Пређи на садржај

Масакр у Сребреници — разлика између измена

Ова страница је закључана од даљих измена анонимних корисника и новајлија због сумњивог доприноса истих, који треба да се расправи на страници за разговор
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
екавица, правопис; мала допуна
м Враћене измене Obsuser (разговор) на последњу измену корисника CarRadovan
Ред 3: Ред 3:
| наслов= Масакр у Сребреници
| наслов= Масакр у Сребреници
| слика= Srebrenica massacre memorial gravestones 2009 1.jpg
| слика= Srebrenica massacre memorial gravestones 2009 1.jpg
| опис_слике= <small>Гробље у оквиру [[Меморијални центар Сребреница — Поточари|Меморијалног центра Поточари]]</small>
| опис_слике= <small><small>Гробље у оквиру [[Меморијални центар Сребреница-Поточари|Меморијалног центра Сребреница — Поточари]]</small></small>
| локација=[[Сребреница]], {{застава|Република Српска}}, {{застава|Босна и Херцеговина}}
| локација=[[Сребреница]], {{застава|Република Српска}}, {{застава|Босна и Херцеговина}}
| мета=[[Бошњаци]]
| мета=[[Бошњаци]]
| датум=[[11. јул]] [[1995]] — [[август]] 1995.
| датум=[[11. јул]] [[1995]] — [[август]] 1995.
| убијени= 6.868 према „Босанском атласу злочина“<br />7.000—8.000 према предмету [[Радислав Крстић|Крстић]]<ref>{{cite web |url=http://www.icty.org/x/cases/krstic/cis/bcs/cis_krstic_bcs.pdf |title=(IT-98-33) RADISLAV KRSTIĆ|date = }}</ref><br />5.336—7.826 према предмету [[Вујадин Поповић|Поповић]] и други<ref>{{cite web |url=http://www.icty.org/x/cases/popovic/cis/bcs/cis_popovic_et_al_bcs.pdf |title=“SREBRENICA” (IT-05-88) POPOVIĆ i drugi |date = }}</ref><br />4.970—6.000 према предмету [[Здравко Толимир|Толимир]]<ref>{{cite web |url=http://www.icty.org/x/cases/tolimir/cis/bcs/cis_tolimir_bcs.pdf |title=(IT-05-88/2) ZDRAVKO TOLIMIR |date = }}</ref><br /> 8.372 према натпису на камену у [[Меморијални центар Сребреница — Поточари|Меморијалном центру Сребреница — Поточари]]<ref name = "слика">[https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/5c/SrebrenicaPotocari_Memorial_Stone.jpg Камену у Меморијалном центру Сребреница — Поточари]</ref>
| убијени= 6.868 према „Босанском атласу злочина“<br />7.000 — 8.000 према предмету [[Радислав Крстић|Крстић]]<ref>{{cite web |url=http://www.icty.org/x/cases/krstic/cis/bcs/cis_krstic_bcs.pdf |title=(IT-98-33) RADISLAV KRSTIĆ|date = }}</ref><br />5.336 — 7.826 према предмету [[Вујадин Поповић|Поповић]] и други<ref>{{cite web |url=http://www.icty.org/x/cases/popovic/cis/bcs/cis_popovic_et_al_bcs.pdf |title=“SREBRENICA” (IT-05-88) POPOVIĆ i drugi |date = }}</ref><br />4.970 — 6.000 према предмету [[Здравко Толимир|Толимир]]<ref>{{cite web |url=http://www.icty.org/x/cases/tolimir/cis/bcs/cis_tolimir_bcs.pdf |title=(IT-05-88/2) ZDRAVKO TOLIMIR |date = }}</ref><br /> 8.372 према натпису на камену у [[Меморијални центар Сребреница — Поточари|Меморијалном центру Сребреница — Поточари]]<ref name = "слика">[https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/5c/SrebrenicaPotocari_Memorial_Stone.jpg Камену у Меморијалном центру Сребреница — Поточари]</ref>
}}
}}
{{Рат у Босни и Херцеговини}}
{{Рат у Босни и Херцеговини}}


'''Масакр у Сребреници''', у [[Бошњачки језик|бошњачкој]] и делу светске јавности '''геноцид у Сребреници''',<ref name="gen"/> [[ратни злочин|ратни]] је [[злочин]] који су између [[11. јул]]а и [[август]]а [[1995]]. године, током [[Рат у Босни и Херцеговини|Рата у БиХ]], починили припадници [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] и појединих паравојних јединица, лишивши живота неколико хиљада [[Муслимани (народ)|муслиманских]] ([[Бошњаци|бошњачких]]) мушкараца на подручју [[Сребреница|Сребренице]], [[Братунац|Братунца]] и [[Зворник]]а. Један део мушкараца је страдао током пробоја колоне [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије БиХ]] и цивила од Сребренице до [[Тузла|Тузле]]. Многи други су заробљени и затим одведени на места на којима су стрељани, а њихова тела су затим закопана у масовне гробнице.
'''Масакр у Сребреници''', у [[Бошњачки језик|бошњачкој]] и делу светске јавности догађај познат и као ''геноцид у Сребреници'',<ref name="gen"/> је [[ратни злочин|ратни]] [[злочин]] који су између [[11. јул]]а и [[август]]а [[1995]]. године, током [[Рат у Босни и Херцеговини|Рата у БиХ]], починили припадници [[Војска Републике Српске|српских војних]] и паравојних јединица, лишивши живота неколико хиљада [[Муслимани (народ)|муслиманских]] мушкараца на ширем подручју [[Сребреница|Сребренице]], [[Братунац|Братунца]] и [[Зворник]]а. Један део мушкараца је страдао током пробоја колоне [[Армија Републике Босне и Херцеговине|муслиманских снага]] и цивила од Сребренице до [[Тузла|Тузле]]. Многи други су заробљени и затим одведени на места на којима су стрељани, а њихова тела су затим закопана у масовне гробнице.


У пресуди [[Здравко Толимир|Здравку Толимиру]], [[Хашки трибунал]] је установио да одговорност за страдање, најмање 4.970 Муслимана који нису погинули у борби, сносе снаге [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] под командом њених генерала, потпомогнуте паравојном групом [[Шкорпиони (паравојна јединица)|Шкорпиони]].<ref>{{cite web |url=http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2005/06/24/AR2005062401501_pf.html |title=Srebrenica Video Vindicates Long Pursuit by Serb Activist |publisher=The Washington Post |date = 27. 10. 2008.}}</ref>
У пресуди [[Здравко Толимир|Здравку Толимиру]], [[Хашки трибунал]] је установио да одговорност за страдање, најмање 4.970 Муслимана који нису погинули у борби, сносе снаге [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] под командом њених генерала, потпомогнуте паравојном групом [[Шкорпиони (паравојна јединица)|Шкорпиони]].<ref>{{cite web |url=http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2005/06/24/AR2005062401501_pf.html |title=Srebrenica Video Vindicates Long Pursuit by Serb Activist |publisher=The Washington Post |date = 27. 10. 2008.}}</ref>


Овај догађај се, поред других злочина у бившој Југославији, сматра једним од највећих злочина у [[Европа|Европи]] након [[Други светски рат|Другог светског рата]],{{sfn|Bookmiller|2008|p=81}}<ref>{{harvnb|Paul|Clarke|Grill|2010|p=25}}</ref> али и догађајем који је пропраћен бројним контроверзама, почев од броја страдалих (800<ref name="resistir">{{cite web |url=http://resistir.info/livros/srebrenica_massacre_rev_3.pdf |title=The Srebrenica massacre - Evidence, Context, Politics|date = |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150709163416/http://resistir.info/livros/srebrenica_massacre_rev_3.pdf |archivedate=9. 7. 2015 |deadurl=yes}}</ref> — 8.372<ref name = "слика"/>), начину њиховог страдања,<ref name="automatski generisano4">[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=19557 РТРС: Сребреница: Међу жртвама и раније погинули војници] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> начину њиховог идентификовања,<ref name="resistir"/><ref name="automatski generisano4"/> додатним сахрањивањима<ref name="B92-2011">[http://www.b92.net/info/vesti/tema.php?yyyy=2011&mm=07&nav_id=524529 Srebrenica 16 godina kasnije], B92</ref><ref name="24sata">[http://www.24sata.rs/vesti/aktuelno/vest/u-potocarima-komemorativni-skup-i-sahrana-zrtava/7511.phtml U Potočarima komemorativni skup i sahrana žrtava], 24sata</ref> најчешће оних који су умрли или страдали изван ових догађаја и овог простора,<ref name="automatski generisano4" /> квалификовању овог злочина као „геноцид”,<ref name="automatski generisano6">[http://www.icj-cij.org/docket/files/91/13685.pdf The Application of the Convention on the Prevention and Punishment of the Crime of Genocide (Bosnia and Herzegovina v. Serbia and Montenegro), case 91 26. 2. (2007). стр. 108, paragraphe 297] The Court concludes that the acts committed at Srebrenica falling within Article II ''(a)'' and ''(b)'' of the Convention were committed with the specific intent to destroy in part the group of the Muslims of Bosnia and Herzegovina as such; and accordingly that these were acts of genocide, committed by members of the VRS in and around Srebrenica from about 13 July 1995. 27. 10. 2008.</ref><ref name="automatski generisano5">[http://www.pecat.co.rs/2011/04/edvard-herman-o-srebrenici-udar-na-bescasce-imperijalnog-pit-bula/ Едвард Херман о Сребреници: Удар на бешчашће „империјалног пит була”] Приступљено 9. 4. 2013.</ref><ref name="automatski generisano3">[https://web.archive.org/web/20150325063322/http://srebrenica-project.com:80/ Andy Wilcoxson: "Srebrenica was an inside job"] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> те потпуном игнорисању бројних бошњачких злочина над локалним Србима, који су претходили овом злочину.<ref>Edward S. Herman — Phillip Corwin: [http://www.novinar.de/2013/01/31/americki-analiticar-tvrdi-da-je-srebrenica-politicka-prevara-zapada.html The Srebrenica Massacre - Evidence, Contax, Politics]</ref>
Овај догађај се, поред других злочина у бившој Југославији, сматра једним од највећих у [[Европа|Европи]] након [[Други светски рат|Другог светског рата]],{{sfn|Bookmiller|2008|p=81}}<ref>{{harvnb|Paul|Clarke|Grill|2010|p=25}}</ref> али и догађајем који је пропраћен бројним контроверзама, почев од броја страдалих (800<ref name="resistir">{{cite web |url=http://resistir.info/livros/srebrenica_massacre_rev_3.pdf |title=The Srebrenica massacre - Evidence, Context, Politics|date = |archiveurl=https://web.archive.org/web/20150709163416/http://resistir.info/livros/srebrenica_massacre_rev_3.pdf |archivedate=9. 7. 2015 |deadurl=yes}}</ref> — 8.372<ref name = "слика"/>), начину њиховог страдања,<ref name="automatski generisano4">[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=19557 РТРС: Сребреница: Међу жртвама и раније погинули војници] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> начину њиховог идентификовања,<ref name="resistir"/><ref name="automatski generisano4"/> додатним сахрањивањима<ref name="B92-2011">[http://www.b92.net/info/vesti/tema.php?yyyy=2011&mm=07&nav_id=524529 Srebrenica 16 godina kasnije], B92</ref><ref name="24sata">[http://www.24sata.rs/vesti/aktuelno/vest/u-potocarima-komemorativni-skup-i-sahrana-zrtava/7511.phtml U Potočarima komemorativni skup i sahrana žrtava], 24sata</ref> најчешће оних који су умрли или страдали изван ових догађаја и овог простора,<ref name="automatski generisano4" /> квалификовању овог злочина као „геноцид”,<ref name="automatski generisano6">[http://www.icj-cij.org/docket/files/91/13685.pdf The Application of the Convention on the Prevention and Punishment of the Crime of Genocide (Bosnia and Herzegovina v. Serbia and Montenegro), case 91 26. 2. (2007). стр. 108, paragraphe 297] The Court concludes that the acts committed at Srebrenica falling within Article II ''(a)'' and ''(b)'' of the Convention were committed with the specific intent to destroy in part the group of the Muslims of Bosnia and Herzegovina as such; and accordingly that these were acts of genocide, committed by members of the VRS in and around Srebrenica from about 13 July 1995. 27. 10. 2008.</ref><ref name="automatski generisano5">[http://www.pecat.co.rs/2011/04/edvard-herman-o-srebrenici-udar-na-bescasce-imperijalnog-pit-bula/ Едвард Херман о Сребреници: Удар на бешчашће „империјалног пит була”] Приступљено 9. 4. 2013.</ref><ref name="automatski generisano3">[https://web.archive.org/web/20150325063322/http://srebrenica-project.com:80/ Andy Wilcoxson: "Srebrenica was an inside job"] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> те потпуном игнорисању бројних бошњачких злочина над локалним Србима, који су претходили овом злочину.<ref>Edward S. Herman — Phillip Corwin: [http://www.novinar.de/2013/01/31/americki-analiticar-tvrdi-da-je-srebrenica-politicka-prevara-zapada.html The Srebrenica Massacre - Evidence, Contax, Politics]</ref>


== Позадина ==
== Позадина ==
{{главни чланак|Масакр у Кравици|Злочини над Србима у Подрињу|Покољ у Бјеловцу 1992.{{!}}Покољ у Бјеловцу 1992|Напад на Вишњицу{{!}}Покољ у Вишњици|Књига мртвих Срба Сребренице и Бирча 1992—1995.}}
{{главни чланак|Масакр у Кравици|Злочини над Србима у Подрињу|Покољ у Бјеловцу 1992.|Покољ у Вишњици|Књига мртвих Срба Сребренице и Бирча 1992—1995}}
[[Датотека:Naser Oric.jpg|мини|Насер Орић, командант муслиманских снага у Подрињу]]
[[Датотека:Naser Oric.jpg|мини|Насер Орић, командант муслиманских снага у Подрињу]]
[[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савет безбедности]] [[Организација уједињених нација|Организације уједињених нација]] је [[6. мај]]а [[1993]]. године, резолуцијом [[Резолуција Савета безбедности ОУН 824|824]], места [[Сарајево]], [[Тузла]], [[Жепа]], [[Горажде]], [[Бихаћ]] и [[Сребреница]] прогласио [[Заштићена зона (УН)|демилитаризованим зонама под заштитом УН]]. У резолуцији [[Резолуција Савета безбедности ОУН 836|836]] је подвучена одлучност снабдевања хуманитарном помоћи и заштите тих зона чак и војном силом (између осталог и помоћу војника [[Унпрофор|УНПРОФОР-а]], делујући у самоодбрани).<ref>[http://www.ohr.int/other-doc/un-res-bih/pdf/836e.pdf Резолуција Савеза безбедности УН 836 (1993) тачка 9] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>
[[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савет безбедности]] [[Организација уједињених нација|Организације уједињених нација]] је [[6. мај]]а [[1993]]. године, резолуцијом [[Резолуција Савета безбедности ОУН 824|824]], места [[Сарајево]], [[Тузла]], [[Жепа]], [[Горажде]], [[Бихаћ]] и [[Сребреница]], прогласио [[Заштићена зона (УН)|демилитаризованим зонама под заштитом УН]]. У резолуцији [[Резолуција Савета безбедности ОУН 836|836]] је подвучена одлучност снабдевања хуманитарном помоћи и заштите тих зона чак и војном силом (између осталог и помоћу војника [[Унпрофор|УНПРОФОР]]-а, делујући у самоодбрани).<ref>[http://www.ohr.int/other-doc/un-res-bih/pdf/836e.pdf Резолуција Савеза безбедности УН 836 (1993) тачка 9] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>


