Roberto Luongo

Roberto Luongo Roberto Luongo
Roberto Luongo u dresu Vankuver kanaksa
Lični podaci
Datum rođenja	(1979-04-04)4. april 1979.
Mesto rođenja	Montreal, Kanada
Državljanstvo	Kanada
Visina	1,91 m
Masa	98 kg
Igračke informacije
Pozicija	Golman
Liga	NHL liga
Trenutni klub	Florida pantersi
NHL draft	1997. / 4. pik
Odabrao: Njujork ajlandersi
Reprezentacija	Kanada
Pro karijera	od 1999.
Seniorska karijera
Godine	Klub
1999–2000 1999–2000 2000–2006 2000–2001 2006–2014 2014–	Njujork ajlandersi →Louvel devilsi Florida pantersi →Luizvil pantersi Vankuver kanaksi Florida pantersi
Nagrade i medalje Osvojene medalje Olimpijske igre Vankuver 2010. Kanada Soči 2014. Kanada Svetsko prvenstvo Finska 2003. Kanada Češka Republika 2004. Kanada Austrija 2005. Kanada

Roberto Luongo (engl. Roberto Luongo; Montreal, 4. aprila 1979) profesionalni je kanadski hokejaš na ledu koji igra na poziciji golmana.

Profesionalnu karijeru započeo je u redovima njujorških Ajlandersa u sezoni 1999/00, ekipe koja ga je odabrala kao 4. pika na NHL draftu 1997. godine. Nakon samo jedne polusezone u Njujorku prelazi u redove ekipe sa Floride, a potom nakon 6 sezona u Vankuver Kanakse. Već u drugoj sezoni u Kanaksima proglašen je za kapitena tima, postavši tako prvim golmanom na toj poziciji u jednom NHL ligašu još od Bila Dernana u sezoni 1947/48. godinu. Od sezone 2013/14. ponovo igra u dresu Florida Pantersa.

Sa seniorskom reprezentacijom Kanade osvojio je dve titule svetskog prvaka (na prvenstvima 2003. i 2004) i dve zlatne medalje na olimpijskim igrama (ZOI 2010. i ZOI 2014).

Klupska karijera

Luongo je rođen u Montrealu 1979. kao najstarije od troje dece u mešovitoj italijansko-irskoj porodici (njegov otac Antonio je rodom iz italijanskog Avelina, dok je majka Paskalina irskog porekla). Njegova braća, Leo i Fabijo su po profesiji treneri golmana u hokeju na ledu. Hokej je počeo da trenira sa 8 godina, a igračku karijeru započinje 1995. igrajući za juniorski tim iz Val d'Ora u juniorskoj ligi Kebeka.

Zahvaljujući odličnim odbranama tokom prve dve sezone primetili su ga skauti NHL lige, te je na ulaznom NHL draftu 1997. odabran u prvoj rundi kao 4. pik od strane Njujork Ajlandersa. Luongo je na taj način postao najbolje rangirani golman u istoriji NHL drafta do tog perioda.

Prvi profesionalni ugovor sa Ajlandersima na tri godine i u vrednosti od 2,775 miliona američkih dolara potpisao je u januaru 1999. godine, a profesionalni debi ostvario je u dresu filijale njujorškog tima u AHL ligi početkom sezone 1999/00. U NHL ligi i u dresu Ajlandersa debitovao je 28. novembra 1999. u utakmici protiv Boston Bruinsa. Njujorški tim je slavio u toj utakmici sa 2:1, a Luongo je ostvario učinak od čak 43 odbrane. Već 27. decembra u utakmici igranoj opet protiv Bruinsa Luongo je ostvario svoj prvi šut-aut učinak (branio celu utakmicu bez primljenog gola, pobeda od 3:0). Debitantsku NHL sezonu okončao je sa procentom odbrana od 90,4% na ukupno odigrane 24 utakmice.

Tadašnji menadžer Ajlandersa Majk Milburi je potpuno neočekivano na kraju te sezone trejdovao Luonga zajedno sa centrom Olijem Jokinenom u ekipu Florida Pantersa, u zamenu za krilo Marka Periša i centra Olega Kvašu. Novinarima je Luongo izjavljivao kako je bio potpuno iznenađen odlukom rukovodstva kluba, ali da mu je sa druge strane bilo drago jer je tim sa Floride verovao u njega.

Florida Pantersi (2000–2006)

U NHL-u Luongo je uvek nosio dres sa brojem 1.

Prvu utakmicu u klubu sa Floride odigrao je protiv Bruinsa 9. oktobra 200, a njegovih 18 odbrana nije bilo dovoljno za pobedu i tim iz Bostona je slavio sa 4:2. Prvu sezonu u Pantersima okončao je utakmicom protiv njujorških Rendžersa uz peti po redu šut-aut učinak u sezoni i pobedu od 3:0 (utakmica odigrana 7. aprila 2001. godine). Tokom svoje NHL „ruki sezone“ (Luongo se smatrao rukijem, odnosno debitantom pošto je u prethodnoj sezoni odigrao manje od 26 utakmica u ligi) Luongo je branio na ukupno 43 utakmice (uz ukupno šesti procenat odbrana u ligi 92%), jednoj utakmici više od saigrača Trevora Kida.

