Razgovor s korisnikom:Serb1914

Pozdrav, Serb1914. Dobro došli na Vikipediju na srpskom jeziku!
Zdravo, Serb1914. Hvala na učešću u projektu. Nadamo se da ćete uživati u saradnji i da će vam boravak s nama biti prijatan.
Vikipedija na srpskom jeziku je slobodna enciklopedija koja je nastala 2003. godine. Od tada smo uspostavili različita pravila u našoj zajednici. Molimo vas da odvojite malo vremena i pročitate sledeće teme, pre nego što počnete da uređujete Vikipediju.
	Pet stubova Vikipedije Šta je Vikipedija?		Pomoć Opšti priručnik za uređivanje Vikipedije
	Uputstva Brzo naučite da pravite izmene, korak po korak		Pesak Za uvežbavanje rada na Vikipediji
	Osnovni kurs Traži personalizovanu pomoć pri prvim pokušajima		Naučite kako se uređuje stranica Vodič za uređivanje stranica
	Stvari koje ne bi trebalo da radite Sažetak najučestalijih grešaka koje treba izbegavati		Najčešće postavljana pitanja Pitanja koja mnogi postavljaju
	Pravila Vikipedije Pravila i smernice koje je usvojila zajednica		Trg Mesto gde možete pitati druge vikipedijance
Dugme za automatski potpis Molimo vas da se potpisujete na stranicama za razgovor pomoću četiri tilde (~~~~) ili klikom na dugme koje se nalazi iznad prozora za pravljenje izmena — to daje vaše ime, trenutno vreme i datum. Takođe, molimo vas da se ne potpisujete u člancima. Za slanje slika na Vikipediju, molimo vas da pročitate: Pravila o korišćenju slika Autorsko pravo Nalepnice za autorsko pravo nad slikama Pre nego što počnete s uređivanjem članaka, molimo vas da pročitate važne napomene o pisanju srpskim jezikom na Vikipediji. Članci na Vikipediji na srpskom jeziku mogu se potpuno ravnopravno uređivati ćirilicom i latinicom, ekavicom i ijekavicom, ali nije dozvoljeno mešanje pisama niti narečja u istom članku. Izmene latinicom u ćiriličkom tekstu (i obrnuto) i izmene „osisanom“ latinicom, odnosno ASCII-jem, biće uklonjene bez odlaganja. Don't speak Serbian? Sr-0? — talk to us via our Village Pump in English.

Nadamo se da ćete uživati sa nama doprinoseći Vikipediji i da ćete postati njen stalan saradnik. Ukoliko imate bilo kakva pitanja, slobodno se obratite meni ili drugim urednicima na nekoj od stranica na Trgu ili nam pošaljite poruku na IRC kanalu. Još jednom, dobro došli na Vikipediju, projekat slobodne enciklopedije. Srećan rad!--SmirnofLeary (razgovor) 23:52, 29. maj 2010. (CEST)

VP:PNT

Blokiran si na sedam dana zbog kršenja par tačaka ove politike. -- Bojan  Razgovor  13:25, 30. maj 2010. (CEST)

Nulte izmjene

Molim te, prestani da praviš prazne izmjene na svojoj stranici, samo da bi povisio broj istih. To dovodi do nepotrebne aktivnosti na serverima i lažiranja tvog doprinosa. --Miroslav Ćika (razgovor) 04:41, 4. oktobar 2010. (CEST)

Pravopisne greške

Često u člancima koje uređuješ praviš pravopisne greške, posebno kada se radi o pisanju godine i zapetama. Poslije pisanja godine obavezno se stavlja tačka, ukoliko ne dolazi drugi interpunkcijski znak. Kada napišemo 1 to se čita kao jedan, ali ako napišemo 1. to se čita kao prvi. Tako je isto i s godinama. Što se tiče pisanja zapete, treba znati da se između zapete i neposredno dolazeće riječi obavezno nalazi bjelina tj. prazan prostor. --Željko Todorović (razgovor) 13:48, 26. oktobar 2010. (CEST) s. r.

Znam jer vecinu clanaka prevodim sa Google-a.Hvla ti puno na napomenama!--Serb1914 (razgovor) 19:43, 26. oktobar 2010. (CEST)

Prezent

E, zdravo! Baš lepo što pišeš o politici Italije. Mislim da su za Vikipediju najznačajniji članci o temama o kojima se inače teško može naći materijal na srpskom jeziku. Voleo bih doduše da iznesem jednu stilsku primedbu. Primetio sam da ponegde u člancima koristiš sadašnje vreme. na primer: „..Severna liga, radikalizuje svoj položaj, predlaže otcepljenje severne Italije i saziva..“.

Prezent nije u skladu sa enciklopedijskim stilom pisanja. Ovo su događaji koji su se desili u prošlosti, i zato treba „..Severna liga je radikalizovala svoj položaj, predložila otcepljenje severne Italije i sazvala..“.

Ako ti nije teško, bilo bi sjajno da se držiš prošlog vremena za događaje u prošlosti, tj. da izbegavaš taj pripovedački prezent :)

Eh, da.. videh gore da si napisao kako članke uglavnom prevodiš sa gugla. Možeš li da mi objasniš šta to tačno znači? -- Обрадовић Горан (разговор) 02:34, 12. decembar 2010. (CET)

Nije naveden izvor za Slika:Manifestacija-demokratelevice.jpg

Nije naveden izvor slike

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:Manifestacija-demokratelevice.jpg. Međutim, na strani sa opisom slike trenutno nije navedeno ko je autor sadržaja, pa je status autorskog prava nejasan. Ako ti nisi tvorac datoteke, treba da navedeš obrazloženje zašto imamo pravo da je koristimo na Vikipediji. Takođe je potrebno da navedeš odakle si je dobavio (dobavila), tj. u većini slučajeva vezu ka sajtu sa kojeg je preuzeta, kao i uslove za korišćenje sadržaja sa te strane.

Ako tvoja datoteka takođe nema ni oznaku za autorsko pravo, i to treba dodati. Podaci o autorskom pravu nad slikama se označavaju korišćenjem šablona za autorsko pravo. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na ovoj strani pronađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranu sa opisom slike, ovako: {{Име шаблона}}.

