Rembrant

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Rembrant Harmenson van Rajn
Rembrandt Harmensz. van Rijn 130.jpg
Rembrant
Datum rođenja(1606-07-15)15. jul 1606.
Mesto rođenjaLajden
Holandija
Datum smrti4. oktobar 1669.(1669-10-04) (63 god.)
Mesto smrtiAmsterdam
Holandija
Pravac/tradicijaBarok
Uticao naFerdinand Bol, Gerit Dou
Uticaji odPiter Lastman, Jakob van Svanenburg, Jan Livens
Najvažnija dela

Rembrant Harmenson van Rajn (hol. Rembrandt Harmenszoon van Rijn; 15. juli 1606. Lajden - 4. oktobar 1669. Amsterdam), je bio holandski barokni slikar i grafičar, jedan od najveštijih slikara „naracije” u istoriji umetnosti, i izvanrednog umeća u umetnosti portreta i dramskih scena. Rembrant je takođe poznat kao slikar svetla i sene i jedan od onih koji su bili nakloni bezkompromisnom realizmu tako da su neki njegovi kritičari izjavili da je „više volio ružno od lepog”.

Na početku svoje karijere i nešto kasnije, Rembrant je uglavnom slikao portrete. Mada je nastavio da slika, radi gravire i ponekad crta portrete tokom svoje karijere, vremenom je to radio sve ređe. Ipak, otprilike jednu desetinu njegovog ukupnog dela čine naslikani i gravirani autoportreti, činjenica koja je među kritičarima njegovog dela dovela do raznih spekulacija.

Rembrant je najveći i najpoznatiji holandski slikar i jedan od najuticajnijih umetnika u tradiciji umetnosti zapadne Evrope 17. veka. Psihološka dubina njegovih portreta i produbljena interpretacija biblijskih događaja koje je rado slikao ostale su do danas jedinstvene i neponovljive.

Njegovo slikarstvo pripada stilskoj epohi baroka. Ovo doba je poznato kao Zlatno doba Holandije, kada je ona doživela politički, privredni i umetnički procvat.

Već za života Rembrantova dela su kopirana i podražavana. Posle njegove smrti kritičari pristalice klasicizma nisu imali visoko mišljenje o njegovom kolorističkom slikarstvu, dok su njegove slike ostale omiljene i na ceni kod kolekcionara. U 18. veku pojavili su se slikari u Nemačkoj i Engleskoj koji su bili nadahnuti njegovim delom. Rembrantov život postao je predmet mistifikacija i legendi. Tek su se sredinom 19. veka pojavili ozbiljni istraživači njegovog života i rada. Od 1970. „Istraživački projekat Rembrant“ se bavi istraživanjem i pripisivanjem njegovih dela. Danas se smatra da je sam Rembrant naslikao oko 350 dela.[1]

Biografija[uredi]

Detinjstvo i obrazovanje[uredi]

Autoportret iz oko 1630, Rijksmuzeum

Rembrant je rođen u Lajdenu 15. jula 1606. godine kao deveto dete u dobrostojećoj porodici mlinara Harmena Geritsona van Rajna (Harmen Gerritszoon van Rijn) i pekarke Neltgen Vilemsdohter van Zojtbruk (Neeltgen Willemsdochter van Zuytbrouck). Kao gradsko dete, Rembrant je od 1612. do 1616. pohađao osnovnu školu, a u periodu 1616—1620, kalvinističku latinsku školu.[2] Tu je učio biblijsku istoriju i dela klasika. Uz to, dobio je poduku iz retorike, što je moglo da utiče na njegov kasniji slikarski rad.[2] Posle osmogodišnjeg školovanja upisao se na studije filozofije na Univerzitetu u Lajdenu. Ubrzo je napustio studije da bi započeo školovanje za slikara. Od 1620. do 1624. bio je učenik Jakoba Isaksa van Svanenburga.[3] Ovaj učitelj, školovan u Italiji, specijalizovao se za slikanje arhitekture i predstava pakla. Postoji mišljenje da su Svanenburgove slike pakla pobudile u mladom Rembrantu interesovanje za predstavljanje svetlosti.[4] Godine 1624. proveo je 6 meseci kod istorijskog slikara Pitera Lastmana u Amsterdamu, što je na njega ostavlo jači uticaj nego ranije obrazovanje.[5] Lastman ga je usmeravao ka istorijskom slikarstvu, koje je u to vreme smatrano najvišim rodom slikarstva. Školovanje u radionicama dva majstora je bio uobičajen način sticanja slikarskih znanja.