Међутим, резолуција није испоштована и Сребреница није демилитаризована. Унутар заштићене зоне остало је 5.500{{чињеница|date=07. 2015.}} наоружаних припадника Армије БиХ који су вршили сталне упаде на територију која је била под контролом Срба: тако су нападнута села и засеоци [[Бљечева]], [[Коњевић поље]], [[Сандићи]], [[Лозничка ријека]] (у два наврата), [[Загони (Братунац)|Загони]] (у два наврата), [[Биљача (Братунац)|Биљача]], [[Магашићи]], [[Хранча]], [[Јежештица|Јежестица]] (у два наврата), [[Залужје (Братунац)|Залужје]], [[Факовићи]], [[Бољевићи (Братунац)|Бољевићи]], [[Сикирић]], [[Бјеловац]], [[Брана Бачићи]], [[Кравица]], [[Шиљковићи]], [[Осмаче]], [[Међе]], [[Опарци]], [[Обади (Сребреница)|Обади]], [[Ратковићи (Сребреница)|Ратковићи]], [[Магдовићи]], [[Калудра (БиХ)|Калудра]], [[Брађевина]], [[Брежани (Сребреница)|Брежани]], [[Крњићи]], [[Сасе (Сребреница)|Сасе]], [[Залазје]], [[Миланова воденица]], [[Подравање]], [[Скелани]], и [[Вишњица (Милићи)|Вишњица]]. [[Покољ у Бјеловцу 1992.|Покољ у Бјеловцу]] се десио 14. децембра 1992. године.<ref>{{Cite web | url = http://www.serb-victims.org/content/view/141/143/ | title = Бјеловац | accessdate = 15. 12. 2010. | author = Институт за истраживање српских страдања у XX веку | date = 3. 4. 2007. | publisher = Институт за истраживање српских страдања у XX веку }}</ref>
Међутим, резолуција није испоштована и Сребреница није демилитаризована. Унутар заштићене зоне остало је 5.500{{чињеница|date=07. 2015.}} наоружаних припадника Армије БиХ који су вршили сталне упаде на територију која је била под контролом Срба: тако су нападнута села и засеоци [[Бљечева]], [[Коњевић поље]], [[Сандићи]], [[Лозничка ријека]] (у два наврата), [[Загони (Братунац)|Загони]] (у два наврата), [[Биљача (Братунац)|Биљача]], [[Магашићи]], [[Хранча]], [[Јежештица|Јежестица]] (у два наврата), [[Залужје (Братунац)|Залужје]], [[Факовићи]], [[Бољевићи (Братунац)|Бољевићи]], [[Сикирић]], [[Бјеловац]], [[Брана Бачићи]], [[Кравица]], [[Шиљковићи]], [[Осмаче]], [[Међе]], [[Опарци]], [[Обади (Сребреница)|Обади]], [[Ратковићи (Сребреница)|Ратковићи]], [[Магдовићи]], [[Калудра]], [[Брађевина]], [[Брежани (Сребреница)|Брежани]], [[Крњићи]], [[Сасе (Сребреница)|Сасе]], [[Залазје]], [[Миланова воденица]], [[Подравање]], [[Скелани]], и [[Вишњица (Милићи)|Вишњица]]. [[Покољ у Бјеловцу 1992.|Покољ у Бјеловцу]] се десио 14. децембра 1992. године.<ref>{{Cite web | url = http://www.serb-victims.org/content/view/141/143/ | title = Бјеловац | accessdate = 15. 12. 2010. | author = Институт за истраживање српских страдања у XX веку | date = 3. 4. 2007. | publisher = Институт за истраживање српских страдања у XX веку }}</ref>


[[Институт за истраживање српских страдања у XX веку]], заједно са [[Савез логораша Републике Српске|Савезом логораша Републике Српске]], [[2008]]. године је објавио [[Књига мртвих Срба Сребренице и Бирча 1992—1995.|Књигу мртвих Срба Сребренице и Бирча 1992—1995]], која садржи списак 3.287 српских жртава убијених на подручју Сребренице и околине од стране муслиманских снага. Како се највећи број жртава односи на период 1992. и 1993. године, на списку српских жртава се налази и напомена у којој се каже да је списак подложан допунама и проширењима списка броја жртва.<ref>{{Cite web | url = http://www.serb-victims.org/content/view/285/144/ | title = Књига мртвих Срба Сребренице и Бирча 1992—1995. | accessdate = 16. 12. 2010. | author = Институт за истраживање српских страдања у XX веку | date = 2008. | publisher = Институт за истраживање српских страдања у XX веку | quote = У овој књизи мртвих сабрани су Срби из Сребренице и бирчанског краја страдали у рату 1992-1995. Под новим крстовима на својој старој баштини почива 3287 новомученика. Многе изгнане породице нису могле преселити куће и окућнице, али су пренијели свјеже ковчеге својих мртвих. Они су изгинули од исте руке, нека на истом гробљу снивају вјечни сан. Њихове хумке су страшни знамен великог историјског удеса и трајна опомена нашим потомцима. Они су жртве принесене на олтар отаџбине, вјере и слободе. Њихове главе су положене у темеље Републике Српске.}}</ref><ref>[http://www.srpska-mreza.com/Bosnia/Srebrenica/Serbian-graveyard.html Srebrenica - the Serbian Graveyard], P. Vasiljevic</ref>
[[Институт за истраживање српских страдања у XX веку]], заједно са [[Савез логораша Републике Српске|Савезом логораша Републике Српске]] је [[2008]]. године објавио [[Књига мртвих Срба Сребренице и Бирча 1992—1995.|Књигу мртвих Срба Сребренице и Бирча 1992—1995]], која садржи списак 3.287 српских жртава убијених на подручју Сребренице и околине од стране муслиманских снага. Како се највећи број жртава односи на период 1992. и 1993. године, на списку српских жртава се налази и напомена у којој се каже да је списак подложан допунама и проширењима списка броја жртва.<ref>{{Cite web | url = http://www.serb-victims.org/content/view/285/144/ | title = Књига мртвих Срба Сребренице и Бирча 1992—1995. | accessdate = 16. 12. 2010. | author = Институт за истраживање српских страдања у XX веку | date = 2008. | publisher = Институт за истраживање српских страдања у XX веку | quote = У овој књизи мртвих сабрани су Срби из Сребренице и бирчанског краја страдали у рату 1992-1995. Под новим крстовима на својој старој баштини почива 3287 новомученика. Многе изгнане породице нису могле преселити куће и окућнице, али су пренијели свјеже ковчеге својих мртвих. Они су изгинули од исте руке, нека на истом гробљу снивају вјечни сан. Њихове хумке су страшни знамен великог историјског удеса и трајна опомена нашим потомцима. Они су жртве принесене на олтар отаџбине, вјере и слободе. Њихове главе су положене у темеље Републике Српске.}}</ref><ref>[http://www.srpska-mreza.com/Bosnia/Srebrenica/Serbian-graveyard.html Srebrenica - the Serbian Graveyard], P. Vasiljevic</ref>


Међутим, након изласка ове публикације, јавност је већу пажњу посветила ставу организације [[Хјуман рајтс воч]] (''-{Human Rights Watch}-'') која је оптужила [[Српска радикална странка|Српску радикалну странку]] за покретање агресивне кампање да докаже како су и муслиманске снаге починили злочине над хиљадама Срба у том подручју, што би имало за циљ да умањи величину сребреничког [[масакр]]а над Бошњацима.<ref>[http://www.hrw.org/en/news/2006/07/11/orics-two-years Oric's Two Years], Human Rights Watch</ref> Поводом овог, огласио се и Одел тужиоца при Хашком трибуналу који је изјавио да је број српских жртава према српском политичком врху нарастао са 1.400 на 3.500, те да тај број не одражава стварно стање.<ref>[http://www.icty.org/sid/3639/en ICTY Weekly Press Briefing — 6th July 2005] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>
Међутим, након изласка ове публикације, јавност је већу пажњу посветила ставу организације [[Хјуман рајтс воч]] (''-{Human Rights Watch}-'') која је оптужила [[Српска радикална странка|Српску радикалну странку]] за покретање агресивне кампање да докаже како су и муслиманске снаге починили злочине над хиљадама Срба у том подручју, што би имало за циљ да умањи величину сребреничког [[масакр]]а над Бошњацима.<ref>[http://www.hrw.org/en/news/2006/07/11/orics-two-years Oric's Two Years], Human Rights Watch</ref> Поводом овог, огласио се и Одјел тужиоца при хашком трибуналу који је изјавио да је број српских жртава према српском политичком врху нарастао са 1.400 на 3.500, те да тај број не одражава стварно стање.<ref>[http://www.icty.org/sid/3639/en ICTY Weekly Press Briefing — 6th July 2005] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>


=== Операција Криваја. Заузимање Сребренице ===
=== Операција Криваја. Заузимање Сребренице ===
Ред 34: Ред 34:
[[Датотека:Map 61 - Bosnia - Srebrenica & Zepa, July 1995.jpg|мини|200п|Мапа војних операција у рејону Сребренице јула 1995. Зелена линија показује правац бега колоне Бошњака.]]
[[Датотека:Map 61 - Bosnia - Srebrenica & Zepa, July 1995.jpg|мини|200п|Мапа војних операција у рејону Сребренице јула 1995. Зелена линија показује правац бега колоне Бошњака.]]


Дана [[11. јул]]а [[1995]]. године јединице [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] под командом генерала [[Ратко Младић|Ратка Младића]] су у [[Операција Криваја|операцији Криваја]] заузеле Сребреницу. У то време су у [[Сребреница|Сребреници]] стационирани припадници [[Холандија|холандског]] батаљона [[Унпрофор|УНПРОФОР-а]], под командом француског генерала [[Бернар Жанивије|Бернара Жанивијеа]] и главнокомандујућег холандског батаљона [[Ханс Кози|Ханса Козија]].{{чињеница|date=11. 2015.}}
Дана [[11. јул]]а [[1995]]. године јединице [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] под командом генерала [[Ратко Младић|Ратка Младића]] су у [[Операција Криваја|операцији Криваја]] заузеле Сребреницу. У то време у [[Сребреница|Сребреници]] стационирани припадници [[Холандија|холандског]] батаљона [[Унпрофор|УНПРОФОР]]-а, под командом француског генерала [[Бернар Жанивије|Бернара Жанивијеа]] и главнокомандујућег холандског батаљона [[Ханс Кози|Ханса Козија]].{{чињеница|date=11. 2015.}}


=== Операција Ступчаница. Заузимање Жепе ===
=== Операција Ступчаница. Заузимање Жепе ===
Ред 42: Ред 42:
== Хронологија масакра ==
== Хронологија масакра ==
{{...}}
{{...}}
Увече 11. јула 1995. у [[Поточари]]ма, где се налазила база [[Холандија|холандских]] „[[#Холандски плави шлемови|плавих шлемова]]”, затекло се око 20.000 до 25.000 Бошњака избеглих из Сребренице; неколико хиљада у бази војника УН, а остали у непосредној близини. Већина ових људи су биле жене, деца и стари, али је ту било између 300<ref>[http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/480959/Sud-Holandija-odgovorna-za-vise-od-300-zrtava-u-Srebrenici Sud: Holandija odgovorna za više od 300 žrtava u Srebrenici] Приступљено 16. 7. 2014.</ref> и 1.000 мушкараца.<ref>[http://www.icty.org/x/cases/krstic/tjug/en/krs-tj010802e.pdf Пресуда против генерала Крстића. стр. 12–27] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>
Увече 11. јула 1995. у Поточарима, где се налазила база холандских плавих шлемова, затекло се око 20.000 до 25.000 Бошњака избеглих из Сребренице; неколико хиљада у бази војника УН, а остали у непосредној близини. Већина ових људи су биле жене, деца и стари, али је ту било између 300<ref>[http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/480959/Sud-Holandija-odgovorna-za-vise-od-300-zrtava-u-Srebrenici Sud: Holandija odgovorna za više od 300 žrtava u Srebrenici] Приступљено 16. 7. 2014.</ref> и 1000 мушкараца.<ref>[http://www.icty.org/x/cases/krstic/tjug/en/krs-tj010802e.pdf Пресуда против генерала Крстића. стр. 12–27] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>


На питање војника УН о критеријумима по којим се одвајају мушкарци, одговорено им је да се трага за починиоцима ратних злочина.<ref>David Rohde: ''Die letzten Tage von Srebrenica. Was geschah und wie es möglich wurde.'' Rowohlt, Reinbek bei Hamburg 1997, S. 237</ref>
На питање војника УН о критеријумима по којим се одвајају мушкарци, одговорено им је да се трага за починиоцима ратних злочина.<ref>David Rohde: ''Die letzten Tage von Srebrenica. Was geschah und wie es möglich wurde.'' Rowohlt, Reinbek bei Hamburg 1997, S. 237</ref>
Ред 48: Ред 48:
Способни мушкарци и војници из 28. [[дивизија|дивизије]] [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије Републике Босне и Херцеговине]] су формирали колону. Они су намеравали да се маршем пробију на североисток ка [[Тузла|Тузли]], односно ка територији под контролом Бошњака. Колону је формирало 10.000—15.000 људи. Око трећина су били војници из 28. дивизије и они су предводили колону.
Способни мушкарци и војници из 28. [[дивизија|дивизије]] [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије Републике Босне и Херцеговине]] су формирали колону. Они су намеравали да се маршем пробију на североисток ка [[Тузла|Тузли]], односно ка територији под контролом Бошњака. Колону је формирало 10.000—15.000 људи. Око трећина су били војници из 28. дивизије и они су предводили колону.
[[Датотека:Srebrenica2007.jpg|десно|мини|250п|Припрема за сахрану 465 убијених Бошњака 2007.]]
[[Датотека:Srebrenica2007.jpg|десно|мини|250п|Припрема за сахрану 465 убијених Бошњака 2007.]]
Касније су овој групи прикључени они који су покушали да беже кроз шуме, али су ухваћени. Међу њима није прављена разлика. Током пробоја до Тузле колона се 19 пута сукобила са припадницима Војске Републике Српске; током сукоба у борбама је погинуло неколоко хиљада припадника колоне, један део је заробљен, а један део је успео да се пробије до Тузле. После једног до три дана, аутобуси који су претходно превезли жене и децу ка централној Босни, превезли су Бошњаке на различите локације.{{чињеница|date=11. 2015.}}
Касније су овој групи прикључени они су покушали да беже кроз шуме, али су ухваћени. Међу њима није прављена разлика. Током пробоја до Тузле колона се 19 пута сукобила са припадницима Војске Републике Српске, током сукоба у борбама је погинуло неколоко хиљада припадника колоне, један део је заробљен, а један део је успео да се пробије до Тузле. После једног до три дана, аутобуси који су претходно превезли жене и децу ка централној Босни, превезли су Бошњаке на различите локације.{{чињеница|date=11. 2015.}}


