trenutni (oktobar 2018) hrvatski član Predsedništva BiH, odlikovan značkom Zlatni ljiljan.

Neki od nosilaca značke Zlatni ljiljan su postali poznati široj javnosti, što za vreme rata, što kasnije kao javni delatnici. Sledi spisak par poznatih nosilaca:

Napomene[уреди]

  1. ^ Kako ističe istoričar Mesud Šadinlija razlozi zašto je, što sama ideja odlikovanja kolektiva što upravo kroz ovu formu ovog konkretnog odličja, ovako brzo i naglo prekinuta nisu poznati. Stoga ostaju samo nagađanja zašto je ovo učinjeno; Šadinlija kao moguć razlog navodi proizvoljnost prilikom dodele, u smislu da prvi kolektiv koji je odlikovan nije bio vojni i u sastavu Armije (nego je civilna služba), a u drugom slučaju je odluka o odlikovanju doneta ad hoc u istom danu kad su se vodile borbe, bez vremenske distance nužne za valorizovanje stvarne vrednosti rezultata u borbi kao takvog, kao i u usporedbi sa rezultatima drugih jedinica Armije. Stoga ovaj istoričar zaključuje da je moguće da je na osnovu ovakve ili slične analize, unutar Štaba vrhovne komande, ili pojedinačnom načelničkom odlukom, doneta odluka da se prestane sa praksom kolektivnog odlikovanja Zlatnim ljiljanom, što je i formalno naposletku ukinuto odlukom Ministra odbrane decembra meseca.[14]
    Inače je praksa kolektivnog odlikovanja jedinica u sastavu Armije RBiH ponovo pokrenuta tek aprila 1993. godine uvođenjem dvostepenog počasnog naziva „Slavna“ i „Viteška“ ispred imena počastvovane jedinice.[15]
  2. ^ Ovakav podatak je ponovljen i kroz više novinskih i članaka na internetskim portalima.[63][64][65] Pak u knjizi „MONOGRAFIJA Zlatni ljiljani i odlikovani pripadnici Armije RBiH 1992.-1995.“ iz 2000. godine, čiji su autori starešine Vojske FBiH[66], Orić nije naveden kao nosilac ovog odličja.[67]
  3. ^ Pred Sudom Bosne i Hercegovine se vode [stanje oktobra 2018. godine] postupci protiv nosilaca značke Zlatni ljiljan Ahmeta Sejdića[45][46] i Edhema Godinjaka[47][48], te Fatmira Muratovića[49], Muharema Aleševića[50], Huseina Balagića[51] i Edina Domazeta[52], koji su optuženi u sklopu procesa protiv Atifa Dudakovića i drugih.[53][54] Osim njih, na kantonalnom sudu u Bihaću se vode postupci protiv Abida Ljubijankića[55][56][57] i Safeta Isakovića.[58][59]
    Pred Sudom BiH se vodi i proces protiv Nasera Orića za ratne zločine.[60][61] U presudi Haškog tribunala u procesu koji se vodio protiv Orića pred ovim sudom, se navodi da mu je značka Zlatni ljiljan dodeljena 1. marta 1994. godine od strane Načelnika ŠVK ARBiH Sefera Haliovića.[62][b]
    Prema reportaži Radio-televizije Republike Srpske iz 2016. godine, 14 pripadnika jedinice El Mudžahid koja je bila u sastavu Armije RBiH, inače ozloglašenoj po ratnim zločinima nad hrvatskim civilima u selu Malina i nad zarobljenim vojnicima Vojske Republike Srpske, su odlikovani od strane generala ARBiH Sakiba Mahmuljina značkom Zlatni ljiljan. Prema priloženom originalnom dokumentu u reportaži, odlikovanje je izvršeno decembra meseca 1995. godine. 11 od pomenutih 14 odlikovanih pripadnika jedinice nije poreklom sa teritorije Bosne i Hercegovine.[68][69]