Početak profesionalnog bavljenja slikarstvom[uredi]

Slikar u svom atelju, 1626–1628, Muzej lepih umetnosti u Bostonu

Rembrant se 1625. vratio u Lajden. Tamo je sa prijateljem Janom Livensom otvorio slikarsku radionicu.[6] Najviše se bavio istorijskim slikarstvom, po uzoru na učitelja Lastmana, i portretskim studijama karaktera (troni). Tri godine kasnije izradio je prvu graviru i počeo je da uzima učenike.[7] Iste godine, sekretar štathoudera Holandije, Konstantin Hajgens, pokazao je interesovanje za Rembrantovo slikarstvo. On je posetio Lajden novembra 1628. Pomagao je umetnika i donosio mu narudžbine. Tako je Rembrant 1629. i 1630. prodao dve slike engleskom kralju Lazarovo uskrsnuće i Juda vraća 30 srebrnjaka. Ta dela su često kopirali drugi umetnici.[5] Rembrantov otac je umro 27. aprila 1630.

Posle prvih uspeha, i svestan značaja holandske prestonice, Rembrant je 1631, zajedno sa Livensom, napustio lajdenski atelje i preselio se u Amsterdam. Tu je radio za trgovca umetninama Hendrika van Ujlenburga, koji je imao veliku radionicu u kojoj su se slikale kopije i radile restauracije. Ubrzo je počeo da dobija narudžbine od bogatih trgovaca. Sledeće godine štathouder je na nagovor Konstantina Hajgensa kupio neke njegove slike i naručio ciklus Hristove pasije. Godine 1632. Rembrant dobija narudžbinu za sliku Čas anatomije doktora Nikolasa Tulpa, koju je završio iste godine. Te godine ukupno je naslikao 30 slika. Rembrant je radio kao šef Ujlnburgove radionice pre prijema u slikarski majstorski ceh, što je bio uobičajen put profesionalnog napredovanja.[8]

Samostalnost i brak[uredi]

Portret Saskije (Saskija kao devojka), Dvorac Vilhelmshoe u Kaselu

Dana 2. jula 1634. Rembrant se venčao sa Saskijom van Ujlenburg, nećakom njegovog patrona i kćerkom bogatog građanina. Iste godine postao je član udruženja majstora-slikara. To mu je omogućilo da kao samostalni majstor uzima učenike. Godine 1635. radio je na slikama Isakova žrtva i Samson optužuje svoga svekra. Rembrantov prvi sin Rombertus (ili Rombartus), kršten je 15. decembra 1635, ali je preminuo posle nekoliko mesci. Bračni par Rembrant se 1636. preselio iz kuće trgovca Ujlenburga u sopstveni dom.[9] Pored umetničke aktivnosti, Rembrant se tamo bavio sakupljanjem umetničkih, istorijskih i naučnih eksponata, biljaka, životinja i predmeta iz egzotičnih zemalja (poput Indije). Rembrantovi rođaci su 1638. tužili Saskiju zbog prekomernog trošenja imovine. Tvrdili su da je potrošila gotovo 40.000 guldena koje su očekivali kao nasledstvo.[9] Iste godine rođena je kćerka Kornelija, koja je brzo preminula kao i sin.

Rembrant je 5. januara 1639. kupio novu kuću u kojoj se danas nalazi Muzej Rembrantove kuće (Museum Het Rembrandthuis). Za nju je uzeo kredit koji je nameravao da vrati za 5 do 6 godina.[5] Poslednju sliku iz ciklusa Hristovih pasija izradio je 1639. Naredna godina, 1640, bila je godina kada su Rembranta pogodile dve tragedije; 29. jula krštena je njegova druga kći koja je ubrzo umrla, dok je mesec dana kasnije umrla njegova majka.

U to vreme slikao je i izrađivao grafike sa motivom pejzaža. Drugi sin, Titus, kršten je 22. septembra 1641. Naredne godine završio je sliku Noćna straža. Supruga Saskija umrla je 14. juna 1642. Ovaj događaj je jako potresao slikara. Prethodnih godina je slikao mnogo, dok je sada slikao dosta manje.[10] Meću retke slike i grafike iz ovog perioda spada Grafika od 100 guldena.[11] Jako se posvetio ulozi oca svoga sina Titusa. To je primetno u njegovim delima, na primer na crtežu koji prikazuje čoveka koji hrani dete.[12] Kao pomoć u domaćinstvu, angažovao je Gertge Dirks (Geertghe Dircx), koja je postala vrlo bliska sa detetom. Tako je Titusa označila kao svog glavnog naslednika u testamentu napisanom tokom bolesti 1648.[13] Rembrant se 1649. oženio znatno mlađom Hendrikje Stofels.[14]

Finansijski problemi i poslednje godine[uredi]

Gertge Dirks je 1649. tužila Rembranta za neispunjeno obećanje posle jedne svađe. Hendrikje je svedočila protv nje, pa je Gertge izgubila spor i provela nekoliko godina u zatvoru.