Ako si poslao (poslala) i druge datoteke, razmisli o tome da proveriš da li si i na njima naveo (navela) izvor i odgovarajuću licencu. Spisak datoteka koje si poslao (poslala) možeš da pogledaš ovde. Ako imaš bilo kakvih pitanja, molim te da ih postaviš na strani namenjenoj za to.

Napomena: Ovo obaveštenje je informativne prirode i možeš da ga obrišeš sa svoje stranice za razgovor, nakon što ga pročitaš i razjasniš status autorskih prava slike. Slike bez izvora i odgovarajuće licence mogu biti obrisane nedelju dana nakon slanja, kao što je navedeno u pravilima o korišćenju slika. Hvala. micki 23:21, 13. decembar 2010. (CET)

Ja sam je fotografisao.--Serb1914 (razgovor) 18:54, 14. decembar 2010. (CET)

U tom slučaju te molim da pošalješ originalnu verziju, umesto ove umanjene. mickit 22:36, 14. decembar 2010. (CET)

Nije naveden izvor za Slika:Lega-manifestacija.jpg

Nije naveden izvor slike

Hvala ti što si poslao (poslala) Slika:Lega-manifestacija.jpg. Međutim, na strani sa opisom slike trenutno nije navedeno ko je autor sadržaja, pa je status autorskog prava nejasan. Ako ti nisi tvorac datoteke, treba da navedeš obrazloženje zašto imamo pravo da je koristimo na Vikipediji. Takođe je potrebno da navedeš odakle si je dobavio (dobavila), tj. u većini slučajeva vezu ka sajtu sa kojeg je preuzeta, kao i uslove za korišćenje sadržaja sa te strane.

Ako tvoja datoteka takođe nema ni oznaku za autorsko pravo, i to treba dodati. Podaci o autorskom pravu nad slikama se označavaju korišćenjem šablona za autorsko pravo. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na ovoj strani pronađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranu sa opisom slike, ovako: {{Име шаблона}}.

Ako si poslao (poslala) i druge datoteke, razmisli o tome da proveriš da li si i na njima naveo (navela) izvor i odgovarajuću licencu. Spisak datoteka koje si poslao (poslala) možeš da pogledaš ovde. Ako imaš bilo kakvih pitanja, molim te da ih postaviš na strani namenjenoj za to.

Napomena: Ovo obaveštenje je informativne prirode i možeš da ga obrišeš sa svoje stranice za razgovor, nakon što ga pročitaš i razjasniš status autorskih prava slike. Slike bez izvora i odgovarajuće licence mogu biti obrisane nedelju dana nakon slanja, kao što je navedeno u pravilima o korišćenju slika. Hvala. micki 07:13, 15. decembar 2010. (CET)

Grb

Ne razumem zašto uklanjaš „socijalistički“ grb iz okvira — to de fakto i de jure jeste bio grb Srbije u najvećem delu tog perioda. Objasni mi molim te. EOF; [sabate]$ talk; 11:58, 6. јануар 2011. (CET)

"Социјалистички" грб Србије је био у употреби до 1992 када је расписан Референдум ради претходног изјашњавања грађана о симболима Републике Србије 1992. (можеш погледати на енглеској википедији: Serbian_constitutional_referendum,_1992 где је узет нови грб! Хвала на пажњи. Serb1914 (разговор) 15:20, 6. јануар 2011. (CET)

Ideologija

Sledeći put kada budeš "popravljao" ideologiju neke stranke, molim te, navedi i neku referencu. Čisto da se mi koji ne znamo možemo informisati. HvalaВ и к и в и н др е ц и 02:35, 16. јануар 2011. (CET)

Menjanje pisma

Nemoj da menjaš pismo na kome je članak započet (mislim na antifašizam)! Jasno piše u pravilima. EOF; [sabate]$ talk; 21:36, 16. januar 2011. (CET)

Antifašizam

Primijetio sam da si u članku antifašizam koristio dvojni oblik pojedinci/pojedinke, što ne priliči jednoj enciklopediji. Samo jedan rod, muški, dovoljan je za upotrebu i nema potrebe pretvarati sve i u ženski rod. Ipak je ovo enciklopedija, gdje se pišu članci, a ne pamfleti organizacija za ljudska prava, tako da takva dvojnost nije potrebna. Nadalje, ukoliko već nabrajate koji pjevač i grupe doprinose antifašizmu, red bi bio da se njihovi nazivi transkribuju, ili pišu originalno na latinici, a ne The Clash. I potkrijepiti izvorima da su priznati u borbi protiv fašističkih ideala, napamet se ne mogu navoditi primjeri. --Željko Todorović (razgovor) 21:37, 16. januar 2011. (CET) s. r.

Članak nisam ja napisao nego samo sam ga prepisao ćirilicom :) Serb1914 (razgovor) 21:41, 16. januar 2011. (CET)

Saluti dall'Italia

Ciao Serb1914. Quando hai tempo potresti aiutarmi a tradurre e a pubblicare su sr.wikipedia questa pagina o almeno una parte ? [1]. Te ne sarei molto grata. :))--Aeron10 (razgovor) 21:52, 2. februar 2011. (CET)

Credo entro una settimana di trovare il tempo. :) Serb1914 (razgovor) 22:17, 2. februar 2011. (CET)

Grazie, puoi farmi sapere quando la pagina è pubblicata su sr.WP? Buon San Valentino ! :-)--Aeron10 (razgovor) 19:16, 14. februar 2011. (CET)

Obrati pažnju

Kada mijenjaš nešto u kontroverznim člancima bilo bi dobro da pogledaš istoriju članka, kao i stranicu za razgovor. Oko ideologije Obraza je i ranije bilo sporova, i ne bi se trebalo nešto mijenjati bez da se prvo ne raspravi na strani za razgovor. Druga stvar koja me kod tebe brine je to što si par puta pokazao elementarno nepoznavanje osnovnih postulata uređivanja na vikipediji pa si, između ostalog, preslovljavao članke iz latinice u ćirilicu, što je strogo zabranjeno. Zbog svega ovoga ću staviti primjedbu na predlog da dobiješ status automatski patrolisanog korisnika. --V i k i v i n dr e c i 13:24, 20. februar 2011. (CET)

