Вуков сабор

С Википедије, слободне енциклопедије
Вуков сабор
Vukov sabor logo.svg
Амблем Вуковог сабора
Статусактиван
Жанркултурна манифестација
Датумиседмица пре Мале Госпојине
10—16. септембар 2018.
Основан17. септембар 1933.
ЛокацијаЛозница
Тршић
Манастир Троноша
ЗемљаСрбија
ОрганизаторЦентар за културу „Вук Караџић“ Лозница
Град Лозница
Министарство културе и информисања Републике Србије
Веб-сајт
ckvkaradzic.org.rs/cir/manifestacij%D0%B0_vukov_sabor.html
Вуков сабор
Saborište u Tršiću 004.jpg
Сабориште у Тршићу
Нематеријално културно наслеђе
РегионТршић, Западна Србија
ЗаједницаЛокалне заједнице Тршића и околних села
ПредлагачОпштина Чајетина, Библиотека „Љубиша Р. Ђенић” Чајетина
Веб сајтhttp://nkns.rs/cyr

Вуков сабор је најстарија и најмасовнија културна манифестација у Србији. Посвећена је неговању успомене на живот и дело реформатора српског језика Вука Стефановића Караџића.[1] Централни програм се традиционално одржава у септембру у Вуковом родном месту Тршићу код Лознице. Део програма се реализује у Лозници, Београду и оближњем манастиру Троноша, месту раног Вуковог школовања.

Вуков сабор уврштен је у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Први Вуков сабор је одржан 1933. године и од тада није одржан једино за време Другог светског рата.[2] Одржавање Вуковог сабора је за становнике Тршића и околних села време када пријатељи и рођаци из других крајева долазе у госте, као што то раде и приликом сеоске славе, и заједно учествују у програмима у оквиру Сабора.[1]

Редни број Година Датуми Беседник на централној манифестацији
78 2011 септембар 12–18, 2011 (2011-09-12 – 2011-09-18)[3] Ангела Рихтер[3]
79 2012 септембар 10–16, 2012 (2012-09-10 – 2012-09-16) Ранко Рисојевић[4]
80 2013 септембар 9–15, 2013 (2013-09-09 – 2013-09-15) Душан Ковачевић[5]
81 2014 септембар 8–14, 2014 (2014-09-08 – 2014-09-14) Драган Станић[6]
82 2015 септембар 14–20, 2015 (2015-09-14 – 2015-09-20) Бошко Сувајџић[7]
83 2016 септембар 12–18, 2016 (2016-09-12 – 2016-09-18) Светислав Божић[8]
84 2017 септембар 11–17, 2017 (2017-09-11 – 2017-09-17) Александар Вучић[9]
85 2018 септембар 10–16, 2018 (2018-09-10 – 2018-09-16) Вељко Брборић[10]
86 2019 септембар 9–15, 2019 (2019-09-09 – 2019-09-15) Емир Кустурица[11]
87 2020 септембар 14–20, 2020 (2020-09-14 – 2020-09-20) Јанко Вујиновић[12]

Програм манифестације[уреди | уреди извор]

Централни програм се традиционално одржава у септембру у Вуковом родном месту Тршићу код Лознице. Део програма се реализује у Лозници, Београду и оближњем манастиру Троноша, месту раног Вуковог школовања. Програм Вуковог сабора обухвата тематске изложбе, позоришне представе, концерте, књижевне и филмске вечери, промоције књига и сличне приредбе.

Централна манифестација[уреди | уреди извор]

Централна манифестација се одржава на саборишту, отвореној позорници у Тршићу, и традиционално почиње изувођењем „Химне Вуку” Стевана Мокрањца и подизањем заставе сабора. Следе поздравни говор председника града Лознице и саборска беседа неког истакнутог књижевника, уметника или научника. Потом се изводи одабрано музичко-сценско дело. На крају наступају фолклорни ансамбли.

Сабориште[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Сабориште у Тршићу

Сабориште данас представља јединствен музеј народног неимарства на отвореном, на којем су поред гледалишта и позорнице, у облику амфитеатра, постављене грађевине које потичу из 19. или почетка 20. века.[13][14]

Организатори[уреди | уреди извор]

Организатори сабора су Центар за културу „Вук Караџић” и град Лозница, под покровитељством Министарство културе и информисања.

Нематеријално културно наслеђе[уреди | уреди извор]

Локална заједница је имала велику улогу у осмишљавању програма ове манифестације, због чега она чини део идентитата места Тршић, у околини града Лознице у западној Србији. Вуков сабор уврштен је у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије.[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г „ВУКОВ САБОР”. Нематеријално културно наслеђе Србије. Министарство културе и информисања Републике Србије, Етнографски музеј у Београду. Приступљено 18. 1. 2019. 
  2. ^ „Почиње 76. Вуков сабор”. Радио-телевизија Републике Српске. 12. 9. 2011. Приступљено 20. 9. 2011. 
  3. ^ а б „Na Vukovom saboru besednik prvi put - stranac”. Radio Television of Vojvodina (на језику: српски). 2011-09-05. Приступљено 2021-01-19. 
  4. ^ „Završen Vukov sabor”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 2012-09-16. Приступљено 2021-01-19. 
  5. ^ „Završen 80. Vukov sabor”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 2013-09-15. Приступљено 2021-01-19. 
  6. ^ „Završen 81. Vukov sabor”. Radio Television of Serbia (на језику: српски). 2014-09-14. Приступљено 2021-01-19. 
  7. ^ Mitrić, V. (2015-09-20). „ZAVRŠEN 87. VUKOV SABOR U TRŠIĆU: Jezik - majčevina i očevina”. Večernje novosti (на језику: српски). Приступљено 2021-01-18. 
  8. ^ Mitrić, V. (2016-09-18). „ZAVRŠEN VUKOV SABOR U TRŠIĆU: Stvorio veliko delo za naš rod”. Večernje novosti (на језику: српски). Приступљено 2021-01-18. 
  9. ^ „Vučić: Vukov sabor danas najvažniji skup u Srbiji”. N1info.com (на језику: српски). 2017-09-17. Приступљено 2021-01-18. 
  10. ^ Mitrić, V. (2018-09-10). „Počinje 85. Vukov sabor”. Večernje novosti (на језику: српски). Приступљено 2021-01-18. 
  11. ^ Mitrić, V. (2019-09-07). „NAJAVLjEN 86. VUKOV SABOR: Kusturica u ulozi besednika”. Večernje novosti (на језику: српски). Приступљено 2021-01-18. 
  12. ^ Mitrić, V. (2020-09-10). „BESEDA JANKU VUJINOVIĆU: Vukov sabor počinje u ponedeljak u Loznici”. Večernje novosti (на језику: српски). Приступљено 2021-01-18. 
  13. ^ „Завршена санација Саборишта у Тршићу”. Новости. 14. 9. 2009. Приступљено 7. 11. 2016. 
  14. ^ „83. Vukov sabor”. Podrinje info. Архивирано из оригинала на датум 19. 01. 2022. Приступљено 7. 11. 2016. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вуков_сабор&oldid=25598236”