Reference[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Mušinbegović et al. (2000). str. 27.
  2. 2,0 2,1 2,2 Kreševljaković, Sead. „O projektu”. Heroji.ba. Pristupljeno 19. 10. 2018. 
  3. ^ Šadinlija (2010). str. 321—322.
  4. ^ Beštak (2016). str. 190—191.
  5. 5,0 5,1 Imamović (1995). str. 369—370;372;375;398—399.
  6. 6,0 6,1 Imamović (2007). str. 203;205—206.
  7. 7,0 7,1 Filipović (2008). str. 117.
  8. 8,0 8,1 Beštak (2016). str. 191.
  9. ^ Imamović (1995). str. 371.
  10. ^ Imamović (2007). str. 204.
  11. 11,0 11,1 11,2 11,3 11,4 11,5 11,6 11,7 Kreševljaković (2012)
  12. ^ Šadinlija (2010). str. 322—323.
  13. ^ Mušinbegović et al. (2000). str. 320.
  14. ^ Šadinlija (2010). str. 323.
  15. ^ Šadinlija (2010). str. 323—325.
  16. 16,0 16,1 Mušinbegović et al. (2000). str. 0.
  17. ^ Mušinbegović et al. (2000). str. 27—29.
  18. ^ Beštak (2016). str. 200;202.
  19. ^ Beštak (2016). str. 196;198.
  20. ^ Šadinlija (2010). str. 322.
  21. ^ „Spisak dobitnika Zlatnih ljiljana”. bosnaprkosnaodsna.mine.nu. Pristupljeno 4. 5. 2013. 
  22. ^ Beštak (2016). str. 193—194.
  23. ^ Beštak (2016). str. 193.
  24. 24,0 24,1 24,2 24,3 24,4 Beštak (2016). str. 194.
  25. ^ Mušinbegović et al. (2000). str. 27;28—29.
  26. 26,0 26,1 26,2 26,3 „Uputstvo o Ratnom priznanju značka „Zlatni ljiljan. Vikizvornik. Pristupljeno 25. 10. 2018. 
  27. ^ Filandra (2015). str. 20.
  28. ^ Filipović (2008). str. 119.
  29. ^ Ivanković (2004). str. 77.
  30. ^ Ivanković (2004). str. 73—74;76.
  31. ^ „Praznici u Federaciji Bosne i Hercegovine”. Ministarstvo rada i socijalne politike Federacije Bosne i Hercegovine. Pristupljeno 25. 10. 2018. 
  32. ^ Hasantalević, Vildana (7. 5. 2015). „Obilježen Dan „Zlatnih ljiljana“: Velikom hrabrošću odbranjena je država BiH”. Vlada Kantona Sarajevo. Pristupljeno 25. 10. 2018. 
  33. ^ „Čestitka 9. maja, Dana Zlatnih ljiljana”. Općina Sanski Most. 8. 5. 2015. Pristupljeno 25. 10. 2018. 
  34. ^ „U Mostaru obilježeni Dan pobjede nad fašizmom i Dan zlatnih ljiljana”. fokus.ba. 9. 5. 2017. Pristupljeno 25. 10. 2018. 
  35. ^ „Иванић: Поистовјећивање "златних љиљана" са борбом против фашизмом је погрешно”. Radio Televizija Republike Srpske. 10. 5. 2018. Pristupljeno 25. 10. 2018. 
  36. ^ „Sretan Dan Zlatnih ljiljana i Dan pobjede nad fašizmom”. Federalno ministarstvo za pitanja boraca i invalida odbrambeno-oslobodilačkog rata Federacije Bosne i Hercegovine. 9. 5. 2017. Pristupljeno 25. 10. 2018. 
  37. ^ „9. maj — Dan Zlatnih ljiljana”. Potpredsjednica Federacije Bosne i Hercegovine. 9. 5. 2016. Pristupljeno 25. 10. 2018. 
  38. ^ Skenderović, Agan (9. 5. 2018). „DAN ZLATNIH LJILJANA OBILJEŽEN U BUŽIMU”. Općina Bužim. Pristupljeno 25. 10. 2018. 
  39. ^ Badžić, Haris (9. 5. 2018). „Svečana akademija povodom 9. maja, Dana zlatnih ljiljana Armije RBiH i Zlatne policijske značke”. aa.com.tr. Pristupljeno 25. 10. 2018. 
  40. ^ Šikanjić, T; Golub, G; Tipura, A (27. 10. 2007). „Omladinska najčešća ulica”. Nezavisne novine. Pristupljeno 25. 10. 2018. 
  41. ^ „Zakon o posebnim pravima dobitnika ratnih priznanja i odlikovanja i članova njihovih porodica”. podaci.net. Pristupljeno 25. 10. 2018. 
  42. ^ Kurtić & Subašić (2016). str. 213.