Sicilijanski mecena Antonio Rufo je od Rembranta 1652. naručio sliku Aristotel sa Homerovom bistom. Uprkos povoljnim narudžbinma, prihodima od prodaje grafika i honoraru za poduku učenika, nije uspeo da pokrije dugove i morao je da još pozajmljuje. Hendrikje Stofels je 1654. pozvana da pred crkvenim sudom objasni prirodu svog suživota sa Rembrantom, jer se smatralo da je ovaj odnos grešan. Ona je Rembrantu rodila treću kći, krštenu 30. oktobra 1654, koja je takođe dobila ime Kornlija.

Rembrant je 17. maja 1656. prepisao vlasništvo nad kućom svome sinu Titusu, i uskoro posle toga je bankrotirao. U naredne dve godine kuća, pokućstvo i umetnička kolekcija su prodani na aukcijama. Prihod nije bio dovoljan da se dugovi sasvim izmire. Rembrant se preselio u deo grada u kome u živeli siromašni. Tu je vodio povučen život družeći se sa menonitima i jevrejima. Titus je posle dugog procsa uspeo da izdvoji svoje nasledstvo iz stečajne mase. On i Hendrikje su 1660. otvorili trgovinu za prođu Rembrantovih radova. Preko nje su uspostavljani poslovni kontakti, ugovori i organizovana poduka učenika. Rufo je 1661. dobio sliku Aleksandar Veliki i naručio sliku Homera. Hendrikje Stofels je umrla 1663.

Titus je postao punoletan 1665. i primio svoje nasledstvo. U to vreme Rembrant je radio na slici Jevrejska nevesta. Tri godine kasnije, umro je sin Titus, i sahranjen 7. septembra 1668. Pre toga Titus je bio u braku oko 6 meseci. Rembrant se tada preselio kod kćeri. Posle rođenja unuka, bio mu je kum 22. marta 1669. Rembrant je umro 4. oktobra iste godine. Slika Samson u hramu ostala je nedovršena. Sahranjen je 8. oktobra u crkvi Vestkerk u Amsterdamu.

Dela[uredi]

Rembrant je radio kao slikar i grafičar, vodio je slikarsku radionicu i podučavao učenike. Bio je pre svega uspešan portreista, ali se pretpostavlja da je sebe pre svega smatrao istorijskim slikarom. Njegovo delo se sastoji iz portreta i autoportreta, pejzaža i obrada biblijskih i mitoloških tema.[15][16][17]

Na portretima mu je uspevalo da uverljivo predstavi likove u nekoj aktivnosti. U istorijskim kompozicijama slikao je motive koje pre njega niko nije koristio, ili je stare motive predstavljao na nov način. U mnogim Rembrantovim delima majstorski je korišćen kontrast svetlog i tamnog (kjaroskuro). Rembrantovi autoportreti ilustruju kako je video sebe kao umetnika i kako je stario. Posebno su na grafikama vidljivi različiti izrazi lica i gestovi koji su služili kao studije. Rembrant je naslikao i nacrtao mali broj pejzaža i žanr scena. Slika „Mrtvi paunovi“ je jedina njegova poznata mrtva priroda.[18] Mnoge od crteža Rembrant je načinio isključivo u svrhu obuke svojih učenika.

Atribucija[uredi]

Tokom 1920-ih istraživači su Rembrantu pripisivali više od 700 slika[19], dok danas preovlađuje mišljenje da se njegovo ukuno delo sastoji iz oko 350 slika, 300 grafika i 1000 crteža.

Bakropisi[uredi]

Hristos leči bolesne, bakropis iz oko 1647—1649.

