Svetislav Vuković

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Svetislav Vuković
Lični podaci
Datum rođenja(1936-02-03)3. februar 1936.
Mesto rođenjaŠtitarica, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti4. avgust 2019.(2019-08-04) (83 god.)
Mesto smrtiBeograd, Srbija
Novinarski rad
NovineKekec
Neven
Vitez
TelevizijaRadio-televizija Beograd

Svetislav Sveta Vuković (Štitarica, Mojkovac Crna Gora, 3. februar 1936 − Beograd, 4. avgust 2019) bio je srpski radio i TV voditelj, novinar, književnik i tekstopisac.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 3. februara 1936. godine u selu Štitarica, kod Mojkovca, gde je i završio osnovnu školu. Nižu gimnaziju sa malom maturom završio je u Kolašinu, a četiri razreda Više realne gimnazije u Ivangradu. Osmi razred gimnazije i veliku maturu završio je u Bijelom Polju 1955. godine, a iste godine upisao je Pravni fakultet u Beogradu, na kom je apsolvirao.

Radna biografija[uredi | uredi izvor]

Bio je autor i voditelj popularnih radijskih i televizijskih emisija, među kojima se izdvaja radijska emisija Vreme sporta i razonode, za koju je nagrađen Oskarom popularnosti. Bio je voditelj brojnih festivala zabavne, džez i narodne muzike, koncerata svetskih velikana poput Šarla Aznavura i Žilijet Greko. Bio je više od 30 godina voditelj Dragačevskog sabora u Guči.

Autor je tekstova pesama koje su izvodili najpoznatiji jugoslovenski pevači - Odiseja, Ja te volim, Ljubav je samo reč, Maestro i violina i Kad bih znao da je sama.. Takođe je autor tekstova brojnih dečjih pesama : "Slon lepotan", "Najlepša je zemlja moja"...

Svetislav Vuković je bio dugogodišnji predsednik Udruženja radnika estradne delatnosti Srbije i član Udruženja književnika Srbije.

Kao pisac napisao je pet zbirki dečjih pesama, antiratnu knjigu pesama "Vreme ludila", refleksivnu zbirku poezije "Tako je zborio Njegoš" i knjige "Asovi Ju fudbala" i "Košarkaške legende". [1]

Radio voditelj[uredi | uredi izvor]

Za spikera Radio Beograda postavljen je 1961. godine, nakon čega odlazi u Niš i Svetozarevo (današnju Jagodinu), a 1967. prelazi u Drugi program Radio Beograda. Januara 1975. godine postaje novinar-voditelj i scenarista emisije Sunce, more, bit i hit, koja je zajedno sa emisijama "Minimaks", "Prijatelj zvezda" i "Dežurni studio" predstavljala prekretnicu u zabavnom radio-programu.[2] Malo je poznato, da je uz Milovana Ilića Minimaksa, Nikolu Neškovića, Ička Petrovića i Nikolu Karaklajića bio osnivač nove profesije zvane "voditelj". Autor je i emisije Muzika, sport, muzika, sa kojom je kasnije prešao na Prvi program Radio Beograda. 1978. godine dobija zvanje urednik-voditelj, a 1981. postaje urednik i voditelj emisije Vreme sporta i razonode. Ističu se i dve serije autorskih emisija, najpre, Asovi JU fudbala, a potom i Jugoslovenske olimpijske legende.

Rad na televiziji[uredi | uredi izvor]

Značajan je i njegov rad na televiziji. Početkom šezdesetih godina, godinu dana radio je kao voditelj emisija u okviru naučnog programa, a potom, sedamdesetih godina usledio je serijal o stvaraocima jugoslovenske zabavne muzike - "Čeznem da sam sa vama". Poznati su i serijali"Sećaš li se onog sata", "Sabori u Srbiji" i "Čaša vode sa izvora". Takođe, na televiziji je vodio ili prenosio koncerte klasične, zabavne i narodne muzike, emisije i direktne prenose značajnih državnih praznika i istorijskih datuma. Bio je voditelj Beogradskog džez festivala, Dragačevskog sabora, festivala zabavne i narodne muzike - MESAM, Vukovog sabora, Omladinskog festivala u Subotici, Festivala narodne muzike "Moravski biseri", dodela godišnje muzičke nagrade "Zlatni melos", dodela internacionalne muzičke nagrade MAESTRO INTERNATIONAL,voditelj tv emisije TREND SETTER...

