Rako Levajac
Vojvoda Rako Levajac | |
|---|---|
| Datum rođenja | 1777. |
| Mesto rođenja | Ljevaja, Osmansko carstvo |
| Datum smrti | 29. oktobar 1833. (55/56 god.) |
| Mesto smrti | Mojsinje, Kneževina Srbija |
Vojvoda Rako Levajac (Ljevaja kod Takova, 1777 — Mojsinje, 17. oktobar (po st. kal.)/29. oktobar 1833) bio je srpski vojvoda koji je ratovao u Prvom i Drugom srpskom ustanku.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rako Levajac rođen je 1777. godine. Nadimak mu je bio Skerla. Majka mu se zvala Jelenka, a ime oca nije zabeleženo zato što je u ranoj mladosti ostao bez njega. Rako je imao dvojicu braće, Panta i Radosava. Od brata Panta vode poreklo Levajci iz Bečnja, a od drugog brata Levajci iz Lađevaca. Rako je zajedno sa braćom došao u selo u kome je proveo najveći deo svog života. Došao je u kontakt sa ličnostima koje su poznate za vreme Prvog i Drugog srpskog ustanka. Bio je trgovački momak Nikole Lunjevice zahvaljujući kome je upoznao Karađorđa, Miloša i Milana Obrenovića. Nikola Lunjevica je odigrao značajnu ulogu u životu vojvode Levajca zbog novčane pomoći zahvaljujući kojoj je Rako počeo samostalno da trguje stokom.[1] Nikada nije zaboravljao siromašne upravo zbog siromaštva iz koga je potekao. O tome svedoči i pismo koje je 23. aprila 1816. godine uputio knezu Milošu povodom zloupotreba Milinka iz Ostre. U pismu je izneo niz činjenica o nametanju globe kmetovima i poštenim ljudima.[2] Prisustvovao je značajnim događajima iz prvih dana ustanka što govori o ugledu koji je uživao u svojoj sredini kao i među ustanicima. Inače, u narodu je bio poznat kao darovit govornik.[3] Bio je učesnik Ostružničke skupštine i Karađorđeve delegacije na pregovorima u Zemunu 1804. Učesnik je svih važnijih bojeva Prvog srpskog ustanka. Bio je u bitkama na Mišaru (1806), Ljubiću i Dublju (1815).[4]
Posle pobede ustanika kod Sjenice i Suvodola, proleća 1809. godine, vojvoda Milan Obrenović i Rako Levajac su sa 3500 Srba prešli preko Kolašina i uputili se ka crnogorskoj granici, prema Vasojevićima.
Vojvoda Levajac[uredi | uredi izvor]
Za vojvodu užičke nahije proglasio ga je Karađorđe 1810. godine, ali mu je ta titula oduzeta 1813. Zamerio se Karađorđu jer nije ispunio naređenje da hapsi hajduke u užičkom i sokolskom kraju. Zamerio se i knezu Milošu i protiv njega pripremao bunu 1824. i 1825.[5] godine. Sukobi Raka Levajca sa Karađorđem i Milošem pokazuju kakva je on bio ličnost. Vojvoda je bio osoba od integriteta, nemirnog duha koji je ratovao rame uz rame sa važnim ličnostima.[6]
Smrt[uredi | uredi izvor]
Rako Levajac je završio život prirodnom smrću što je zaprepašćujuće zbog suprotstavljanja knezu Milošu.[6] Umro je u siromaštvu i sahranjen pored crkve u Mojsinju 1833. godine.
Spomen ploča[uredi | uredi izvor]
Kada je 1935. u Mojsinju građena nova crkva, njegova nadgrobna ploča je nestala. Potomci su mu 2. maja 2009. podigli novu spomen-ploču u crkvi u Mojsinju koju je tog dana osveštao episkop žički Hrizostom Stolić.[7]
Milan Đ. Milićević ga pominje u svom „Pomeniku“. Jedna ulica u Gornjem Milanovcu nosi njegovo ime. Goran R. Levajac je novembra 2008. u „Večernjim novostima“ objavio feljton „Moravski vojvoda Raka Levajac“ u šest delova.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „U senci Vožda”. Novosti. Pristupljeno 24. 1. 2019.
- ^ „Strašni Milinko”. Novosti. Pristupljeno 24. 1. 2019.
- ^ „Goran V. Levajac: Junak na Mišaru”. Novosti. Pristupljeno 24. 1. 2019.
- ^ „Komandant slobodnog Čačka Rako Levajac i njegovo doba”. Čačanski glas. Pristupljeno 24. 1. 2019.
- ^ „Prvi na megdanu”. Novosti. Pristupljeno 24. 1. 2019.
- ^ a b „Izbrisano ime”. Novosti. Pristupljeno 24. 1. 2019.
- ^ „Spomen ploča vojvodi Levajcu”. Politika. Pristupljeno 24. 1. 2019.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Goran R. Levajac: Moravski vojvoda Raka Levajac (Večernje novosti, feljton, 8-13. novembar 2008) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. novembar 2018)
- Potomci osnovali udruženje i postavili spomen-ploču („Kurir“, 4. maj 2009)
- Branio srpsku nejač (Glas javnosti, 5. maj 2009)
