Оливера Катарина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ed NL icon.png
Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Високој школи електротехнике и рачунарства струковних студија у Београду.
Датум уноса: март—мај 2016.
Википедијанци: Ова група студената ће уређивати у ГИП-у и молимо вас да не пребацујете овај чланак у друге именске просторе Википедије.
Позивамо вас да помогнете студентима при уређивању и допринесете да њихови уноси буду што квалитетнији.
Оливера Катарина
Оливера Катарина.jpg
Оливера Катарина на снимању филма Чарлстон за Огњенку
Основне информације
Датум рођења (1940-03-05)5. март 1940.(76 год.)
Место рођења Београд
 Краљевина Југославија
Веб-сајт Оливера Катарина

Оливера Катарина (Оливера Вучо или Оливера Шакић рођена Петровић) је српска глумица и певачица. Рођена је 5. марта 1940. од оца Будимира Петровића и мајке Катарине Петровић у Београду (два пута се удавала а име Оливера Катарина је изабрала по мајци).

Биографија[уреди]

Детињство је провела у Поп Лукиној улици близу моста на Сави (Данашњи Бранков Мост. Још као мала показивала је склоности ка уметности те је поред основне школе похађала и школу балета. По завршетку основне школе уписује Другу женску гимназију, а након гимназије Правни Факултет по наговору оца али је убрзо схватила да то није њен позив и напушта факултет. Одлучује да оде у Париз, тамо је остала годину дана а по повратку у Београд уписује позоришну академију. Примљена је у класу професорке Огњенке Милићевић заједно са Петром Краљем, Станиславом Пешић, Миленом Дравић, Бранком Зорић... 1962. године добија стални ангажман у Народном позоришту у представи „Коштана“.[1] где упознаје свог првог мужа, тадашњег критичара Вука Вуча. Како брак није функционисао Оливера после две године одлучује да напусти Вука. Снимивши филм Бојник 1966. године Оливера одлази на Кански фестивал, иако позориште због тога није трпело по повратку у Београд добија отказ. Познанство и љубав са Ратком Дражевићем јој отвара многа врата у свету филма, после седам година проведених са њим услед неслагања Оливера га напушта и удаје се за тадашњег потпреседника Београда Миладина Шакића. Из брака са Миладином добија сина Манета Шакића, данањи сликар.

Музичка и филмска каријера[уреди]

Оливера добија пуно позива из иностранства и у то време је доста путовала по Свету. О њеном гласу и лепоти се писало свугде где је наступала а радио телевизија Италије - РАИ ју је прогласила најлепшим гласом Медитерана. Упоређивана је са највећим светским звездама тог доба а чланак у Њујорк Тајмсу је гласио Рођена је нова Ана Мањани док су у француској говорили да нема на чему да завиди Брижит Бардо. Чувени композитор Шарл Димон који је писао чувене шансоне за Едит Пјаф понудио је Оливери да сними његове композиције, уз његову пратњу на клавиру отпевала је песму коју јој је посветио, носила је назив Један дан после краја света.

Kao интерпретатор изворних народних песама и циганских романси одржала је више од стотину концерата широм света, снимила је сингл и LP плоче са српском, циганском, грчком, индонежанском и црначком музиком. Певала је композиције Енија Мориконеа, Шарла Димона, Дома Сузукија, Микиса Теодоракиса, Корнелија Ковача.... Посебно остварење у области забавне музике остварила је песмом Шу шу где се са забавном музиком преплићу етно мотиви. изузетно значајним сматра се и њен сингл албум Четири баладе са композицијама Вокија Костића. Албум је садржао четири пеама познатих песника које су певале о различитим темама а то су: Балада о Вијетнаму (Вест са Југа), Балада о Жени, Балада о Ружама и Мачија Балада. Велику популарност је остварила и у Јапану где је на јапанском за потребе Међународног фестивала у Токију отпевала две песме композитора Дома Сузукија.

У чувеној француској „Олимпији“ одржала је 72 узастопна концерта којима су присуствовале све водеће француске звезде филма и музике тога времена.

Играла је у десетак домаћих и двадесетак иностраних филмова. За филм Гоја награђена је на филмским фестивалима у Москви и Венецији, a њена најпознатија улога је у филму Скупљачи перја (1967) Александра Саше Петровића, који је награђен на филмском фестивалу у Кану. Овај фестивал је затворила концертом где су поред ње певале и Нана Мускури и Дајан Ворвик.

Глумила је у филмовима Пурише Ђорђевића, Миће Поповића, Соје Јовановић, Ђорђа Кадијевића... Код иностраних режисера играла је у филмовима Ђанфранка Паролинија, Алберта Латуаде, Мајкла Армстронга, Конрада Вулфа...

Оливера Катарина је остала запамћена и као „једина жена пред којом је клечао Салвадор Дали“ након њеног концерта у Паризу, будући да је био одушевљен њеном лепотом и гласом.

1984. године снима свој последњи ЛП пре одласка у потпуну изолацију и мрак. После више од две деценије, 2005. године сарађује са Марином Абрамовић на перформансу Балкан Епик. Пар година после тј. 2008. године је заиграла и на великом платну у филму Уроша Стојановића - Чарлстон За Огњенку. Исте године одржава велики солистички концерт у Сава Центру.

Незаборавни су њени снимци изворних народних песама: „Алај ми је вечерас по вољи“, „А што ти је мила кћери“, „Ђелем, ђелем“, „Верка калуђерка“, „Нишка бања“, „Црвена јабука“, „Ево банке, цигане мој“... Певала је шансоне и поп музику: „У име љубави“, „Љубав (седим у једном париском локалу)“, „Причај ми о љубави“, „Буди мој“, „Никад не заборави дане наше љубави“, „Није то, људи, истина“, „Шошана“...

