Разговор:Босна и Херцеговина/Архива 1

С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2


Srpska

Republika Srpska (RS) = Srpska


Неможе се тврдити да је за време сеобе Словена, Босну населила било која специфична национална група јер у то време национални идентитети нису посојали нити били утврђени на начин на који се данас схваћају. Срби су на пример, свој национални идентитет утврдили тек за време Светог Саве док су Бошњаци то урадили тек 1971 године.

Цитат Турски освајачи су над немуслиманским живљем примењивали разна злодела. Харач = порез. Кулук = неплаћени рад. Данак у крви = одвођење хришћанске деце у јањичаре – специјани турски војни одред. Зулум = злодела у целини.

Конфликт значења, ако су харач, кулук, данак у крби и остало све злодела онда прави опис тога је зулум, како се на крају те реченице наводи.

Задњи део чланка постаје претерано компликован.


Избацивање имена ентитета и дистрикта у први план

Својеврсно децентрализовано уређење државе Босне и Херцеговине, не би требало бити занемарено, и с тога сам ентитете и дистрикт избацио у први план. Уколико је важна прегледност и лака читљивост имена ентитета, читалац има могућаност да кликне на име енитета (који је повећан и лако уочљив) и подробније се упозна са подацима истог. Управо због горе поменуте својеврсности, подаци о ентитетима не би требали бити потенцирани у чланку о Босни и Херцеговини, већ у самим чланцима о ентитетима.

На крају би вас замолио да се пријавите, како би лакше могао да вас препознам. Мало ми је чудно да се обраћам ИП адреси.

Срдачан поздрав, --Покрајац 18:03, 18 Јан 2005 (CET)


Слажем се да својеврсно децентрализовано уређење државе Босне и Херцеговине, не би требало бити занемарено. Ипак ради консистентности са осталим чланцима бих предложио да се детаљи о ентитетима преместе на њихове засебне странице као у примеримa страницa о државној заједници Србији и Црној Гори или страници о САД-у где су области као сто су покрајине Војводина и Косово или америчке савезне државе тек наведени без пуно објашњења. Мислим да овакво решење спада под координацију са енглеском верзијом овог истог чланка који је на крају крајева чланак о БиХ а не о ентитетима. Уколико нема реплике на овај предлог проследићу са променама.--Дрина 19:17, 18 Јан 2005 (CET)


Идеја је сасвим реална. --Покрајац 19:33, 18 Јан 2005 (CET)


Независност

Мало ми боде очи то што у уводном пасусу стоји да је датум независности БХ 5.4.1992. То је датум када је Америка признала БХ и датум када је (између осталог) због те одлуке почео грађански рат. Ако Срби, као један од 3 конститутивна народа тада није признавао, ни желио, независну државу БХ, мислим да је прави датум признавања независности БХ датум потписивања Дејтонског споразума, када су и Срби, фактички, признали независност БХ. Да резимирам, држава може да буде независна тек када њени грађани признају ту независност, а не када то уради највећа светска сила. На страници нисам ништа мењао док се и остали корисници не сложе са мојим предлогом.

5.4.1992. БиХ је примљена у УН што се по БиХ законима званично води као дан независности. Не бих да улазимо у полемику око тога шта је специфично узроковало рат јер није званично утвђено. Полемике се воде од убиства Српсог свата у Сарајеву до уласка Аркановаца у Бијељину иако је несумљиво да је и проглашење независности имало улогу. Мислим да би требали се држати официјелних информација и причекати док се сви процеси реше прије него се почну доносити популарни закључци. По уставу БХ из 92. није било потребно да сваки народ посебно прихвати независност да би до њега дошло. Било је потребно имато дво трећинску грађанску већину а што је и постигнуто. Равноправност народа се помињало тек у преамбули устава а не и специфично у вези са независношћу. На крају Дејтон није официјелно навео признавање БХ ни од једне стране. Признање БХ независности од стране Србије је добијено тек као политички адут који се користио у Дејтонским преговорима. Коментари?--Дрина 20:35, 19 Јан 2005 (CET)


Наравно да има коментара. Знам све те аргументе које си навео, а мислим да је битно напоменути да су то уводна образложења која се наводе у тужби БХ против Србије ради "агресије". У сваком случају треба оставити историји да реши такве недоумице, а ми би вероватно у складу са начелима Википедије о неутралној тачки гледишта, требали написати нешто у стилу : "Бошњаци сматрају да је дан независности тај и тај, ради тога и тога, Срби сматрају то и то, а Хрвати тако и тако". И онда то још мало образложити и објаснити. ОК? Очекујем коментаре.


Још увек стоји чињеница да је дан независности 5. април. То је дан који је изабран и данашњим законом БХ озваничен. Ако мислиш да је то неисправно онда се те промене требају тражити у БХ институцијама а не на Википедији. Можеш сасвим оторено навести шта ко мисли кад је дан независнотси али не видим велику корист од тога. Мени лично се свиђа 29. фебруар па нек се слави сваке четврте. Проблем је да ће чланак потстати база нерелевантних података склони сталном брисању и преправљању. То је иначе и највећи проблем на Википедији. За такве сврхе постоје форуми и ова секција Википедије. Самим тим што си то овде написао довољно је да се прикаже да постоје различити ставови око те теме. Мислим да је можда важније разјаснити легитимност независности. Не може се тврдити да Бошњаци желе, Срби не желе а Хрвати нису сигурни да ли желе независност и кад да је обележавају. Не постоји законски ни уставни механизам који може да подржи такав закључак. Проблем је у томе да нису, нити могу бити официјелно утвђени национанли ставови посред БХ независности јер је независност базирана на грађанском а не на националном определењу. Другим речима грађани БХ су бирали незавиност по грађанком праву и интересу које је било заштићено уставом. Такођер ѕамолио бих те да потписујеш своје коментаре јер нисам сигуран да ли одговарам истој особи. Срдачан поздрав --Дрина 17:27, 21 Јан 2005 (CET)

Опет говориш о "чињеницама" које вриједе у муслиманско-хрватској федерацији. Заборављаш да један од два ентитета, Република Српска, не призна тај датум као Дан независности. Могу се сложити са тобом да не треба мијењати страну веч да се све, за сада, може завршити на овој дискусији. Borovlado 09:12, 24 Јан 2005 (CET)

Језик

Треба избацити бошнјачки језик са листе званичних језика.

Бошнјачки језик не постоји, постоји само босански језик.

Какве су ово приче о Дану независности БиХ? У дијеловима Федерације БиХ под бошњачком контролом не слави се 5.4. већ 1.1., што се игнорише у РС и у хрватским дијеловима ФБиХ. Државни закон о празницима не постоји и ништа од овога није регулисано на нивоу државе, тако да НЕ ПОСТОЈИ Дан независности БиХ или сличан празник.

Какве су ово приче о Дану независности БиХ? У дијеловима Федерације БиХ под бошњачком контролом не слави се 5.4. већ 1.1., што се игнорише у РС и у хрватским дијеловима ФБиХ. Државни закон о празницима не постоји и ништа од овога није регулисано на нивоу државе, тако да НЕ ПОСТОЈИ Дан независности БиХ или сличан празник.

Zapamtiti viče...

СРАМОТА Ово што радите је срамотно. Не желите да пише да је стотине хиљада Срба поклано у БиХ. Какав је то начин. Штитиш само своју верзију. По теби се као није ништа десило. --Zapamtiti 15:58, 12. октобар 2006. (CEST)

То је враћено само зато што је било заједно са гомилом других неприхватљивих измена - то да су Срби поклани у НДХ је наравно могло да остане, под условом да је релевантно за контекст. "Референдум два народа" није могло да остане - референдум је био за све грађане, а Срби су на њега изашли у веома малом броју (јер су српске странке сматрале ...). Итд. --Dzordzm 16:14, 12. октобар 2006. (CEST)


Ово што радите је срамотно. Не желите да пише да је стотине хиљада Срба поклано у БиХ.Поново то бришете. Ово је сраман начин. --Zapamtiti 12:55, 14. октобар 2006. (CEST)

Оно што ти радиш је срамота - не желиш да направипш енциклопедијски чланак нити да се договараш са другима, него упорно тераш своје. --Бране Јовановић <~> 12:56, 14. октобар 2006. (CEST)

Не можеш негирати геноцид у другом светском рату. --Zapamtiti 12:58, 14. октобар 2006. (CEST)

