Вуков сабор

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Вуков сабор
Vukov sabor logo.svg
Амблем Вуковог сабора
Статусактиван
Жанркултурна манифестација
Датумиседмица пре Мале Госпојине
10—16. септембар 2018.
Основан17. септембар 1933.
ЛокацијаЛозница
Тршић
Манастир Троноша
ЗемљаСрбија
ОрганизаторЦентар за културу „Вук Караџић“ Лозница
Град Лозница
Министарство културе и информисања Републике Србије
Веб-сајт
ckvkaradzic.org.rs/cir/manifestacij%D0%B0_vukov_sabor.html
Вуков сабор
Saborište u Tršiću 004.jpg
Сабориште у Тршићу
Нематеријално културно наслеђе
РегионТршић, Западна Србија
ЗаједницаЛокалне заједнице Тршића и околних села
ПредлагачОпштина Чајетина, Библиотека „Љубиша Р. Ђенић” Чајетина
Веб сајтhttp://nkns.rs/cyr

Вуков сабор је најстарија и најмасовнија културна манифестација у Србији. Посвећена је неговању успомене на живот и дело реформатора српског језика Вука Стефановића Караџића.[1] Централни програм се традиционално одржава у септембру у Вуковом родном месту Тршићу код Лознице. Део програма се реализује у Лозници, Београду и оближњем манастиру Троноша, месту раног Вуковог школовања.

Вуков сабор уврштен је у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Први Вуков сабор је одржан 1933. године и од тада није одржан једино за време Другог светског рата.[2] Одржавање Вуковог сабора је за становнике Тршића и околних села време када пријатељи и рођаци из других крајева долазе у госте, као што то раде и приликом сеоске славе, и заједно учествују у програмима у оквиру Сабора.[1]

Програм манифестације[уреди | уреди извор]

Централни програм се традиционално одржава у септембру у Вуковом родном месту Тршићу код Лознице. Део програма се реализује у Лозници, Београду и оближњем манастиру Троноша, месту раног Вуковог школовања. Програм Вуковог сабора обухвата тематске изложбе, позоришне представе, концерте, књижевне и филмске вечери, промоције књига и сличне приредбе.

Централна манифестација[уреди | уреди извор]

Централна манифестација се одржава на саборишту, отвореној позорници у Тршићу, и традиционално почиње изувођењем „Химне Вуку” Стевана Мокрањца и подизањем заставе сабора. Следе поздравни говор председника града Лознице и саборска беседа неког истакнутог књижевника, уметника или научника. Потом се изводи одабрано музичко-сценско дело. На крају наступају фолклорни ансамбли.

Сабориште[уреди | уреди извор]

Сабориште данас представља јединствен музеј народног неимарства на отвореном, на којем су поред гледалишта и позорнице, у облику амфитеатра, постављене грађевине које потичу из 19. или почетка 20. века.[3][4]

Организатори[уреди | уреди извор]

Организатори сабора су Центар за културу „Вук Караџић” и град Лозница, под покровитељством Министарство културе и информисања.

Нематеријално културно наслеђе[уреди | уреди извор]

Локална заједница је имала велику улогу у осмишљавању програма ове манифестације, због чега она чини део идентитата места Тршић, у околини града Лознице у западној Србији. Вуков сабор уврштен је у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије.[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 „ВУКОВ САБОР”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Министарство културе и информисања Републике Србије, Етнографски музеј у Београду. Приступљено 18. 1. 2019. 
  2. ^ „Почиње 76. Вуков сабор”. Радио-телевизија Републике Српске. 12. 9. 2011. Приступљено 20. 9. 2011. 
  3. ^ „Завршена санација Саборишта у Тршићу”. Новости. 14. 9. 2009. Приступљено 7. 11. 2016. 
  4. ^ „83. Vukov sabor”. Podrinje info. Приступљено 7. 11. 2016. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]