Аутор је збирке песама Бели бадњаци и заступљена је у Антологији песама o Косову. Написала је мемоарску прозу под називом Аристократско стопало.[2]


У новембру 2013. одржала је опроштајни концерт у Сава Центру.[3]

Филмографија[уреди]

Филмографија глумице Оливере Катарине
Год. Назив Улога
1960.-те
1964. Добра коб
1964. Пут око света Ребека певачица у харему
1966. Понедјељак или уторак
1966. Војник Миланка
1966. Рој Љубица
1966. Kommissar X - Jagd auf Unbekannt Бобо
1966. Сан Девојка
1967. Скупљачи перја Ленце
1968. Планина гнева
1968. Има љубави, нема љубави
1968. Узрок смрти не помињати Марија
1969. Fräulein Doktor
1970.-те
1970. Hexen bis aufs Blut gequält Ванеса Бенедикт
1970. Ann och Eve - de erotiska Плесачица у ноћном клубу
1971. Ein Großer graublauer Vogel Дијана
1971. Гоја Војвоткиња од Албе
1973. Девичанска свирка (ТВ) Сибила
1974. Поленов прах
1974. Дервиш и смрт Кадиница
1974. Партизани Мила
1974. Црвени удар Ана
2000.-те
2008. Чарлстон за Огњенку Велика Богиња

Телевизија[уреди]

  1. Бело у белом (1964)
  2. Оне и он (1964)
  3. Акција инспектора Рукавине (1965)
  4. Партизани (1974)
  5. Седам плус седам (1978)
  6. Зарудела зора на Морави (1979)
  7. Јелена Гавански (1982)
  8. Уриме, Уриме (1982)
  9. Вук Караџић (1987)

Сингл албуми[уреди]

  1. 1966 - Није то, људи, истина/Шошана/Ајде да играмо/Не дам, не дам (ПГП РТБ)
  2. 1967 - Ја ништа не знам/Босонога Сенди (Marioneta)/Мој је цео свет (Uno Tranquillo)/Тема из филма „Један човек, једна жена“(ПГП РТБ)
  3. 1967 - Нећу тебе (Doksa to teo)/Сулирам/Сву ноћ је падао снег/Јер љубав то је мирис белог цвећа (ПГП РТБ)
  4. 1967 - Ђелем, ђелем/Рино/Трајо, трајо/Бида/Нишка Бања/Черде Миле (Supraphon Праг)
  5. 1968 - Баладе (ПГП РТБ)
  6. 1969 - Поиграј, поиграј, девојче (Евровизија 1969) (ПГП РТБ)
  7. 1969 - Химна човеку (ПГП РТБ)
  8. 1969 - Шу, шу/Тула/Баш сам срећна ја (La felicidad)/Ери (Irene Erini) (ПГП РТБ)
  9. 1969 - Жа, жа/Лиду, лиду/Верка калуђерка/Каљина, маљина (ПГП РТБ)
  10. 1971 - То је наше море, то су наше горе... (Југотон)
  11. 1971 - Ватра/Љубав (ПГП РТБ)
  12. 1971 - Буди мој/Имам нешто да ти дам (ПГП РТБ)
  13. 1971 - Там дека има/Димитријо (ПГП РТБ)
  14. 1972 - Трепери једно вече/Хтела бих да знам (ПГП РТБ)
  15. 1973 - Wakamono ha kaeranakatta/Koi ha... (Amon)
  16. 1973 - Алба/Плови лађа Дунавом (ПГП РТБ)
  17. 1974 - Не додируј моје лице/Не реци ником (ПГП РТБ)
  18. 1974 - Причај ми о љубави/Пада ноћ (ПГП РТБ)
  19. 1975 - Алај ми је вечерас по вољи/Камерав/Чеп, чеп у славину/Верка калуђерка (ПГП РТБ)
  20. 1975 - Жена/Сада и никада више (ПГП РТБ)
  21. 1976 - Сањам/Било је тако лепо све (ПГП РТБ)
  22. 1977 - Црвена јабука/Сијеринска бања (ПГП РТБ)
  23. 1978 - Никад не заборави дане наше љубави/Слатке мале лажи (ПГП РТБ)

ЛП албуми[уреди]

  1. 1974 - Оливера Катарина (ПГП РТБ)
  2. 1974 - Алај ми је вечерас по вољи (ТВ шоу)(ПГП РТБ)
  3. 1976 - О. К. (У име љубави)(ПГП РТБ)
  4. 1977 - Циганске песме (ПГП РТБ)
  5. 1979 - Осветница (ПГП РТБ)
  6. 1980 - Зарудела зора на Морави (ПГП РТБ)
  7. 1982 - Иду момци у војнике (ПГП РТБ)
  8. 1984 - Ретка зверка (ПГП РТБ)
  9. 1999 - Алај ми је вечерас по вољи - Најлепше песме (ПГП РТС)
  10. 1999 - Романија/Племе моје... (Реноме)
  11. 2009 - Тајна (троструки албум са забавним, циганским и српским народним песмама) (ПГП РТС)

Фестивали[уреди]

  1. 1969. Југословенски избор за Песму Евровизије - Поиграј, поиграј девојче
  2. 1976. Хит парада - Сањам
  3. 1978. Опатија - Никад не заборави дане наше љубави

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]