Предраг Стојаковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Предраг Стојаковић

{{{опис_слике}}}

Личне информације
Датум рођења 9. јун 1977.
Држављанство Застава Србије Србија
Висина 2,08 m
Позиција Крило
Драфт 14. пик, 1996.
Сакраменто кингси
Про каријера 1992–2011
Сениорски клубови
Год. Клуб
1992-1994
1994—1998
1998—2006
2006
2006—2010
2010—2011
2011-
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Црвена звезда
Грчка ПАОК
Сједињене Америчке Државе Сакраменто кингси
Сједињене Америчке Државе Индијана пејсерси
Сједињене Америчке Државе Њу Орлеанс хорнетси
Сједињене Америчке Државе Торонто репторси
Сједињене Америчке Државе Далас маверикси
Репрезентација
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Flag of FR Yugoslavia.svg СФР Југославија / СР Југославија
Награде
Три пута учесник Ол стар утакмице
Два пута победник у шутирању тројки
МВП ЕП 2001.
Три пута Европски играч године
МВП Грчког првенства
НБА шампион са екипом Даласа 2011.
Освојене медаље
Кошарка
Светско првенство
Злато 2002. САД СР Југославија
Европско првенство
Бронза 1999. Француска СР Југославија
Злато 2001. Турска СР Југославија

Предраг „Пеђа“ Стојаковић (Славонска Пожега, 9. јун 1977) је бивши српски кошаркаш. У каријери је играо за Црвену звезду, КК ПАОК, Сакраменто кингсе, Индијана пејсерсе, Њу Орлеанс хорнетси, Торонто репторсе, и Далас мавериксе. Стојаковић је играо на три ол-стар утакмице и два пута је победио у шутирању тројки. Један је од најбољих играча и историји српске кошарке, а такође важи за једног од најбољих шутера у НБА историји.[тражи се извор]

Са репрезентацијом СР Југославије је освојио злата на Светском првенству 2002. и Европско првенству 2001. и бронзану медаљу на Европском првенству 1999..

Биографија[уреди]

Стојаковић је рођен у Славонској Пожеги у СФРЈ, а 1991. године као Србин је приморан да са својом породицом избегне из Хрватске у Србију.

Црвена звезда[уреди]

Са 15 година нашао се у Црвеној звезди где је провео две године. У млађим селекцијама био је под командом тренера Предрага Бадњаревића који га је и пронашао у Славонском Броду и који је оставио велики траг у будућој кошаркашкој каријери[1]. За то време је дебитовао и за први тим са којим је освојио титулу националног првака 1994.

ПАОК[уреди]

Политичка и економска криза у СР Југославији приморала је Стојаковића да у шеснаестој години одсели у Грчку и почне наступати за ПАОК из Солуна, где остаје четири године. Добио је грчко држављанство и грчко презиме Кинис. Сакраменто кингси су га, као 14. пика, драфтовали 1996, али је у ПАОК-у остао до 1998. У сезони 1996/1997 бележио је просечно 20,3 поена по утакмици пре него што је поломио десну ногу. Рехабилитацију је окончао у Сакраменту у лето 1997. Следеће сезоне Стојаковић је бележио просечно 23,9 поена по утакмици и изабран је за најкориснијег играча лиге. У полуфиналу плеј-офа против Олимпијакоса, Стојаковић је тројком донео победу ПАОК-у 58-55 и тиме окончао петогодишњу доминацију Олимпијакоса у грчком првенству. У финалу је Панатинаикос имао предност домаћег терена и славио је 3:2 у серији, а Стојаковића је чувао Бајрон Скот, његов будући тренер у Њу Орлеансу.

Сакраменто кингси[уреди]

Стојаковић је у Сакраменто прешао у сезони 1998/1999, која је била скраћена због штрајка америчких професионалних кошаркаша. У првој сезони је обично улазио са клупе, а укупно је имао 8,4 поена по утакмици. Тог лета је дебитовао за репрезентацију Југославије на Европском првенству 1999. у Француској, на ком је СР Југославија освојила бронзану медаљу, али је мало играо на првенству због повреде. Следеће сезоне, Стојаковић је бележио 11,9 поена по утакмици и био је шести у целој лиги по проценту успешности слободних бацања. На Олимпијским играма 2000. у Сиднеју Стојаковић је са репрезентацијом СР Југославије је освојио 6. место.

Након две сезоне проведене углавном на клупи, у сезони 2000—2001, након што је Сакраменто заменио Корлиса Вилијамсона за Дага Кристија, Стојаковић је добио шансу да више игра, тако да је по утакмици постизао 20,4 поена и 5,8, са процентом шута за три поена од 40%. На Ол-стар викенду 2001. Стојаковић је био други у такмичењу у брзом шутирању тројки, иза Реја Алена из Милвоки бакса, али је победио у игри „Две лопте“ у којој му је партнерка била Рути Болтон-Холифилд из Сакраменто Монаркса. Такмичили су се против Кливлендовог пара Трејџан Лангдон и Ева Немцова. У гласању за играча који је највише напредовао завршио је други, иза Трејсија Макгрејдија из Орландо меџика. Тог лета, Стојаковић је предводио репрезентацију СР Југославије до златне медаље на Европском првенству у кошарци 2001. у Турској, када је био најбољи стрелац екипе и најкориснији играч првенства.