OK :) --Serb1914 (razgovor) 14:31, 20. februar 2011. (CET)

Ne postoje dvije države, BIH i RS, pa da ih dodaješ jednu ispod druge:) --V i k i v i n dr e c i 15:57, 20. februar 2011. (CET)

Nema potrebe brisati. Nije trebalo da praviš novi šablon, trebalo je stare (na)budžiti. -- Bojan  Razgovor  11:11, 21. februar 2011. (CET)

Razgovor

Primjetio sam da vraćaš moje izmjene. Pošto su tvoje izmjene do sada više puta vraćene, od strane različitih korisnika, preporučujem ti da ako imaš primjedbe u vezi uređivanje članaka, to najbolje izneseš na stranici za razgovor. Isto tako je dobro da znaš da imamo usvojeno pravilo o tome da nakon tri uzastopna vraćanja korisnik dobija blokadu. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 22:58, 21. februar 2011. (CET)

OK :) --Serb1914 (razgovor) 23:01, 21. februar 2011. (CET)

Vesti

Povodom ove izmene uputio bih te na projekat Vikivesti (tj. ovde)gde je poželjno pisati i postavljati svakodnevne vesti, na glavnoj strani Vikipedije obično idu samo vesti većeg značaja. --Đorđe Stakić (r) 21:04, 23. februar 2011. (CET)

Uklanjanje šablona traži se izvor

Zamolio bih te da više ne uklanjaš šablon traži se izvor iz članaka. Potrebno je da navedeš izvor prije nego što ukloniš šablon. [2] --BaŠ-ČeliK (razgovor) 17:30, 3. mart 2011. (CET)

Poslanici

Povodom članka Izbori za poslanike u Saveznu skupštinu SRJ 2000. i drugih tog tipa, poželjno bi bilo navesti i spisak svih izabranih poslanika po strankama. Verovatno je to moguće da se nađe u raspoloživoj literaturi ili preko Interneta. --Đorđe Stakić (r) 14:34, 14. mart 2011. (CET)

Savez komunsita

Dokle nameravaš da vraćaš moje izmene? Čemu da u šablon stavljamo samo jednog lidera i to prvog. Ako hoćeš baš negod da stavljaš, stavio zadnjeg. Mada je moje mišđenje da netreba ni jedan. I od ka se ti to zanimaš za SKJ?--Pinki (razgovor) 16:33, 20. mart 2011. (CET)

Što se mene tiče može i zadnji lider ,nema problema ali nekog moramo staviti.Ja sam pravio novi Šablon:Politička partija 4 i morao sam menjati šablon svim partijama na vikipediji (i još nisam završio) među kojima je naravno i SK Jugoslavije.Serb1914 (razgovor) 16:39, 20. mart 2011. (CET)

Zašto moramo nekog staviti! jednostavno, za partije koje postoje treba staviti trenutnog lidera, a za partije koje više nepostoje, a imamo još članka o bivšim partijama na Vikipediji, ne bi trebalo nikog specijalno izdvajati. --Pinki (razgovor) 16:55, 20. mart 2011. (CET)

Naveo si loše primere, jer dve dotične stranke su bile kratkog veka. Jedna je nastala cepanjem unutar SNP, a druga je bila podstranka SPS-a. Kada je u pitanju SKJ, tu se radi o partijama koje su postojale oko 45. godine i izmenjale bar 15-ak lidera. Stoga je glupo izdvojiti samo jednog. uostalom u članku se navodi spisak svih lidera, pa koga zanima može to videti. --Pinki (razgovor) 19:43, 20. mart 2011. (CET)

I šta smo odlučili za Savez komunista?--Pinki (razgovor) 23:31, 22. mart 2011. (CET)

Vraćanje izmjena

Nemoj molim te da vraćaš izmjene bez učešća na stranicama za razgovor. Jedino se raspravom možemo dogovoriti oko nečega, a ako budeš samo vraćao tuđe izmjene bez javljanja i iznošenja argumena na stranici za razgovor, onda ćeš i sebe i druge da dovedeš u nezgodno poziciju koja će izazvati svađe. --BaŠ-ČeliK (razgovor) 17:30, 9. maj 2011. (CEST)

Izvini, interesuje me samo odakle ti ideja da se srpska istoriografija ne bavi ili se nije bavila istorijom pre Nemanjića?--ClaudiusGothicus (razgovor) 20:56, 10. maj 2011. (CEST)

Ja gledam činjenice u školama,u zemlji niko nezna za Srpsku carevinu pre Nemanjića, o dinastijama Svevladovića,Svetimirovića i Oštrivojevića nigde ni reči o obnovi srpske države 490 godine nigde govora,a da ne pričamo o antičkoj istoriji srpskog naroda.--Serb1914 (razgovor) 22:50, 10. maj 2011. (CEST)