Масовне ликвидације су почеле 13. јула у подручју северно од Сребренице (долине река [[Јадар (притока Дрињаче)|Јадар]] и [[Церска (река)|Церска]]). Већина егзекуција је текла по сличној процедури. Мушкарци су интернирани у празне школске зграде или складишта.{{чињеница|date=11. 2015.}}
Масовне ликвидације су почеле 13. јула у подручју северно од Сребренице (долине река [[Јадар (притока Дрињаче)|Јадар]] и [[Церска (река)|Церска]]). Већина егзекуција је текла по сличној процедури. Мушкарци су интернирани у празне школске зграде или складишта.{{чињеница|date=11. 2015.}}


== Извештаји о Масакру у Сребреници ==
== Извештаји о Масакру у Сребреници ==
{{цитат|Припадници холандског батаљона који су били присутни на терену у то време, оценили су да је неколико похода које су Бошњаци извели са територије Сребренице имали малу или никакву војну важност. Ови походи су често били организовани у циљу прикупљања хране, пошто су Срби онемогућавали приступ хуманитарних конвоја енклави. Чак и српски извори са којима се поводом овог извештаја разговарало, оценили да бошњачке снаге у Сребреници нису представљале озбиљну војну претњу. Највећи напад који су Бошњаци извели из Сребренице је био поход на село Вишњица, 26. јуна 1995, у којем је неколико кућа спаљено, убијено до четворо Срба и украдено 100 оваца. Насупрот томе, Срби су запосели енклаву две недеље касније, протерујући десетине хиљада из својих кућа и погубивши хиљаде мушкараца и дечака. Срби су упорно претеривали оцењујући ниво напада из Сребренице у циљу стварања претпоставки за спровођење централног ратног циља: стварање географски непрекинуте и етнички чисте територије дуж Дрине како би на тај начин ослободили своје трупе за борбу у другим деловима државе.|Извештај генералног секретара ОУН, Кофија Анана, достављен као материјал на 54. заседању Генералне скупштине ОУН 15. новембра 1999. — тачка 479<ref>[http://www.un.org/ga/search/view_doc.asp?symbol=A/54/549 „Пад Сребренице“, Извештај генералног секретара ОУН, Кофија Анана, достављен као материјал на 54. заседању Генералне скупштине ОУН 15. новембра 1999. — тачка 479] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>}}
{{цитат|Припадници холандског батаљона који су били присутни на терену у то време, оценили су да је неколико похода које су Бошњаци извели из Сребренице извели са територије Сребренице имали малу или никакву војну важност. Ови походи су често били организовани у циљу прикупљања хране, пошто су Срби онемогућавали приступ хуманитарних конвоја енклави. Чак и српски извори са којима се поводом овог извештаја разговарало, оценили да бошњачке снаге у Сребреници нису представљале озбиљну војну претњу. Највећи напад који су Бошњаци извели из Сребренице је био поход на село Вишњица, 26. јуна 1995, у којем је неколико кућа спаљено, убијено до четворо Срба и украдено 100 оваца. Насупрот томе, Срби су запосели енклаву две недеље касније, протерујући десетине хиљада из својих кућа и погубивши хиљаде мушкараца и дечака. Срби су упорно претеривали оцењујући ниво напада из Сребренице у циљу стварања претпоставки за спровођење централног ратног циља: стварање географски непрекинуте и етнички чисте територије дуж Дрине како би на тај начин ослободили своје трупе за борбу у другим деловима државе.|Извештај Генералног Секретара ОУН, Кофија Анана достављен као материјал на 54. заседању Генералне Скупштине ОУН 15. новембра 1999. — тачка 479<ref>[http://www.un.org/ga/search/view_doc.asp?symbol=A/54/549 „Пад Сребренице“, Извештај Генералног Секретара ОУН, Кофија Анана достављен као материјал на 54. заседању Генералне Скупштине ОУН 15. новембра 1999. — тачка 479] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>}}


=== Примарне и секундарне масовне гробнице ===
=== Примарне и секундарне масовне гробнице ===


Стручњаци судске медицине су идентификовали укупно 21 масовну гробницу у којима су нађени остаци жртава Сребреничког масакра. Од тог броја 14 су примарне гробнице у којима су убијени сахрањени непосредно после егзекуције. Из осам од њих су земни остаци касније ископани и поново закопани на другим местима (секундарне гробнице). До 2001. откривено је 7 секундарних гробница. Премештање лешева у секундарне гробнице је чињено ради сакривања доказа о масовном убиству. Око 6.594 лешева је идентификовано до данас.{{чињеница|date=10. 2016.}}
Стручњаци судске медицине су идентификовали укупно 21 масовну гробницу у којима су нађени остаци жртава сребреничког масакра. Од тог броја 14 су примарне гробнице у којима су убијени сахрањени непосредно после егзекуције. Из осам од њих су земни остаци касније ископани и поново закопани на другим местима (секундарне гробнице). До 2001. откривено је 7 секундарних гробница. Премештање лешева у секундарне гробнице је чињено ради сакривања доказа о масовном убиству. Око 6.594 лешева је идентификовано до данас.{{чињеница|date=10. 2016.}}


== Контроверзе ==
== Контроверзе ==
=== Геноцид или не? ===
=== Геноцид или не? ===
{{ПОВ-део}}[[Хашки трибунал]] овај догађај назвао је [[геноцид]]ом и највећим масакром извршеним у [[Европа|Европи]] након [[Други светски рат|Другог светског рата]].<ref name="srebrenicahague">[http://www.haguejusticeportal.net/eCache/DEF/9/564.html The Hague Justice Portal. Srebrenica in summary. An overview of the legal proceedings relating to the 1995 genocide] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> Врховни командант Војске Републике Српске [[Ратко Младић]], који је водио операцију заузимања [[Сребреница|Сребренице]], као и други српски официри, у међувремену су оптужени за ратне злочине — укључујући и геноцид — пред [[Хашки трибунал|Хашким трибуналом]]. Међународни суд правде (МСП) у [[Хаг]]у је [[26. фебруар]]а [[2007]]. у пресуди по [[Тужба БиХ против СРЈ за геноцид|тужби БиХ против СРЈ]], овај злочин назвао геноцидом и навео је да је масакр спроведен с намером да се уништи део муслиманског становништва Босне и Херцеговине, и да према члану 2. Конвенције о спречавању геноцида потпада под његову дефиницију.<ref name="automatski generisano6" /> Суд је утврдио да [[Србија|држава Србија]] није починила овај геноцид, нити била саучесник у његовом извршењу, али такође није ни учинила све што је било у њеној моћи да га спречи.<ref>Hudson, Alexandra (26. 2. 2007). [http://www.reuters.com/article/homepageCrisis/idUSL26638724._CH_.2400 "Serbia cleared of genocide, failed to stop killing"], ''Reuters''. Приступљено 31 7. 2008.</ref><ref>[http://www.icj-cij.org/docket/files/91/13685.pdf CASE CONCERNING APPLICATION OF THE CONVENTION ON THE PREVENTIONAND PUNISHMENT OF THE CRIME OF GENOCIDE. стр. 127] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>
[[Хашки трибунал]] овај догађај назвао је [[геноцид]]ом и највећим масакром извршеним у [[Европа|Европи]] након [[Други светски рат|Другог свјетског рата]].<ref name="srebrenicahague">[http://www.haguejusticeportal.net/eCache/DEF/9/564.html The Hague Justice Portal. Srebrenica in summary. An overview of the legal proceedings relating to the 1995 genocide] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> Врховни командант Војске Републике Српске [[Ратко Младић]], који је водио операцију заузимања [[Сребреница|Сребренице]], и други српски официри су у међувремену оптужени за ратне злочине укључујући и геноцид пред [[Хашки трибунал|Хашким трибуналом]]. Међународни суд правде (МСП) у [[Хаг]]у је [[26. фебруар]]а [[2007]]. у пресуди по [[Тужба БиХ против СРЈ за геноцид|тужби БиХ против СРЈ]], овај злочин назвао геноцидом и навео је да је масакр спроведен с намером да се уништи део муслиманског становништва Босне и Херцеговине, и да према члану 2. Конвенције о спречавању геноцида потпада под његову дефиницију.<ref name="automatski generisano6" /> Суд је утврдио да [[Србија|држава Србија]] није починила овај геноцид, нити била саучесник у његовом извршењу, али такође није ни учинила све што је било у њеној моћи да га спречи.<ref>Hudson, Alexandra (26. 2. 2007). [http://www.reuters.com/article/homepageCrisis/idUSL26638724._CH_.2400 "Serbia cleared of genocide, failed to stop killing"], ''Reuters''. Приступљено 31 7. 2008.</ref><ref>[http://www.icj-cij.org/docket/files/91/13685.pdf CASE CONCERNING APPLICATION OF THE CONVENTION ON THE PREVENTIONAND PUNISHMENT OF THE CRIME OF GENOCIDE. стр. 127] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>


Ова оцена догађаја у Сребреници, међутим, није прихваћена у политичком врху Републике Српске.<ref>[https://web.archive.org/web/20110827061937/http://www.srbijanet.rs:80/vesti/vesti-iz-sveta/45573-dodik-u-srebrenici-se-desio-ograniceni-lokalni-genocid.html Dodik: U Srebrenici se desio ograničeni lokalni genocid] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> [[Република Српска]] је 2004. године по налогу [[Педи Ешдаун|Педија Ешдауна]], високог представника за БиХ, оформила Комисију за испитивање догађаја у Сребраници, која је утврдила да се у Сребреници није десио геноцид.<ref>[http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=9&status=jedna&vest=101374&datum=2006-10-12 Геноцида није било], М. Лабус, Вечерње новости, 20. 3. 2007.</ref>
Ова оцена догађаја у Сребреници, међутим, није прихваћена у политичком врху Републике Српске.<ref>[https://web.archive.org/web/20110827061937/http://www.srbijanet.rs:80/vesti/vesti-iz-sveta/45573-dodik-u-srebrenici-se-desio-ograniceni-lokalni-genocid.html Dodik: U Srebrenici se desio ograničeni lokalni genocid] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> [[Република Српска]] је 2004. године по налогу [[Педи Ешдаун|Педија Ешдауна]], високог представника за БиХ, оформила Комисију за испитивање догађаја у Сребраници, која је утврдила да се у Сребреници није десио геноцид.<ref>[http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=9&status=jedna&vest=101374&datum=2006-10-12 Геноцида није било], М. Лабус, Вечерње новости, 20. 3. 2007.</ref>


Поред тога, професор [[Едвард Херман]] са сарадницима<ref name="automatski generisano5" /> и Енди Вилкоксон<ref name="automatski generisano3" /> доводе у питање исправност коришћења термина „геноцид“.{{чињеница|date=11. 2015.}}
Поред тога, професор [[Едвард Херман]] са сарадницима<ref name="automatski generisano5" /> и Енди Вилкоксон ({{јез-ен|Andy Wilcoxson}})<ref name="automatski generisano3" /> доводе у питање исправност коришћења термина „геноцид“.{{чињеница|date=11. 2015.}}


Генерал-мајор, [[Луис Макензи]], који је био на челу миротворних УН јединица у Сарајеву између 1992. и 1993, критиковао је дефиницију догађаја као геноцид, рекавши да онај ко жели да изврши геноцид не спасава жене јер су оне кључни елеменат за одржање групе која се жели уништити.<ref name="mekenzi">[https://web.archive.org/web/20120206063830/http://www.transnational.org/SAJT/features/2005/MacKenzie_Srebrenica.html The Real Story Behind Srebrenica By Lewis MacKenzie. TFF. 14. 7. 2005.] {{en}}</ref>
Генерал-мајор, [[Луис Макензи]], који је био на челу миротворних УН јединица у Сарајеву између 1992. и 1993, критиковао је дефиницију догађаја као геноцид, рекавши да онај ко жели да изврши геноцид, не спашава жене јер су оне кључни елеменат за одржање групе која се жели уништити.<ref name="mekenzi">[https://web.archive.org/web/20120206063830/http://www.transnational.org/SAJT/features/2005/MacKenzie_Srebrenica.html The Real Story Behind Srebrenica By Lewis MacKenzie. TFF. 14. 7. 2005.]{{en}}</ref>


[[Влада Републике Србије]] је 31. марта 2010. године донела [[Декларација о Сребреници|Декларацију о Сребреници]]<ref>[http://www.slobodnaevropa.org/content/srebrenica_srpski_parlament_rezolucija/1997489.html Радио Слободна Европа: Скупштина Србије усвојила Декларацију о Сребреници 31. 3. 2010.] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> у којој говори о догађају као злочину, а не о геноциду.<ref>[http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/dacic:-rezolucija-o-srebrenici-bez-reci-genocid_180070.html РТВ:Дачић: Резолуција о Сребреници без речи геноцид 23. 3. 2010.] Приступљено 9. 4. 2013.</ref><ref>[http://www.rtv.rs/sr_ci/politika/deklaracija-o-srebrenici-u-skupstini-ne-spominje-se-genocid_180928.html РТВ: Декларација о Сребреници у Скупштини, не спомиње се геноцид 27. 3. 2010.] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>
[[Влада Републике Србије]] је 31. марта 2010. године донела [[Декларација о Сребреници|Декларацију о Сребреници]]<ref>[http://www.slobodnaevropa.org/content/srebrenica_srpski_parlament_rezolucija/1997489.html Радио Слободна Европа: Скупштина Србије усвојила Декларацију о Сребреници 31. 3. 2010.] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> у којој говори о догађају као злочину, а не о геноциду.<ref>[http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/dacic:-rezolucija-o-srebrenici-bez-reci-genocid_180070.html РТВ:Дачић: Резолуција о Сребреници без речи геноцид 23. 3. 2010.] Приступљено 9. 4. 2013.</ref><ref>[http://www.rtv.rs/sr_ci/politika/deklaracija-o-srebrenici-u-skupstini-ne-spominje-se-genocid_180928.html РТВ: Декларација о Сребреници у Скупштини, не спомиње се геноцид 27. 3. 2010.] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>


[[Ефраим Зуроф]], директор Центра „Симон Визентал“ и један од најпознатијих светских ловаца на [[Нацизам|нацисте]], сматра да у Сребреници није извршен геноцид, образлажући то овако:<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Stepinac-svestenik-masovnog-ubice.sr.html Степинац, свештеник масовног убице („Политика“, 15. 7. 2015)]</ref> {{цитат|Српске снаге су пустиле жене и децу да оду из Сребренице, нису их убили. То очито није геноцид. Геноцид је покушај да се потпуно збришу људи, а ако желите да потпуно збришете један народ, не пуштате жене и децу да оду, већ их убијете. Запад је из сопствених политичких разлога одлучио да ће Сребреница бити симбол српских ратних злочина. Али, да би оснажили тај симбол претворили су га у геноцид, што он није био.}}
[[Ефраим Зуроф]], директор Центра „Симон Визентал“ и један од најпознатијих светских ловаца на [[Нацизам|нацисте]], сматра да у Сребреници није извршен геноцид, образлажући то да:<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Stepinac-svestenik-masovnog-ubice.sr.html Степинац, свештеник масовног убице („Политика“, 15. 7. 2015)]</ref> {{цитат|Српске снаге су пустиле жене и децу да оду из Сребренице, нису их убили. То очито није геноцид. Геноцид је покушај да се потпуно збришу људи, а ако желите да потпуно збришете један народ, не пуштате жене и децу да оду, већ их убијете. Запад је из сопствених политичких разлога одлучио да ће Сребреница бити симбол српских ратних злочина. Али, да би оснажили тај симбол претворили су га у геноцид, што он није био.}}