Rembrant je izrađivao bakropise većim delom svoje karijere, od 1626. do 1660. kada je bio prinuđen da proda svoju štamparsku presu i praktično prekine sa baropisom. Jedino tokom nesrećne 1649. nije stvorio nijedan datirani bakropis.[20] Sa lakoćom je radio bakropise i, iako je poznavao i nekada koristio tehnike bakroreza, sloboda tehnike bakropisa je postala temelj njegovog dela. Poznavao je sve faze postupka izrade bakropisa i izvesno je da je sam otiskivao makar rane primerke svojih bakropisa. Isprva mu se stil oslanjao na crtež, ali se ubrzo preorijentisao na slikarski pristup koristeći mnoštvo linija i brojna nagrizanja ploče kiselinom, čime su linije dobile raznovrsne debljine. Krajem 1630-ih, uprostio je svoj stil i koristio je manje nagrizanja kiselinom.[21] Na čuvenom bakropisu Hristos leči bolesne radio je u fazama tokom 1640-ih. To je bilo „prelomno delo u sred umetničke karijere“, iz koga se razvio njegov stil bakropisanja.[22] Iako je ovaj bakropis sačuvan u samo u primercima iz prve dve serije, primetne su prepravke u završnoj verziji o čemu svedoče mnogi crteži.[23]

Tri krsta, Rembrantov bakropis iz 1653.

U zrelim delima iz 1650-ih, Rembrant je bio spremniji da improvizuje, tako da su veliki otisci rađeni u do 11 serija, često radikalno drugačijih. Sada je koristio špartanje da dočara tamne površine, koje su često velike. Eksperimentisao je i sa efektima štampe na različitim vrstama papira. Često je koristio japanski papir i parir od životinjske kože. Počeo je da primenjuje „površinske tonove“, ostavljajući tanak sloj mastila na pojedinim delovima grafičke ploče, umesto da ga potpuno ukloni. Češće je koristio suvu iglu, posebno u prikazima zamagljenih pejzaža.[24]

Njegovi otisci tretiraju slične teme kao i njegove slike. U barkopisu je izradio 27 autoportreta, dok su drugi portreti ređi. Izradio je 46 uglavnom malih pejzaža, koji su postali uzor u predstavljanju pejzaža u grafičkoj umetnosti sve do kraja 19. veka. Trećina bakropisa se odnose na religijske teme, neki od njih odišu jednostavnošću, dok su drugi monumentalni. Nekoliko erotskih kompozicija nema ekvivalente u njegovom slikarskom delu.[25] Rembrant je posedovao, dok nije bio prinuđen da je proda, izuzetnu kolekciju grafika drugih umetnika. U njegovim bakropisima su vidljivi uticaji koje je primio od Mantenje, Rafaela, Herkulesa Segersa i Đovanija Kastiljonea.

Poznata dela[uredi]

Rembrantova kuća u Amsterdamu

Galerija[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Catalogue raisonné: Stichting Foundation Rembrandt Research Project:
    • A Corpus of Rembrandt Paintings — Volume I, which deals with works from Rembrandt’s early years in Leiden (1629–1631), 1982
    • A Corpus of Rembrandt Paintings — Volume II: 1631–1634. Bruyn, J., Haak, B. (et al.), Band 2. 1986. ISBN 978-90-247-3339-2.
    • A Corpus of Rembrandt Paintings — Volume III, 1635–1642. Bruyn, J., Haak, B., Levie, S.H., van Thiel, P.J.J., van de Wetering, E. (Ed. Hrsg.), Band 3. 1990. ISBN 978-90-247-3781-9.
    • A Corpus of Rembrandt Paintings — Volume IV. Ernst van de Wetering, Karin Groen et al. Springer, Dordrecht, the Netherlands (NL). ISBN 978-1-4020-3280-6. str. 692. (Self-Portraits)
  2. ↑ 2,0 2,1 Kristin Bahre u. a. (ed): Rembrandt. Genie auf der Suche. DuMont Literatur und Kunst, Köln (2006). str. 24.
  3. ^ Michael Kitson: Rembrandt. Phaidon Press Inc., New York City (2007). str. 25.
  4. ^ Kristin Bahre u. a. (ed): Rembrandt. Genie auf der Suche. DuMont Literatur und Kunst, Köln (2006). str. 25.
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 Michael Bockemühl: Rembrandt. Taschen, Köln (2001). str. 94.
  6. ^ Tümpel 1977, str. 19
  7. ^ David Bomford, Jo Kirby, Ashok Roy, Axel Rüger, Raymond White: Art in the Making: Rembrandt. National Gallery Company, London (2006). str. 17.
  8. ^ Kristin Bahre u. a. (ed): Rembrandt. Genie auf der Suche. DuMont Literatur und Kunst, Köln (2006). str. 30.
  9. ↑ 9,0 9,1 Christian Tümpel: Rembrandt in Selbstzeugnissen und Bilddokumenten. Rowohlt, Reinbek (1977). str. 63.
  10. ^ Christian Tümpel: Rembrandt in Selbstzeugnissen und Bilddokumenten. Rowohlt, Reinbek (1977). str. 90.
  11. ^ Michael Bockemühl: Rembrandt. Taschen, Köln (2001). str. 95.
  12. ^ Christian Tümpel: Rembrandt in Selbstzeugnissen und Bilddokumenten. Rowohlt, Reinbek (1977). str. 92.
  13. ^ Christian Tümpel: Rembrandt in Selbstzeugnissen und Bilddokumenten. Rowohlt, Reinbek (1977). str. 97.
  14. ^ Kristin Bahre u. a. (ed): Rembrandt. Genie auf der Suche. DuMont Literatur und Kunst, Köln (2006). str. 45.
  15. ^ Slive, Seymour, Dutch Painting, 1600–1800, Yale UP. 1995. ISBN 978-0-300-07451-2.
  16. ^ van de Wetering, Ernst, Rembrandt: The Painter at Work. Amsterdam University Press.2000. ISBN 978-0-520-22668-5.
  17. ^ Roberto Manescalchi, Rembrandt: la madre ritrovata, M.C.M.(La storia delle cose), dicembre, 2004.
  18. ^ Niklas Maak: Rembrandt – Im Schatten goldener Zeitblüten auf faz.net, Zugriff am 18. 10. 2008, Pristupljeno 24. 4. 2013.
  19. ^ Između ostalih, Vilhelm Rajnhold Valentiner (1880—1958) u delu Rembrandt. Wiedergefundene Gemälde. 1910-1920, i Anna Brzyski: Partisan Canons. Duke University Press.2007. ISBN 978-0-8223-4106-2.. str. 225ff.
  20. ^ Schwartz 1994, str. 8-12.
  21. ^ White 1969, str. 5-6.
  22. ^ White 1969, str. 6.
  23. ^ White 1969, str. 6, 9-10.
  24. ^ White 1969, str. 6-7.
  25. ^ See Strauss, where the works are divided by subject, following Bartsch.