Pesnik i tekstopisac[uredi | uredi izvor]

Počev od 1965. godine, napisao je oko hiljadu tekstova pesama zabavne, narodne i dečje muzike i sarađivao sa mnogim kompozitorima i izvođačima, među kojima su: Zdravko Čolić (Ljubav je samo reč), Leo Martin (Odiseja, Ja te volim), Dragan Stojnić (Maestro i violina, Ja to znam, Jelisejska polja, Miholjsko leto), Đorđe Marjanović (Za dane ljubavi), Miki Jevremović (Kad bih znao da je sama), Kemal Monteno (Pahuljice moja), Tereza Kesovija (Zaboravi ako možeš), Mira Vasiljević (Godine su prolazile), kao i Olivera Katarina, Lola Novaković, Nada Knežević, Lepa Lukić, Usnija Redžepova, Dušan Jakšić, Boris Bizetić, Miša Marković i mnogi drugi. Osvajao je nagrade i priznanja na muzičkim festivalima u Beogradu, Novom Sadu, Zagrebu, Opatiji, Ljubljani, Skoplju, Prištini i Budvi. Njegove pesme našle su mesto u antologiji Najlepše ljubavne pesme napisane na srpskom jeziku, a sa deset pesama zastupljen je u antologiji Ljubav je samo reč, u kojoj su najlepše ljubavne pesme komponovane od strane jugoslovenskih autora.

Poznate su i dečje pesme za koje je pisao tekstove - Pozdravite moga tatu, Slon lepotan... Napisao je nekoliko zbirki dečjih pesama: "Jedan đački dan", "Moji drugari od A do Š", "Pozdravite moga tatu", autor je i antiratne zbirke poezije "Vreme ludila" i refleksivne zbirke "Tako je zborio Njegoš", kao i knjiga "Asovi Ju fudbala" i "Košarkaške legende". Zastupljen je sa nekoliko pesama u Antologiji crnogorskog pjesništva za djecu, Antologiji Riznica srpskog pesništva za decu i Antologiji svetske dečije poezije "Plavi zec".[3]

Tekstovi pesama koje je napisao[uredi | uredi izvor]

Poznate pesme (i izvođači) za koje je napisao tekstove:

  • Odiseja (Leo Martin)
  • Dani (Leo Martin)
  • Ja te volim (Leo Martin)
  • Ja to znam (Dragan Stojnić)
  • Jelisejska polja (Dragan Stojnić)
  • Kad bih znao da je sama (Miki Jevremović)
  • Kako da ti kažem (Boris Bizetić)
  • Kako ti je ime, devojčice (Miki Jevremović)
  • Ljubav je samo reč (Zdravko Čolić)
  • Maestro i violina (Dragan Stojnić)
  • Ne dodiruj moje lice (Olivera Katarina)
  • Pada noć (Olivera Katarina)
  • Pahuljice moja (Kemal Monteno)
  • Zaboravi ako možeš (Tereza Kesovija)
  • Za dane ljubavi (Đorđe Marjanović)
  • Godine su prolazile (Mira Vasiljević)
  • Selo moje lepše od Pariza (Rade Jorović)
  • Hej, šta je s vama ljudi? (Nada Knežević)
  • Sjećanje (Đelo Jusić)
  • Najlepša je zemlja moja (Dečji hor Kolibri)
  • Pozdravite moga tatu (Dečji hor Kolibri)
  • Slon lepotan (Dragan Laković)

Sarađivao je sa dečjim horom Kolibri ali i mnogim kompozitorima, pevačima i pevačicama:

Nagrade i priznanja[uredi | uredi izvor]

  • 1982. Godišnja novinarska nagrada RTB za seriju emisija "Devijacije u sportu"
  • 1983. Nagrada za radio voditeljstvo
  • 1988. Nagrada za radio voditeljstvo
  • 1993. Godišnja nagrada RTB za voditeljstvo
  • 1999. Nagrada za životno delo RTS
  • 2000. Najbolji voditelj RTS
  • Oskar popularnosti za emisiju "Vreme sporta i razonode"

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ "BLIC"
  2. ^ Preminuo legendarni voditelj RTS-a Svetislav Vuković (RTS, 4. avgust 2019)
  3. ^ Preminuo voditelj RTS-a Svetislav Vuković (Blic, 4. avgust 2019)
  4. ^ "discogs"

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светислав_Вуковић&oldid=27000867”