Svetopolk Pivko

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Svetopolk Pivko
Lični podaci
Datum rođenja(1910-09-29)29. septembar 1910.
Mesto rođenjaMaribor, Austrougarska
Datum smrti13. oktobar 1987.(1987-10-13) (77 god.)
Mesto smrtiBeograd, SR Srbija, SFR Jugoslavija
ObrazovanjeUniverzitet Sorbona, Univerzitet u Beogradu

Svetopolk Pivko (Maribor, 29. septembar 1910 — Beograd, 13. oktobar 1987) bio je inženjer i profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu i Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu, bio je pukovnik Jugoslovenskog Ratnog vazduhoplovstva, pomoćnika komandanta JRV i direktor Vazduhoplovnotehničkog instituta u Žarkovu. Od 1961. godine izabran je za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) a od 1976. biran je za redovnog člana Akademije.[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 29. septembar 1910. godine u Mariboru (Slovenija), gde je završio osnovnu školu i gimnaziju 1928. godine. Studije mašinske tehnike je otpočeo u Pragu na Češkoj visokoj tehničkoj školi gde je studije pohađao dve godine. Zatim prelazi u Beograd i završava studije mašinstva na Tehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1933. godine. Posle završene škole rezervnih oficira u oktobru 1934. odlazi na specijalizaciju u Francusku. U Parizu je proveo 4 godine radeći u Aerotehničkom institutu Sen Siru na doktorskoj disertaciji. U doktora nauka je promovisan 1938. godine na Sorboni. Umro je 13. oktobar 1987, Beograd, kao penzionisani profesor Univerziteta u Beogradu i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).

Radna biografija[uredi | uredi izvor]

Posle odbranjene doktorske disertacije na Sorboni, S. Pivko se vraća u zemlju i zapošljava se u Konstrukcionom birou Fabrike aeroplana i hidroaviona Zmaj u Zemunu u kome je tehnički direktor tada bio, već poznati konstruktor aviona inž. D. Stankov. U Zmaju je radio sve do aprila 1940, kada je izbio štrajk u preduzećima vazduhoplovne industrije. Pošto je učestvovao u štrajku (po političkom opredeljenju je bio levičar) u maju mesecu 1940. godine po kazni je poslat na vojnu vežbu. U Martu mesecu 1941. godine mobilisan je kao rezervni oficir jugoslovenske vojske sa kojom je učestvovao u ratnim operacijama od 6. aprila 1941. pa do kapitulacije, kada prelazi u ilegalu. Aktivno učestvuje u pokretu otpora od 1941. godine u Crnoj Gori, Sloveniji i Bosni, a kao oficir JNA (Jugoslovenske narodne armije) je bio za vreme rata na službi u Italiji i Sovjetskom Savezu. U Rusiji je proveo godinu dana kao inženjer jugoslovenskog jurišnog vazduhoplovnog puka na obuci.

U julu 1945. godine je postavljen za pomoćnika komandanta Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva. Više od dve godine rukovodio je vazduhoplovno-tehničkom službom i vazduhoplovnom industrijom. U tom periodu a na njegovu inicijativu osnovan je Vazduhoplovnotehnički institut FNRJ, a 1947. godine je dr. S. Pivko postavljen za prvog upravnika tog instituta. Godine 1951. S. Pivko je premešten u Konstrukcioni biro Generalne direkcije vazduhoplovne industrije gde je dve godine radio kao stariji aerodinamičar. U toku 1953. godine je vraćen u Vazduhoplovnotehnički institut, gde obavlja dužnost zamenika načelnika za naučnoistraživački rad. U Institutu radi do 1964. godine kada mu je kao vazduhoplovno tehničkom pukovniku prestala služba u stalnom sastavu JNA.

Od 1964. pa do 1978. godine kada ispunjava zakonske uslove za odlazak u penziju, prof. S. Pivko radi na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Dana 22. decembra 1961. godine je izabran za dopisnog člana Srpska akademije nauka i umetnosti, a 1976. godine izabran je za redovnog člana SANU.

