Вуков сабор
| Вуков сабор | |
|---|---|
 Амблем Вуковог сабора | |
| Статус | активан |
| Жанр | културна манифестација |
| Датуми | седмица пре Мале Госпојине 10—16. септембар 2018. |
| Основан | 17. септембар 1933. |
| Локација | Лозница Тршић Манастир Троноша |
| Земља | Србија |
| Организатор | Центар за културу „Вук Караџић“ Лозница Град Лозница Министарство културе и информисања Републике Србије |
| Веб-сајт | |
| ckvkaradzic | |
| Вуков сабор | |
|---|---|
 Сабориште у Тршићу | |
| Нематеријално културно наслеђе | |
| Регион | Тршић, Западна Србија |
| Заједница | Локалне заједнице Тршића и околних села |
| Предлагач | Општина Чајетина, Библиотека „Љубиша Р. Ђенић” Чајетина |
| Веб сајт | http://nkns.rs/cyr |
Вуков сабор је најстарија и најмасовнија културна манифестација у Србији. Посвећена је неговању успомене на живот и дело реформатора српског језика Вука Стефановића Караџића.[1] Централни програм се традиционално одржава у септембру у Вуковом родном месту Тршићу код Лознице. Део програма се реализује у Лозници, Београду и оближњем манастиру Троноша, месту раног Вуковог школовања.
Вуков сабор уврштен је у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Први Вуков сабор је одржан 1933. године и од тада није одржан једино за време Другог светског рата.[2] Одржавање Вуковог сабора је за становнике Тршића и околних села време када пријатељи и рођаци из других крајева долазе у госте, као што то раде и приликом сеоске славе, и заједно учествују у програмима у оквиру Сабора.[1]
Програм манифестације[уреди | уреди извор]
Централни програм се традиционално одржава у септембру у Вуковом родном месту Тршићу код Лознице. Део програма се реализује у Лозници, Београду и оближњем манастиру Троноша, месту раног Вуковог школовања. Програм Вуковог сабора обухвата тематске изложбе, позоришне представе, концерте, књижевне и филмске вечери, промоције књига и сличне приредбе.
Централна манифестација[уреди | уреди извор]
Централна манифестација се одржава на саборишту, отвореној позорници у Тршићу, и традиционално почиње изувођењем „Химне Вуку” Стевана Мокрањца и подизањем заставе сабора. Следе поздравни говор председника града Лознице и саборска беседа неког истакнутог књижевника, уметника или научника. Потом се изводи одабрано музичко-сценско дело. На крају наступају фолклорни ансамбли.
Сабориште[уреди | уреди извор]
Сабориште данас представља јединствен музеј народног неимарства на отвореном, на којем су поред гледалишта и позорнице, у облику амфитеатра, постављене грађевине које потичу из 19. или почетка 20. века.[3][4]
Организатори[уреди | уреди извор]
Организатори сабора су Центар за културу „Вук Караџић” и град Лозница, под покровитељством Министарство културе и информисања.
Нематеријално културно наслеђе[уреди | уреди извор]
Локална заједница је имала велику улогу у осмишљавању програма ове манифестације, због чега она чини део идентитата места Тршић, у околини града Лознице у западној Србији. Вуков сабор уврштен је у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије.[1]
Види још[уреди | уреди извор]
- Сабориште у Тршићу
- Сабор (манифестација)
- Списак елемената нематеријалног културног наслеђа Србије
- Нематеријално културно наслеђе
Референце[уреди | уреди извор]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 „ВУКОВ САБОР”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Министарство културе и информисања Републике Србије, Етнографски музеј у Београду. Приступљено 18. 1. 2019.
- ^ „Почиње 76. Вуков сабор”. Радио-телевизија Републике Српске. 12. 9. 2011. Приступљено 20. 9. 2011.
- ^ „Завршена санација Саборишта у Тршићу”. Новости. 14. 9. 2009. Приступљено 7. 11. 2016.
- ^ „83. Vukov sabor”. Podrinje info. Приступљено 7. 11. 2016.
Литература[уреди | уреди извор]
- Пашић, Феликс (2008). Вукови сабори: 1933—2008. Лозница: Центар за културу „Вук Караџић”. ISBN 978-86-84195-15-1.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Усмена традиција и језик |  | |
|---|---|---|
| Сценска (извођачка) уметност (музика, игра, плес и разноврсне инсценације) | ||
| Друштвена пракса, ритуали и празници (обичаји, веровања, митови, светковине) | ||
| Знања и вештине везане за природу и универзум | ||
| Тадиционална уметност (занати, рукотворине, кулинарство) |
| |