Не можеш негирати да то није предмет овог чланка. --Бране Јовановић <~> 12:58, 14. октобар 2006. (CEST)
Чињеница је да је дошло до неколико значајних момената у последњих 150 година које су утицале на данашњу демографску слику у целој Босни. Наглашавати само други светски рат је недовољно и нетачно. После устанка 1875. године, после сарајевског атентата, а потом и током НДХ је дошло до великих поремећаја и промена у етничком саставу. Треба уложити мало напора и наћи податке који би могли ово поткрепити. Демографска кретања у БиХ, могу бити одељак у чланку о БиХ. --  JustUser   JustTalk 13:17, 14. октобар 2006. (CEST)

Предмет је овога чланка да изменим реченицу "За време Другог светског рата била је у саставу тзв. «Независне Државе Хрватске» . у следеће "За време Другог светског рата била је у саставу тзв. «Независне Државе Хрватске» и тада су поклане стотине хиљада Срба." јер се ради о кључном делу историје БиХ и то је на делу о историји БИХ. JustUser, добро је да прошиташ што сам направио и што ти причаш, јер ја мењам на историји, а не на демографији. --Zapamtiti 13:25, 14. октобар 2006. (CEST)

Па богаму људи шта вам је више са клањима. Па ми Срби из Босне нисмо само ратовали у Историји. Људи, бавили смо се и бавимо се и Културом, Трговином, Привредом, Инжењерством и другим стварима која нису везана за ратовање. Затим у Другом свијетском рату су Срби били и у четницима и у партизанима, (највише је управо припадника српског народа било у партизанима у БиХ) па одатле и жалосна чињеница да смо се и између нас тукли. Пустите се играрија са бројкама ту се ради о људима и не о статистикама! Исто тако је жалосна чињеница да смо били жртве много пута, али и да смо били џелати у неким случејевима. Па дајте молим вас пишите мало и о другим стварима по којима смо познати као ЉУДИ и не само жртве и џелати. Играријама са бројкама, статистикама, демографијама, покољима..., показујете и непоштовање према нашим жртвама, према нашем СРПСКОМ НАРОДУ, како нисте свијесни тога! --Славен Косановић {разговор} 15:00, 14. октобар 2006. (CEST)

Добро више, па зар стварно забрањујете да се каже истина да је стотине хиљада Срба убијено у Бих током Другог светског рата. " и тада су поклане стотине хиљада Срба.". Што ту може бити спорно. --Zapamtiti 17:17, 5. новембар 2006. (CET)

Ајмо овако: пре него што наставиш да гњавиш све овде, скренуо бих ти пажњу на пар ствари - ово је Википедија, слободна енциклопедија коју свако може да уређује, докле год се придржава основних принципа Википедија. Такође, јасно је дефинисано шта овај пројекат није. А они који не желе да укапирају горе наведене ствари могу да оду на друго место, пошто се ниједна од ствари које сам навео горе неће променити. А ако неко не жели да доприноси Википедија на цивилизован и културан начин него му је једини интерес да омета остале, па, постоје мере и за такве особе. Толико. --Бране Јовановић <~> 20:23, 5. новембар 2006. (CET)

Злонамјерна предвиђања будућности БиХ

Заиста бих хтио да знам (као држављанин и становних Републике Српске - самим тим и БиХ) какву намјену има цитат "Ипак, иако је земља на путу ка свом државном уједињена, ентитети још увек имају бројна, индивидуална права. Модел Брчко дистрикта и децентрализација на локалне органе власти пут су будућности за Босну и Херцеговину." ? Чланак као да је писао Харис Силајџић или неко њему сличан, ово је заиста катастрофа. Па молим вас лијепо, ако ја као човјек који је читаво вријеме рата (а успут и рођен и одрастао) био у Бањој Луци (за оне које не знају, de facto главни град РС) тврдим, а са сигурношћу могу да тврдим да моје мишљење дијели готово цијели српски народ, да укидање ентитета значи и крај БиХ какав је то пут будућности? Чланак је срамотан. Штета за Википедију.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 81.93.95.65 (разговордоприноси)

Какву намеру има цитат? Ко то зна? Могуће само онај који је то додао у чланак. Таквим стварима није место у Википедијиним чланцима, пошто представљају „поглед у кристалну куглу“, односно предвиђање будућности и/или анализу, чиме се Википедија не бави. С друге стране, пажљиво прочитај Википедија:Одрицање одговорности - Википедију може да уређује било ко у било ком тренутку (сем неких изузетака) и у сваком тренутку је могуће унети тачну и исправити погрешну информацију, али је исто тако могуће и унети је у сваком тренутку. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 07:09, 26. децембар 2006. (CET)

Уређење БиХ

Хтио бих скренути пажњу на непрецизну квалификацију Савјета министара БиХ као федералне владе. Наиме, у Уставу БиХ из 1995. године политичко уређење БиХ се једноставно не спомиње, тако да не можемо говорити о БиХ као федерацији или конфедерацији. Можда би се негдје требало споменути да овакав начин уређења до доношења дејтонског устава није био познат у правној науци, мада можда најближа дефиниција би била Унија двају ентитета (шта подразумијева појам ентитет у овом контексту још је увијек нејасно, већи ниво овлашћења од федералне јединице, мањи од конфедералне).

Још једна замјерка - не може се говорити о ентитетима као резултату етничког ћишћења, што је аутор посебно нагласио у случају РС. Ентитети су више израз жеље за самоочувањем сваког од појединачних народа у БиХ - у случају хрватског народа то су кантони или жупе унутар Федерације БиХ. СрђанР 16:59, 26. децембар 2006. (CET)

Не верујем да би овакве границе ентитета биле да није било етничког чишћења. --Поки |разговор| 17:28, 26. децембар 2006. (CET)

Две различите ствари су границе (територија) ентитета и разлог настајања ентитета. СрђанР 17:36, 26. децембар 2006. (CET)

Туризам?

Изгледа да су сви толико заузети политичким уређењем Босне и Херцеговине да су се неке ствари, као нпр. туризам заборавиле споменути. Сматрам да ова држава може пуно понудити туристима, па је и ред да се мало више напише о овој области. Animatorka 03:45, 29. децембар 2006. (CET)

Па, напиши шта сматраш потребним :) Ако не умеш баш да се сналазиш на Википедији, довољно је да овде испишеш шта сматраш релевантним за туризам у БиХ. Наравно, неопходно је да доставиш и референце уз текст. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:28, 29. децембар 2006. (CET)

демографија

Није тачан податак да према проценама ЦИА за 2000 годину у БиХ живи 52% бошнјака већ 48% важно је да се преправи јер су по проценама Бошнјаци релативна већина а не апсолутна. А број Срба је сманјен са 37.1% на 35.1% док је број Хрвата тачно преписан 14.3% као и остали 0.6%. Погледајте интернет страну ЦИА https://www.cia.gov/cia/publications/factbook/geos/bk.html Или се позовите на неки други извор.Претходни непотписани коментар је оставио непријављени корисник под ИП бројем 213.244.195.31. --Dzordzm 22:20, 24. јануар 2007. (CET)

Исправљено, хвала на конструктивној примедби --Dzordzm 22:20, 24. јануар 2007. (CET)

Скраћени назив

Један од скрећаних назива за Босну и Херцеговину је и Босна, поред тога што тај назив означава једну географску регију. Доста пута може да се чује да неко "иде за Босну" ако нпр. иде за Требиње или Томиславград. У свету реч Босна означава Босну и Херцеговину у готово 70% случајева када се колоквијално говори о БиХ. Скрећанице БиХ и БХ се ређе употребљавају од скраћенице Босна. --Поки |разговор| 22:20, 22. јул 2007. (CEST)

Да разјаснимо,по ко зна који пут.Ово је енциклопедија и овде се бавимо стварима које су званичне и правилне.Према томе Косово/Босна/Каспијско море/Македонија могу бити устаљени народни називи за Косово и Метохију/Босну и Херцеговину/Каспијско језеро/Републику Македонију,али и не морају,јер се на енциклопедији не бави стварима и називима који су устаљени у народу,већ оним што је правилно.