Pre početka naredne sezone Luongo je produžio ugovor sa klubom na još 4 godine. Sezonu 2001/02. okončao je u martu 2002. nakon povrede skočnog zgloba desne noge zadobijene u utakmici protiv Kanadijansa.

Sa odličnim partijama nastavio je i u sezoni 2003/04. što mu je donelo nominacije za najboljeg golmana i najboljeg igrača lige. Na ukupno odigrane 72 utakmice te sezone postavio je rekord po broju odbranjenih udaraca gde je od ukupno 2.475 udaraca ka svom golu odbranio čak 2.303 šuta protivnika, uz uspešnost odbrana od čak 93,1%. U februaru 2004. učestvovao je na utakmici svih zvezda lige, a krajem sezone uvršten je u drugu idealnu postavu lige.

Peter Bondra i Luongo na utakmici između Pantersa i Trašersa u sezoni 2005/06.

Kako zbog štrajka igrača prvenstvo u sezoni 2004/05. nije igrano, Luongo je u tom periodu igrao jedino za reprezentaciju Kanade, a sa klupskim aktivnostima nastavio je tek naredne sezone. Pre početka sezone 2005/06. potpisao je novi jednogodišnji ugovor sa Pantersima vredan 3,2 miliona dolara. Kako po okončanju te sezone nije uspeo da se dogovori sa čelnicima kluba o produženju saradnje i potpisivanju novog ugovora, u junu 2006. trejdovan je u ekipu Vankuver Kanaksa.

Vankuver Kanaksi (2006–2014)

Luongo je pobedom debitovao za Kanakse u utakmici igranoj 5. oktobra 2006. protiv Detroit Red vingsa, a dvadeset dana kasnije ostvario je i svoj prvi šut-aut učinak u dresu novog kluba odbranivši čak 32 šuta čikaških Blekhoksa (pobeda Kanaksa od 5:0). Na ol-star utakmici 2007. bio je deo prve postave u ekipi Zapadne konferencije. Ligaški deo sezone je okončao sa ličnim rekordom od 47 pobeda i sa uspešnošću odbrana od 92,1% (u proseku je primao 2,29 golova po utakmici), a proglašen je i za najkorisnijeg igrača u timu iz Vankuvera.

Luongo u januaru 2012.

U prvoj utakmici doigravanja za trofej Stenli Kupa protiv ekipe Dalas Starsa Luongo je postavio lični rekord odbranivši čak 72 protivnička šuta (Kanaksi slavili u tom meču sa 5:4, odnosno ukupnim rezultatom 4:3 u pobedama). U narednoj rundi doigravanja Kanaksi su eliminisani od kasnijih pobednika Anahajm Daksa.

Iako je po okončanju te sezone Luongo bio nominovan za čak tri individualne nagrade (za najboljeg golmana, najkorisnijeg igrača ligaškog dela sezone i za najkorisnijeg igrača sezone) u sva tri slučaja zauzeo je drugo mesto.

Sa odličnim igrama nastavio je i tokom sezone 2007/08, a po drugi put za redom je izabran u startnu postavu zapadne konferencije na ol-star utakmici 2008. godine (iako nije nastupio na egzibiciji zbog privatnih razloga). Uoči početka sezone 2008/09. imenovan je za kapitena Kanaksa, postavši tako prvim kapitenom jednog NHL ligaša koji igra na poziciji golmana još od sezone 1947/48. i legendarnog golmana Kanadijansa Bila Dernana. Iako je po tadašnjim NHL pravilima golmanima bilo zabranjeno da obavljaju kapitenske funkcije, uprava tima je Luonga ostavila na toj poziciji, a kapitenske „poslove na ledu“ obavljali su njegovi zamenici. U utakmici protiv Pengvinsa igranoj 22. novembra zaradio je povredu prepone zbog koje je propustio 24 utakmice, a na led se vratio tek 15. januara u utakmici protiv Kojota.

Godinu dana pre isteka prvobitnog ugovora sa Kanaksima, 2. septembra 2009. Luongo potpisuje novi ugovor sa klubom na period od 12 godina i u vrednosti od 64 miliona meričkih dolara (5,33 miliona dolara po sezoni).

Na utakmici protiv Los Anđeles Kingsa igranoj 5. marta 2011. ostvario je svoju 300. pobedu u NHL ligi. Ligaški deo sezone 2010/11. okončao je sa još jednim ličnim rekordom sa prosečno 2,11 primljenih golova po utakmici. U plej-ofu te sezone ekipa Kanaksa je igrala u finalu Stenli kupa, po prvi put nakon 17 godina. Iako su Kanaksi izgubili finalnu seriju od Bruinsa bio je to najveći klupski uspeh Roberta Luonga u dotadašnjoj igračkoj karijeri.