Literatura[uredi]

  • Tümpel, Christian (1977). Rembrandt in Selbstzeugnissen und Bilddokumenten. Reinbek: Rowohlt. str. 19. ISBN 978-3-499-50251-4. 
  • Rembrandt; White, Christopher; White, Gabriel (1969). The Late Etchings of Rembrandt: A Study in the Development of a Print ; 20 March - 11 May 1969. 
  • Ackley, Clifford, (2004). Rembrandt's Journey. Museum of Fine Arts, Boston. ISBN 978-0-87846-677-1. -
  • Adams, Laurie Schneider (1999). Art Across Time. Volume II. McGraw-Hill College, New York, NY. 
  • Bull, Duncan, et al., Rembrandt-Caravaggio, Rijksmuseum, 2006.
  • Clark, Kenneth (1969). Civilisation: a personal view. New York: Harper & Row. 9780060108014. 
  • Buvelot, Quentin, White, Christopher (eds), Rembrandt by himself, 1999, National Gallery
  • Clark, Kenneth, An Introduction to Rembrandt, 1978, London, John Murray/Readers Union, 1978
  • Clough, Shepard B. (1975). European History in a World Perspective. D.C. Heath and Company, Los Lexington, MA. ISBN 978-0-669-85555-5. 
  • Driessen, Christoph (2012). Rembrandts vrouwen. Bert Bakker, Amsterdam. ISBN 9789035136908. -
  • Durham, John I. (2004). Biblical Rembrandt: Human Painter In A Landscape Of Faith. Mercer University Press. ISBN 978-0-86554-886-2. 
  • Gombrich, E.H. (1995). The Story of Art. Phaidon. ISBN 978-0-7148-3355-2. -
  • Hughes, Robert (2006), „The God of Realism”, The New York Review of Books, Rea S. Hederman, 53 (6) 
  • The Complete Etchings of Rembrandt Reproduced in Original Size, Gary Schwartz (editor). New York: Dover.1988. ISBN 978-0-486-28181-0.
  • Bomford, D. et al., Art in the making: Rembrandt, New edition, Yale University Press, 2006
  • Rembrandt. Images and metaphors, Christian and Astrid Tümpel (editors), Haus Books London. 2006. ISBN 978-1-904950-92-9.
  • Van De Wetering, Ernst (2004) (2nd paperback printing in 2016). The Painter At Work. University of California Press, Berkeley and Los Angeles. University of California Press, London, England. By arrangement with Amsterdam University Press. O-520-22668-2.
  • Amore, Anthony M.; Mashberg, Tom (2012). Stealing Rembrandts: The Untold Stories of Notorious Art Heists. ISBN 978-0230339903. 

Spoljašnje veze[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рембрант&oldid=21975581”