[[Јехуда Бауер]], један од водећих светских стручњака за [[холокауст]] и геноцид, изјавио је следеће:<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/U-Srebrenici-je-bilo-masovno-ubistvo-a-ne-genocid.lt.html У Сребреници је било масовно убиство, а не геноцид]. -{(politika.rs)}-</ref> {{цитат|Лично не бих био на страни оних који Сребреницу дефинишу као геноцид. Мислим да бих то дефинисао као масовно убиство, ратни злочин и злочин против човечности.}}
[[Јехуда Бауер]], један од водећих светских стручњака за [[холокауст]] и геноцид, изјавио је следеће:<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/U-Srebrenici-je-bilo-masovno-ubistvo-a-ne-genocid.lt.html У Сребреници је било масовно убиство, а не геноцид]. -{(politika.rs)}-</ref> {{цитат|Лично не бих био на страни оних који Сребреницу дефинишу као геноцид. Мислим да бих то дефинисао као масовно убиство, ратни злочин и злочин против човечности.}}


[[Имран Хосеин]], [[улема]], [[писац]] и филозоф, истакао је своје неслагање са изједначавањем геноцида и злочина који се догодио у Сребреници, рекавши средином јула 2015. године следеће:<ref>{{cite web|title=Шејх Хусеин: У Сребреници није било геноцида|url=http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5.407.html:557338-Sejh-Husein-U-Srebrenici-nije-bilo-genocida|work=novosti.rs|publisher=Вечерње Новоости}}</ref>
[[Имран Хосеин]], [[улема]], [[писац]] и филозоф, истакао је своје неслагање са изједначавањем геноцида и злочина који се догодио у Сребреници, рекавши средином јула 2015. године сљедеће:<ref>{{cite web|title=Шејх Хусеин: У Сребреници није било геноцида|url=http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5.407.html:557338-Sejh-Husein-U-Srebrenici-nije-bilo-genocida|work=novosti.rs|publisher=Вечерње Новоости}}</ref>
{{Цитат|Уколико већина народа осуђује убијање, како га можете назвати геноцидом? То је моје питање. Ако је геноцид, то мора да буде део државне политике. Да ли су држава Србија и босански Срби имали подршку целе заједнице, целе земље, свих људи за убијање муслимана? Не верујем.}}
{{Цитат|Уколико већина народа осуђује убијање, како га можете назвати геноцидом? То је моје питање. Ако је геноцид, то мора да буде део државне политике. Да ли су држава Србија и босански Срби имали подршку целе заједнице, целе земље, свих људи за убијање муслимана? Не верујем.}}


За Радио-телевизију Српске почетком октобра 2015. дао је следећу изјаву:<ref>{{cite web|title=Протокол|url=http://rtrs.tv/av/pusti.php?id=53181|work=rtrs.tv|publisher=РТРС}}</ref>
За Радио-телевизију Српске почетком октобра 2015. дао је сљедећу изјаву:<ref>{{cite web|title=Протокол|url=http://rtrs.tv/av/pusti.php?id=53181|work=rtrs.tv|publisher=РТРС}}</ref>
{{Цитат|Допустистите да дефинишем геноцид: ’Геноцид је масовно убијање људи, од стране других људи...’ Српски народ и остали православни хришћани у овој регији нису сретни због оног што се догодило. Они то осуђују... Већина православних хришћана овог региона не подржава злочин, зато се не може ни квалификовати као геноцид.}}
{{Цитат|Допустистите да дефинишем геноцид: ’Геноцид је масовно убијање људи, од стране другиј људи’... Српски народ и остали православни хришћани у овој регији нису сретни због оног што се догодило. Они то осуђују... Већина православних хришћана овог региона не подржава злочин, зато се не може ни квалификовати као геноцид.}}


=== Број жртава ===
=== Број жртава ===
Државни секретар [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких Држава]] за људска права, [[Џон Шатук]], [[22. јануар]]а [[1996]]. године је потврдио постојање масовних гробница у којима је било сахрањено преко 2.000 несталих Бошњака.{{чињеница|date=12. 2015.}}<!--mrtva veza od tog datuma-->
Државни секретар [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких Држава]] за људска права, [[Џон Шатук]] ({{јез-енгл|John Shattuck}}) је [[22. јануар]]а [[1996]]. године потврдио постојање масовних гробница у којима је било сахрањено преко 2.000 несталих Бошњака.{{чињеница|date=12. 2015.}}<!--mrtva veza od tog datuma-->


Комисија за испитивање догађаја у Сребреници Републике Српске је такође упоредила све спискове пријављених несталих особа, који су се често преклапали, и очистила их је од дуплих, а понекад и троструких пријава, тако да се укупан број пријављених несталих лица смањио са преко 12.000 на 7.108 несталих који су били пријављени између 10. и 19. јула 1995.{{чињеница|date=12. 2015.}}<!--mrtva veza od tog datuma-->
Комисија за испитивање догађаја у Сребреници Републике Српске је такође упоредила све спискове пријављених несталих особа, који су се често преклапали, и очистила их је од дуплих, а понекад и троструких пријава, тако да се укупан број пријављених несталих лица смањио са преко 12.000 на 7.108 несталих који су били пријављени између 10. и 19. јула 1995.{{чињеница|date=12. 2015.}}<!--mrtva veza od tog datuma-->


==== 500 живих Бошњака који су се водили као погинули или нестали ====
=== 500 живих Бошњака који су се водили као погинули или нестали ===
''[[Политика (новине)|Политика]]'' је 2. априла 2010. године донела вест да је [[Мирсад Токача]], директор сарајевског [[Истраживачко-документациони центар|Истраживачко-документационог центра]], на презентацији „[[Босански атлас ратних злочина|Босанског атласа ратних злочина]]” изјавио да на списку страдалих сребреничких Бошњака налазе и имена 500 особа за које је утврђено да су живи, као и да је у Меморијалном центру Поточари сахрањено 70 људи који у јулу 1995. године уопште нису били у Сребреници. Токача је казао да је од 7.100 несталих лица у Сребреници и околини утврђено да их је више од 5.000 из Сребренице, а 1.600 из Зворника и Братунца.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/region/Na-spisku-stradalih-i-500-zivih-Srebrenichana.sr.html На списку страдалих и 500 живих Сребреничана. Политика] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> С друге стране, бошњачки медији су пренели да је Токача изјавио да је откривено 500 људи који су се водили као нестали а не као мртви.{{чињеница|date=03. 2014.}} Међутим, 21. априла 2010, Истраживачко-документациони центар је демантовао вест коју су пренели медији РС а потом преузели и медији из Србије, наводећи да су Токачине речи извучене из контекста и погрешно представљене, називајући овај чин медија Републике Српске као класичан пример манипулације и злоупотребе медија.<ref>[http://srebrenica-genocide.blogspot.com/2010/04/500-victims-alive-not-true.html Srebrenica Genocide Blog: 500 victims alive? Not true 21. 4. 2010.] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>
Политика је 2. априла 2010. године донијела вијест да је [[Мирсад Токача]], директор сарајевског [[Истраживачко-документациони центар|Истраживачко-документационог центра]], на презентацији „[[Босански атлас ратних злочина|Босанског атласа ратних злочина]]” изјавио је да на списку страдалих сребреничких Бошњака налазе и имена 500 особа за које је утврђено да су живи, као и да је у Меморијалном центру Поточари сахрањено 70 људи који у јулу 1995. године уопште нијесу били у Сребреници. Токача је казао да је од 7.100 несталих лица у Сребреници и околини утврђено да их је више од пет хиљада из Сребренице, а 1.600 из Зворника и Братунца.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/region/Na-spisku-stradalih-i-500-zivih-Srebrenichana.sr.html На списку страдалих и 500 живих Сребреничана. Политика] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> С друге стране, бошњачки медији су пренели да је Токача изјавио да је откривено 500 људи који су се водили као нестали а не као мртви.{{чињеница|date=03. 2014.}} Међутим, 21. априла 2010, Истраживачко-документациони центар је демантовао вест коју су пренели медији РС а потом је преузели и медији из Србије, наводећи да су Токачине речи извучене из контекста и погрешно представљене, називајући овај чин медија Републике Српске као класичан пример манипулације и злоупотребе медија.<ref>[http://srebrenica-genocide.blogspot.com/2010/04/500-victims-alive-not-true.html Srebrenica Genocide Blog: 500 victims alive? Not true 21. 4. 2010.] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>


=== Бошњаци сахрањени у Поточарима који нису погинули у Сребреници ===
=== Бошњаци сахрањени у Поточарима који нису погинули у Сребреници ===
Према речима директора Меморијалног центра, Мерседа Смајловића, у Поточарима је сахрањено и 75 бошњачких војника који нису погинули у Сребреници, а на изричиту молбу њихових рођака „из сентименталних разлога“. С том праксом се прекинуло 2007. када је одлуком [[Високи представник за Босну и Херцеговину|високог представника]] формиран Меморијални центар као институција на нивоу БиХ. Смајловић је такође додао да ће се тела тих 75 војника изместити на другу одговарајућу локацију, као и да му је позната тврдња Токаче да на списку жртава има и живих људи, али да не зна о коликом се тачно броју ради.<ref name="automatski generisano4" />
Према речима директора Меморијалног центра, Мерседа Смајловића, у Поточарима је сахрањено и 75 бошњачких војника који нису погинули у Сребреници, а на изричиту молбу њихових рођака „из сентименталних разлога“. С том праксом се прекинуло 2007. када је одлуком високог представника формиран Меморијални центар као институција на нивоу БиХ. Смајловић је такође додао да ће се тела тих 75 војника измјестити на другу одговарајућу локацију, као и да му је позната тврдња Токаче да на списку жртава има и живих људи, али да не зна о коликом се тачно броју ради.<ref name="automatski generisano4" />


Генерал-мајор [[Луис Макензи]] такође помиње да је међу 2.000 ископаних тела, било и оних који су погинули у борбама које су се водиле током претходне три године, додајући да је бројка од 8.000 убијених математички неутемељена.<ref name="mekenzi" />
Генерал-мајор, [[Луис Макензи]], такође помиње да је међу 2.000 ископаних тела, било и оних који су погинули у борбама које су се водиле током претходне три године, додајући да је бројка од 8.000 убијених математички неутемељена.<ref name="mekenzi" />


=== Срби сахрањени у Поточарима ===
=== Срби сахрањени у Поточарима ===
Председник Општинске организације породица заробљених погинулих бораца и несталих цивила Сребреница те тренутни начелник [[Младен Грујичић]], изразио је сумњу да су у Меморијалном центру Поточари код Сребренице покопане и српске жртве које су приказане као бошњачке.<ref>[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=18323 РТРС: Грујичић: У Поточарима покопани и Срби] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>
Председник Општинске организације породица заробљених погинулих бораца и несталих цивила Сребреница Младен Грујичић изразио је сумњу да су у Меморијалном центру Поточари код Сребренице покопане и српске жртве, које су приказане као бошњачке.<ref>[http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=18323 РТРС:Грујичић: У Поточарима покопани и Срби] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>


== Холандски плави шлемови ==
== Холандски плави шлемови ==
Натерана резултатима [[Холандија|холандске]] Комисије о истраживању догађаја везаних за масакр у Сребреници, [[16. април]]а [[2002]]. године, [[Влада Холандије|Холандска влада]] премијера [[Вим Кок|Вима Кока]] поднела је оставку — непуних месец дана пре парламентарних избора који су одржани [[15. мај]]а исте године.<ref>{{cite web |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/1933144.stm|title=Dutch Government quits over Srebrenica |publisher=BBC|date = 16. 4. 2002.}} {{en}}</ref>
Натјерана резултатима [[Холандија|холандске]] комисије о истраживању догађаја везаних за масакр у Сребреници, [[16. април]]а [[2002]]. године, холандска влада премијера [[Вим Кок|Вима Кока]] (''-{Wim Kok}-'') поднијела је оставку, непуних мјесец дана пре парламентарних избора који су одржани [[15. мај]]а исте године.<ref>{{cite web |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/1933144.stm|title=Dutch Government quits over Srebrenica |publisher=BBC|date = 16. 4. 2002.}} {{en}}</ref>


== Судски процеси ==
== Судски процеси ==
=== Хашки трибунал и пресуде ===
=== Хашки трибунал и пресуде ===
⚫
[[Датотека:Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg|десно|мини|150п|Главнокомандујући, Ратко Младић]]
{{...}}
⚫
[[Хашки трибунал]] је велики дио свога рада посветио овом догађају и подигао бројне оптужбе и изрекао пресуде против људи који су у њега били умјешани.{{чињеница|date=11. 2015.}}
⚫
[[Датотека:Evstafiev-ratko-mladic-1993-w.jpg|десно|мини|150п|Главнокомандујући, [[Ратко Младић]]]]
⚫
[[Хашки трибунал]] је велики део свога рада посветио овом догађају и подигао бројне оптужбе те изрекао пресуде против људи који су у њега били умешани.