Ja se plašim da je ovde glavni problem u tvom poimanju srednjovekovne prošlosti koju, po svemu sudeći, učiš i pratiš samo i jedino iz knjiga Jovana I. Deretića. Taj čovek jako voli da mistifikuje svoj rad, izmišlja i zamišlja akademske titule, ponešto uzima iz njemu mrske "bečko-berlinske" škole pa to onda prikazuje kao svoja otkrića itd (npr. Jovan I. Deretić tvrdi da su Srbi dobili Kosovsku bitku. Pa to nije ništa novo, ni jedan izvor sa kraja 14. veka ne govori o srpskom porazu i tako lepo piše i u udžbenicima istorije za 6. razred, a u istorijskim knjigama još od Ilariona Ruvarca (koga pak Jovan I. Deretić besramno blati bez dokaza) (npr Jovan I. Deretić tvrdi da Albanci nisu potomci Ilira. Da su Albanci direktni potomci Ilira to je jedna vrlo nategnuta hipoteza i to opet nije ništa novo. Ima nekoliko teorija o poreklu Albanaca (kao i drugih balkanskih naroda) a tu da su Albanci potomci Ilira uglavnom podržavaju razni albanski deretići koji bi voleli da su Albanci...narod najstariji. Nema tu nauke, kao ni kod Jovana I. Deretića, samo šovinizma.) (Da su neki Albani, kako vizantijski izvori beleže, stigli na Balkan u 11. veku, pa to je još podvukao pokojni akademik Božidar Ferjančić u zborniku radova "Iliri i Albanci" koju je Srpska akademija nauka i umetnosti izdala još 1988. godine. Ferjančić, koji je još devedestih kritikovao rad tkz. autohtonista, je lepo sročio da se Albanci sa sigurnošću mogu pratiti u vizantijskim izvorima tek od druge polovine 14. veka što bi njihovu etnogenezu pomerilo još kasnije). Ima još dosta primera gde se Jovan I. Deretić malo "očešao" o "bečko-berlinsku" školu, ali dobro, štedimo na prostoru.

Istorijska nauka obično ne služi da bismo mi utvrdili koliko smo mi bolji, lepši, veći itd od nama susednih naroda, već da pokušamo da trezveno gledamo u prošlost i sadašnjost. Dok eventualno ne pročitaš još ponešto vezano za antičku ili srednjovekovnu istoriju, a da nije iz pera Jovana I. Deretića, Jarčevića i njima sličnih (niko istoričar po struci), plašim se da nećemo imati o čemu da pričamo. Uz put, pogledaj malo i razgovor za Dušanovo carstvo gde je jedan korisnik demonstrirao neverovatnu tvrdoglavost i nepoznavanje srednjovekovne srpske istorije koju navodno toliko voli.--ClaudiusGothicus (razgovor) 23:15, 10. maj 2011. (CEST)

To su klevete,ja licno poznajem doktora i licno mi je pokazao preko 2500 izvora (Knijge,originalni dokumenti,i td) od antickih pisaca do vizantijskih do XIX i XX veka prema tome neznam o kojim kopiranjima pricas on to nije nikad prisvajao i uvek je citirao izvore,Cao :) --Serb1914 (razgovor) 21:26, 11. maj 2011. (CEST)

Odlično ! Onda, da ga ne bismo klevetali dalje, lepo pronađi podatak i uredno referenciraj gde je i kada Jovan I. Deretić doktorirao istorijske nauke i na kojoj temi (što se inače uredno navodi u svim naučnim biografijama). To bi stvarno, bez ironije, rešilo brojne probleme u članku o njemu.

Drugo, Jovan I. deretić neretko brka termine izvor i literatura (sekundarni izvor), kao što brka i termine šta je dokument, istorija kao istoriografski žanr, hronika itd. A to ti je, otprilike, kao da ne razlikuješ poeziju i prozu tj pesmu i roman već sve trpaš u isti koš.

Kakva to on orginalna dokumenta tačno ima kod sebe? Dečansku povelju? Prizrenski prepis Dušanovog zakonika? Taj famozni dokument kojim su se srpski istoričari na Berlinskom kongresu 1878. priklonili zloj "bečko-berlinsko-titovskoj" školi i odbacili višemilenijumsku istoriju Srbalja? Ako ima ovaj dokument bilo bi lepo da ga objavi ili da nam saopšti u kom se arhivu čuva, u kom fondu unutar arhive, pod kojom signaturom i sl (što je opet praksa kad se neki istoričar poziva na neki dokument koji nije dostupan širokoj javnosti).

Stvarno je citirao Ilariona Ruvarca i Božidara Ferjančića? A gde tačno? Ili je došao do nekih novih, sjajnih i brilijantnih zaključaka jedno sto godina posle Ruvarca i koju deceniju posle Ferjančića?

I pre nego što i ja tebi poželim Ćao, samo da te pitam, da li to što ti recimo veruješ da se Dušanovo carstvo prostiralo od Bosne do Troje u Maloj Aziji, da je zapadnorimski vojskovođa Marcelin obnovio Srbsko carstvo u 5. veku n.e., da su Srbima vladali neki Oštrivojevići i Jablanovići i sl, da je srBska istorija duga bar 42 veka, da li te sve to čini recimo većim patriotom i rodoljubom od mene?--ClaudiusGothicus (razgovor) 21:56, 11. maj 2011. (CEST)

Vjerujem svojim ocima.--Serb1914 (razgovor) 22:19, 11. maj 2011. (CEST)

Sad tek ništa ne razumem? Šta bi to značilo? Opiši mi ako možeš šta to tačno vidiš? Jovan I. Deretić ti izgleda kao doktor istorijskih nauka i istinski učen čovek i ti onda, logično, veruješ da je čovek doktor istorijskih nauka ? Znači ako ti ja budem, recimo, ličio na pijanistu trebalo bi mi odmah organizovati koncert na Kolarcu, ili ako ti ličiš na astronauta odmah možeš na Mesec?

To u šta ti ili ja verujemo ili ne verujemo ne rešava problem što gdin J. I. Deretić ne poznaje osnovnu terminologiju i metodologiju istorijske nauke i što, po svemu sudeći, prisvaja tekovine istraživanja npr Ilariona Ruvarca ili Božidara Ferjančića koje javno i neosnovano kleveće. Pa on za Ruvarca, inače arhimandrita fruškogorskog manastira Grgeteg, piše kako je pohodio neke orgije po Budimpešti i sl. a nigde ne citira gde je došao do tog podatka.

