Senteški srez
Senteški srez Szentesi kistérség | |
---|---|
Država | Mađarska |
Region | Regija velike južne ravnice |
Županija | Čongrad (županija) |
Površina | 813,84 km2 |
— broj st. | 43.516 (2.007) |
— gustina st. | 53,47 st./km2 |
Poštanski broj | 6600 |
Pozivni broj | 63 |
www.szentes.hu |
Senteški srez (mađ. Szentesi kistérség) je srez u mađarskoj županiji Čongrad.
Zahvata površinu od 813,84 km², ima ukupno 8 naselja i 43.516 stanovnika. Sedište sreza je grad Senteš (Szentes).
Istorija
[uredi | uredi izvor]Sredinom 19. veka, Senteš je bio upravno i kulturno središte današnje županije Čongrad. Plemići i viši slojevi tadašnjeg ugarskog društva su rado dolazili u Segvarski dvorac i tamo provodili zajedničko vreme.
Najstariji sačuvani spomenici ovog sreza su: Arpadhalom (Árpádhalom), Čerebekenj (Cserebökény) i Eperješ (Eperjes). Ovaj deo sreza je bio naseljen još u doba naseljavanja Mađara, u vreme Arpadovaca. Za ovo vreme su vezanio najstariji tragovi naseljavanja, a ostaci hrišćanske crkve se nalaze u mestu Belše-Ečer (Belső-Ecser).
U vrhuncu moći plemićke porodice Karolji (Károlyi család) u ovim krajevima oni su imali posede, to jest njima su pripadala dva današnja naseljena mesta Nađmagoč i Derekeđhaz. Jedan deo poseda je u drugoj polovini 19. veka od njih otkupio čepeljski baron Vajs Manfred (Weiss Manfréd). U jednom periodu vladavine porodice Karolji napravljen je i presedan, pa su oni 1836. godine uveli novinu da seljak može da otkupi zemlju pod određenim uslovima od plemića. Ovaj akt se zvao „erekvaltšag“ (örökváltság), ili u prevodi trajna promena vlasništva.
Privreda
[uredi | uredi izvor]Između dva svetska rata na putu od Nađmagoča i Derekeđhaza su posađeni jorgovani. Tokom godina njihovo jako korenje je postala dobra sirovina za izradu nameštaja, što je i iskorišćeno i to se izvozilo u inostranstvo.
Površinski najprostranije naseljeno mesto Fabijanšebešćen (Fábiánsebestyén) poseduje i najkvalitetniju zemlju za poljoprivrednu obradu, i ona se koristi za proizvodnju raznog bilja koje se dalje prodaje. Rodno zemljište je omogućilo i baštovanstvo u plastenicima, tako da se ubira nekoliko žetvi godišnje. Ova grana baštovanstva je zaživela tokom pedesetih godina 20. veka.
Segvar i okolina se danas najviše bave baštovanstvom i proizvodom povrća. Dugo je u Segvaru postojala i fabrika kudelje, tako da je čitav kraj bio prepoznatljiv po kiselkastom mirisu kudelje. U samoj fabrici su koristili magarce za gaženje i pomoć pri sirovoj obradi, zbog same prirode biljke koja je opijala ljude.
Naseljena mesta
[uredi | uredi izvor](gradska naselja su data zadebljano)
- Arpadhalom (Árpádhalom),
- Derekeđhaz (Derekegyház),
- Eperješ (Eperjes),
- Nađmagoč (Nagymágocs),
- Nađteke (Nagytőke),
- Segvar (Szegvár),
- Senteš (Szentes) - sedište sreza
- Fabijanšebešćen (Fábiánsebestyén),
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Upoznavanje sa srezom Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. jun 2010)
- Privreda u srezu
- Stranica Bač-Kiškuna
- Gradski eho, sreski nezavisni list