Мислио сам да је то врло јасно,али није згорег то поновити,дакле овде се прихватају само званичне скраћенице и званични називи. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 22:21, 22. јул 2007. (CEST)

Сад се мало правиш паметан. Недавно је негде било речи о речи Вашингтон. За презиме се каже Вошингтон, а Вашингтон за град, јер је тако устаљено у народу. Босна је устаљен назив за БиХ у више народа, па је тако то овде потребно поменути. Зашто се у чланку о Косову и Метохији спомиње да је скраћени назив Косово? --Поки |разговор| 22:26, 22. јул 2007. (CEST)

Да се направим још паметнији и ВићенцаАл Паћино да не говорим) је устаљено у народу,па чика Клајн сматра супротно.Не кажем да није устаљено,али није правилно/исправно.Само то и ништа више.(А то исто(опет) склањам из увода чланка о Косову и Метохији.) Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 22:44, 22. јул 2007. (CEST)

Склањај, заболе ме лакат. Само пази да ти не буде мука од силног паметовања. --Поки |разговор| 22:46, 22. јул 2007. (CEST)

СоОвај корисник воли да другим корисницима соли памет.

Јој,ма неће ваљда?!?Куку,баш ми је било зло пре неку ноћ,пола каде сам опеглао,па неће ваљда опет?Уф,к`врагу,тешко је бити дежурна паметница и солер памети. Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 23:25, 22. јул 2007. (CEST)

Lažne ili netačne činjenice

Ovo je verovatno članak sa najviše netačnih informacija u srpskoj vikipediji. Evo da krenem ispočetka: - Bosna i Hercegovina se ne sastoji iz dva entiteta, nego je srednji nivo vlasti podeljen na dva entiteta, dok je najviši nivo vlasti država (Izvor: Dejtonski Ustav BiH). - Link agencije za statistiku BiH ne radi tako da se ne može proveriti istinitost informacija vezanih za broj stanovnika. - Oko toga da li je bio građanski rat ili agresija još uvek se vode polemike. Sigurno da je bilo dosta elemenata građanskog rata, ali i elemenata agresije na međunarodno priznatu državu, članicu UN. - Nije tačno da su Bosnu u VII veku naselili Srbi, iz jednostavnog razloga što tada nije bilo nacionalnih identiteta kao danas. - Bosna nije bila druga srpska država nego je bila samostalna država koja je imala svog kralja, svoju crkvu (Bosansku crkvu, ne pravoslavnu), svoj novac, svoj grb(bosanski ljiljan)... - nemam vremena a ni potrebe da dalje nabrajam jer morate da shvatite da je Bosna imala svoju istoriju i nije bila srpska država kao što je navedeno u ovom članku. Mislim da teorije kao što su da svi srbi i bošnjaci su ustvari hrvati,ili svi hrvati i bošnjaci da su srbi ili srbi i hrvati da su bošnjaci ili ne znam već koje kombinacije postoje, definitivno nebrojeno puta raskrinkane i opovrgnute tako da je o njima besmisleno i raspravljati. Mi bi trebali više razgovarati o svemu što se dogodilo na ovim prostorima,a ne pisati svoje vlastite različite (ne)istine inače će nam i deca poznavati samo krv i ubijanje. Izinjavam se što je tekst na latinici, nemam vremena prebacivati tastaturu na ćirilicu.

  • Устав БиХ
  • Član I
  • 3. Sastav Bosna i Hercegovina se sastoji od dva entiteta: Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske.

Dakle koliko poznaješ ustav svoje zemlje, toliko poznaješ i njenu istoriju. 217.23.205.12 (разговор) 05:04, 8. септембар 2010. (CEST)

Одговор на тему изнад у вези чињеница

У Уставу Босне и Херцеговине се каже да ће се она састојати из два ентитета. Даље се мало касније говори да ентитети имају све оне надлежности које нису изричито пренесене на ниво власти БиХ. Ентитети се не спомињу као средњи ниво власти, то је одлика централистичке државе. Знамо да је расписивање референдума за независност Босне и Херцеговине од Југославије био неуставан и незаконит јер се Српски народ као конститутиван није сложио са тим. А сви знамо како су западне силе потрчале да признају БиХ. Срби и Хрвати при сеоби Словена су дошли на ове просторе, а у списима се спомиње да су Срби насељавали Босну, а Хрвати у неким деловима. Јасно се зна разлика да је Босна у почетку била у саставу једне српске државе, а касније су настале права Србија, Дукља, Рашка, Босна, Захумље, Травунија... Босански краљеви, односно Котроманићи су били српски краљеви што су истицали у повељама, као нпр. у њиховом самом почетку. Није у Босни била једина босанска црква. То је била јерес која је протерана из Србије заслугом Стефана Немање. у приморским крајевима била је католичка црква, а овамо православна црква. Грб династије Котроманића је грб једне српске владарске породице, наследника Немањића, и сваки Србин се треба поносити тим симболом, а то је друга ствар што је током рата симбол злоупотребљен. Данашњи Бошњаци су наравно исламизовани Срби и то је позната чињеница. Неки су мењали своја презимена на турски начин, а неки су задржавали српска, као нпр. код муслимана је присутно презиме Бранковић, питамо се одакле им то? Знамо сви одговор.

Саобраћај

По овој мапи виде се два главна правца: Тузла—Добој—Бањалука—Нови Град—Бихаћ—граница са Хрватском и Шамац (граница са Хрватском)—Добој—Сарајево—Мостар—граница са Хрватском. Унски правац је периферан овде. Такође се ту виде и прикључци на Србију. -- Bojan  Razgovor  05:10, 3. јун 2009. (CEST)

Ко је водио рат?

По распаду Југославије у њој је вођен рат између сва три најбројнија народа

Мислим да није исправно рећи да је рат вођен између народа. У Босни и Херцеговини је вођен грађански рат. У том рату су, поред војске Републике Српске, Хрватског Већа Одбране и Војске Федерације учествовали и:


1) Војска Републике Хрватске

2) Војска под командом Фикрета Абдића

3) НАТО пакт

4) многобројне паравојне формације


У свим зараћеним војскама је било припадника свих народа. Рећи да је рат водио народ не одговара истини.

Због тога предлажем да уместо горе наведене реченице буде написано:

По распаду СФР Југославије у њој је вођен грађански рат.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Antidiskriminator (разговордоприноси)

Да, али припадници другог народа у војсци једне зараћене стране су у занемарљивом броју борили, тако да није неисправно рећи да је рат био углавном између три зараћена народа, који су повремено сарађивали из нужде. -- Bojan  Razgovor  10:53, 20. децембар 2009. (CET)


Тачно је да се грађански рат може водити између припадника различитих друштвених група па и народа. Што се тиче рата у Босни и Херцеговини током деведесетих, чак и да су сви припадници свих зараћених страна били 100% припадници истог народа (што је практично немогуће) овај рат би опет био на првом месту грађански, а тек онда рат имеђу припадника три народа. Зашто бежати од оваквог одређивања овог рата када је то општеприхваћено?

Додатно: У тексту нигде није било написано углавном између три зараћена народа. Таква конструкција делује рогобатно и непрецизно. Поред тога, борбе између јединица под командом Фикрета Абдића (познтијег као Бабо) и јединица под командом Сарајевске Владе се не уклапају у ову дефиницију, јер обе зараћене стране углавном чине припадници истог народа.


Због свега горе наведеног и даље мислим да је много исправније рећи да је у питању грађански рат него рат између три народа и остајем при предлогу за измену текста. --Antidiskriminator (разговор) 18:41, 20. децембар 2009. (CET)

" Устанак се брзо проширио, па су се у њега укључило неколико балканских држава и велике силе, које су приморале Отоманско царство да препусте управљање Босном и Херцеговином Аустроугарској монархији на 30 година према одредбама Берлинског конгреса из 1878. године."

Ако је Османско царство препустило управљање Босном и Херцеговином Аустроугарској монархији, поднаслов под називом:

Аустроугарска окупација

можда нема никаквог покрића јер није у питању била окупација већ добровољна предаја дела територије другој држави.--Antidiskriminator (разговор) 10:53, 22. април 2010. (CEST)

Фризирање измена

Неко је јутрос са ИП адресе малко мењ`о чланак,па ћу појаснити неке додатне измене на њих,за случај да није скроз јасно.

  • Ако се говори о средини XIX века,боље је причати о католицима и православцима на тлу БиХ,него о Хрватима и Србима.Такође је читава формулација,помало,несрећно направљена.
  • Уколико је Сарајевски атентат био повод који је АУ спремно чекала,онда то треба оставити у чланку,само уз јаку и озбиљну референцу за то,никако без ње.Такођер,треба имати у виду да су се све (велике) силе одавно припремала за међусобно разрачунавање и да је пре Сарајевског атентата,у неколико наврата мало недостајало да тај рат отпочне,тако да је питање да ли је ова констатација уопште потребна на овом месту.Нажалос` или на срећу,тиква је `тела да пукне баш на Балкану,чиме је отпочео рат који су сви,осим Србије,једва чекали.
  • Довољно је рећи домаћих издајника,без детаљисања ко су они били.
  • Уколико је Устав СР БиХ прописивао двотрећинску већину за такву одлуку,треба навести извор за то тј. који то конкретан члан Устава наводи.
  • Ко је одговоран за Маркале је ствар коју треба обрадити у том чланку,овде је довољно рећи да се тамо нешто збило,што је искоришћено као повод ваздушне ударе.

