Pređi na sadržaj

Sergej Skripalj

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sergej Skripalj
Ime po rođenjuSergej Viktorovič Skripalj
Datum rođenja(1951-06-23)23. jun 1951. (73 god.)
Mesto rođenjaKalinjingrad
Datum smrti=
SupružnikLjudmila Skripalj (c. 1952/1953–2012), devojačko prezime Košelnik[1]

Sergej Viktorovič Skripalj (Kalinjingrad, 23. jun 1951) jeste bivši ruski obaveštajni oficir koji je bio dupli agen,t aktivan za interese Ujedinjenog Kraljevstvo, u periodu tokom devedesetih i ranih dvehiljaditih. Četvrog decebra, uhapsio ga je FSB, optužen je za veleizdaju i osuđen je na 13 godina zatvora. Skripalj se preselio u Ujedinjeno Kraljevstvo tokom razmene špijuna 2010. On ima dvojno državljanstvo, Rusije i Ujedinjenog Kraljevstvo.

Četvrtog marta 2018, on i njegova ćerka Julija, ruska državljanka koja ga je posetila došavši iz Moskve, otrovani su nervnim agensom „Novičok“ koji je razvila Rusija,[2][3] i primljeni su u okružnu bolnicu u Solsberiju u kritičnom stanju.[4] Trovanje je istražila britanska obaveštajna služba kao pokušaj ubistva.[3]

Dvadeset i devetog marta 2018, navedeno je da je Julija Skripalj van kritičnog stanja i da je bila „svesna i da govori“.[5] Nedelju dana kasnije, 6. aprila, objavljeno je da Sergej Skripalj više nije u kritičnom stanju.[6] Pušten je iz bolnice 18. maja 2018.[7]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Sergej Skripal je rođen u Kalinjingradu, Kalinjingradska oblast, Ruska SFSR, 23. juna 1951.[8] Odrastao je u gradu Ozjorsku, takođe u Kalinjingradskoj oblasti.,[9] Kaliningrad Oblast, Russian SFSR, on 23 June 1951.[8]

Skripalj je 1972. završio vojnu inženjersku školu u Kalinjingradu pod imenom Ždanov, koja se nalazila u selu Borisovo (ranije Krausen (Kenigsberg)[10] sa kvalifikacijom saper - padobranac.[11] Zatim je studirao na Moskovskoj vojnoj inženjerskoj akademiji, a potom je služio u sovjetskim vazdušno-desantnim trupama gde je bio raspoređen u Avganistanu tokom sovjetsko-avganistanskog rata pod komandom Borisa Gromova.[12]

Skripalj je kooptiran u vojnu obaveštajnu službu (GRU) iz Vazdušno-desantnih trupa.[11] Početkom 1990-ih bio je postavljen kao oficir GRU-a u ambasadi na Malti.[8] Godine 1994. dobio je poziciju u kancelariji vojnog atašea u Madridu, Španija.[8][11] Godine 1995, prema FSB-u i drugim izvorima, dok je bio u Španiji, regrutovao ga je britanski obaveštajni agent Pablo Miler koji se predstavljao kao Antonio Alvarez de Idalgo.[13][14] Prema obaveštajnim izvorima koje je citirao Tajms u martu 2018, Skripalj je prvi put primećen kao potencijal za regrutovanje od strane španskih obaveštajaca, ali mu se obratio britanski regruter oko jula 1995. i dao mu je kodno ime „Forthwith“[15] Prema FSB-u, Pablo Miler je takođe bio uključen u napore da se regrutuje druge ruske agente i bio je u kontaktu sa Aleksandrom Litvinjenkom.[16]

Tokom 1996, zbog dijabetesa[8] Skripalj je vraćen u Moskvu, gde je nastavio da radi u štabu GRU i jedno vreme je bio vršilac dužnosti direktora kadrovskog odeljenja GRU. [11] Imao je čin pukovnika kada je penzionisan, zbog neadekvatnog zdravstvenog stanja, 1999. godine.[8] Nastavio je da putuje u Španiju, gde mu je na raspolaganju bila kuća u blizini Malage koju su mu obezbedili britanski obaveštaji.[15]