За геноцид у [[Сребреница|Сребреници]] [[1995]]. године оптужени су бивши [[предсједник Републике Српске|председник Републике Српске]] [[Радован Караџић]]<ref name="arrestkaradžic">[http://www.cbc.ca/news/world/story/2008/07/21/karadzic-arrested.html Karadzic, accused of genocide, is arrested in Serbia, 22. 7. 2008.] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> и генерал [[Војска Републике Српске|ВРС]] [[Ратко Младић]].<ref name="arrestmladic">[http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-13561407 Ratko Mladic arrested: Bosnia war crimes suspect held, 26. 5. 2011.] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> Радован Караџић је ухапшен у Београду 21. јула 2008. године.<ref name="arrestkaradžic" /> Генерал Ратко Младић је ухапшен 26. маја 2011. године,<ref name="arrestmladic" /> док је такође оптужени генерал [[Здравко Толимир]], бивши помоћник Ратка Младића и ратни шеф обавештајне службе Главног штаба ВРС, ухапшен 31. маја [[2007]]. године.<ref>[http://www.haguejusticeportal.net/eCache/DEF/7/710.html The Hague Justice portal: ICTY war crimes fugitive arrested, 31. 5. 2007.] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> Здравко Толимир је [[12. децембар|12. децембра]] [[2012]]. године проглашен кривим за геноцид и осуђен на доживотну казну.<ref>{{cite news |title=Bosnian Serb Zdravko Tolimir convicted over Srebrenica |url=http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-20700387 |publisher=[[Би-Би-Си њуз|BBC News]] |date=12. 12. 2012 |accessdate=13. 12. 2012}}</ref> Радован Караџић је за геноцид, ратне злочине и злочине против човечности [[24. март]]а [[2016]]. године проглашем кривим и осуђен на 40 година затвора,<ref name="nyt24-03-2016">{{cite news|url=https://www.nytimes.com/2016/03/25/world/europe/radovan-karadzic-verdict.html|title= Radovan Karadzic, a Bosnian Serb, Gets 40 Years Over Genocide and War Crimes |work=[[Њујорк тајмс|The New York Times]]|accessdate=11. 7. 2017}}</ref> док се изрицање пресуде за Ратка Младића чији је судски процес окончан очекује до новембра 2017. године.<ref>{{cite news|url=http://www.nspm.rs/hronika/serz-barmerc-do-kraja-novembra-presuda-ratku-mladicu.html?alphabet=c|title= Серж Бармерц: До краја новембра пресуда Ратку Младићу |work=[[Нова српска политичка мисао]]|accessdate=11. 7. 2017}}</ref>
За геноцид у [[Сребреница|Сребреници]] [[1995]]. године оптужени су бивши [[предсједник Републике Српске]] [[Радован Караџић]]<ref name="arrestkaradžic">[http://www.cbc.ca/news/world/story/2008/07/21/karadzic-arrested.html Karadzic, accused of genocide, is arrested in Serbia, 22. 7. 2008.] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> и генерал [[Војска Републике Српске|ВРС]] [[Ратко Младић]].<ref name="arrestmladic">[http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-13561407 Ratko Mladic arrested: Bosnia war crimes suspect held, 26. 5. 2011.] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> Радован Караџић је ухапшен у Београду 21. јула 2008. године.<ref name="arrestkaradžic" /> Генерал Ратко Младић је ухапшен 26. маја 2011. године<ref name="arrestmladic" />, док је такође оптужени генерал [[Здравко Толимир]], бивши помоћник Ратка Младића и ратни шеф обавјештајне службе Главног штаба ВРС, ухапшен 31. маја [[2007]]. године.<ref>[http://www.haguejusticeportal.net/eCache/DEF/7/710.html The Hague Justice portal: ICTY war crimes fugitive arrested, 31. 5. 2007.] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>


Сви остали оптужени за злочине у Сребреници, бивши официри ВРС — [[Љубомир Боровчанин]], [[Љубиша Беара]], [[Драго Николић]], [[Винко Пандуревић]], [[Вујадин Поповић]], [[Милан Гверо]], [[Радивоје Милетић]] и [[Милорад Трбић]], осуђени су на казне од 5 година до доживотног затвора.<ref name="ICTYseven">[http://www.icty.org/sid/10415 ICTY. Seven Senior Bosnian Serb Officials Convicted of Srebrenica Crimes 10. 6. 2010.] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>
Сви остали оптужени за злочине у Сребреници, бивши официри ВРС — [[Љубомир Боровчанин]], [[Љубиша Беара]], [[Драго Николић]], [[Винко Пандуревић]], [[Вујадин Поповић]], [[Милан Гверо]], [[Радивоје Милетић]] и [[Милорад Трбић]], осуђени су на казне од 5 година до доживотног затвора.<ref name="ICTYseven">[http://www.icty.org/sid/10415 ICTY. Seven Senior Bosnian Serb Officials Convicted of Srebrenica Crimes 10. 6. 2010.] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>
Ред 119: Ред 118:
Прва пресуда за злочин у Сребреници изречена је 1998. године [[Дражен Ердемовић|Дражену Ердемовићу]], припаднику 10. диверзантског одреда ВРС при Главном штабу ВРС, након што је признао учешће у масакру [[Муслимани (народ)|Муслимана]] из Сребренице [[16. јул]]а 1995. године на пољопривредном добру ''Брањево'' код [[Пилица|Пилице]]. Ердемовић је на суђењу генералу [[Момчило Перишић|Момчилу Перишићу]] пред Хашким трибуналом, изјавио да је као војник Војске Републике Српске учествовао у стрељању око 1.000 муслиманских мушкараца из Сребренице јула 1995. године.<ref>[http://www.rtv.rs/sr_ci/hronika/erdemovic:-ucestvovao-sam-u-streljanju-oko-1.000-muslimana_136698.html Ердемовић: Учествовао сам у стрељању око 1.000 Муслимана. РТВ, 6. 7. 2009.] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> Ердемовић је прво био осуђен на 10 година затвора, да би му се касније казна смањила на пет година затвора.<ref>[http://www.icty.org/sid/7686 ICTY site: Drazen Erdemovic sentenced to 5 Years of imprisonment. 5. 3. 1998.] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>
Прва пресуда за злочин у Сребреници изречена је 1998. године [[Дражен Ердемовић|Дражену Ердемовићу]], припаднику 10. диверзантског одреда ВРС при Главном штабу ВРС, након што је признао учешће у масакру [[Муслимани (народ)|Муслимана]] из Сребренице [[16. јул]]а 1995. године на пољопривредном добру ''Брањево'' код [[Пилица|Пилице]]. Ердемовић је на суђењу генералу [[Момчило Перишић|Момчилу Перишићу]] пред Хашким трибуналом, изјавио да је као војник Војске Републике Српске учествовао у стрељању око 1.000 муслиманских мушкараца из Сребренице јула 1995. године.<ref>[http://www.rtv.rs/sr_ci/hronika/erdemovic:-ucestvovao-sam-u-streljanju-oko-1.000-muslimana_136698.html Ердемовић: Учествовао сам у стрељању око 1.000 Муслимана. РТВ, 6. 7. 2009.] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> Ердемовић је прво био осуђен на 10 година затвора, да би му се касније казна смањила на пет година затвора.<ref>[http://www.icty.org/sid/7686 ICTY site: Drazen Erdemovic sentenced to 5 Years of imprisonment. 5. 3. 1998.] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>


Генерал ВРС, [[Радислав Крстић]], осуђен је [[2001]]. године на 46 [[година]] затвора за геноцид у Сребреници<ref name="radislavkrstic">[http://www.icty.org/x/cases/krstic/cis/en/cis_krstic.pdf UN, ICTY: Case information Sheet: Radislav Krstic] Приступљено 9. 4. 2013.</ref><ref>{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/1469896.stm |title=General guilty of Bosnia genocide |publisher=BBC News |date = 2. 8. 2001.}}</ref><ref>{{cite news |url=http://www.nytimes.com/2004/04/20/world/world-briefing-europe-the-hague-court-affirms-genocide-in-bosnia.html?ref=radislav_krstic |title=World Briefing Europe: The Hague: Court Affirms Genocide In Bosnia |last=Simons|first=Marlise|publisher=New York Times |date = 20. 4. 2004.}}</ref><ref>{{cite news |url=http://www.guardian.co.uk/world/2001/aug/02/warcrimes |title=Serb general convicted of genocide |publisher=Guardian |date = 2. 8. 2001.}}</ref> чиме је постао први осуђени за геноцид у сребреничком злочину.<ref>[http://srebrenica-genocide.blogspot.com/2005/12/icty-radislav-krstic-convicted-of.html ICTY Srebrenica genocide blog: RADISLAV KRSTIC BECOMES THE FIRST PERSON TO BE CONVICTED OF GENOCIDE AT THE ICTY AND IS SENTENCED TO 46 YEARS IMPRISONMENT, 2. 8. 2001.] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> У [[април]]у [[2004]]. године Апелационо веће Трибунала донело је нову пресуду којом је Крстић осуђен на 35 година затвора за помагање и подржавање геноцида.<ref name="radislavkrstic" /><ref>[http://www.haguejusticeportal.net/eCache/DEF/6/090.html The Hague Justice Prtal. Krstić, Radislav] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> Генерал Крстић је у време злочина био заменик, а потом и командант [[Дрина|Дринског]] корпуса ВРС.<ref name="radislavkrstic" /> Судије су оцениле да је доказано ван сваке сумње да је генерал Крстић преузео команду корпуса [[13. јул]]а 1995. године и да су јединице Дринског корпуса и јединице Главног штаба ВРС извршиле масакр у Сребреници између 13. и 19. јула 1995, кад је он командовао њима.<ref name="radislavkrstic" />
Генерал ВРС, [[Радислав Крстић]], осуђен је [[2001]]. године на 46 [[година]] затвора за геноцид у Сребреници<ref name="radislavkrstic">[http://www.icty.org/x/cases/krstic/cis/en/cis_krstic.pdf UN, ICTY: Case information Sheet: Radislav Krstic] Приступљено 9. 4. 2013.</ref><ref>{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/1469896.stm |title=General guilty of Bosnia genocide |publisher=BBC News |date = 2. 8. 2001.}}</ref><ref>{{cite news |url=http://www.nytimes.com/2004/04/20/world/world-briefing-europe-the-hague-court-affirms-genocide-in-bosnia.html?ref=radislav_krstic |title=World Briefing Europe: The Hague: Court Affirms Genocide In Bosnia |last=Simons|first=Marlise|publisher=New York Times |date = 20. 4. 2004.}}</ref><ref>{{cite news |url=http://www.guardian.co.uk/world/2001/aug/02/warcrimes |title=Serb general convicted of genocide |publisher=Guardian |date = 2. 8. 2001.}}</ref> чиме је постао први осуђени за геноцид у сребреничком злочину.<ref>[http://srebrenica-genocide.blogspot.com/2005/12/icty-radislav-krstic-convicted-of.html ICTY Srebrenica genocide blog: RADISLAV KRSTIC BECOMES THE FIRST PERSON TO BE CONVICTED OF GENOCIDE AT THE ICTY AND IS SENTENCED TO 46 YEARS IMPRISONMENT, 2. 8. 2001.] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> У [[април]]у [[2004]]. године Апелационо вијеће Трибунала донијело је нову пресуду којом је Крстић осуђен на 35 година затвора за помагање и подржавање геноцида.<ref name="radislavkrstic" /><ref>[http://www.haguejusticeportal.net/eCache/DEF/6/090.html The Hague Justice Prtal. Krstić, Radislav] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> Генерал Крстић је у вријеме злочина био замјеник, а потом и командант [[Дрина|Дринског]] корпуса ВРС.<ref name="radislavkrstic" /> Судије су оцијениле да је доказано ван сваке сумње да је генерал Крстић преузео команду корпуса [[13. јул]]а 1995. године и да су јединице Дринског корпуса и јединице Главног штаба ВРС извршиле масакр у Сребреници између 13. и 19. јула 1995, кад је он командовао њима.<ref name="radislavkrstic" />


За злочине у Сребреници Хашки трибунал је осудио бивше официре ВРС [[Момир Николић|Момира Николића]] на 27 година затвора, [[Видоје Благојевић|Видоја Благојевића]] на 18,<ref>[http://srebrenica-genocide.blogspot.com/2005/12/vidoje-blagojevic-and-dragan-jokic.html 10. 12. 2005] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> Драгана Обреновића на 17<ref>[http://www.icty.org/sid/219 UN ICTY. Dragan Obrenovic] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> и [[Драган Јокић|Драгана Јокића]] на 9 година затвора.<ref>[http://www.cyberbulevar.com/vijesti/bih/vlada-republike-srpske-priznala-masakr-hiljada-bosnjaka-u-srebrenici/20040612/ ICTY Srebrenica genocide blog: SREBRENICA CONVICT DRAGAN JOKIC TRANSFERED TO SERVE SENTENCE IN AUSTRIA] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>
За злочине у Сребреници Хашки трибунал јео судио бивше официре ВРС [[Момир Николић|Момира Николића]] на 27 година затвора, [[Видоје Благојевић|Видоја Благојевића]] на 18,<ref>[http://srebrenica-genocide.blogspot.com/2005/12/vidoje-blagojevic-and-dragan-jokic.html 10. 12. 2005] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> Драгана Обреновића на 17<ref>[http://www.icty.org/sid/219 UN ICTY. Dragan Obrenovic] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> и [[Драган Јокић|Драгана Јокића]] на 9 година затвора.<ref>[http://www.cyberbulevar.com/vijesti/bih/vlada-republike-srpske-priznala-masakr-hiljada-bosnjaka-u-srebrenici/20040612/ ICTY Srebrenica genocide blog: SREBRENICA CONVICT DRAGAN JOKIC TRANSFERED TO SERVE SENTENCE IN AUSTRIA] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>


Јануара 2010. године Јокић је био привремено ослобођен по налогу судије Патрика Робинсона.<ref>[http://srebrenica-genocide.blogspot.com/2010/01/dragan-jokic-to-be-released-where-is.html ICTY Srebrenica genocide blog: DRAGAN JOKIC TO BE RELEASED, WHERE IS THE JUSTICE?] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> Момиру Николићу је марта 2006. године смањена казна на 20 година затвора<ref>[http://www.icty.org/sid/10047 UN ICTY: Appeals Chamber Reduces Momir Nikolic’s Sentence 8. 3. 2006.] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> Видоју Благојевићу је 2007. године смањена казна на 15. година.<ref>[http://www.icty.org/sid/8876 UN ICTY: Appeals Chamber acquits Vidoje Blagojević of aiding Srebrenica genocide, affirms other convictions against him and Dragan Jokić 9. 5. 2007.] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>
Јануара 2010. године Јокић је био привремено ослобођен по налогу судије Патрика Робинсона.<ref>[http://srebrenica-genocide.blogspot.com/2010/01/dragan-jokic-to-be-released-where-is.html ICTY Srebrenica genocide blog: DRAGAN JOKIC TO BE RELEASED, WHERE IS THE JUSTICE?] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> Момиру Николићу је марта 2006. године смањена казна на 20 година затвора<ref>[http://www.icty.org/sid/10047 UN ICTY: Appeals Chamber Reduces Momir Nikolic’s Sentence 8. 3. 2006.] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> Видоју Благојевићу је 2007. године смањена казна на 15. година.<ref>[http://www.icty.org/sid/8876 UN ICTY: Appeals Chamber acquits Vidoje Blagojević of aiding Srebrenica genocide, affirms other convictions against him and Dragan Jokić 9. 5. 2007.] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>


Представници руководства [[Република Српска|Републике Српске]] су 2004. признали одговорност српских снага за масакр у Сребреници.<ref>[http://www.sarajevo-x.com/bih/politika/clanak/050802006 OHR saopštio da je Vlada Republike Srpske priznala odgovornost za masakr u Srebrenici]</ref><ref>[https://web.archive.org/web/20100113154636/http://www.politika.rs:80/rubrike/tema-dana/CHetrnaest-godina-od-zlochina-u-Srebrenici.sr.html Политика: Четрнаест година од злочина у Сребреници. 17. 7. 2011.] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>
Представници руководства [[Република Српска|Републике Српске]] су 2004. признали одговорност српских снага за масакр у Сребреници.<ref>[http://www.sarajevo-x.com/bih/politika/clanak/050802006 OHR saopštio da je Vlada Republike Srpske priznala odgovornost za masakr u Srebrenici][https://web.archive.org/web/20100113154636/http://www.politika.rs:80/rubrike/tema-dana/CHetrnaest-godina-od-zlochina-u-Srebrenici.sr.html Политика: Четрнаест година од злочина у Сребреници. 17. 7. 2011.] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>