Naučnoistraživačka delatnost[uredi | uredi izvor]

Istraživački rad prof. S. Pivka počinje njegovom specijalizacijom u Francuskoj u Aerotehničkom institutu Saint Cyr-u, gde se bavio problemom vertikalnog poletanja aviona korišćenjem aerodinamičke sile koja nastaje na krilu aviona pod uticajem vazdušnog strujanja iza elise. Ovaj fenomen je prema njemu i dobio naziv „efekat Pivko“. Ideja da se avion podiže vertikalno zahvaljujući vazdušnoj struji koju stvara elisa pogonskog motora i pokretnog dela krila, bila je od 1937. godine zaštićena patentom.

Zatim se bavio aerodinamikom elisa i rotora u oblasti većih podzvučnih i nadzvučnih brzina, aerodinamikom leta helikoptera u vertikalnom letenju i lebdenju. Proučavao je takođe aerodinamiku nosećih površina kao i raspodelu brzina i opterećenja po površinama krila raznih oblika. Eksperimentisao je i proučavao dejstvo mlaza ispuštenog u blizini izlazne ivice na uzgon aeroprofila, kao i uticaj spojlera.

Veći broj radova bio je posvećen aerodinamici pogona vazduhoplova (klipni, turboelisni i turbomlazni motori). Obradio je problem proticanja vazduha kroz uvodnik i isticanje gasova sagorevanja kroz izlazni mlaznik mlaznih aviona. Jednu monografiju je posvetio problemu aerodinamike prstenastog krila.

Nastavna delatnost[uredi | uredi izvor]

Za redovnog profesora Mašinskog fakulteta u Beogradu izabran je 1960. godine a od 1962. je izabran i za redovnog profesora na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu. S obzirom da je bio u stalnom radnom odnosu u Vazduhoplovnotehničkom institutu na fakultetima je imao status honorarnog redovnog profesora sve do 1964. godine kada potpuno prelazi na Univerzitet. Na redovnim studijama na Mašinskom fakultetu držao je predavanja iz predmeta Statika, Kinematika, Dinamika, Teorija oscilacija i Projektovanja, a na poslediplomskim studijama iz Analitičke mehanike i Aerodinamičko oblikovanje vazduhoplova[2].[3]

Za vreme rada na Mašinskom fakultetu bio je na raznim funkcijama: šef Katedre za mehnaiku, član Saveta nučno-nastavnog veća, član Saveta osnovne organizacije udruženog rada, kao i član raznih odbora i komisija Fakulteta.

Knjige[uredi | uredi izvor]

U toku svog rada prof. Svetopolk Pivko je pored naučno stručnih radova, objavljenih u zemlji i inostranstvu, napisao je 6 univerzitetskih udžbenika za redovne i poslediplomske studije i tri monografije. Njegov kompletan spisateljski opus izgleda ovako: 123 naučna rada, 6 knjiga, 3 monografije, 14 tehničkih eseja. Od ukupno objavljenih 178 stručna rada, 18 je objavljeno u izdanjima SANU, 38 u inostranim časopisima 17 u Francuskoj, 7 u Engleskoj[4], 5 u Nemačkoj[5], 4 u Holandiji i po jedan u Belgiji, Švajcarskoj, Rumuniji, SAD i Kanadi[2].

  • Pivko, Svetopolk. (1938). Contribution à l'étude de l'hélice dans le domaine du point fixe et de son interaction avec l'aile sustentatrice (na jeziku: (jezik: francuski)). Paris: La Rougery. 
  • Pivko, Svetopolk (1949). Primenjena Aerodinamika (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Tehnička knjiga. 
  • Pivko, Svetopol. (1963). Mehanika 1, Statika (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Naučna knjiga. 
  • Pivko, Svetopolk (1964). Mehanika 2, Kinematika (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Naučna knjiga. 
  • Pivko, Svetopolk (1966). Mehanika 3, Dinamika (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Naučna knjiga. 
  • Pivko, Svetopolk (1971). Mehanika Poslediplomski kurs (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Mašinski fakultet. 
  • Pivko, Svetopolk. (1977). Aerodinamika prstenastog krila (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. 
  • Pivko, Svetopolk (1978). Aerodinamika pogona vazduhoplova (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Mašinski fakultet u Beogradu. 
  • Pivko, Svetopolk (1982). Osnovi aerodinamičkog oblikovanja vazduhoplova (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. 