Сезона 2001—2002. је била најуспешнија у дотадашњој Стојаковићевој каријери. Те сезоне играо је прву НБА Ол-стар утакмицу и победио у такмичењу за три поена. Кингси су доминирали лигом, али су у неизвесној финалној серији Западне конференције изгубили од Лејкерса 4:3. Петорка Кингса: Мајк Биби, Даг Кристи, Предраг Стојаковић, Крис Вебер и Владе Дивац је била близу уласка у велико финале, али је Роберт Ори тројком у задњој секунди донео победу Лејкерсима. У лето 2002. репрезентација СР Југославије је у Индијанаполису освојила златну медаљу на Светском првенству у кошарци, а Стојаковић је био изабран у најбољу петорку првенства.

Следеће године забележио је мали пад у броју постигнутих поена (19,2 поена по мечу), али је опет изабран за Ол-стар утакмицу, а по други пут за редом победио у такмичењу за три поена. Кингси су овај пут заустављени у полуфиналу Западне конференције од Далас маверикса. На Европско првенство у кошарци 2003., ослабљена репрезентација Србије и Црне Горе заузела је шесто место. Следеће сезоне Стојаковић је искористио одсуство најбољег играча Кингса Криса Вебера због повреде и просечно је бележио 24,2 поена по мечу и био други стрелац лиге. Исте сезоне је најбољи извођач слободних бацања са процентом од 92,7%. По трећи пут је изабран за Ол-стар утакмицу, али није успео трећи пут узастопно победи у шутирању тројки и тако изједначи рекорд Ларија Берда и Крејга Хоџиза. Био је четврти у гласању за најкориснијег играча лиге и изабран је у другу петорку лиге. Следеће сезоне је бележио просечно 20,1 поен по утакмици, иако је због повреда пропустио 15 утакмица. Кингси су у плеј-офу испали од Минесоте резултатом 4:1.

Сезона 2005-2006 за Стојаковића није почела добро у Сакраменту, где је бележио 16,5 поена на 31 утакмици. Кингси су га 25. јануара 2006. послали у Индијану у замену за Рона Артеста.

Индијана пејсерси[уреди]

Дана 25. јануара 2006. Стојаковић је отишао у Индијана пејсерсе у замену за Рона Артеста, завршивши тако осмогодишњу каријеру у Кингсима.[2] У дресу Пејсерса се задржао до краја сезоне, а просечно је постизао 19,5 поена.

Њу Орлеанс хорнетси[уреди]

Стојаковић у дресу Хорнеста

Лета 2006. потписао нови уговор са Пејсерсима, али је послат у Њу Орлеанс хорнетсе у замену за Ендруа Бетса.[3] У осмој утакмици за свој нови клуб 14. новембра 2006. постигао је рекорд каријере од 42 поена против Шарлот бобкетса.[4] Због повреде је провео неколико месеци на листи за повређене, па је због тога пропустио већи део сезоне 2006/2007.

Вратио се у сезони 2007/2008. у којој је давао просечно 16,7 поена и уз Дејвида Веста и Криса Пола, најзаслужнији је за пламсан Њу Орлеанса у полуфинале Западне конференције.

Стојаковић је у сезони 2010/11 изгубио место у стартној постави Њу Орлеанса, а у тиму га је заменио Марко Белинели. Будући да му јена крају сезоне истекао уговор вредан 15,3 милиона долара, Хорнетси су га послали у Торонто репторсе у трампи у којој је било укључено пет играча.

Торонто репторси[уреди]

20. новембра 2010. Стојаковић је са Џаредом Бејлисом замењен за Џерета Џека, Маркуса Бенкса и Дејвида Андерсена из Торонто репторсе [5]

Након само две одигране утакмице, Стојаковић је отпуштен. Пропустио је 26 утакмица због повреде левог стопала.[6]

Далас маверикси[уреди]

Дана 24. јануара 2011. Стојаковић је прешао у Далас мавериксе у замену за Алексиса Аженсу.[7] Са Даласом је освојио своју прву НБА титулу,[8] а просечно је постизао 7,1 поен за време плејофа.[9] Стојаковић је постизао више од 20 поена на две утакмице плејофа.[9]

Дана 19. децембра 2011. Стојаковић је се повукао из кошарке због хроничних проблема са леђима и вратом.[10]

Остало[уреди]

Пеђа је ожењен са Камилом Алеком са којом има троје деце. Живи у Атини.[11]

Референце[уреди]

  1. ^ Peđa za MONDO: Neću da varam košarku! | Mondo, Приступљено 24. 4. 2013.
  2. ^ Stojaković za Artesta u Indijani!| B92.net, Приступљено 24. 4. 2013.
  3. ^ July 2006 Transactions, NBA.com, accessed February 1, 2008.
  4. ^ Stojaković brojao do 42 | Novosti.rs, Приступљено 24. 4. 2013.
  5. ^ „Reptors Acquire Bayless, Stojakovic And Cash Considerations From New Orleans“. NBA.com. 20. 11. 2010. Приступљено 21. 11. 2010.. 
  6. ^ „Reptors Release Peja Stojakovic“. NBA.com. 20. 1. 2011. Приступљено 20. 1. 2011.. 
  7. ^ „Peja Stojakovic signs with Mavs“. ESPN. 24. 1. 2011. Приступљено 24. 1. 2011.. 
  8. ^ Mavericks win first title in team history; Heat season ends in disappointing fashion - NBA - Sporting News, Приступљено 24. 4. 2013.
  9. ^ а б Peja Stojakovic Game By Game Page | NBA.com, Приступљено 24. 4. 2013.
  10. ^ Stein, Marc (19. 12. 2011.). „Peja Stojakovic to retire after 13 years“. ESPN Приступљено 19. 12. 2011.. 
  11. ^ „Још памтим речи мога Милорада“. Курир. 13. 4. 2014. Приступљено 13. 4. 2014.. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :