Rej Alen

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Rej Alen
Rej Alen
Lični podaci
Datum rođenja (1975-07-20)20. jul 1975. (48 god.)
Mesto rođenja Mersed, Kalifornija, SAD
Državljanstvo SAD
Visina 1,96 m
Informacije o karijeri
NBA draft 1996. / 5. pik, 1. runda
Odabrao: Minesota timbervulvsi
Pro karijera 1996—2014
Pozicija bek
Juniorska karijera
1993—1996 JuKon haskisi
Seniorska karijera
Godine Klub
1996—2003
2003—2007
2007—2012
2012—2014		 Milvoki baksi
Sijetl supersoniksi
Boston seltiksi
Majami hit
Reprezentativna karijera
 Sjedinjene Države
Statistika Uredi na Vikipodacima na basketball-reference.com
Statistika  Uredi na Vikipodacima na nba.com
Medalje

Košarka

Olimpijske igre
Zlatna medalja — prvo mesto 2000. Sidnej SAD

Rej Alen (engl. Ray Allen; Mersed, Kalifornija, 20. jul 1975) bivši je američki košarkaš. Igrao je na poziciji beka šutera, a karijeru je okončao u dresu Majami Hita. U svojoj NBA karijeri igrao je još za Milvoki bakse, Sijetl Supersonikse i Boston Seltikse. Smatra se jednim od najboljih šutera u istoriji NBA lige. Deset puta je bio NBA Ol-Star i osvajač je zlatne medalje na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine. Alen je imao kratku glumačku karijeru. Zajedno je sa Denzelom Vošingtonom glumio u filmu Dobio je igru iz 1998. godine. Tumačio je talentovanog košarkaša Džizusa Šatlsvorta.

Koledž[uredi | uredi izvor]

Alen je od 1993. do 1996. pohađao univerzitet Konektikat. Na poslednjoj godini univerziteta, Alen je izabran u Ol-Amerikan prvi tim i osvojio je nagradu za igrača godine u Big Ist konferenciji. Alen je univerzitet završio sa 1,992 poena kao treći najbolji strelac Haskisa svih vremena. 2001. izabran je počasnim kapitenom od 25 članova "Konektikat ekipe veka“. 5. februara 2007, Alenov dres i broj penzionisani su na plafonu Konektikatove dvorene Gampel Pavilion, tokom poluvremena košarkaške utakmice protiv univerziteta Sirakjuza.

NBA karijera[uredi | uredi izvor]

Milvoki Baksi[uredi | uredi izvor]

Alen je izabran kao peti izbor NBA drafta 1996. od strane Minesota Timbervulvsa. Nedugo nakon drafta, Alen je zajedno sa Endruom Langom zamenjen u Milvoki bakse, za prava na četvrti izbor drafta Stefona Marberija. Na kraju sezone izabran je u Ol-NBA Ruki drugu petorku. Najuspešniji period u Baksima imao je tokom sezone 2000/01. Tada je na Ol-Star vikendu učestvovao i pobedio u takmičenju u trojkama, izborio Ol-NBA treću petorku i bio član "Velike trojke" Baksa, zajedno sa Semom Kaselom i Glenom Robinsonom. Te sezone su Baksi stigli do finala Istočne konferencije, gde su u sedam utakmica poraženi od Filadelfija Seventisiksersa.

Sijetl Supersoniksi[uredi | uredi izvor]

Alen je u Baksima ostao do sredine sezone 2002/03, kada je zajedno sa Ronaldom Marejom, Kevinom Olijem i budućim izborom prvog kruga drafta, zamenjen u Sijetl Supersonikse za Gerija Pejtona i Dezmonda Mejsona. Nakon sitnih povreda tokom sezone 2003/04, Alen je zajedno sa saigračem Rašardom Luisom izabran u Ol-NBA drugu petorku i predvodio je Sonikse do polufinala Zapadne konferencije. Nakon sezone 2004/05, Alen je potpisao petogodišnji ugovor vredan 80.000.000 $. Tokom regularnog dela sezone 2006/07, Alen je u proseku postizao najviših (u karijeri) 26,4 poena, uz 4,5 skokova i 4,1 asistenciju po utakmici. Alen je tokom boravka u Sijetlu osvojio mnogo ličnih priznanja. 12. marta 2006. postao je 97 igrač koji je probio granicu od 15.000 poena u NBA karijeri. 17. aprila 2008. stigao je na drugo mesto, iza Redžija Milera na NBA lestvici svih vremena po broju postignutih trojki. 12. januara 2007, Alen je postigao rekord karijere od 54 poena za pobedu Soniksa u produžetku nad Juta Džezom 122:114. To je ujedno drugi najveći broj poena nekog igrača Soniksa u istoriji tog kluba. Nedugo zatim se povredio i propustio ostatak sezone 2006/07. Nakon što se oporavio od povrede, Soniksi su odlučili krenuti u stvaranje nove ekipe, a u to se nisu uklapali planovi ostanka Reja Alena i Rašarda Luisa koji je tražio maksimalan ugovor.

Boston Seltiksi[uredi | uredi izvor]

Alen je u razmeni igrača zajedno sa izborom 2. kruga drafta (Glen Dejvis) zamenjen u Boston Seltikse, dok su u Sijetl Supersonikse stigli izbor 1. kruga drafta (Džef Grin), Delonte Vest i Voli Szerbijak. U novembru 2007, Alen je u produžetku protiv Toronto Reptorsa postigao odlučujuću trojku za pobjedu Seltiksa 98:95. U toj utakmici postigao je 33 poena, i prešao granicu od 17.000 poena u karijeri.[1] 13. februara 2008, Alen je učestvovao na NBA Ol-Star utakmici u ekipi Istočne konferencije kao zamena za povređenog Kerona Batlera. U toj utakmici Alen je postigao 28 poena i zajedno sa Lebronom Džejmsom (27 koševa, devet asistencija i osam skokova) predvodio tim Istoka do pobede 134:128. Alen je u poslednja tri minuta i 15 sekundi pogodio tri uzastopne trojke, dok je Džejms osvojio nagradu za najkorisnijeg igrača utakmice.

28. mart 2008, Alen je proglašen kao treći od 20 najvećih igrača franšize Milvoki baksa tokom 40. godišnjice postojanja kluba, ali nije mogao prisustvovati svečanosti zbog utakmice Seltiksa protiv Nju Orleans Hornetsa.

17. juna 2008, Alen je u poslednjoj šestoj utakmici NBA finala protiv Los Anđeles Lejkersa, sa sedam trojki izjednačio rekord po broju pogođenih trojki u NBA finalu.[2] Uz to je sa 22 trojke srušio rekord Dena Majerlea i Dereka Harpera, koji su u finalnim serijama pogodili 17 trojki. 5. februara 2009, Alen je ponovo izabran na NBA Ol-Star utakmicu kao zamena za povređenog Džamir Nelsona. To je bio Alenov deveti nastup na Ol-Star utakmici i drugi nastup zajedno sa saigračima Kevinom Garnetom i Polom Pirsom.

U prvoj utakmici prvog kruga doigravanja protiv Čikago Bulsa, Alen je bio indisponiran. Utakmicu je završio sa šutem 1 od 11 iz igre, a Seltiksi su izgubili sa dva poena razlike. U drugoj utakmici, Alen je odigrao sjajno. Pogodio je dve sekunde pre kraja tricu za pobedu i izjednačenje serije, a ukupno postigao 30 poena (trojke 6/10). Boston je na kraju u sedmoj utakmici uspeo izbaciti Bulse iz doigravanja, međutim Seltiksi su kasnije ispali u drugom krugu od Orlando Medžika. 10. decembra 2009. Alen je, postigavši 18 poena, prešao brojku od 20.000 poena u karijeri. 6. juna 2010, u drugoj utakmici NBA finala, Alen je postigao 32 poena, od toga čak 8 trojki. Time je srušio rekord Majkla Džordana po broju postignutih trojki u jednom poluvremenu utakmice, te rekord po broju postignutih trojki u jednoj utakmici NBA finala. Međutim, samo 48 sati kasnije, Alen je iz igre šutirao vrlo loših 0/13 čime je ostvario drugi najlošiji šuterski učinak u istoriji NBA finala i time doprineo porazu svoje ekipe rezultatom 91:84.