=== Суђење у Србији ===
=== Суђење у Србији ===
Крајем маја [[2005]]. године на суђењу [[Слободан Милошевић|Слободану Милошевићу]] у Хагу, приказан је филм на коме припадници српске паравојне формације [[Шкорпиони (паравојна јединица)|Шкорпиони]] убијају шест везаних заробљеника који су идентификовани као житељи Сребренице и који је снимио један од припадника ове јединице. Министар унутрашњих послова [[Србија|Србије]], [[Драган Јочић]], потврдио је да су се ови догађаји одиграли [[16. јул|16]]. и [[17. јул]]а [[1995]]. године недалеко од места [[Трново (Источно Сарајево)|Трново]] на планини [[Јахорина]], око 150 km југоисточно од [[Сребреница|Сребренице]]. Одмах по објављивању ових снимака, десеторица припадника ове јединице била су ухапшена.<ref>[http://www.vreme.com/cms/view.php?id=418240 Дејан Анастасијевић: Србија и Сребреница. Стазама Шкорпиона. Време бр. 753]</ref>
Крајем маја [[2005]]. године на суђењу [[Слободан Милошевић|Слободану Милошевићу]] у Хагу, приказан је филм на коме припадници српске паравојне формације [[Шкорпиони (паравојна јединица)|Шкорпиони]] убијају шест везаних заробљеника који су идентификовани као житељи Сребренице и који је снимио један од припадника ове јединице. Министар унутрашњих послова [[Србија|Србије]], [[Драган Јочић]] потврдио је да су се ови догађаји одиграли [[16. јул|16]]. и [[17. јул]]а [[1995]]. године недалеко од места [[Трново (Источно Сарајево)|Трново]] на планини [[Јахорина]], око 150 km југоисточно од [[Сребреница|Сребренице]]. Одмах по објављивању ових снимака, десеторица припадника ове јединице била су ухапшена.<ref>[http://www.vreme.com/cms/view.php?id=418240 Дејан Анастасијевић: Србија и Сребреница. Стазама Шкорпиона. Време бр. 753]</ref>


Две године касније, [[Специјални суд за ратне злочине Републике Србије]] је 10. априла 2007. осудио четири члана парамилитарне групе Шкорпиони на укупно 58 година затвора због егзекуције шесторице Бошњака током јула 1995.<ref>Peric Zimonjic, Vesna (11. 4. 2007). [https://web.archive.org/web/20080104230526/http://news.independent.co.uk:80/europe/article2439541.ece "Serb 'Scorpions' guilty of Srebrenica massacre"], ''The Independent''. Приступљено 31. 7. 2008.</ref>
Две године касније, [[Специјални суд за ратне злочине Републике Србије]] је 10. априла 2007. осудио четири члана парамилитарне групе Шкорпиони на укупно 58 година затвора због егзекуције шесторице Бошњака током јула 1995.<ref>Peric Zimonjic, Vesna (11. 4. 2007). [https://web.archive.org/web/20080104230526/http://news.independent.co.uk:80/europe/article2439541.ece "Serb 'Scorpions' guilty of Srebrenica massacre"], ''The Independent''. Приступљено 31. 7. 2008.</ref>
Ред 135: Ред 134:
Септембра 2002. канцеларија за односе са Хашким трибуналом Републике Српске објавила је извештај о случају Сребреница. У њему се тврди да је у борбама око Сребренице погинуло 1.800 бошњачких војника, и да их је још 100 умрло од исцрпљености. Извештај наводи да је око 100 војника страдало услед српске освете или непознавања међународних закона рата.<ref>[http://www.slobodan-milosevic.org/documents/srebrenica.pdf Report about Case Srebrenica] – Banja Luka, 2002</ref> Међутим, Међународна кризна група и [[Организација уједињених нација|УН]] су осудили манипулацију њиховим изјавама у овом извештају.<ref>[http://www.time.com/time/health/article/0,8599,349957,00.html Imaginary Massacres?] TIME magazine</ref>
Септембра 2002. канцеларија за односе са Хашким трибуналом Републике Српске објавила је извештај о случају Сребреница. У њему се тврди да је у борбама око Сребренице погинуло 1.800 бошњачких војника, и да их је још 100 умрло од исцрпљености. Извештај наводи да је око 100 војника страдало услед српске освете или непознавања међународних закона рата.<ref>[http://www.slobodan-milosevic.org/documents/srebrenica.pdf Report about Case Srebrenica] – Banja Luka, 2002</ref> Међутим, Међународна кризна група и [[Организација уједињених нација|УН]] су осудили манипулацију њиховим изјавама у овом извештају.<ref>[http://www.time.com/time/health/article/0,8599,349957,00.html Imaginary Massacres?] TIME magazine</ref>


[[Драган Чавић]], председник Републике Српске, у телевизијском обраћању је изјавио да су српске снаге побиле неколико хиљада цивила и тиме прекршиле међународно ратно право. Саопштио је и да је Сребреница „тамна страница српске историје“.<ref>{{cite web|url=http://www.vreme.com/cms/view.php?id=384060|title= Otvaranje najmračnije stranice|publisher=[[Време (недељник)|Vreme]]|last=Topić|first=Tanja|date = 1. 7. 2004.}}</ref>
[[Драган Чавић]], председник Републике Српске, у телевизијском обраћању је изјавио да су српске снаге побиле неколико хиљада цивила и тиме прекршиле међународно ратно право. Саопштио је и да је Сребреница „тамна страница српске историје“.<ref>{{cite web|url=http://www.vreme.com/cms/view.php?id=384060|title= Otvaranje najmračnije stranice|publisher=[[Vreme]]|last=Topić|first=Tanja|date = 1. 7. 2004.}}</ref>


[[Педи Ешдаун]], високи представник међународне заједнице у БиХ, ургирао је 2004. да Влада РС оформи комитет за истраживање догађаја лета 1995. Комитет је утврдио да је: „Ликвидирано више хиљада Бошњака на начин који представља тешка кршења међународног хуманитарног права, те да је извршилац, поред осталог, предузео мере прикривања злочина премештањем тела.“<ref>[http://www.vreme.com/cms/view.php?id=384060 VREME BR. 704, 1. 7. 2004: Otvaranje najmračnije stranice] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>
[[Педи Ешдаун]], високи представник међународне заједнице у БиХ, ургирао је 2004. да Влада РС оформи комитет за истраживање догађаја лета 1995. Комитет је утврдио да је: „Ликвидирано више хиљада Бошњака на начин који представља тешка кршења међународног хуманитарног права, те да је извршилац, поред осталог, предузео мјере прикривања злочина премјештањем тијела“.<ref>[http://www.vreme.com/cms/view.php?id=384060 VREME BR. 704, 1. 7. 2004: Otvaranje najmračnije stranice] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>


[[Влада Републике Српске]] је 10. новембра 2004. издала званично извињење после разматрања извештаја истражног комитета.<ref>[http://www.bosnia.org.uk/bosrep/report_format.cfm?articleid=1147&reportid=166 "Bosnian Serbs issue apology for massacre", AP, 11. 11. 2004.] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>
[[Влада Републике Српске]] је 10. новембра 2004. издала званично извињење после разматрања извештаја истражног комитета.<ref>[http://www.bosnia.org.uk/bosrep/report_format.cfm?articleid=1147&reportid=166 "Bosnian Serbs issue apology for massacre", AP, 11. 11. 2004.] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>
Ред 184: Ред 183:


; Књиге
; Књиге
* {{cite book|author=Adam Lebor, |title="Complicity with Evil": The United Nations in the Age of Modern Genocide|location=|publisher=Yale University Press|year=2006|isbn=978-0-300-11171-2|pages=}}
* {{cite book|author=Adam Lebor, |title="Complicity with Evil": The United Nations in the Age of Modern Genocide|location=|publisher=Yale University Press|year=2006|id=ISBN 978-0-300-11171-2|pages=}}
* {{cite book|author=Van Gennep, |title=Srebrenica: Het Verhaal van de Overlevenden [Srebrenica: The Story of the Survivors]|location=|publisher=Van Gennep, Amsterdam|year=1999|isbn=978-90-5515-224-7|pages=}} (translation of: ''Samrtno srebreničko ljeto '95'', Udruženje građana 'Žene Srebrenice', Tuzla, 1998).
* {{cite book|author=Van Gennep, |title=Srebrenica: Het Verhaal van de Overlevenden [Srebrenica: The Story of the Survivors]|location=|publisher=Van Gennep, Amsterdam|year=1999|id=ISBN 978-90-5515-224-7|pages=}} (translation of: ''Samrtno srebreničko ljeto '95'', Udruženje građana 'Žene Srebrenice', Tuzla, 1998).
* Nihad Halilbegović. ''Bosniaks in Jasenovac Concentration Camp''. {{page|year=|isbn=978-9958-47-102-5 |pages=}}
* Nihad Halilbegović. ''Bosniaks in Jasenovac Concentration Camp''. {{page|year=|isbn=978-9958-47-102-5 |pages=}}
* {{cite book|author=David Rohde. |title=Endgame: The Betrayal and Fall of Srebrenica, Europe's Worst massacre Since World War II|location=|publisher=WestviewPress|year=1997|isbn=978-0-8133-3533-9|pages=}}
* {{cite book|author=David Rohde. |title=Endgame: The Betrayal and Fall of Srebrenica, Europe's Worst massacre Since World War II|location=|publisher=WestviewPress|year=1997|id=ISBN 978-0-8133-3533-9|pages=}}
* [[Emir Suljagić]]. Postcards from the Grave, Saqi Books. {{page|year=2005|isbn=978-0-86356-519-9|pages=}}
* [[Emir Suljagić]] . Postcards from the Grave, Saqi Books. {{page|year=2005|id=ISBN 978-0-86356-519-9|pages=}}


; Извештаји
; Извештаји
Ред 236: Ред 235:
}}
}}
* [https://web.archive.org/web/20140510040324/http://srebrenica.ba/ Организација Мајке Сребренице] {{бс}}
* [https://web.archive.org/web/20140510040324/http://srebrenica.ba/ Организација Мајке Сребренице] {{бс}}
* [http://hamdijadobruna.com/sreb/Preliminarni_spisak_Srebrenica_1995.pdf Прелиминарна листа] — 8.106 Бошњака убијених у Сребреници {{бс}}
* [http://www.domovina.net/srebrenica/page_006/Preliminarni_spisak_Srebrenica_1995.pdf Прелиминарна листа] — 8.106 Бошњака убијених у Сребреници {{бс}}
* [http://www.un.org/Docs/journal/asp/ws.asp?m=A/54/549 Званични извештај УН поводом масакра у Сребреници] {{ен}}{{ру}}{{фр}}{{шп}}{{ар}}{{зх}}
* [http://www.un.org/Docs/journal/asp/ws.asp?m=A/54/549 Званични извештај УН поводом масакра у Сребреници] {{ен}}{{ру}}{{фр}}{{шп}}{{ар}}{{зх}}
* [http://128.121.186.47/ISSA/reports/Balkan/Sep1903.htm Извештај ISSA] — [http://www.strategicstudies.org/ strategicstudies.org] {{ен}}
* [http://128.121.186.47/ISSA/reports/Balkan/Sep1903.htm Извештај ISSA] — [http://www.strategicstudies.org/ strategicstudies.org] {{ен}}
Ред 244: Ред 243:
* [http://www.novosti.rs/%D0%B4%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98.524.html:279138-Naredba-iz-Sarajeva Наредба из Сарајева (''Вечерње новости''; јун 2008)] {{ср}}
* [http://www.novosti.rs/%D0%B4%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D1%98.524.html:279138-Naredba-iz-Sarajeva Наредба из Сарајева (''Вечерње новости''; јун 2008)] {{ср}}
* [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=880 Како су странци видели Сребреницу (''Вечерње новости'', фељтон; јул 2015)] {{ср}}
* [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=880 Како су странци видели Сребреницу (''Вечерње новости'', фељтон; јул 2015)] {{ср}}

{{Распад СФР Југославије}}


{{нормативна контрола}}
{{нормативна контрола}}
{{портал бар|Историја|Босна и Херцеговина|Република Српска}}


[[Категорија:Масакри у Рату у Босни и Херцеговини|Сребреница]]
[[Категорија:Масакри у Рату у Босни и Херцеговини|Сребреница]]

Верзија на датум 13. јул 2017. у 23:31

Масакр у Сребреници
Гробље у оквиру Меморијалног центра Сребреница — Поточари
МестоСребреница,  Република Српска,  Босна и Херцеговина
Датум11. јул 1995 — август 1995.
МетаБошњаци
Убијено6.868 према „Босанском атласу злочина“
7.000 — 8.000 према предмету Крстић[1]
5.336 — 7.826 према предмету Поповић и други[2]
4.970 — 6.000 према предмету Толимир[3]
8.372 према натпису на камену у Меморијалном центру Сребреница — Поточари[4]

Масакр у Сребреници, у бошњачкој и делу светске јавности догађај познат и као геноцид у Сребреници,[5] је ратни злочин који су између 11. јула и августа 1995. године, током Рата у БиХ, починили припадници српских војних и паравојних јединица, лишивши живота неколико хиљада муслиманских мушкараца на ширем подручју Сребренице, Братунца и Зворника. Један део мушкараца је страдао током пробоја колоне муслиманских снага и цивила од Сребренице до Тузле. Многи други су заробљени и затим одведени на места на којима су стрељани, а њихова тела су затим закопана у масовне гробнице.

У пресуди Здравку Толимиру, Хашки трибунал је установио да одговорност за страдање, најмање 4.970 Муслимана који нису погинули у борби, сносе снаге Војске Републике Српске под командом њених генерала, потпомогнуте паравојном групом Шкорпиони.[6]

Овај догађај се, поред других злочина у бившој Југославији, сматра једним од највећих у Европи након Другог светског рата,[7][8] али и догађајем који је пропраћен бројним контроверзама, почев од броја страдалих (800[9] — 8.372[4]), начину њиховог страдања,[10] начину њиховог идентификовања,[9][10] додатним сахрањивањима[11][12] најчешће оних који су умрли или страдали изван ових догађаја и овог простора,[10] квалификовању овог злочина као „геноцид”,[13][14][15] те потпуном игнорисању бројних бошњачких злочина над локалним Србима, који су претходили овом злочину.[16]

Позадина

Главни чланци: Масакр у Кравици, Злочини над Србима у Подрињу, Покољ у Бјеловцу 1992., Покољ у Вишњици и Књига мртвих Срба Сребренице и Бирча 1992—1995
Насер Орић, командант муслиманских снага у Подрињу

Савет безбедности Организације уједињених нација је 6. маја 1993. године, резолуцијом 824, места Сарајево, Тузла, Жепа, Горажде, Бихаћ и Сребреница, прогласио демилитаризованим зонама под заштитом УН. У резолуцији 836 је подвучена одлучност снабдевања хуманитарном помоћи и заштите тих зона чак и војном силом (између осталог и помоћу војника УНПРОФОР-а, делујући у самоодбрани).[17]

Међутим, резолуција није испоштована и Сребреница није демилитаризована. Унутар заштићене зоне остало је 5.500[тражи се извор] наоружаних припадника Армије БиХ који су вршили сталне упаде на територију која је била под контролом Срба: тако су нападнута села и засеоци Бљечева, Коњевић поље, Сандићи, Лозничка ријека (у два наврата), Загони (у два наврата), Биљача, Магашићи, Хранча, Јежестица (у два наврата), Залужје, Факовићи, Бољевићи, Сикирић, Бјеловац, Брана Бачићи, Кравица, Шиљковићи, Осмаче, Међе, Опарци, Обади, Ратковићи, Магдовићи, Калудра, Брађевина, Брежани, Крњићи, Сасе, Залазје, Миланова воденица, Подравање, Скелани, и Вишњица. Покољ у Бјеловцу се десио 14. децембра 1992. године.[18]

Институт за истраживање српских страдања у XX веку, заједно са Савезом логораша Републике Српске је 2008. године објавио Књигу мртвих Срба Сребренице и Бирча 1992—1995, која садржи списак 3.287 српских жртава убијених на подручју Сребренице и околине од стране муслиманских снага. Како се највећи број жртава односи на период 1992. и 1993. године, на списку српских жртава се налази и напомена у којој се каже да је списак подложан допунама и проширењима списка броја жртва.[19][20]

Међутим, након изласка ове публикације, јавност је већу пажњу посветила ставу организације Хјуман рајтс воч (Human Rights Watch) која је оптужила Српску радикалну странку за покретање агресивне кампање да докаже како су и муслиманске снаге починили злочине над хиљадама Срба у том подручју, што би имало за циљ да умањи величину сребреничког масакра над Бошњацима.[21] Поводом овог, огласио се и Одјел тужиоца при хашком трибуналу који је изјавио да је број српских жртава према српском политичком врху нарастао са 1.400 на 3.500, те да тај број не одражава стварно стање.[22]

Операција Криваја. Заузимање Сребренице

Главни чланак: Операција Криваја
Мапа војних операција у рејону Сребренице јула 1995. Зелена линија показује правац бега колоне Бошњака.