Црни Бомбардер!!! Шумски Крст(†) 05:36, 9. јун 2011. (CEST)

Екавица

Овај чланак је започет екавицом, сад је скоро цео у ијекавици. То није по правилима Википедије на српском, колико је мени познато. Треба све пребацити у екавицу. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 01:31, 17. јул 2011. (CEST)

To je nesredjena klica, a drugo ljudi tamo pricaju ijekavicom. -- Bojan  Razgovor  01:35, 17. јул 2011. (CEST)

И? Ја се нешто не сећам да имамо неко правило да пишемо оним дијалектом који се говори у држави која је тема чланка. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 01:38, 17. јул 2011. (CEST)

Zar moramo da imamo? Moramo li sve izglasavati? Zar nema smisla sve sto se tice BiH i Crne Gore da bude na ikekavici? -- Bojan  Razgovor  01:43, 17. јул 2011. (CEST)

Да, морамо да имамо. И не видим зашто би то имало било каквог смисла. Сам зато што се у тим државама гвори ијекавица? Не знам, али ја ту не видим логику (плус не постоји ни једно правило, чак ни препорука на нашој њики у вези са тим, док правило о одржавању дијалекта на ком је почет чланак постоји и потпуно је јасно). Ја нећу ништа мењати, јер немам толико времена за губљење. Само напомињем, чланак би требало да буде у екавици, јер није само та клица била у екавици, него је екавица била присутна и две године касније, па и три године касније, па и пет година касније, а тад свакакоо није била несређена клица. Договор је да се користи наречје којим је чланак започет, и ако штитимо ијекавицу при неправилним изменама на екавицу, мислим да је поштено да се исто ради и са екавицом. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 01:57, 17. јул 2011. (CEST)

Oslonimo se na birokratiju kad ne mozemo na zdrav razum. Naravno da ima smisla. Clanke o podrucjima kojima se govori ijekavica ce najverovatnije najbolje napisati i prosirivati ijekavci i njih ce najvise interesovati. Isto vazi i za ekavicu. Da neko zapocne clanak Vojvodina na ijekavici, taj clanak ce postati ekavski, ne zato sto neko ne voli ijekavicu, vec zato sto je ili ne zna ili ne zna za pravilo ili je ne smatra je logicnom za te prostore. A zaista imamo vaznije stvari od gledanja da li je neko ijekavski clanak o ekavskom podrucju prosirio ispravnom ijekavicom, da nije nesto sarao. Takodje, engleska viki ima pravilo clanci o Americi - American English, o Engleskoj - British English. -- Bojan  Razgovor  02:13, 17. јул 2011. (CEST)

Нећемо уводити нова правила кад се коме како наврне. Јасно стоји да ако је чланак започет ијекавицом и није више клица, наставља се и завршава исто тако. Такође то важи и за латиницу и ћирилицу. Не будемо ли се држали ових правила завршићемо на српскохрватској Вики. Само још да напоменем да са овим Бојановим предлогом ја сам например онемогућен да доприносим о Босни и Херцеговини, Црној Гори делу Србије (Златиборски део), део Врања и недај боже шта још може произићи из ових могућих заврзлама.----László (talk) 03:22, 17. јул 2011. (CEST)

Nisi onemogucen. Samo bi sve sto napises trebalo da bude popravljeno na ijekavicu. -- Bojan  Razgovor  07:01, 17. јул 2011. (CEST)

Бојане, заиста мислим да ако мислиш да је то логично, треба да направиш предлог, и да се о томе дискутује. Такво правило не постоји и не може се примењивати сам зато што је теби логично. То је врло драстична промена у односу на постојеће правило, и мислим да би о томе прво требала заједница да се изјасни, па тек онда да се примењује. Ако поштујемо правило "ко први девојци" код ијекавице (ја сам сама не знам колико пута вратила измене тог типа на ијекавским чланцима), онда мислим да је поштено да се на исти начин штити и екавица. Овај чланак је започет екавицом, и писан је скоро шест година екавицом, да би се не знам у ком тренутку одједном одлучило да се пређе на ијекавицу, а да се нико о томе није обавестио. Мислим, или ћемо да поштујемо правла која сами донесемо или ако нећемо, онда шта ће нам правила? --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 12:04, 17. јул 2011. (CEST)

Sta ima da vas pokrecem glasanje da li je nesto blisko pameti ili ne. Ako nije da cujem argumente protiv, ne samo jer je tako negde zapisano i pritom je napravljen previd. -- Bojan  Razgovor  13:44, 17. јул 2011. (CEST)

Bokice, ajde duboko uzdahni, shvati da ovo ne ide ništa protiv tebe lično, sredi misli i napiši opet šta si hteo da kažeš, jer zaista ne razumem šta si hteo reći. Svi ovde radimo u interesu projekta, a ne jedni protiv drugih. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 14:05, 17. јул 2011. (CEST)

Iskreno, pravilo da se nesto ne prebacuje iz ijekavicu i ekavicu nikada nije izglasano, a zaboravljeno je. Naveo sam argumente zasto (ij)ekavici treba da odrazava geografiju. Nisam video nijedan razlog protiv, osim tako pise. -- Bojan  Razgovor  14:22, 17. јул 2011. (CEST)

Pa ako i nije izglasano, to je neko nepisano pravilo oko kog je verovatno pre više godina postignut koncenzus i uspešno se primenjuje godinama (nije ni prvo, ni poslednje, ni meni se npr. ne dopada pisanje SVIH mernih jedinica latinicom bez obzira na pism teksta, pa sam ipak prihvatila jer su drugi koji su mislili drugačije d mene, ipak bili u većini). Ne vidim zašto bismo ga sad menjali samo na osnovu mišljenja jednog korisnika, tj. tebe. Zato ti i kažem, predloži, da se zajednica izjasni, ne mora se glasati, ali ipak treba da vidiš šta drugi misle o toj ideji, a ne da je samoincijativno primenjuješ, bez obzira da li ona bila dobra ili ne. Ovde ipak radimo kao zajednica a ne kao slobodni strelci. Face-grin.svg--ЈагодаGaim.svg испеци па реци 14:40, 17. јул 2011. (CEST)

Niko ne kaze da nije dobra ili nema smisla -- Bojan  Razgovor  14:53, 17. јул 2011. (CEST)

Искрено, овај предлог по мени само може да донесе још више расправа, недоумица и свађа. Друго, не значи никако да неко ко је из неког краја боље познаје географију из тог краја него неки професионални географичар из било ког краја (ово је само пример). Треће, ијекавицу велика већина њих (бар ови сарадници који су до сада доприносили) користи неправилно и меша са варијантом која је блиска хрватском језику (користе хрватске изразе плус српску ијекавицу). Највише греше код коришћења -ј- и -љ- и убацивања слова -ј- после слова -и-, још има брља колико хоћеш. Мени лично за моје евентуалне доприносе не смета пошто ја обе варијанте могу користити, само бих морао више да пазим. Највећи проблем, по мојим схватањима, је да са увођењем овог предлога се такорећи забрањује писање неког текста у одређеним случајевима (ако не знам ијекавски или екавски не могу доприносит- или аутоматски неправилно доприносим, у некој од варијанти) и што је највећа опасност је да би имали два писма и минимално три равноправне варијанте српског језика за географију (Србија, Црна Гора и Босна и Херцеговина) а остало... па ми би већ закомпликовали.----László (talk) 15:15, 17. јул 2011. (CEST)

Niko tebi ne zabranjuje da pises kako znas i umes. Ali konacan clanak da ostane u ijekavici. -- Bojan  Razgovor  15:21, 17. јул 2011. (CEST)


Mislim da ovu raspravu treba preneti na Trg, pa videti šta zajednica misli o Bokicinm predlogu. Što se članka tiče, dok se zajednica ne izjasni o Bokicinom predlogu, treba poštovati staru politiku, tj. vratiti ga na ekavicu. Prekopiraću ovu raspravu na trg, da vidmo šta zajednica kaže o ovome. --ЈагодаGaim.svg испеци па реци 15:18, 17. јул 2011. (CEST)