Ajde molim te, ne bilo ti teško, raspitaj se tačno kod njega i nađi referencu gde je i kada on doktorirao istorijske nauke i sa kojom temom. Ili, gde se tačno nalazi pomenuti dokument sa Berlinskog kongresa kojim su srpski istoričali pristali da se odreknu višemilenijumske srBske istorije. Eto, to ne bi trebalo da bude preteško ako se već lično poznajete.--ClaudiusGothicus (razgovor) 22:50, 11. maj 2011. (CEST)

Nemoj tako. Evo ja strasno želim da me neko uveri da je Jovan I. Deretić doktor istorijskih nauka i da je doktorirao u SAD sa nekom temom iz antičke srbske istorije? Ili da su Srbi na Berlinskom kongresu stvarno morali da potpišu neki dokument kojim su se odrekli 42 veka starosrbske istorije? Ako je to za tebe moguće i opipljivo, zašto eto lično meni ne bi učinio uslugu i u razgovoru sa gdinom Deretićem dobaio odgovore na ovih par pitanja ključnih za razumevanje Deretićevog dela i njegovih stavova.--ClaudiusGothicus (razgovor) 23:01, 11. maj 2011. (CEST)

Rasenna i Rascia

Fantastično ! Imaš prijatelje Italijane koji su arheolozi i rade na etrurskim lokalitetima u Toskani ! E sad, da sam ja na tvom mestu ja bi njih lepo upoznao sa tvrdnjama gospodina J.I. Deretića i saslušao šta bi oni mogli da mi kažu o npr. povezanosti Etruraca i srednjovekovnih Srba.

Osnovni problem leži u tome što nam je etrurski jezik ostao nerazjašnjen, odnosno poznat je uglavnom iz latinske i grčke transliteracije i sem ličnih imena, toponima, pozajmica koje su dospele u latinski i ponekog pojašnjenja (koje nije uvek pouzdano) kod antičkih autora takoreći nemamo ništa više. Drugo, etrurski jezik je već u 1. veku pre Hrista postao mrtav jezi i Etrurci su, postepeno, kao i drugi italski narodi i plemena romanizovani. Treće, pošto je jezik parcijalno poznat, a materijalna kultura odaje različite uticaje, postoji prava rasprava, u kojoj nema konačnog rešenja, kojoj porodica naroda su Etrurci pripadali. Kao mesto njihovog porekla obično se spominju sama Italija (ako su bili autohtono stanovništvo), Mala Azija, istočni Mediteran, alpski krajevi, pa čak i Zakavkazje. Koliko je meni poznato niko ozbiljno ne pominje Balkan i Podunavlje kao mesto postanka ili postojanja etrurske civilizacije. Da ne bi bilo da ja ovde širim učenje omrznute "bečko-berlinske" škole, zavere Vatikana i ostataka Kominterne, savetujem da o svim ovim pitanjima lepo prodiskutuješ sa tvojim prijateljima.

Drugo, "ocilo" kao i brojni drugi simboli javljaju se i na mnogim drugim mestima i kod mnogih drugih kultura. Recimo, etrurska ali i samnitska simbolika poznaje i "kukaste krstove" tj "svastike". I šta sada, imaju li Etrurci i Samniti direktnih veza sa hitlerovom Nemačkom iz 20. veka? Ili, šta ćemo sa staroegipatskim simbolom ank koji neodoljivo podseća na glavnio simbol hrišćanske vere. Jesu li, možda, Stari Egipćani bili paleohrišćani? Ili, što je najlogičnije, možemo zaključiti da su se "ocilo", "ank" ili "svastika" (kao i mnogi drugi simboli i heraldički elementi) javljali maltene još od praistorije na različitim prostorima, u različitim civilizacijama i da su, uglavnom, za različite civilizacije i narode imali potpuno različito značenje i simboliku.

Treće, Etrurci jesu sebe nazivali Rasenna, odnosno tako prenosi grčki istoričar Dionisije iz Halikarnasa koji je živeo krajem 1. veka pre n. e. i početkom 1. veka n.e. E sad, sovjetski filolog Neimerovski je još pre tridesetak godina analizom etrurskih natpisa zaključio da je u slučaju reči RasEnna (napisah kako bi trebalo akcentovati) u pitanju apelativ u značenju "država", a ne etnički naziv koji su Etrurci koristili za sebe. Drugim rečima, dokumentarni izvori (u ovom slučaju natpisi) obično imaju prednost u odnosu na narativne izvore (u ovom slučaju Dionisije iz Halikarnasa). Gdin J. I. Deretić kao što rekoh vrlo trapavo barata sa klasifikacijom izvora, kao i sa njihovim korišćenjem. Njemu je recimo važniji rodoslov iz 15. veka, kao i oni daleko pozniji, nego natpisi iz 12. veka koji otkrivaju da se otac Stefana Nemanje zvao Zavida.

Četvrto, toponim Ras se prvi put pominje u 10. veku, dakle čitavih 1000 (i slovima hiljadu) godina od kako je recimo etrurski jezik postao mrtav jezik. Da ne pričamo da, pored vremenskog, Etrurce i Ras deli i solidna geografska udaljenost. Toponim Ras je, kako izvodi akademik Aleksandar Loma, klasični filolog po struci inače, nastao od poznoantičkog toponima Arsa (koji u 6. veku spominje Prokopije iz Cezareje). Da sad ne ulazimo u filološke finese, Arsa je poznolatinski toponim koji je značio krčevinu, palež, požegu, dakle ono mesto gde je naselje podignuto posle krčenja šume.

Dakle, Arse nije moglo biti pre rimskog osvajanja unutrašnjosti Balkana, a to se zbilo tek u vreme prvog rimskog cara Avgusta (30. pre n.e.-14. n.e.), opet u vreme kada je etrurski bio mrtav jezik. Ras se prvi put pominje pod tim imenom tek u 10. veku, dakle opet posle seobe Slovena i stvaranja prvih srpskih kneževina. Još bih imao ponešto reći o ovoj temi, pre svega o terminu Rašani i Raška, koji bi trebalo da budu ključan dokaz etrursko-srpskih veza, ali će to morati da sačeka sutra popodne.--ClaudiusGothicus (razgovor) 22:58, 13. maj 2011. (CEST)