Дана 11. јула 1995. године јединице Војске Републике Српске под командом генерала Ратка Младића су у операцији Криваја заузеле Сребреницу. У то време у Сребреници стационирани припадници холандског батаљона УНПРОФОР-а, под командом француског генерала Бернара Жанивијеа и главнокомандујућег холандског батаљона Ханса Козија.[тражи се извор]

Операција Ступчаница. Заузимање Жепе

Главни чланак: Операција Ступчаница

Хронологија масакра

Увече 11. јула 1995. у Поточарима, где се налазила база холандских плавих шлемова, затекло се око 20.000 до 25.000 Бошњака избеглих из Сребренице; неколико хиљада у бази војника УН, а остали у непосредној близини. Већина ових људи су биле жене, деца и стари, али је ту било између 300[23] и 1000 мушкараца.[24]

На питање војника УН о критеријумима по којим се одвајају мушкарци, одговорено им је да се трага за починиоцима ратних злочина.[25]

Способни мушкарци и војници из 28. дивизије Армије Републике Босне и Херцеговине су формирали колону. Они су намеравали да се маршем пробију на североисток ка Тузли, односно ка територији под контролом Бошњака. Колону је формирало 10.000—15.000 људи. Око трећина су били војници из 28. дивизије и они су предводили колону.

Припрема за сахрану 465 убијених Бошњака 2007.

Касније су овој групи прикључени они су покушали да беже кроз шуме, али су ухваћени. Међу њима није прављена разлика. Током пробоја до Тузле колона се 19 пута сукобила са припадницима Војске Републике Српске, током сукоба у борбама је погинуло неколоко хиљада припадника колоне, један део је заробљен, а један део је успео да се пробије до Тузле. После једног до три дана, аутобуси који су претходно превезли жене и децу ка централној Босни, превезли су Бошњаке на различите локације.[тражи се извор]

Масовне ликвидације су почеле 13. јула у подручју северно од Сребренице (долине река Јадар и Церска). Већина егзекуција је текла по сличној процедури. Мушкарци су интернирани у празне школске зграде или складишта.[тражи се извор]

Извештаји о Масакру у Сребреници

Припадници холандског батаљона који су били присутни на терену у то време, оценили су да је неколико похода које су Бошњаци извели из Сребренице извели са територије Сребренице имали малу или никакву војну важност. Ови походи су често били организовани у циљу прикупљања хране, пошто су Срби онемогућавали приступ хуманитарних конвоја енклави. Чак и српски извори са којима се поводом овог извештаја разговарало, оценили да бошњачке снаге у Сребреници нису представљале озбиљну војну претњу. Највећи напад који су Бошњаци извели из Сребренице је био поход на село Вишњица, 26. јуна 1995, у којем је неколико кућа спаљено, убијено до четворо Срба и украдено 100 оваца. Насупрот томе, Срби су запосели енклаву две недеље касније, протерујући десетине хиљада из својих кућа и погубивши хиљаде мушкараца и дечака. Срби су упорно претеривали оцењујући ниво напада из Сребренице у циљу стварања претпоставки за спровођење централног ратног циља: стварање географски непрекинуте и етнички чисте територије дуж Дрине како би на тај начин ослободили своје трупе за борбу у другим деловима државе.

— Извештај Генералног Секретара ОУН, Кофија Анана достављен као материјал на 54. заседању Генералне Скупштине ОУН 15. новембра 1999. — тачка 479[26]

Примарне и секундарне масовне гробнице

Стручњаци судске медицине су идентификовали укупно 21 масовну гробницу у којима су нађени остаци жртава сребреничког масакра. Од тог броја 14 су примарне гробнице у којима су убијени сахрањени непосредно после егзекуције. Из осам од њих су земни остаци касније ископани и поново закопани на другим местима (секундарне гробнице). До 2001. откривено је 7 секундарних гробница. Премештање лешева у секундарне гробнице је чињено ради сакривања доказа о масовном убиству. Око 6.594 лешева је идентификовано до данас.[тражи се извор]

Контроверзе

Геноцид или не?

Хашки трибунал овај догађај назвао је геноцидом и највећим масакром извршеним у Европи након Другог свјетског рата.[27] Врховни командант Војске Републике Српске Ратко Младић, који је водио операцију заузимања Сребренице, и други српски официри су у међувремену оптужени за ратне злочине укључујући и геноцид пред Хашким трибуналом. Међународни суд правде (МСП) у Хагу је 26. фебруара 2007. у пресуди по тужби БиХ против СРЈ, овај злочин назвао геноцидом и навео је да је масакр спроведен с намером да се уништи део муслиманског становништва Босне и Херцеговине, и да према члану 2. Конвенције о спречавању геноцида потпада под његову дефиницију.[13] Суд је утврдио да држава Србија није починила овај геноцид, нити била саучесник у његовом извршењу, али такође није ни учинила све што је било у њеној моћи да га спречи.[28][29]

Ова оцена догађаја у Сребреници, међутим, није прихваћена у политичком врху Републике Српске.[30] Република Српска је 2004. године по налогу Педија Ешдауна, високог представника за БиХ, оформила Комисију за испитивање догађаја у Сребраници, која је утврдила да се у Сребреници није десио геноцид.[31]

Поред тога, професор Едвард Херман са сарадницима[14] и Енди Вилкоксон (енгл. Andy Wilcoxson)[15] доводе у питање исправност коришћења термина „геноцид“.[тражи се извор]

Генерал-мајор, Луис Макензи, који је био на челу миротворних УН јединица у Сарајеву између 1992. и 1993, критиковао је дефиницију догађаја као геноцид, рекавши да онај ко жели да изврши геноцид, не спашава жене јер су оне кључни елеменат за одржање групе која се жели уништити.[32]

Влада Републике Србије је 31. марта 2010. године донела Декларацију о Сребреници[33] у којој говори о догађају као злочину, а не о геноциду.[34][35]

Ефраим Зуроф, директор Центра „Симон Визентал“ и један од најпознатијих светских ловаца на нацисте, сматра да у Сребреници није извршен геноцид, образлажући то да:[36]

Српске снаге су пустиле жене и децу да оду из Сребренице, нису их убили. То очито није геноцид. Геноцид је покушај да се потпуно збришу људи, а ако желите да потпуно збришете један народ, не пуштате жене и децу да оду, већ их убијете. Запад је из сопствених политичких разлога одлучио да ће Сребреница бити симбол српских ратних злочина. Али, да би оснажили тај симбол претворили су га у геноцид, што он није био.

Јехуда Бауер, један од водећих светских стручњака за холокауст и геноцид, изјавио је следеће:[37]

Лично не бих био на страни оних који Сребреницу дефинишу као геноцид. Мислим да бих то дефинисао као масовно убиство, ратни злочин и злочин против човечности.

Имран Хосеин, улема, писац и филозоф, истакао је своје неслагање са изједначавањем геноцида и злочина који се догодио у Сребреници, рекавши средином јула 2015. године сљедеће:[38]

Уколико већина народа осуђује убијање, како га можете назвати геноцидом? То је моје питање. Ако је геноцид, то мора да буде део државне политике. Да ли су држава Србија и босански Срби имали подршку целе заједнице, целе земље, свих људи за убијање муслимана? Не верујем.

За Радио-телевизију Српске почетком октобра 2015. дао је сљедећу изјаву:[39]

Допустистите да дефинишем геноцид: ’Геноцид је масовно убијање људи, од стране другиј људи’... Српски народ и остали православни хришћани у овој регији нису сретни због оног што се догодило. Они то осуђују... Већина православних хришћана овог региона не подржава злочин, зато се не може ни квалификовати као геноцид.

Број жртава

Државни секретар Сједињених Америчких Држава за људска права, Џон Шатук (енгл. John Shattuck) је 22. јануара 1996. године потврдио постојање масовних гробница у којима је било сахрањено преко 2.000 несталих Бошњака.[тражи се извор]

Комисија за испитивање догађаја у Сребреници Републике Српске је такође упоредила све спискове пријављених несталих особа, који су се често преклапали, и очистила их је од дуплих, а понекад и троструких пријава, тако да се укупан број пријављених несталих лица смањио са преко 12.000 на 7.108 несталих који су били пријављени између 10. и 19. јула 1995.[тражи се извор]

500 живих Бошњака који су се водили као погинули или нестали

Политика је 2. априла 2010. године донијела вијест да је Мирсад Токача, директор сарајевског Истраживачко-документационог центра, на презентацији „Босанског атласа ратних злочина” изјавио је да на списку страдалих сребреничких Бошњака налазе и имена 500 особа за које је утврђено да су живи, као и да је у Меморијалном центру Поточари сахрањено 70 људи који у јулу 1995. године уопште нијесу били у Сребреници. Токача је казао да је од 7.100 несталих лица у Сребреници и околини утврђено да их је више од пет хиљада из Сребренице, а 1.600 из Зворника и Братунца.[40] С друге стране, бошњачки медији су пренели да је Токача изјавио да је откривено 500 људи који су се водили као нестали а не као мртви.[тражи се извор] Међутим, 21. априла 2010, Истраживачко-документациони центар је демантовао вест коју су пренели медији РС а потом је преузели и медији из Србије, наводећи да су Токачине речи извучене из контекста и погрешно представљене, називајући овај чин медија Републике Српске као класичан пример манипулације и злоупотребе медија.[41]

Бошњаци сахрањени у Поточарима који нису погинули у Сребреници

Према речима директора Меморијалног центра, Мерседа Смајловића, у Поточарима је сахрањено и 75 бошњачких војника који нису погинули у Сребреници, а на изричиту молбу њихових рођака „из сентименталних разлога“. С том праксом се прекинуло 2007. када је одлуком високог представника формиран Меморијални центар као институција на нивоу БиХ. Смајловић је такође додао да ће се тела тих 75 војника измјестити на другу одговарајућу локацију, као и да му је позната тврдња Токаче да на списку жртава има и живих људи, али да не зна о коликом се тачно броју ради.[10]

Генерал-мајор, Луис Макензи, такође помиње да је међу 2.000 ископаних тела, било и оних који су погинули у борбама које су се водиле током претходне три године, додајући да је бројка од 8.000 убијених математички неутемељена.[32]

Срби сахрањени у Поточарима

Председник Општинске организације породица заробљених погинулих бораца и несталих цивила Сребреница Младен Грујичић изразио је сумњу да су у Меморијалном центру Поточари код Сребренице покопане и српске жртве, које су приказане као бошњачке.[42]

Холандски плави шлемови

Натјерана резултатима холандске комисије о истраживању догађаја везаних за масакр у Сребреници, 16. априла 2002. године, холандска влада премијера Вима Кока (Wim Kok) поднијела је оставку, непуних мјесец дана пре парламентарних избора који су одржани 15. маја исте године.[43]

Судски процеси

Хашки трибунал и пресуде

Главнокомандујући, Ратко Младић

Хашки трибунал је велики дио свога рада посветио овом догађају и подигао бројне оптужбе и изрекао пресуде против људи који су у њега били умјешани.[тражи се извор]

За геноцид у Сребреници 1995. године оптужени су бивши предсједник Републике Српске Радован Караџић[44] и генерал ВРС Ратко Младић.[45] Радован Караџић је ухапшен у Београду 21. јула 2008. године.[44] Генерал Ратко Младић је ухапшен 26. маја 2011. године[45], док је такође оптужени генерал Здравко Толимир, бивши помоћник Ратка Младића и ратни шеф обавјештајне службе Главног штаба ВРС, ухапшен 31. маја 2007. године.[46]

Сви остали оптужени за злочине у Сребреници, бивши официри ВРС — Љубомир Боровчанин, Љубиша Беара, Драго Николић, Винко Пандуревић, Вујадин Поповић, Милан Гверо, Радивоје Милетић и Милорад Трбић, осуђени су на казне од 5 година до доживотног затвора.[47]

  • Љубиша Беара — доживотни затвор (за геноцид, истребљење, убиство и прогон)[47]
  • Вујадин Поповић — доживотни затвор (за геноцид, истребљење, убиство и прогон)[47]
  • Драго Николић — 35 година затвора (за помагање и подржавање геноцида, истребљења, убиства и прогона)[47]
  • Љубомир Боровчанин — 17 година затвора (за помагање и подржавање геноцида, истребљења, убиства и прогона, као и за присилно премјештање становништва, злочин против човјечности и кршење обичаја ратовања)[47]
  • Радивоје Милетић — 19 година (због убистава, прогона и присилног премјештања становништва)[47]
  • Винко Пандуревић — 13 година (због помагања и подржавања убистава, прогона и присилног премјештања становништва)[47]
  • Милан Гверо — 5 година (због пргона и нехуманости)[47]

Прва пресуда за злочин у Сребреници изречена је 1998. године Дражену Ердемовићу, припаднику 10. диверзантског одреда ВРС при Главном штабу ВРС, након што је признао учешће у масакру Муслимана из Сребренице 16. јула 1995. године на пољопривредном добру Брањево код Пилице. Ердемовић је на суђењу генералу Момчилу Перишићу пред Хашким трибуналом, изјавио да је као војник Војске Републике Српске учествовао у стрељању око 1.000 муслиманских мушкараца из Сребренице јула 1995. године.[48] Ердемовић је прво био осуђен на 10 година затвора, да би му се касније казна смањила на пет година затвора.[49]

Генерал ВРС, Радислав Крстић, осуђен је 2001. године на 46 година затвора за геноцид у Сребреници[50][51][52][53] чиме је постао први осуђени за геноцид у сребреничком злочину.[54] У априлу 2004. године Апелационо вијеће Трибунала донијело је нову пресуду којом је Крстић осуђен на 35 година затвора за помагање и подржавање геноцида.[50][55] Генерал Крстић је у вријеме злочина био замјеник, а потом и командант Дринског корпуса ВРС.[50] Судије су оцијениле да је доказано ван сваке сумње да је генерал Крстић преузео команду корпуса 13. јула 1995. године и да су јединице Дринског корпуса и јединице Главног штаба ВРС извршиле масакр у Сребреници између 13. и 19. јула 1995, кад је он командовао њима.[50]