Prema ruskim tužiocima, on je počeo da radi za MI6 1995. godine i odavao je državne tajne, poput identiteta ruskih obaveštajnih agenata. Nakon penzionisanja radio je u odeljenju Ruskog ministarstva spoljnih poslova, dok je nastavio da radi za MI6.[17][18] Navodno je odao identitet 300 ruskih agenata.[19]

Od 2001. Skripalj je radio u ministarstvu vlade Moskovske oblasti.[11]

Hapšenje i osuda[uredi | uredi izvor]

U decembru 2004. Skripaq je uhapšen ispred svoje kuće u moskovskom okrugu Krilatskoe, ubrzo nakon povratka iz Britanije. U avgustu 2006. osuđen je za špijuniranje za Britaniju. Tužioci su rekli da je on dostavljao informacije MI6 od 1990-ih i da mu je MI6 platio 100.000 dolara za te informacije.[20] Uz kontroverzne okolnosti, on je osuđen po „članu 275” Ruskog krivičnog zakona (veleizdaja u vidu špijunaže) od strane moskovskog regionalnog vojnog suda u procesu koji je bio zatvoren za javnost.[21] In August 2006, he was convicted of spying for Britain. Prosecutors said he had been supplying MI6 with information since the 1990s and was paid $100,000 by MI6 for the information.[20] Tužilaštvo, koje je zastupao glavni vojni tužilac Sergej Fridinski, zalagalo se za kaznu od 15 godina – umesto maksimalne od 20 godina iz člana 275 – zbog olakšavajućih okolnosti kao što je njegova saradnja sa istražiteljima.[21]

Skripalj je osuđen na 13 godina zatvora; oduzeti su mu vojni čin i odlikovanja. Afera je otkrivena javnosti tek nakon što je osuđen u avgustu 2006.[22] Skripaljevi advokati uložili su žalbu na kaznu,[traži se izvor] što je potvrdio Vojni kolegijum Vrhovnog suda 30. novembra 2006.[23]

Oslobađanje i život u UK[uredi | uredi izvor]

Devetog jula 2010, Skripalj i još trojica Rusa, koji su bili u zatvoru zbog špijuniranja u korist SAD, oslobođeni su u okviru razmene špijuna. Četvorica muškaraca su razmenjena za deset ruskih agenata uhapšenih u Sjedinjenim Državama u okviru Ilegalnog programa.[24][25][26][27] Vlada Velike Britanije je insistirala da Skripalj bude uključen u razmenu.[11]

Skripalj se preselio u Solsberi u Viltširu, gde je kupio kuću 2011.[28] Prema britanskim bezbednosnim zvaničnicima, Skripalj je nastavio da pruža informacije UK i drugim zapadnim obaveštajnim agencijama u periodu nakon 2010. godine.[19]

Njegova supruga umrla je 2012. od diseminovanog raka endometrijuma, dok se njegova kći vratila u Moskvu 2014. godine i radila je u prodaji.[11] Sin mu je umro u 43. godini u martu 2017, pod nepoznatim okolnostima, u poseti Sankt Peterburgu;[29] Skripalolj stariji brat je umro dve godine pre trovanja.[30] I Skripaljova supruga i njegov sin sahranjeni su na groblju u Solsberiju.[31]

U maju 2018, Njujork tajms je izvestio da je Skripalj, iako je u penziji, „još uvek u igri“. Dok je živeo u Britaniji, putovao je u druge zemlje, sastajao se sa obaveštajnim zvaničnicima Češke Republike, Estonije i Kolumbije, najverovatnije razgovarajući o ruskim špijunskim tehnikama.[32][33] U junu 2016. otputovao je u Estoniju da upozna njihove špijune.[34] Ruski izgnanik Valerij Morozov rekao je za vesti Channel 4 da Sergej Skripalj i dalje radi i da je u redovnom kontaktu sa vojnim obaveštajcima u ruskoj ambasadi.[35][36][37]

Iako je prvobitno javljeno da je Skripal bio blizak poverenik Kristofera Stila, britanskog bivšeg špijuna koji je sastavio kontroverzni Silov dosije,[38][39] Telegraf je kasnije pisao da je konekciju Skripalja i Stila izmislila ruska obaveštajna služba.[40]