Evo par reči o srednjovekovnom terminu Raška. Pre svega, termin Raška kao sinonim za Srbiju se sreće tek krajem 12. veka, dakle u vreme vladavine Stefana Nemanje (1166-1196). Drugo, Raška se pojavljuje isključivo u istorijama i dokumentima na latinskom jeziku (kao Rassa, Rascia, Raxia), dok vizantijski autori, koji su koristili grčki, ne znaju za taj termin kao naziv za Srbiju. Najstariji pomen je u gradskom statutu Kotora iz 1186]]. gde se pominje da Kotorani priznaju vrhovnu vlast Nemanje, župana Raške (Raška se pominje i u Letopis Popa Dukljanina, ali tu nismo sigurni oko preciznog datovanja ovog dela koje takođe spada u poslednje decenije v12. veka). Istoričari Trećeg krstaškog rata Dietpold, biskup grada Pasau, i Ansbert takođe pominju Srbiju kao Rašku. Uostalom, pretpostavljam da se služiš engleskim jezikom pa pogledaj lepo, fusnotu po fusnotu, ovu lepu raspravu Jovanke Kalić: http://www.rastko.rs/istorija/srbi-balkan/jkalic-raska.html

Termin Raška kao sinonim za Srbiju koristio se i u dokumentima (poveljama, pismima, ugovorima i sl) koji su na latinskom, kao jeziku pisane reči, sastavljani u Dubrovniku, Veneciji, Ugarskoj, Papskoj državi, nemačkim zemljama itd, o čemu ima reči kod profesorke Kalić.

Od Nemanje pa nadalje i srpski vladari koriste termin Raška u svojoj intitulaciji kao sinonim za Srbiju tj srpsku zemlju, ALI SAMO i JEDINO u dokumentima na latinskom. Na starosrpskom (koji se kao književni jezik koristio od 12. veka) nema pomena Raškoj. Štaviše, termin Raška se u dokumentima na starosrpskom koristi jedino u 15. veku i to kao oznaka za teritoriju raške eparhije u okviru Srpske patrijaršije.

Da rezimiramo. 1. Etrurci su koristili izraz Rasena verovatno kao apelativ za državu.

2. Etrurski jezik je postepeno izumro kao govorni jezik već u 1. veku pre n.e.

3. Ras se kao naselje pominje prvi put u 10. veku i to u "zloglasnom" Spisu o narodima ili O upravljanju carstvom koji se pripisuje vizantijskom (romejskom) caru i istoričaru Konstantinu VII Porfirogenitu.

4. Prema validnoj filološkoj analizi ime grada Rasa dolazi od poznoantičkog naselja Arsa (koje se spominje u Spisu o građevinama Prokopija iz Cezareje u 6. veku). Arsa je izvedeno od latinskog participa perfekta pasivnog glagola ardeo, ardere, arsi, arsum što znači "goreti", te je naziv Arse u prevodu u stvari nešto kao Palež ili Požega.

5. Arsa nije mogla dobiti ime pre rimskog osvajanja Balkana koje je usledilo otprilike u vreme kada je etrurski već bio mrtav jezik.

6. Termin Raška kao sinonim za Srbiju javlja se tek krajem 12. veka i to u latinskim izvorima. Termin se ne spominje u starosrpskim (slovenskim) i vizantijskim (grčkim) izvorima.

7. Srpski izvori ne nazivaju stanovnike države Nemanjića (ili kasnije Srpske despotovine) Rašanima već to opet čine latinski izvori, posebno oni nastali u Ugarskoj i nemačkim zemljama. Iz tog razloga se u mađarskom kao naziv za Srbina koristi naziv Rac.

8. Nije izvesno da su Etrurci sebe nazivali Rasenima, a srednjovekovni Srbi NISU sebe nazivali Rašanima. Samim tim, bilo kakve špekulacije, čak i da se zanemari 1200 godina između izumiranja etrurskog jezika i prvog pomena Raške, da termin Rasena i Raška ima bilo kakvu vezu je, najblaže rečeno, NEOZBILjAN !

I još jednom, pre nego što odemo opet u anegdote, lepo popričaj sa tvojim prijateljima italijanskim arheolozima na temu Deretićevih teza (npr. ima li BILO KAKVE VEZE etrurska materijalna kultura iz srednje Italije sa materijalnom kulturom predrimskog Balkana).

Sve najbolje.--ClaudiusGothicus (razgovor) 23:06, 15. maj 2011. (CEST)

Rasenu, javi se neki put.

                      Rašanin.--ClaudiusGothicus (разговор) 21:50, 25. мај 2011. (CEST)

Marin Le Pen/Marine Le Pen

Good afternoon,

You recently made an edit on the article about the National Front (Nacionalni front Francuske). Marin Le Pen (Marine Le Pen) has been the president of the National Front since 16 January 2011. I think that a notice may be created. I am unable to write and speak in Serbian. Could you please create the notice of Marine le Pen ? She has already a detailed notice in English and Italian. Thank you very much for your work.--Jeromemoreno (razgovor) 14:40, 20. jun 2011. (CEST)

Šablon:Rat

E, zdravo! Imam nekih problema sa ovim šablonom pa sam uzeo da proučavam njegovu istoriju.

Možeš li da mi objansiš koji je razlog za ovu izmenu? Možda postoji dobar razlog zašto si to promenio, ali to ne sme da se radi na taj način. Radi se o šablonu koji je uključen na preko sto stranica, a ti si u njemu tek tako promenio ime parametra. Dakle šablon će sad da pukne u svim člancima koji koriste taj parametar (Primer članka koji ga koristi je ovaj). Ako hoćeš da promeniš ime parametra u šablonu, moraš prethodno da prilagodiš sve pozive tog šablona tako da u svim člancima on nastavi da radi valjano (kao i da prilagodiš eventualnu dokumentaciju šablona).