Referenca br. 5

Radi se o mrtvom linku preko kojeg se nekad verovatno mogla preuzeti nekakva skripta. Valja poraditi na tome da se on zameni adekvatnom referencom.--Епаминонда (разговор) 03:45, 17. јул 2011. (CEST)

Независност

Може ли неко ставити у табелу тамо где пише НЕЗАВИСНОСТ: 5. април 1992. да напише НЕЗАВИСНОСТ: од ЈУГОСЛАВИЈЕ 05. април 1992. Био бих најлепше захвалан. И сам сам то пробао урадити, али ми није успело. --Marrex (разговор) 21:16, 12. јул 2012. (CEST)

Kuhinja

Molim vas da iz segmenta o kuhinji uklonite provokacije sa svinjetinom i alkoholom. ne, dobar dio muslimana ne jede svinjetinu, i da, alkohol se pije, ali to nema nikakve veze sa religijom. hvala unaprijed. a sto se ostalog tice, clanak je dobar, svidja mi se. 77.77.252.60 (разговор) 02:06, 19. јануар 2013. (CET)

Вероватно и сами знате да чланке пише ко хоће, па се свашта (али буквално свашта) може провући. Обрисао бих и ја да сам видео раније, али Ви сте проблем сами већ решили. --Lakisan97 (разговор) 03:45, 21. јануар 2013. (CET)


Povrsina

Mogli bi se ljudi dogoviriti kolika je povrsina, 52,280 ili 51.209,2 km2 -- Bojan  Razgovor  07:31, 21. јануар 2014. (CET)


Службени језик

Није ми познато да БиХ има било какав званични акт којим се прописује службени језик на државном нивоу. Ако неко има другачије информације, молим исте да ми их овде предоче! Унапријед, хвала! --CarRadovan (разговор) 02:48, 2. фебруар 2015. (CET)

Мислим да нема ниједан општи правни акт који уопштено регулише ту материју, али скоро сваким појединачним законом на нивоу БиХ се прописује употреба „три језика“, рецимо то се одреди у Закону о Суду БиХ, Закону о Тужилаштву БиХ, Закону о кривичном поступку и сл. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:51, 5. фебруар 2015. (CET) с. р.
То онда значи да ти закони регулишу језике у употреби (суда, тужилаштва...), али не и службени језик на нивоу БиХ. Осим тога, све док не стоји одредница за службени језик у Уставу БиХ - она практично нема званични језик (као нпр. САД).--CarRadovan (разговор) 23:23, 5. фебруар 2015. (CET)
Сагласан са Радовановим појашњењем! Мада се ту увијек отвара питање с обзиром да закони на нивоу БХ морају бити у сагласности са Уставом БХ како онда може бити у њима наведено српски, босански и хрватски ако то Устав БХ не прописије а нема ни специјални закон којим би се та материја уредила на нивоу БХ. ХМ Петљанија је то. Има ли барем каква одлука Уставног суда која пресуђује о усклађености ових законских рјешења о језику са Уставом? --Zlatno krilo (разговор) 02:18, 4. март 2015. (CET)
Не морају бити у сагласности. Довољно је да двојица Бошњака и три странца прегласају два Хрвата и два Србина (што често и раде) и измисле неки правни став. Уставни суд се понаша нормално, пристојно и мериторно одлучује о уставности аката само када немају везе са јачањем или слабљењем централног нивоа власти. --Жељко Тодоровић (разговор) 03:03, 4. март 2015. (CET) с. р.

Облик државе

Државно уређење БиХ је државно уређење sui generis. Једна од највећих децентрализација на свијету била је у свом "дејтонском" изворном облику и јако близу неке конструкције о конфедералном уређењу тј. савезу држава, данас сталним преносом надлежности је ближа федералном али не бих рекао савезна односно федерална држава. По надлежностима се разликује од тог облика. У сваком случају је сложена држава, ентитетски уређена а све остале формулације су на танком леду по мом мишљењу. --Zlatno krilo (разговор) 02:47, 4. март 2015. (CET)

Dopune

Obsuseru, vvtn. si dopune bazirao na info sa en.viki, al kad si već skrenuo pažnju na ovaj članak...u ove dopune koje si dodao u kutijicu/nezavisnost...tu je potpuno izostavljena *Hercegovina*...dakle, pominjanje/stvaranje Hercegovine, pad Hercegovine, Hercegovački ustanak itd itd...taj deo mora da se doda..--ANTI_PRO92 (разговор) 02:44, 9. јануар 2016. (CET)

Хахахахахха, од муке се морам насмијати. Тешко да ће се у овом чланку поменути и Босна, а камоли Херцеговина (осим у наслову и у пар наврата када је то неопходно тј. када ЦарРадован одлучи да је то неизбјежан помен). Шалим се. Како видиш у историји странице, он опет ради исти вандализам и враћа уносе, а ти покушај уређивати и пази да се не опечеш јер није уређивање баш свих чланака баш сасвим слободно! Уређујмо нешто овакво, абориџинско, боље је јер се овако изгледа само троши време; све ће бити овако док такви корисници не изумру и коначно препусте уређивање неком нормалном и научно освештеном...  Обсусер 19:56, 9. јануар 2016. (CET)
Idemo redom sad :) --ANTI_PRO92 (разговор) 00:51, 10. јануар 2016. (CET)

Kutijica i uvod

Šta je sporno na Obsuserovoj izmeni ovde?...ja sam svoju primedbu gore izneo...dakle dodati i *detalje hercegovačke istorije*, ako se već dodaje to u šablon...premda po meni nepotrebno...jer ima nekakav esencijalistički prizvuk u odnosu na historiografiku, kroz razl. epohe...kao da su one direktno uticale na sadašnju BiH, a ne stvari kao polit. mitovi, ideologija...etc, etc...al ako en.wiki kaže onda...--ANTI_PRO92 (разговор) 01:03, 10. јануар 2016. (CET)

Mhm..o tipu vladavine, dal je baš federacija...ovo je dosta složeno pitanje...u naučnoj literaturi su termini *federacija*, *konfederacija*, *protektora* u fluktuaciji...u zavisnosti o kom aspektu problema se govori..--ANTI_PRO92 (разговор) 01:06, 10. јануар 2016. (CET)
Trenutna izmena * сложена држава, ентитетски уређена* ne znači skoro ništa...ovo entitetski uređena ne govori ništa...u političkim naukama sve što ima neki vid organizacije i polit. subjekt je, je entitet...složena država je određenije, ali ne govori o ni jednom političko-teorijskom obliku o kome se ovde radi...složene su i federacija i konfederacija...--ANTI_PRO92 (разговор) 01:11, 10. јануар 2016. (CET)

ООхахха, па чекајте људи мало, хоћемо ли ми говорити о томе је ли федерална парламентарна итд. или написати шта каже The World Factbook, званични документ из БиХ неки други извор? Не може ово овако, нагађање... И да ми сад дође ЦарРадован и почне своју шупљу филозофију без иједне референце...  Обсусер 01:15, 10. јануар 2016. (CET)

КО ИМА РЕФЕРЕНЦУ, ВАЛИДНУ, ДА ЈЕ БИХ РЕЗЕРВАТ ПО УРЕЂЕЊУ ИЛИ КОМУНИСТИЧКА ТОТАЛИТАРНА ЗЕМЉА НЕКА ТО СЛОБОДНО УПИШЕ. РЕЧ МИ НИЧИЈА НЕ ЗНАЧИ НИШТА, ВЕЋ РЕФЕРЕНЦА (не референца са Блица.рс или Аваза из БиХ) већ из књиге неког професора итд.  Обсусер 01:18, 10. јануар 2016. (CET)

Обратите пажњу да облик владавине (зависан о начину избора шефа државе) није исти што и облик државног уређења (однос централних и нецентралних органа). --Жељко Тодоровић (разговор) 14:29, 10. јануар 2016. (CET) с. р.