Nakon što je postao slobodan agent Alen je 1. jula 2010. potpisao novi dvogodišnji ugovor sa Seltiksima u vrednosti od 20.000.000 $.[3]

Na utakmici protiv Lejkersa, odigranoj 10. februara 2011, Alen je postao igrač sa najviše postignutih trojki u istoriji NBA lige, prestigavši Redžija Milera. Na toj utakmici postigao je 20 poena, ali su Seltiksi izgubili taj meč rezultatom 92:86.[4] U sezoni 2010/11. Alen je pozvan na svoj deseti Ol-star meč, zajedno sa svojim saigračima Ražonom Rondom, Kevinom Garnetom i Polom Pirsom. Takođe je učestvovao na takmičenju u brzom šutiranju trojki, ali je izgubio od Džejmsa Džonsa iz Majamija.[5] Na kraju sezone 2011/12. postao je neograničeno slobodan agent.

Majami Hit[uredi | uredi izvor]

2012. godine Alen je odbio dvogodišnji ugovor Seltiksa od 12.000.000 $ i prihvatio trogodišnji ugovor sa Majami Hitom, u iznosu od nešto više od 3.000.000 $ po sezoni. U dresu Majamija, Alen je osvojio svoj drugi šampionski prsten, u sezoni 2012-2013. U 6. utakmici Velikog finala, protiv San Antonio Sparsa, Rej Alen je ubacio trojku na pet sekundi do kraja. Jedna od najvažnijih trojki u njegovoj karijeri spriječila je Sparse da dođu do pobjede, a Majami je već u narednoj, sedmoj utakmici osvojio titulu. 2014. godine Rej Alen odlazi iz Majamija i prestaje sa igrom. Iako nije potvrdio odlazak u penziju, malo je vjerovatno da će ponovo zaigrati. Uprkos tome, Alen još uvijek ima ponudu Majamija, kao i još nekih timova iz lige.[6][7]

Uspesi[uredi | uredi izvor]

Klupski[uredi | uredi izvor]

Reprezentativni[uredi | uredi izvor]

Pojedinačni[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Allen's last-second 3 caps milestone day as C's nip Raps, Associated Press, November 4, 2007.
  2. ^ „Allen takes care of business”. Boston.com. 18. 6. 2008. Pristupljeno 29. 3. 2012. 
  3. ^ „Ray Allen gets 2-year deal to return to Boston Celtics”. ESPN Boston. 8. 7. 2010. Pristupljeno 29. 12. 2010. 
  4. ^ Forsberg, Chris (11. 2. 2011). „Ray Allen hits record-breaking 3-pointer”. ESPN. Pristupljeno 12. 2. 2011. 
  5. ^ „2011 All-Star Game from Los Angeles- Celtics.com”. Arhivirano iz originala 25. 07. 2013. g. Pristupljeno 13. 04. 2013. 
  6. ^ Michael WallaceESPN.comFollowArchive (1. 1. 2008). „Ray Allen, Rashard Lewis sign with Miami Heat - ESPN”. Espn.go.com. Pristupljeno 11. 7. 2012. 
  7. ^ Murphy, Mark. „Ray Allen leaves Boston as a class act”. BostonHerald.com. Pristupljeno 11. 7. 2012. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Реј_Ален&oldid=27169986”