Šabloni koji se uključuju na jako puno stranica su vrlo osetljivi jer osim što su obično komplikovani, mala nepažnja može da pokvari prikaz desetina ili stotina članaka. Zato pri radu sa takvim šablonima treba biti vrlo pažljiv, voditi računa da znaš šta radiš, i uvek proveriti da li je sve u redu. Pozdrav. -- Обрадовић Горан (разговор) 02:52, 3. septembar 2011. (CEST)

Srpski brojevi

Ćao, opet ja :) Mogu li da te zamolim da, ako ti nije teško, u člancima koristiš srpski format za zapisivanje brojeva umesto engleskog. Englezi pišu tačku tamo gde mi (i ostatak Evrope) pišemo zapetu a zapetu pišu tamo gde mi pišemo tačku. Dakle jednostavno je, samo svuda gde je bila tačka ide zapeta i obratno. Primer, ovde. Pozdrav i svako dobro! -- Обрадовић Горан (разговор) 15:37, 1. oktobar 2011. (CEST)

Narodna skupština Republike Srbije

Ne znam da li su dobri podaci anonimnog korisnika, ali prema tvojoj računici dobije se 249 poslanika, tako da bi trebao objasniti gdje se izgubio još jedan.--V i k i v i n dR 19:23, 24. oktobar 2011. (CEST)

Problem sa autorskim pravom za sliku Parl.2007.jpg

Nedostaje licenca

Zdravo, Serb1914. Hvala ti što si poslao sliku Parl.2007.jpg. Međutim, ona bi mogla da bude obrisana ukoliko se ne utvrde nosilac i status autorskog prava. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju slike koje se uključuju u Vikipediju zbog zakona o autorskom pravu (pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Nosilac autorskog prava je obično tvorac, njegov poslodavac ili osoba koja je poslednja prenela autorsko pravo. Podaci o autorskom pravu nad slikama se označavaju korišćenjem odgovarajućih šablona, odnosno licenci. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na ovoj strani pronađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranicu sa opisom slike, ovako: {{Име шаблона}}.

Ukoliko si poslao i druge slike, razmisli o tome da proveriš da li si i na njima naveo izvor i odgovarajuću licencu. Spisak datoteka koje si poslao možeš da pogledaš ovde. Pitanja možeš da postaviš na stranici koja je za to namenjena.

Napomena: Ovo obaveštenje je informativne prirode i možeš da ga obrišeš sa svoje stranice za razgovor, nakon što ga pročitaš i razjasniš status autorskog prava. Slike bez izvora i odgovarajuće licence mogu biti obrisane sedam dana nakon što su poslate, kao što je navedeno u pravilima o korišćenju slika. Hvala. micki 12:01, 2. novembar 2011. (CET)

Problem sa autorskim pravom za sliku Izbori2008SRB.png

Nedostaje licenca

Zdravo, Serb1914. Hvala ti što si poslao sliku Izbori2008SRB.png. Međutim, ona bi mogla da bude obrisana ukoliko se ne utvrde nosilac i status autorskog prava. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju slike koje se uključuju u Vikipediju zbog zakona o autorskom pravu (pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Nosilac autorskog prava je obično tvorac, njegov poslodavac ili osoba koja je poslednja prenela autorsko pravo. Podaci o autorskom pravu nad slikama se označavaju korišćenjem odgovarajućih šablona, odnosno licenci. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na ovoj strani pronađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranicu sa opisom slike, ovako: {{Име шаблона}}.

Ukoliko si poslao i druge slike, razmisli o tome da proveriš da li si i na njima naveo izvor i odgovarajuću licencu. Spisak datoteka koje si poslao možeš da pogledaš ovde. Pitanja možeš da postaviš na stranici koja je za to namenjena.

Napomena: Ovo obaveštenje je informativne prirode i možeš da ga obrišeš sa svoje stranice za razgovor, nakon što ga pročitaš i razjasniš status autorskog prava. Slike bez izvora i odgovarajuće licence mogu biti obrisane sedam dana nakon što su poslate, kao što je navedeno u pravilima o korišćenju slika. Hvala. micki 12:01, 2. novembar 2011. (CET)

Preusmjerenja

Pobogu, šta radiš sa tim preusmjerenjima? Evropski parlament je naziv institucije i piše se velikim početnim slovom.--V i k i v i n dR 21:29, 3. decembar 2011. (CET)

Misliš na ove:

• Izbori za evropski parlament 1996. (Austrija)
• Izbori za evropski parlament 1999. (Austrija)
• Izbori za evropski parlament 2004. (Austrija)
• Izbori za evropski parlament 2009.
• Izbori za evropski parlament 2009. (Austrija)
• Izbori za evropski parlament 2009. (Danska)
• Izbori za evropski parlament 2009. (Italija)
• Izbori za evropski parlament 2009 (Danska)

Pitaću još nekog ko se bolje razumije u pravopis, pa ću onda vidjeti da li ih sve treba preimenovati ili ih treba ostaviti ovako.--V i k i v i n dR 22:01, 3. decembar 2011. (CET)

Ako budeš imao vremena...

Pošto se ti jedini baviš tom tematikom, ako budeš imao vremena napiši članak o Liberalnoj internacionali. Nedavno sam pravio šablon Liberalizam, pa sam vidio da nemamo taj članak. Pozdrav!--V i k i v i n dR 18:14, 29. januar 2012. (CET)

Predsednici Hrvatske

Pozdrav! Napravio sam poseban šablon za predsednike SR Hrvatske, tako da nema potrebe za vraćanjem u Šablon:Predsednici Hrvatske. --Plamen (razgovor) 22:08, 31. mart 2012. (CEST)

Izbori

Možda nam treba članak Reakcije na rezultate izbora u Srbiji 2012.?--V i k i v i n d 12:59, 12. maj 2012. (CEST)

Pri čemu bi naslov mogao biti i drugačiji.--V i k i v i n d 13:00, 12. maj 2012. (CEST)

OK, onda treba pratiti razvoj događaja i ažurirati postojeći članak, ali ako „eskalira“ onda će nam svakako trebati novi članak.--V i k i v i n d 16:35, 12. maj 2012. (CEST)

Spomenica za tebe!