Upravu je Željko...ja sam prevideo..*Oblik vladavine* je republika ili monarhija...tj. republika u ovom slučaju...kad sam govrio gore o ustrojstvu imao sam dosta referenci/stručne literature, al neću u sad to da ulazim..stvar je rešena...to može da se ispiše sve lepo u posebnom odeljku članka *politikološko određenje* ili *ustrojstvo*..itd...al otom potom..dakle ovaj deo je rešen..--ANTI_PRO92 (разговор) 18:49, 10. јануар 2016. (CET)

Službeni jezik

Nemam nikakve primedbe ne Obsuserovu izmenu o *službenim jezicima*...premda zvanično nema službeni jezik, korisno je znati koje je *de facto* stanje...dakle neki se *jezik* mora govoriti (čak i da je država gluvonemih xD) (uz naravno napomene jezike *regionalnih preferencija*, dakle entiteta...--ANTI_PRO92 (разговор) 18:55, 10. јануар 2016. (CET)

Delovi kutijice

Što se tiče ostalih delova kutijice kod Obsusera, tu načelno nemam ništa protiv...osim da se odluči...ili da se uz ove *važne datume u istoriji* dodaju i oni (nazovi) *hercegovački* (gore sam napisao šta fali), ili da se uopšte to ne pomije (gore sam izeno argumente zašto) i da se samo ubace glavni momenti iz neposredne političke istorije koje su kumovali stvaranju sadašnje *Dejtonske BiH*...dakle raspon 30 god zadnjih...ostalo sve za BDP, i ostale delove kutijice *is just fine* ;) --ANTI_PRO92 (разговор) 19:59, 10. јануар 2016. (CET)

Назив

Вишечлани назив „Босна и Херцеговина“ потиче од назива двије истоимене географске области: Босне и Херцеговине. Шта значи „двије истоимене географске области“.--Drazetad (разговор) 19:02, 10. јануар 2016. (CET)

Znači da naziv države (svanični) *Bosna i Hercegovina* dolazi od dva (istoimena nazovu) geografska pojma *Bosna*; *Herecegovima*...veišečlan naziv upućuje i na jednakost dva naziva u imenu države...neretko se za vreme austrougarske okupacije govorilo u množini *Bosnien und Herzegowina sind*..a ne (ist) kako se danas govori jer se misli na državu u jednini...--ANTI_PRO92 (разговор) 19:14, 10. јануар 2016. (CET)
Није ми јасно да су Босна и Хереговина називи двије истоимене географке области. Истоимени би били да су Босна и Босна, али кад сматраш да је то исправно нека буде, а што мени мора све бити јасно. Зашто не испустиш реч истоимене и оставиш „назива двије области“.--Drazetad (разговор) 19:42, 10. јануар 2016. (CET)
Misli se da naziv države *Bosna i Hercegovina* u sebi sadrži (potiče od) dve istoimene geog. oblasti Bosne; i Hercegovine...ovo istoimene znači da je naziv države istoimen sa nazivima 2 geografske regije Bosna (deo drž naziva) = Bosna (oblast); Herecegovina (deo drž naziva) = Hercegovina (regija)...u bukvalnom smislu, jedino što nije istoimeno je ovo i jer nema ekvivalent u geografskom smislu (bar tog naziva...u pravom smilsu ovo je I je Livno i Duvno)...to se misli kad se kaže *istoimeni* --ANTI_PRO92 (разговор) 20:04, 10. јануар 2016. (CET)
Колико се сећам, ја нисам уопште написао икада „Босна и Херцеговина потиче од назива двије истоимене географске области: Босне и Херцеговине.” Ово преформулишите једноставно у „Име Босна и Херцеговина потиче од назива двију географских области (област Босна и област Херцеговина), чија су имена истовијетно преузета тј. употребљена у имену државе и повезана везником и.”.
Међутим, није ово проблем. Зашто не вратите моју измену? Шта сам унио што не треба? Погледајте моје образложење за небулозе за које ме оптужио ЦарРадован и молим вас све да не уређујете сада чланак него да га вратите на моју измену јер је ту исправљено све на ијекавицу и дорађено естетски и граматички. У тој верзији исправљајте ове политичке ствари које ме баш и не интересују.

И да, какав је то најбољи уредник 2015. године који поништи измену и не сме да се укључи ити у једну расправу? Играмо се као деца ко ће кога положајем, а не смемо стати једни испред других ни преко екрана, словима, и борити се аргументима а не писањем неоснованих небулоза и критика на туђи рачун из разлога који укључују мржњу, национализам и да не помињем да не бих био блокиран шта све не још!? И поред тога он исказује своју културу и српско достојанство (изјашњава се као Србин колико знам) тако што уклони мој коментар јер га као не интересује моје образложење; његово враћање и критике су значи неупитно исправне и не захтевају образложење, а моје образложење на које трошим 15 минута живота није вредно ничега, иако је уз све то вештачки изазвано и непотребно јер је моја измена била и више него коректна!?

Али боље се правити будала као што сви раде и чувати своје д, него се изборити за нешто што ће Википедију учинити бољом...   Обсусер 22:19, 10. јануар 2016. (CET)

Ma ovo za naziv je Dražeta onako primetio pa pita...izmena je više nego korektna...sad ću da je vratim, a onda ću uneti ove primedbe gore itd...--ANTI_PRO92 (разговор) 23:30, 10. јануар 2016. (CET)
Па и нека је питао, не видим ништа лоше у томе да сви све коментаришемо. Али не можемо се правити будале и враћати јер нам се може, а да и не прочитамо унос. ЦарРадован је мислио да сам ја исправио на екавицу, толико о ажурности и томе да ли је уопште прочитао и видио шта сам урадио.  Обсусер 23:35, 10. јануар 2016. (CET)

И ако се може преправити нешто на што је указао ЦарРадован, а и што сам ја приметио и што јесте погрешно (а треба решити све нетачно написано, како год):

  1. створен засебан Дистрикт Брчко → створен Дистрикт Брчко
  2. потјече, протјече, вријемена (вријемена нисам написао, а ако јесам то је грешка, а не вандализам), утјецај → потиче, протиче, времена, утицај
  3. дуж највећих босанских ријека → дуж највећих босанскохерцеговачких ријека
  4. Босанска кухиња → Босанскохерцеговачка кухиња
  5. Типични састојци јела босанске кухиње → Типични састојци јела босанскохерцеговачке кухиње
  6. Босанска храна → Босанскохерцеговачка храна
  7. по многим босанско-херцеговачким градовима → по многим босанскохерцеговачким градовима
  8. тако да босанској урбаној архитектури дају → тако да босанскохерцеговачкој урбаној архитектури дају
  9. Тако босанске католичке цркве у готово → Тако босанскохерцеговачке католичке цркве у готово
  10. Босанске хришћанске заједнице су такође доживјеле → Босанскохерцеговачке хришћанске заједнице су такође доживјеле
  11. се састоји од две географске и историјске цјелине: већег → се састоји од двије географске и историјске цјелине: већег
  12. хрватске кнежевине су подијелиле Босну у 9. и 10. вијек → хрватске кнежевине су подијелиле Босну у 9. и 10. вијеку
  13. Међународна заједница је неочекивано брзо успјела → међународна заједница је неочекивано брзо успјела
  14. из шољица), уз све мање присутан рахатлук → из шољица), уз све мање присутан рахатлук (срп. „ратлук”)

Ово нису вандализми, као што се види (а поготово са моје стране јер је све било у чланку, осим неких граматичких грешака: потјече, вијек, Међународна, рахатлук, што није вандализам).  Обсусер 02:12, 11. јануар 2016. (CET)

Државно уређење

Где ископасте податак да је БиХ по државном уређењу република? Садашња БиХ је уређена по америчком моделу и званично је једноставно држава (баш као и Држава Израел, Сједињене Америчке Државе). Престаните са произвољним закључцима иначе ћу заиста почети да сумњам у валидност свих ових измена. БиХ је федерална парламентарна држава --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:33, 11. јануар 2016. (CET)

Није ријеч о облику државног уређења него о облику владавине. И САД и Израел су републике. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:40, 11. јануар 2016. (CET) с. р.
Па да ли БиХ функционише као република што се облика владавине тиче? И Федерација је облик републичког уређења и много прецизнија дефиниција у овом случају --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:44, 11. јануар 2016. (CET)
Не. И за мене као лаика је исто рећи облик владавине, политике, уређења једне државе. Међутим, право то јасно разликује. Постоје четири основне класификације државе: по владавини (монархија, република), по државном уређењу (унитарна, сложена), по политичком уређењу (аутократија, демократија) и облику власти (јединство, подјела власти). Тако да је БиХ по владавини република, по државном уређењу сложена, по политичком је демократија и држава са подјелом власти. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:52, 11. јануар 2016. (CET) с. р.
Upravu je Željko (osim sa ovom ogradom da je demokratija..jer to nije definitivno (potpuno..iliti *jedina igra koja se igra* zbog Visokog predstavnika..koji ima velike moći, a nije biran u parlamentu niti je tamo odgovoran...al to nije predmet ovde)...