Priznanja[uredi | uredi izvor]

Za svoj dugogodišnji rad akademik Svetopolk Pivko je dobio sledeća priznanja:

  • Orden narodne armije II reda 1974. godine,
  • Orden rada sa crvenom zastavom 1965,
  • Nosilac je više domaćih i stranih odlikovanja i
  • Brojne plakete, zahvalnice.

Bio je takođe član mnogih domaćih i stranih strukovnih društava kao što su:

  • Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU)
  • Član predsedništva Saveza inženjera i tehničara Jugoslavije,
  • Jugoslovenskog društva za mehaniku,
  • Matematičkog instituta Srbije,
  • Inernational Council of the Aeronautical Sciences-ICAS,
  • GAMM (Gesellschaft für Angewandte Mathematik und Mechanik)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Svetopolk Pivko”. Pristupljeno 5. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. septembar 2013)
  2. ^ a b Zeković, Dragomir (1998). “Svetopolk Pivko (1910—1987)”, Život i delo srpskih naučnika (na ((sr))). YU-Beograd: Srpska Akademija Nauka i Umetnosti. str. 289-328.
  3. ^ Vesović, M; D. Popović (1973). Mašinski fakultet u Beogradu o ravitku nastave i nauke - u razdoblju 1945—1973. (na ((sr))). YU-Beograd: Mašinski fakultet.
  4. ^ „Emerald | Aircraft Engineering and Aerospace Technology | Pressure Distribution and Aerodynamic Properties of High-Speed Aircraft: A Method for Determining the Main Aerodynamic Properties of High-Speed Aeroplanes”. Emeraldinsight.com. 31. 12. 1956. doi:10.1108/eb032722. Pristupljeno 20. 9. 2011. 
  5. ^ „Zur Abschätzung der Propellereigenschaften bei höheren Unterschallgeschwindigkeiten - Pivko - 2006 - ZAMM - Journal of Applied Mathematics and Mechanics / Zeitschrift für Angewandte Mathematik und Mechanik - Wiley Online Library”. Onlinelibrary.wiley.com. 21. 11. 2006. Pristupljeno 20. 9. 2011. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Mikić, Sava J. (1933). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Štamparija Drag. Gregorić. 
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Zeković, Dragomir (1998). „Svetopolk Pivko (1910—1987)”. Život i delo srpskih naučnika (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Srpska Akademija Nauka i Umetnosti. str. 289—328. 
  • Petrović, Zlatko (1998). „60 godina vazduhoplovstva u univerzitetskoj nastavi”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: BB-Soft. 1: 44—46. 
  • Vesović, M (1973). Mašinski fakultet u Beogradu o ravitku nastave i nauke - u razdoblju 1945—1973. (na jeziku: (jezik: srpski)). D. Popović. YU-Beograd: Mašinski fakultet. 
  • Nenadović, Miroslav (1967). Eksperimentalna istraživanja u razvoju koncepcije letelica (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: SANU (Posebna izdanja)- Spomenica knjiga 30. str. 167—189. 
  • SANU (1964). Godišnjak LXIX za 1962. (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Srpska Akademija Nauka i Umetnosti. str. 469—477. 
  • Pivko, Spetopolk (1978). Osvrt na razvoj našeg vazduhoplovno-tehničkog istraživanja (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: SANU (Posebna izdanja)- Spomenica knjiga 1. str. 15—16. 
  • SANU (1965). Godišnjak LXX za 1963. (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Srpska Akademija Nauka i Umetnosti. str. 389. 
  • SANU (1971). Godišnjak LXXIV za 1967. (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Srpska Akademija Nauka i Umetnosti. str. 532—533. 
  • SANU (1972). Godišnjak LXXVII za 1970. (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Srpska Akademija Nauka i Umetnosti. str. 793—794. 
  • SANU (1973). Godišnjak LXXVIII za 1971. (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Srpska Akademija Nauka i Umetnosti. str. 678—679. 
  • SANU (1988). Godišnjak XCIV za 1987. (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Srpska Akademija Nauka i Umetnosti. str. 325—328. 
  • Vukobratović, Miomir (1988). „Svetopolk Pivko (1910—1987)”. Godišnjak XCIV za 1987. (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Srpska Akademija Nauka i Umetnosti. str. 447—449. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светополк_Пивко&oldid=27700608”