	Izborna spomenica
	Za sve članke o izborima kojima si obogatio ovu Vikipediju! Pavlica pričaj 15:57, 19. maj 2012. (CEST)

Engleska vikipedija ti je najbolja referenca za broj mandata i najtacnija pozz Zmija bgd 18:45, 18. jul 2012. (CEST)

Izraelska laburistička partija i Radnička stranka Izraela

Da li je ovo ista stranka? Ako jeste, treba spojiti članke. Pozdrav!--V i k i v i n d 22:00, 29. januar 2013. (CET)

Informišem te da se povela nova rasprava za brisanje oko ovog članka...pošto skoro cela zajednica učestvuje, ubaci se i ti...čini mi se bitnim :)....pozz --Ivan_FPN92 (razgovor) 14:33, 3. decembar 2013. (CET)

Problem sa autorskim pravima za datoteku BiH election 2010 coalitions.PNG

Nedostaje licenca

Zdravo, Serb1914. Hvala ti što si poslao datoteku '''[[:Датотека:BiH election 2010 coalitions.PNG|BiH election 2010 coalitions.PNG]]'''. Međutim, na stranicu sa njenim opisom trenutno nije stavljena odgovarajuća licenca, pa je status autorskih prava nejasan. Zadužbina Vikimedija je veoma pažljiva kada su u pitanju datoteke koje se uključuju u Vikipediju zbog zakona o autorskom pravu (za više informacija pogledaj Vikipedijinu politiku autorskog prava).

Nosilac autorskog prava je obično tvorac, njegov poslodavac ili osoba koja je poslednja prenela autorsko pravo. Podaci o autorskom pravu nad datotekama se označavaju korišćenjem odgovarajućih šablona, odnosno licenci. Tri osnovna tipa licenci na Vikipediji su otvoreni sadržaj, javno vlasništvo i poštena upotreba. Na ovoj strani pronađi odgovarajući šablon i stavi ga na stranicu sa opisom datoteke, ovako: {{Име шаблона}}.

Ukoliko si poslao i druge datoteke, razmisli o tome da proveriš da li si i kod njih naveo izvor i odgovarajuću licencu. Spisak datoteka koje si poslao možeš da pogledaš ovde. Pitanja možeš da postaviš na stranici koja je za to namenjena.

Napomena: Ovo obaveštenje je informativne prirode i možeš da ga obrišeš sa svoje stranice za razgovor, nakon što ga pročitaš i razjasniš status autorskih prava. Datoteke bez izvora i odgovarajuće licence mogu biti obrisane sedam dana nakon što su poslate, kao što je navedeno u pravilima o korišćenju datoteka. Hvala. --Milićević (razgovor) 16:54, 19. maj 2014. (CEST)

Broj osvojenih mandata Srpske napredna stranke

Ja sam obrazložio i stavio reference na stranici za ragovor a vi niste ni pročitali nego ste obrisali, broj osvojenih mandata i broj poslanika koji su članovi Srpske napredne stranke je 99 poslanika u Skupštini Srbije, da nebude nedoumica i nejasnoća ukucajte na sajtu Skupštine Srbije Srspka napredna stranka neka izbrojite broj poslanika SNS-a i videće da ih ima 99 poslanika. Ostali se neračunaju jer nisu članovi SNS-a nego su članovi drugih stranaka.--Nezavisni Urednik Dardaneli799 (razgovor) 20:07, 5. septembar 2014. (CEST)

Stranačke boje

Pozdrav. Znam da je plava osnovna boja PDP-a, ali je puno stranaka u BiH čija je to osnovna boja, pa bi ih bilo jako teško razlikovati na kartama i grafičkim prikazima. Zato smatram da je bolje za neke od njih (npr. za PDP i SBB) koristiti neku drugu boju koja je takođe prisutna na njihovim obilježjima. Tako vidimo ovdje da je na zastavi PDP-a zastupljena i ta neka žućkasto-narandžasto-smeđa boja. Takva boja se već koristila na vikipediji za PDP ([3]), pa sam se zato i ja opredijelio za neku sličnu nijansu. Možda nisam potrefio baš identičnu, ali to se može nekako uskladiti. --Slobodni umjetnik (razgovor) 21:28, 24. novembar 2014. (CET)

Da otklonimo dilemu ;) http://www.srpskijezik.rs/jezicke-nedoumice/mr-i-dr-ili-mr-i-dr --Slobodni umjetnik (razgovor) 17:45, 28. novembar 2014. (CET)

Ta za DNS mi djeluje OK, a za PDP ne znam šta da ti kažem. Njihov logo (osim bijele) sadrži dvije boje: ovu #EC1A23 i ovu #2D3091. Ova prva (boja lista) mi vuče na crvenu i ne znam koliko bi se dala razlikovati u odnosu na boje SP-a i SDP-a. Ova druga (boja slova) je slična toj koju si ti predložio, ali bojim se da bi se one teško razlikovale od boje koju koristimo za SDS.. --Slobodni umjetnik (razgovor) 00:10, 30. novembar 2014. (CET)

Jesi li siguran da na sajtu koriste baš tu nijansu? Ako misliš na boju dugmića (home, like, follow, subscribe), meni kompjuter pokazuje da je to ova nijansa: #2A1771. Jeste malo više ljubičasta od SDS-ove, ali je i nju teško razlikovati. Ja predlažem da se ipak držimo neke od nijansi lista. Nije ova nijansa lista koju trenutno koriste na sajtu jedina. Sjećam se da sam viđao i logo PDP-a sa nijansama lista koje više "vuku" na žutu. Evo jednog primjera ([4]) gdje se koristi ova boja: #DC602C. Meni ona djeluje kao najbolje rješenje, jer se jasno razlikuje od boja drugih partija, a vidimo da je korištena je za logo PDP-a.--Slobodni umjetnik (razgovor) 15:35, 1. decembar 2014. (CET)

Na strani Vikipedija:Glasanje/Vikipedijanac 2017. godine je pokrenuto glasanje za Vikipedijanca 2017. godine.

- Vlada ^talk 19:04, 28. decembar 2014. (CET)

Srećna Nova godina i sve najbolje tebi i tvojoj porodici u 2015. godini!--CarRadovan (razgovor) 18:34, 1. januar 2015. (CET)

Šablon:Infokutija politička partija

Zanima me šta tačno ne radi u ovom šablonu, da bih to ispravio. -- Ranko   Niko lić  ✉ 12:55, 9. septembar 2015. (CEST)