Nikola, ovde se radi o klasifikaciji, da li je neka država republika ili monarhija (oblik vladavine)...u Ustavu BiH, ne piše eksplicitno da je ona republika, ali je to očigledno jer se dobija negacijom monarhije :) (dakle nema monarha na čelu)...samo to je *oblik vladavine* (to je ta podela...da li je država federativna ili unitarna, ne potpada pod ovu kategoriju)..--ANTI_PRO92 (разговор) 03:17, 12. јануар 2016. (CET)

Није битно је ли НиколаБ, Жељко, ИванВА или Обсусер у праву. ПРЕСТАНИТЕ МОЛИМ ВАС СА ЛИЧНИМ ИНТЕРПРЕТАЦИЈАМА. На веома поузданом веб-сајту www.cia.gov ког на енглеској Википедији константно користе за све стоји federal democratic republic — федерална демократска република. Ту само недостаје парламентарна и у инфокутију бисмо требали да ставимо федерална парламентарна демократска република.

Ако ћемо већ разлагати и даље, у праву је Жељко.

  1. Према првој подели — облик владавине — БиХ је република и то уставна, парламентарна па и председничка република.
  2. Према другој подели — облик државног уређења — БиХ је федерација (сложена држава).
  3. Према трећој подели — облик политичког уређења — БиХ је демократија и то представничка / посредна/индиректна демократија.
  4. Према четвртој подели — облик државне власти — БиХ је подељена држава (у смислу власти).

Дакле, следи да је БиХ парламентарна уставна церемонијално-председничка, федерална, индиректна демократска и с подељеном влашћу република.

И шта је био проблем све време када је ово и писало првобитно у инфокутији (федерална парламентарна република је писало, а ја бих додао још и демократска и уставна како би сам дефиниција онога што би ту требало да се тражи — Облик државе — била поптуна)? Променио сам то и у шаблону...  Обсусер 04:34, 12. јануар 2016. (CET)

Obsuseru...uopšte se ovde ne dovodi u pitanje te reference..nego u kutijici jasno piše Oblik vladavine...to je jednoznačna klasifikacija prema kojoj se države određuju da li su monarhije ili republike...SAMO TO!..da ti dam primer: Na kolikvijumu na mom faksu (Fakultet polit. nauka) kad je bio iz predmeta *Politički sistem Srbije*, postojalo je pitanje: Šta je SFRJ bila u odnosu na oblik vladavine?...Svako ko je napisao *federacija* ili *federalna republika* je odgovorio netačno i dobio + sprdnju od asistenta...oblik vladavine je samo *monarhija ili republika*...sve ostale klasifikacije su druge kategorije sa razl. nazivom (Željko je naveo)...Staviti da je *oblik vladavine* federalna parlamentarna republika, je NETAČNO, (naučna) neistina itd...u ove ostale aspekte neću sad u ovom odgovoru da ulazim...tj. određenje BiH po ostalim polovima političkog...i ne vidim zašto si menjao kutijicu i šta piše u njoj..nije ništa netačno pisalo...(ovo sad: *Oblik države* je diskutabilan pojam, vvtn. netačan..jer se ne koristi u relevantnoj naučnoj literaturu (proveriću kasnije u knjigama)...--ANTI_PRO92 (разговор) 13:18, 12. јануар 2016. (CET)

Босна и Херцеговина јесте формално демократска држава. Високи представник је раније наметао одређене акте по сили међународне заједнице, а не јер негдје пише да то смије радити. Нема он овлашћења да мијења уставе, законе итд. Иначе би то радио и дан данас, али међ. заједница је данас нешто друго. И остали странци у појединим институцијама су на „привременој“ основи, нису вјечно уграђени у уставни поредак. --Жељко Тодоровић (разговор) 12:39, 12. јануар 2016. (CET) с. р.

Ovo je već diskusija koja nije vezana za kutijicu nego za deo *Politika* itd...odg. ti kasnije...ovo već zahteva ozbiljnu raspravu, jer jeste stvarno tema za raspravljanje i u stručnim krugovima se vode oko ovoga ozbiljne rasprave...moraćemo ovome da priđemo krajnje ozbiljno sa ozbiljnim refkama (ovo cia.org. itd. nije nikakva ozbiljna politikološa (ili svaka druga -ustavno pravna, političko-sociološka) analiza...--ANTI_PRO92 (разговор) 13:18, 12. јануар 2016. (CET)

Ти иване имаш једну интересанту особину (која је, узгред буди речено, јако цењена на факултетима) да извлачиш закључке по властитом нахођењу, а све праћено вокабуларом за чији садржај, у то сам убеђен, ни сам ниси сигуран шта значи. Ево ја бих јако волео да попричам са тим асистентом, а твоја подела према облику владавине на монархије и републике садржајна је колико и подела климе у климатологији на топлу и хладну (ако ме разумеш). Из званичног имена земље (или политичког ентитета) јасно је ком облику владавине припада, у преводу нема потребе да се понавља једна те иста ствар и у кутијици. Постоји више облика и монархија и републичког система владавине. А могли бисмо и да код климе БиХ напишемо да је зими хладно, а лети топло и дивотица. СФРЈ је била федерална република са јасно израженим аутократским моделом владавине (наравно у ери Јосипа Броза Тита). Да ли Босна и Херцеговина, Иран и Француска практикују идентичан облик владавине? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:07, 12. јануар 2016. (CET)

Ne vidim šta sam ja ovde izvlačio po sopstvenom nahođenju?...u geografske analogije ne želim da se upuštam jer mi nisu bliske (a i reč je prirodnim naukama tako da su ta poređenja (društvenih i prirodnih nauka) uvek klimava (iz same biti predmeta koji se izučava...a to je baš u ovom slučaju evidentno)...dakle tu klasifikaciju niti sam ja izumeo..to je standardna klasifikacija kad se počne sa opisivanjem neke države...dakle...(sad kao neki stručnjak) imam neku državu ispred sebe..i krećem da je opišem/tipologizujem...prvo što radim jeste gledam koji je oblik vladavine (to je ono što je najočitije)...dakle radi se o FORMI u koju je (politička) vlast upakovana...dakle potpuno si u pravu da sa aspekta vlasti Ujedinjeno Kraljevstvo (parlamentarna monarhija) i Saudijska Arabija (aposlutistička monarhija) sa aspekta vlasti su (a dalje i poslednično na vlast..odnosa moći) potuno dve različite države (jedna bi se okarakterisala kao (prvorazredna) liberalna demokratija, druga kao klasična diktatura, autoritarni režim (kako hoćeš))..ali ono što je njima dvema oboje ZAJEDNIČKO, jeste da im je šef države MONARH - Kralj, kraljica, princ, šejik, dakle obe su MONARHIJE...dakle oblik vladavine im je isti (po drugim polovima klasifikacije one se načisto razlikuju)...a poređenje sa prirodnim naukama je ovde baš pogrešno, jer je ova klasifikacija o *oblicima* vladavine proizašla iz ljudske istorije (ljudska istorija (i njena bit) nije predmet prirodnih nauka...metoda sa kojom nisu srodne..možda samo negde terminološki)...dakle u (ranija vremena, a u npr. S. Arabiji i sad) je monarh bio na čelu države jer je na to mesto bio izabran od Boga (bogom dan da vlast)..to je bila njegova legitimacija (legitimaciona podloga)...ona je povezana sa teorijom suvereniteta...ko je *SUVEREN* u jednoj državi...Monarh ili *narod*...kad su prve republike počinjale da se pojavljuju (goovorim o novijoj polit. istoriji, a naravno prvi primeri su u antičkoj -Rim npr.), izvor suvereniteta u njima je bio *narod* tj. oni koji su imali pravo glasa (biračko pravo...obično *beli muškarci* iz određenog socijalnog sloja/društvene klase)...i dan danas je u Velikoj Britaniji izvor suvereniteta kod Kraljice (u teoriji)...ona je SUVEREN...ali u dugom periodu ustavnih borbi za ograničavanje njegove/njene suverene vlasti, stvorena je parlamentarna monarhija (ona je podelila vlast sa parlamentom...imaš to i ceremonijalno kad se čita kraljičin govor u gornjem domu parlamenta, kad kraljičin izaslanik poziva donji dom da se prirduži, a oni mu ispred nosa zatvaraju vrata...nezavisnost parlamenta...skiptar u parlamentu koji se nosi je izvor suvereniteta, i pokazatelj sa kim je suverenitet podeljen (na 59:45)) (slično je bilo i u Kraljevini Srbiji - pogledaj periodizaciju novonekovne srpske države kod Slobodana Jovanovića...Karađorđeva ustanička Srbija, i Srbija po Ustavu iz 1888. su bile dve različite države po *obliku vlasti* - prva je bila aposulutna (koncentrisana) monarhija, druga ustavna, parlamnetarna monarhija...ali po obliku vladavine obe su bile Monarhije/ Kraljevina....o toj klasifikaciji ovde je reč...to da li je monarhija parlamentarna ili ne...da li u republici postoji *stvarni* suverenitet naroda (kao u teoriji)..to je pitanje *oblika vlasti*, klasifikacije vladavine (liberalne demokratije, kompetititvni (izborni) autoritarni režimi/ (to je npr. Miloševićeva Srbija), autoritarni režimi, totalitarne diktature (S. Koreja...totalitarizam je poseban, krajnji oblik autoritarnog režima...neki ga klasifikuju kao posebnu kategoriju)..a ne oblika vladavine...--ANTI_PRO92 (разговор) 16:19, 12. јануар 2016. (CET)