За злочине у Сребреници Хашки трибунал јео судио бивше официре ВРС Момира Николића на 27 година затвора, Видоја Благојевића на 18,[56] Драгана Обреновића на 17[57] и Драгана Јокића на 9 година затвора.[58]

Јануара 2010. године Јокић је био привремено ослобођен по налогу судије Патрика Робинсона.[59] Момиру Николићу је марта 2006. године смањена казна на 20 година затвора[60] Видоју Благојевићу је 2007. године смањена казна на 15. година.[61]

Представници руководства Републике Српске су 2004. признали одговорност српских снага за масакр у Сребреници.[62]

Суђење у Србији

Крајем маја 2005. године на суђењу Слободану Милошевићу у Хагу, приказан је филм на коме припадници српске паравојне формације Шкорпиони убијају шест везаних заробљеника који су идентификовани као житељи Сребренице и који је снимио један од припадника ове јединице. Министар унутрашњих послова Србије, Драган Јочић потврдио је да су се ови догађаји одиграли 16. и 17. јула 1995. године недалеко од места Трново на планини Јахорина, око 150 km југоисточно од Сребренице. Одмах по објављивању ових снимака, десеторица припадника ове јединице била су ухапшена.[63]

Две године касније, Специјални суд за ратне злочине Републике Србије је 10. априла 2007. осудио четири члана парамилитарне групе Шкорпиони на укупно 58 година затвора због егзекуције шесторице Бошњака током јула 1995.[64]

Извештаји и резолуције институција Српске и Србије

Септембра 2002. канцеларија за односе са Хашким трибуналом Републике Српске објавила је извештај о случају Сребреница. У њему се тврди да је у борбама око Сребренице погинуло 1.800 бошњачких војника, и да их је још 100 умрло од исцрпљености. Извештај наводи да је око 100 војника страдало услед српске освете или непознавања међународних закона рата.[65] Међутим, Међународна кризна група и УН су осудили манипулацију њиховим изјавама у овом извештају.[66]

Драган Чавић, председник Републике Српске, у телевизијском обраћању је изјавио да су српске снаге побиле неколико хиљада цивила и тиме прекршиле међународно ратно право. Саопштио је и да је Сребреница „тамна страница српске историје“.[67]

Педи Ешдаун, високи представник међународне заједнице у БиХ, ургирао је 2004. да Влада РС оформи комитет за истраживање догађаја лета 1995. Комитет је утврдио да је: „Ликвидирано више хиљада Бошњака на начин који представља тешка кршења међународног хуманитарног права, те да је извршилац, поред осталог, предузео мјере прикривања злочина премјештањем тијела“.[68]

Влада Републике Српске је 10. новембра 2004. издала званично извињење после разматрања извештаја истражног комитета.[69]

Скупштина Србије је 31. марта 2010. резолуцијом осудила масакр у Сребреници.[70]

Галерија слика

  • Списак имена настрадалих у Меморијалном центру у Поточарима
    Списак имена настрадалих у Меморијалном центру у Поточарима
  • Жене код споменика жртвама током обележавања годишњице у јулу 2007.
    Жене код споменика жртвама током обележавања годишњице у јулу 2007.
  • Масовна гробница ексхумирана 2007.
    Масовна гробница ексхумирана 2007.
  • Гроб 13-годишње жртве
    Гроб 13-годишње жртве
  • Део мртвачнице са телима неидентификованих жртава
    Део мртвачнице са телима неидентификованих жртава
  • Лобања жртве ексхумирана 2007.
    Лобања жртве ексхумирана 2007.
  • Ексхумације у једној од масовних гробница 1996.
    Ексхумације у једној од масовних гробница 1996.
  • Сахрана 610 идентификованих тела 2005.
    Сахрана 610 идентификованих тела 2005.
  • Спомен камен у меморијалном центру у Поточарима
    Спомен камен у меморијалном центру у Поточарима

Референце

  1. ^ „(IT-98-33) RADISLAV KRSTIĆ” (PDF). 
  2. ^ „“SREBRENICA” (IT-05-88) POPOVIĆ i drugi” (PDF). 
  3. ^ „(IT-05-88/2) ZDRAVKO TOLIMIR” (PDF). 
  4. ^ а б Камену у Меморијалном центру Сребреница — Поточари
  5. ^
  6. ^ „Srebrenica Video Vindicates Long Pursuit by Serb Activist”. The Washington Post. 27. 10. 2008. 
  7. ^ Bookmiller 2008, стр. 81.
  8. ^ Paul, Clarke & Grill 2010, стр. 25
  9. ^ а б „The Srebrenica massacre - Evidence, Context, Politics” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 9. 7. 2015. г. 
  10. ^ а б в г РТРС: Сребреница: Међу жртвама и раније погинули војници Приступљено 9. 4. 2013.
  11. ^ Srebrenica 16 godina kasnije, B92
  12. ^ U Potočarima komemorativni skup i sahrana žrtava, 24sata
  13. ^ а б The Application of the Convention on the Prevention and Punishment of the Crime of Genocide (Bosnia and Herzegovina v. Serbia and Montenegro), case 91 26. 2. (2007). стр. 108, paragraphe 297 The Court concludes that the acts committed at Srebrenica falling within Article II (a) and (b) of the Convention were committed with the specific intent to destroy in part the group of the Muslims of Bosnia and Herzegovina as such; and accordingly that these were acts of genocide, committed by members of the VRS in and around Srebrenica from about 13 July 1995. 27. 10. 2008.
  14. ^ а б Едвард Херман о Сребреници: Удар на бешчашће „империјалног пит була” Приступљено 9. 4. 2013.
  15. ^ а б Andy Wilcoxson: "Srebrenica was an inside job" Приступљено 9. 4. 2013.
  16. ^ Edward S. Herman — Phillip Corwin: The Srebrenica Massacre - Evidence, Contax, Politics
  17. ^ Резолуција Савеза безбедности УН 836 (1993) тачка 9 Приступљено 9. 4. 2013.
  18. ^ Институт за истраживање српских страдања у XX веку (3. 4. 2007). „Бјеловац”. Институт за истраживање српских страдања у XX веку. Приступљено 15. 12. 2010. 
  19. ^ Институт за истраживање српских страдања у XX веку (2008). „Књига мртвих Срба Сребренице и Бирча 1992—1995.”. Институт за истраживање српских страдања у XX веку. Приступљено 16. 12. 2010. „У овој књизи мртвих сабрани су Срби из Сребренице и бирчанског краја страдали у рату 1992-1995. Под новим крстовима на својој старој баштини почива 3287 новомученика. Многе изгнане породице нису могле преселити куће и окућнице, али су пренијели свјеже ковчеге својих мртвих. Они су изгинули од исте руке, нека на истом гробљу снивају вјечни сан. Њихове хумке су страшни знамен великог историјског удеса и трајна опомена нашим потомцима. Они су жртве принесене на олтар отаџбине, вјере и слободе. Њихове главе су положене у темеље Републике Српске.” 
  20. ^ Srebrenica - the Serbian Graveyard, P. Vasiljevic
  21. ^ Oric's Two Years, Human Rights Watch
  22. ^ ICTY Weekly Press Briefing — 6th July 2005 Приступљено 9. 4. 2013.
  23. ^ Sud: Holandija odgovorna za više od 300 žrtava u Srebrenici Приступљено 16. 7. 2014.
  24. ^ Пресуда против генерала Крстића. стр. 12–27 Приступљено 9. 4. 2013.
  25. ^ David Rohde: Die letzten Tage von Srebrenica. Was geschah und wie es möglich wurde. Rowohlt, Reinbek bei Hamburg 1997, S. 237
  26. ^ „Пад Сребренице“, Извештај Генералног Секретара ОУН, Кофија Анана достављен као материјал на 54. заседању Генералне Скупштине ОУН 15. новембра 1999. — тачка 479 Приступљено 9. 4. 2013.
  27. ^ The Hague Justice Portal. Srebrenica in summary. An overview of the legal proceedings relating to the 1995 genocide Приступљено 9. 4. 2013.
  28. ^ Hudson, Alexandra (26. 2. 2007). "Serbia cleared of genocide, failed to stop killing", Reuters. Приступљено 31 7. 2008.
  29. ^ CASE CONCERNING APPLICATION OF THE CONVENTION ON THE PREVENTIONAND PUNISHMENT OF THE CRIME OF GENOCIDE. стр. 127 Приступљено 9. 4. 2013.
  30. ^ Dodik: U Srebrenici se desio ograničeni lokalni genocid Приступљено 9. 4. 2013.
  31. ^ Геноцида није било, М. Лабус, Вечерње новости, 20. 3. 2007.
  32. ^ а б The Real Story Behind Srebrenica By Lewis MacKenzie. TFF. 14. 7. 2005.(језик: енглески)
  33. ^ Радио Слободна Европа: Скупштина Србије усвојила Декларацију о Сребреници 31. 3. 2010. Приступљено 9. 4. 2013.
  34. ^ РТВ:Дачић: Резолуција о Сребреници без речи геноцид 23. 3. 2010. Приступљено 9. 4. 2013.
  35. ^ РТВ: Декларација о Сребреници у Скупштини, не спомиње се геноцид 27. 3. 2010. Приступљено 9. 4. 2013.
  36. ^ Степинац, свештеник масовног убице („Политика“, 15. 7. 2015)
  37. ^ У Сребреници је било масовно убиство, а не геноцид. (politika.rs)
  38. ^ „Шејх Хусеин: У Сребреници није било геноцида”. novosti.rs. Вечерње Новоости. 
  39. ^ „Протокол”. rtrs.tv. РТРС. 
  40. ^ На списку страдалих и 500 живих Сребреничана. Политика Приступљено 9. 4. 2013.
  41. ^ Srebrenica Genocide Blog: 500 victims alive? Not true 21. 4. 2010. Приступљено 9. 4. 2013.
  42. ^ РТРС:Грујичић: У Поточарима покопани и Срби Приступљено 9. 4. 2013.
  43. ^ „Dutch Government quits over Srebrenica”. BBC. 16. 4. 2002.  (језик: енглески)
  44. ^ а б Karadzic, accused of genocide, is arrested in Serbia, 22. 7. 2008. Приступљено 9. 4. 2013.
  45. ^ а б Ratko Mladic arrested: Bosnia war crimes suspect held, 26. 5. 2011. Приступљено 9. 4. 2013.
  46. ^ The Hague Justice portal: ICTY war crimes fugitive arrested, 31. 5. 2007. Приступљено 9. 4. 2013.
  47. ^ а б в г д ђ е ж ICTY. Seven Senior Bosnian Serb Officials Convicted of Srebrenica Crimes 10. 6. 2010. Приступљено 9. 4. 2013.
  48. ^ Ердемовић: Учествовао сам у стрељању око 1.000 Муслимана. РТВ, 6. 7. 2009. Приступљено 9. 4. 2013.
  49. ^ ICTY site: Drazen Erdemovic sentenced to 5 Years of imprisonment. 5. 3. 1998. Приступљено 9. 4. 2013.
  50. ^ а б в г UN, ICTY: Case information Sheet: Radislav Krstic Приступљено 9. 4. 2013.
  51. ^ „General guilty of Bosnia genocide”. BBC News. 2. 8. 2001. 
  52. ^ Simons, Marlise (20. 4. 2004). „World Briefing Europe: The Hague: Court Affirms Genocide In Bosnia”. New York Times. 
  53. ^ „Serb general convicted of genocide”. Guardian. 2. 8. 2001. 
  54. ^ ICTY Srebrenica genocide blog: RADISLAV KRSTIC BECOMES THE FIRST PERSON TO BE CONVICTED OF GENOCIDE AT THE ICTY AND IS SENTENCED TO 46 YEARS IMPRISONMENT, 2. 8. 2001. Приступљено 9. 4. 2013.
  55. ^ The Hague Justice Prtal. Krstić, Radislav Приступљено 9. 4. 2013.
  56. ^ 10. 12. 2005 Приступљено 9. 4. 2013.
  57. ^ UN ICTY. Dragan Obrenovic Приступљено 9. 4. 2013.
  58. ^ ICTY Srebrenica genocide blog: SREBRENICA CONVICT DRAGAN JOKIC TRANSFERED TO SERVE SENTENCE IN AUSTRIA Приступљено 9. 4. 2013.
  59. ^ ICTY Srebrenica genocide blog: DRAGAN JOKIC TO BE RELEASED, WHERE IS THE JUSTICE? Приступљено 9. 4. 2013.
  60. ^ UN ICTY: Appeals Chamber Reduces Momir Nikolic’s Sentence 8. 3. 2006. Приступљено 9. 4. 2013.
  61. ^ UN ICTY: Appeals Chamber acquits Vidoje Blagojević of aiding Srebrenica genocide, affirms other convictions against him and Dragan Jokić 9. 5. 2007. Приступљено 9. 4. 2013.
  62. ^ OHR saopštio da je Vlada Republike Srpske priznala odgovornost za masakr u SrebreniciПолитика: Четрнаест година од злочина у Сребреници. 17. 7. 2011. Приступљено 9. 4. 2013.
  63. ^ Дејан Анастасијевић: Србија и Сребреница. Стазама Шкорпиона. Време бр. 753
  64. ^ Peric Zimonjic, Vesna (11. 4. 2007). "Serb 'Scorpions' guilty of Srebrenica massacre", The Independent. Приступљено 31. 7. 2008.
  65. ^ Report about Case Srebrenica – Banja Luka, 2002
  66. ^ Imaginary Massacres? TIME magazine
  67. ^ Topić, Tanja (1. 7. 2004). „Otvaranje najmračnije stranice”. Vreme. 
  68. ^ VREME BR. 704, 1. 7. 2004: Otvaranje najmračnije stranice Приступљено 9. 4. 2013.
  69. ^ "Bosnian Serbs issue apology for massacre", AP, 11. 11. 2004. Приступљено 9. 4. 2013.
  70. ^ La Serbie présente ses excuses pour le massacre de Srebrenica Приступљено 1. 4. 2013.

Литература

Националне институције
Академски чланци
Књиге
  • Adam Lebor, (2006). "Complicity with Evil": The United Nations in the Age of Modern Genocide. Yale University Press. ISBN 978-0-300-11171-2. 
  • Van Gennep, (1999). Srebrenica: Het Verhaal van de Overlevenden [Srebrenica: The Story of the Survivors]. Van Gennep, Amsterdam. ISBN 978-90-5515-224-7.  (translation of: Samrtno srebreničko ljeto '95, Udruženje građana 'Žene Srebrenice', Tuzla, 1998).
  • Nihad Halilbegović. Bosniaks in Jasenovac Concentration Camp. ISBN 978-9958-47-102-5.
  • David Rohde. (1997). Endgame: The Betrayal and Fall of Srebrenica, Europe's Worst massacre Since World War II. WestviewPress. ISBN 978-0-8133-3533-9. 
  • Emir Suljagić . Postcards from the Grave, Saqi Books. 2005. ISBN 978-0-86356-519-9.
Извештаји
Из медија
Невладине организације
Остало

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Масакр_у_Сребреници&oldid=14542593”