  43. ^ „Zakon o prijevremenom povoljnijem penzionisanju branilaca odbrambeno-oslobodilačkog rata” (PDF). Savez udruženja dobitnika najvećih ratnih priznanja “Zlatni ljiljan” i “Zlatna policijska značka” Kantona Sarajevo. Pristupljeno 26. 10. 2018. 
  44. ^ „Zakon o dopuni Zakona o posebnim pravima dobitnika ratnih priznanja i odlikovanja i članova njihovih porodica”. Savez udruženja dobitnika najvećih ratnih priznanja “Zlatni ljiljan” i “Zlatna policijska značka” Kantona Sarajevo. Pristupljeno 26. 10. 2018. 
  45. ^ „S1 1 K 020481 16 Kri - Sejdić Ahmet”. Sud Bosne i Hercegovine. Pristupljeno 30. 10. 2018. 
  46. ^ Mušinbegović et al. (2000). str. 271.
  47. ^ „S1 1 K 016301 14 Kri - Godinjak Edhem i dr.”. Sud Bosne i Hercegovine. Pristupljeno 30. 10. 2018. 
  48. ^ Mušinbegović et al. (2000). str. 113.
  49. ^ Mušinbegović et al. (2000). str. 224.
  50. ^ Mušinbegović et al. (2000). str. 37.
  51. ^ Mušinbegović et al. (2000). str. 48.
  52. ^ Mušinbegović et al. (2000). str. 94.
  53. ^ Sorguč, Albina (24. 10. 2018). „Potvrđena optužnica protiv Atifa Dudakovića i ostalih”. Balkanska istraživačka mreža u Bosni i Hercegovini (BIRN BiH). Pristupljeno 30. 10. 2018. 
  54. ^ „Da Možda Ne: Zločini pred kamerom - Slučaj Atifa Dudakovića”. Youtube. 24. 5. 2018. Pristupljeno 30. 10. 2018. 
  55. ^ „S1 1 K 011475 13 Kro - Begić Husein i dr.”. Sud Bosne i Hercegovine. Pristupljeno 30. 10. 2018. 
  56. ^ „Priča o Zlatnom ljiljanu Abidu u raljama života”. Radio-televizija USK. 3. 9. 2018. Pristupljeno 30. 10. 2018. 
  57. ^ Mušinbegović et al. (2000). str. 194.
  58. ^ Grebo, Lamija (27. 1. 2017). „Dva predmeta prebačena na niže sudove”. Balkanska istraživačka mreža u Bosni i Hercegovini (BIRN BiH). Pristupljeno 30. 10. 2018. 
  59. ^ Mušinbegović et al. (2000). str. 150.
  60. 60,0 60,1 „S1 1 K 014977 18 Kžk - Orić Naser i dr.”. Sud Bosne i Hercegovine. Pristupljeno 30. 10. 2018. 
  61. 61,0 61,1 Gežo, Ajla (9. 4. 2018). „Naser Orić i Sabahudin Muhić u sudnici 8. maja”. Balkanska istraživačka mreža u Bosni i Hercegovini (BIRN BiH). Pristupljeno 30. 10. 2018. 
  62. 62,0 62,1 „Predmet br. IT-03-68-T : Tužilac protiv Orića (Prvostepena presuda)” (PDF). Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju. 30. 6. 2006. str. 2. Pristupljeno 4. 11. 2018. 
  63. ^ Muslimović, Admir (5. 10. 2017). „Naser Orić: Posveta Slobodana Miloševića i orden Armije BiH”. Balkanska istraživačka mreža u Bosni i Hercegovini (BIRN BiH). Pristupljeno 30. 10. 2018. 
  64. ^ „Zlatni ljiljan za masakre (4)”. Večernje novosti. 5. 7. 2006. Pristupljeno 30. 10. 2018. 
  65. ^ Selimbegović, Vildana (17. 3. 2000). „Zlatni ljiljan mafije”. BH Dani br. 146. Pristupljeno 30. 10. 2018. 
  66. ^ Mušinbegović et al. (2000). str. 321;323.
  67. ^ Mušinbegović et al. (2000). str. 235—243.
  68. ^ „Како су припадници "Ел Муџахедина" одликовани за злочине над Србима? (ФОТО/ВИДЕО)”. Radio Televizija Republike Srpske. 25. 5. 2016. Pristupljeno 6. 11. 2018. 
  69. ^ „Постројавање одреда Ел Муџахид у БиХ 95 - улазница радикалним исламистима у Европу (ВИДЕО)”. Radio Televizija Republike Srpske. 12. 11. 2016. Pristupljeno 6. 11. 2018. 
  70. ^ Mušinbegović et al. (2000). str. 176.
  71. ^ Mušinbegović et al. (2000). str. 231.
  72. ^ Mušinbegović et al. (2000). str. 125.
  73. ^ Mušinbegović et al. (2000). str. 90.

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]