И долазимо до кључног питања. На основу чега ће просечан читалац да, након што види да су и Саудијска Арабија и Уједињено Краљевство монархије, закључи које су разлике у политичком систему између две земље. Зато се лепо у кутију напише Облик владавине: уставна монархија или апсолутистичка монархија, или у овом случају Облик владавине: федерација (односно федерална република). Али што да идемо једноставно кад може компликовано --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:04, 12. јануар 2016. (CET)

Pa prvo, iz kutije i ne može toliko da se iščita...za to ima dole članak, pa može da čita do mile volje...možemo mi sve to što si napisao da ubacimo u kutiju (to nije problem)...ali to nije *oblik vladavine*...to NIJE TA KATEGORIJA...oblik vladavine je (monarhija ili republika..samo to)...ako hoćemo da upišemo sve to u kutiju, moramo da ubacimo neki novi termin, kriterijum, na osnovu koga bismo to napisali...ili da ubacimo više kriterijuma: olbik valdavine, oblik vlasti, državno uređenje (ovo su 3 kategorije)...u celoj ovoj diskusiji se radi samo o tačnosti, ne o svrsishodnosti informacije u kutiji...moja primedba je išla na tačnost...to što to čitaocu nije preterano svrsishodno (sa tog aspekta koji ti navodiš) to je ok...samo onda moramo da nađemo drugi predložak da bi sve to naveli što govoriš a ne ovo do sad (jer onda to nije tačno, nije istinita info)...--ANTI_PRO92 (разговор) 18:21, 12. јануар 2016. (CET)
Најједноставије решење је ставити у инфокутију много ширу одредницу (облик државе) и проблем је аутоматски решен. И ако наведемо само република, у реду је. И ако наведемо само федерација, опет смо нешто рекли. Ако наведемо демократија, опет је у реду.
И на енглеској Вики ту стоји влада, а линк води на Политика БиХ; дакле — није реч о правном термину никако већ уопштено: који је систем / који су ситеми у држави заступљени. Што се више наведе (али, ово је ипак превише: парламентарна уставна церемонијално-председничка, федерална, индиректна демократска и с подељеном влашћу република), то боље.
Мислим да је сада ОК зато што није ово једини чланак где су уношени облици државног уређења, облици политичког уређења и облици државне власти у параметар који је погрешно назван — тип (облик) владавине, а лево од тога је писало облик владавине, што је ограничавало унос само на република, монархија и сл.  Обсусер 19:05, 12. јануар 2016. (CET)

Посљедње измене

Taj popis je vrlo sumnjiv, mnogo tu ima nejasnoća, a potvrđeno je da 200.000 ljudi uopšte ne živi u BIH. A pogledajte broj ateista, to je statistiška greška, nemoguće da ih je toliko malo. Ali čak i po ovim rezultatima se vidi da nikakvih masovnih zločina nad Bošnjacima nije bilo, njih ima procentualno više nego na popisu 1991. A gde su Srbi u Sarajevu? Sa 100 hiljada spalo ih je na ispod 10 hiljada i ako to nije etničko čišćenje ja ne znam šta jeste. Glavni grad jedne zemlje je ubio i proterao autohtoni srpski narod koji je vekovima tu živeo, sramota.--Soundwaweserb (разговор) 15:59, 2. јул 2016. (CEST)
Неко други се брине о попису, не ја, и то ме не интересује (знају и птице на грани да је све како не треба). Интересује ме последњи реверт, 2+2 је и даље 4, на српској Вики мора да буде тако.  Обсусер 16:05, 2. јул 2016. (CEST)
Tebe možda ne interesuje, međutim ima kog interesuje. Ali kako objasniti to „multietničko Sarajevo”? Svaki dan slušamo to, ali je izgleda velika iluzija.--Soundwaweserb (разговор) 16:09, 2. јул 2016. (CEST)

Зашто је враћена посљедња измена?

Ево шта сам урадио:

  1. исправио ситне правописне грешке
  2. што се тиче вјера не може никако „православна” и „атеисти” једно до другог јер су ово друго припадници а прво припадност
  3. веома је битно иначе при пописима нагласити да је реч о изјашњавању (и то ако се не тргује бројевима; а пошто се сада нагађају је ли 2+2=3 или је 2+2=5 попис је чиста глупост) становништва по етничкој — у тим званично објављеним резултатима пише „етничкој/националној”, баш овако, обоје, тако да је опомена за вандализам на мојој СЗР (Корисник:CarRadovan) такође само осиљеност али нема везе — припадности и да то није стварна етничка структура јер се она може одредити једино тестирањем гена (хаплогрупа итд.).  Обсусер 16:05, 2. јул 2016. (CEST)


'ало „правописац”:

  • ни измена и вјера не иде у истој реченици по Правопису па ето код тебе се нађе...
  • „православна” и „атеисти” су конструкције неписменог пописа на који си се позвао;
  • „етничко” није исто што и „национално”, а та је измјена чист вандализам;
  • а о генима и етничкој припадности си ме баш насмијао...
  • све у свему, добро знаш да ово нису једине примједбе на које си упозорен у скорије вријеме. Надам се да ћеш се суздржати од сличних измјена. Радован 16:06, 2. јул 2016. (CEST)

Šta je ustvari spor između vas ovde koji ste uređivalo ovo?? A kamoli da se blokira za ovakve benigne stvari...--ANTI_PRO92 (разговор) 19:09, 2. јул 2016. (CEST)

Obsuser je upravu za *etničko/nacionalno*...Referenca je tu posve jasna i ona je jedina relevantna. Ako naučno postoji rezlika između etničkog i nacionalnog, a postoji, neka se to onda navede u napomeni (tj. da se sporni Popis na ovu razliku nije obazirao, jer je *kod nas* (za razliku od Nemaca i Francuza čija je nacija formirana na lingvističkoj bazi) etničko *de facto* nacionalno (jer je nacija formirana na bazi etničkog identiteta: https://www.academia.edu/5557777/ETNOPOLITIKA_I_GRA%C4%90ANSTVO )..npr ova refka...i da se onda doda relevantna stručna referenca)...Nije ovaj projekat *zravorazumska* sprdačina pa da se na bazi toga donose odluke šta ide u članak a šta ne....samo reference važe, ništa drugo! --ANTI_PRO92 (разговор) 19:20, 2. јул 2016. (CEST)

A u svetlu cele ove priče i *igranja enciklopedije*, Obsuser je nepravedno blokiran --ANTI_PRO92 (разговор) 19:20, 2. јул 2016. (CEST)

Када ћете схватити да званичне статистичке податке могу да објављују једино званичне институције. А статистичка комисија БиХ то свакако јесте (као и свака друга). Да ли се некоме свиђају или не резултати тих пописа ствар је личног виђења ствари. Ја први не мислим да је методологија која је кориштена приликом пописа била исправна (и сам сам радио на њему и уверио се у то), исто тако мисле и власти РС-а, међутим на Википедији се не смеју као званични користити подаци локалних странака које везе с тим немају. Свакако треба написати да један део земље не признаје резултате тог пописа и да је сама мртодологија пописа била лоша. Последње измене су биле валидне. ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:12, 2. јул 2016. (CEST)