4. januara 2012. Luongo je odigrao svoju 700tu utakmicu u NHL ligi, postavši tako tek 23. golmanom u istoriji lige sa odigranih ukupno 700 utakmica, a već 21. januara došao je do rekordne 212. pobede u dresu Kanaksa (pobeda nad Šarksima od 4:3) čije je postao najuspešnijim golmanom u timskoj istoriji.

Povratak u Panterse

Dan pre kraja prelaznog roka, 4. marta 2014. Luongo je trejdovan u ekipu Florida Pantersa.

Reprezentativna karijera

Osvojene medalje
Predstavljajući Kanada
Olimpijske igre
	Soči 2014.
	Vankuver 2014.
Svetsko prvenstvo
	Austrija 2005.
	Češka 2004.
	Finska 2003.
Svetski kup
	Svetski kup 2004.

Debitantski nastup za kanadu na međunarodnoj sceni Luongo je ostvario na svetskom prvenstvu za igrače do 20 godina igranom 1998. u Finskoj, odigravši tri utakmice sa prosekom od 3,70 golova po utakmici. Već seledeće godine na prvenstvu čiji domaćin je bio Vinipeg (Manitoba) Luongo se izborio za poziciju standardnog golmana reprezentacije, odigravši 7 od ukupno 8 utamica. Kanada je osvojila srebrnu medalju (u finalu poraženi od Rusije u produžecima sa 3:2). Bila je to njegova prva medalja u reprezentativnom dresu na velikim takmičenjima.

Za seniorsku reprezentaciju debitovao je na Svetskom prvenstvu 2001. u Nemačkoj kao drugi golman tima. Međutim kako je polomio prst na utakmici protiv Švajcarske igranoj 4. maja, već sledećeg dana je napustio prvenstvo i vratio se kući. Debitantski nastup na svetskom prvenstvu okončao je sa dve odigrane utakmice i prosekom primljenih golova od 1,44 (Kanada je osvojila 5. mesto).

Sledeći nastup ostvario je na Svetskom prvenstvu 2003. u Finskoj gde je ponovo nastupio kao rezervni golman. Međutim u polufinalu je ušao u igru kao zamena za povređenog Šona Burka već u 8. minutu druge trećine, i iako je primio čak 4 gola na toj utakmici, selekcija Kanade se plasirala u finale i pobedila Češku sa 8:4. U finalu protiv Švedske Luongo je odbranio čak 49 udaraca protivničkih igrača, Kanada je pobedila rezultatom 3:2 (nakon produžetaka) i osvojila zlatnu medalju. Na sledeće prvenstvo u Češkoj dolazi kao prvi golman Kanade. Odigrao je kao strater 7 utakmica uz prosek od 2,32 gola, jedan šutaut učinak i novu titulu svetskog prvaka.

Na svetskom prvenstvu 2005. u Austriji odigrao je samo dve utakmice, a u meču protiv Slovenije ostvario je šutaut učinak. Kanada je osvojila srebrnu medalju.

Roberto Luongo sa kanadskom zastavom proslavlja zlatnu olimpijsku medalju u Vankuveru 2010.

Prvi od tri nastupa na Zimskim olimpijskim igrama zabeležio je na Igrama 2006. u italijanskom Torinu. Debitantski nastup na olimpijskom turniru ostvario je u pobedi u drugom kolu grupne faze protiv Nemačke, a drugu utakmicu odigrao je protiv Finske u narednoj rudi takmičenja. Kanada koja je na tom turniru branila zlato iz Solt Lejka izgubila je od Rusije u četvrfinalu i na kraju osvojila tek 7. mesto.

Olimpijski turnir u Vankuveru 2010. Luongo je započeo kao prvi golman Kanade utakmicom protiv selekcije Norveške. Kanada je slavila sa ubedljivih 8:0, a Luongo je odbranio svih 15 protivničkih šuteva došavši tako do svog prvog olimpoijskog šut-aut učinka. U polufinalnoj utakmici protiv Slovačke odbranio je udarac Pavola Demitre na samo 9 sekundi pre kraja utakmice i na taj način svom timu osigurao plasman u finale olimpijskog turnira. U pobedi nad selekcijom Sjedinjenih Država u finalu ostvario je 34 odbrane. Nepun mesec dana kasnije nakon osvajanja olimpijskog zlata, 11. marta Luogo je nosio olimpijski plamen na ceremoniji otvaranja Paraolimpijskih igara.

Bio je deo nacionalnog olimpijskog tima i na Igrama u Sočiju 2014. gde je Kanada sa uspehom odbranila zlatnu medalju. Luongo je na tom turniru odigrao samo jednu utakmicu, i to 6:0 šutaut protiv Austrije u grupnoj fazi, a poziciju prvog golmana imao je Keri Prajs.

Vidi još

• Hokej na ledu na Zimskim olimpijskim igrama 2010.
• Hokej na ledu na Zimskim olimpijskim igrama 2014.
• Svetsko prvenstvo u hokeju na ledu 2003.
• Svetsko prvenstvo u hokeju na ledu 2004.
• Florida Pantersi

Spoljašnje veze

• Igračka statistika na sajtu NHL lige
• Igračka statistika na sajtu eliteprospects.com
• Igračka statistika na sajtu The Internet Hockey Database