Novinski magazin Fokus je 28. septembra 2018. preneo, pozivajući se na izjavu visokog zvaničnika NATO-ove savezničke komandne kontraobaveštajne jedinice (ACCI) u Monsu, da je Skripalj do 2017. radio za četiri obaveštajne agencije zemalja NATO-a. On nije samo putovao u Prag u pratnji zvaničnika MI6, gde je dao informacije o aktivnoj ruskoj špijunskoj mreži, uključujući neke agente koje je Skripalj poznavao iz perioda kada je bio aktivan u službi. On je dao informacije estonskoj tajnoj službi u Talinu, što im je omogućilo da identifikuju tri aktivna ruska tajna operativca. Skripalj je takođe sarađivao sa španskom tajnom službom Centro Nacional de Inteligencia, obaveštavajući agenciju o ruskom organizovanom kriminalu u španskom regionu Kosta del Sol. Sva putovanja mu je organizovala i odobrila britanska spoljna obaveštajna služba MI6.[41][42] Mark Urban je izvestio da je Skripalj 2017. godine trebalo da se sastane sa predstavnicima švajcarske službe.[43]

Trovanje[uredi | uredi izvor]

Četvrog marta 2018. Skripalj i njegova 33-godišnja ćerka Julija, koja je bila u poseti iz Moskve, pronađeni su „kako gube svesti na klupi“[44] u blizini tržnog centra u Solsberiju od strane lekara i medicinske sestre koji su prolazili.[45][46] Dok su bili u okružnoj bolnici u Solsberiju, stavljeni su u indukovanu komu da bi sprečili oštećenje organa.[47][48][49]

Nakon incidenta, institucije su proverile simptome kod 21 pripadnika hitne pomoći i javnosti.[50][51] Dva policajca su zbrinuta zbog mogućih manjih simptoma, za koje se kaže da su svrab u očima i piskanje, dok je treći, narednik detektiv Nik Bejli, koji je poslat u kuću Sergeja Skripalja, bio u teškom stanju.[52][53][54] Do 22. marta 2018. detektiv narednik Bejli se dovoljno oporavio i bio je otpušten iz bolnice, a do 15. januara 2019. vratio se u aktivnu službu.[55][56]

Dana 29. marta, Julija je prijavljeno da je van kritičnog stanja, „svesna i priča“.[5] Bolnica je 7. aprila izvestila da se Sergej Skripal brzo popravlja i da više nije u kritičnom stanju, dva dana nakon što je u Moskvi prijavljeno poboljšanje nakon telefonskog poziva njegove ćerke.[57][58] Osamnaestog maja 2018, Sergej Skripalj je otpušten iz bolnice. Glavni lekar za negu Skripalja rekao je da će dalje lečenje biti obezbeđeno van bolnice i da je lečenje Skripalja „veliki izazov bez presedana“.[7]

Policija je proglasila da je u pitanju veliki incident jer su umešane brojne agencije.[59] Šestog marta, u okviru Nacionalne policijske mreže za borbu protiv terorizma dogovoreno je da Komanda za borbu protiv terorizma sa sedištem u Metropolitanskoj policiji preuzme istragu od policije Viltšira. Pomoćnik komesara Mark Rouli, šef policije za borbu protiv terorizma, apelovao je na svedoke incidenta nakon sastanka COBR-a kojim je predsedavala ministarka unutrašnjih poslova Amber Rud.[31]

Dvanaestog marta 2018, premijerka Tereza Mej izjavila e da je identifikovan nervni agens korišćen u napadu, koji je razvila Rusija. Agens je bio Novičok. Britanske vlasti su zatražile objašnjenje od ruske vlade.[60][61] Dva dana kasnije, Mej je rekla da je Rusija odgovorna za incident i najavila proterivanje 23 ruske diplomate kao odmazdu.[62]

Rusija je saopštila da je njenim diplomatama zabranjen pristup i Sergeju Skripalu i njegovoj ćerki, koja je ruska državljanka.[63] Bi-Bi-Si je 31. marta 2018. izvestio da Ujedinjeno Kraljevstvo razmatra zahtev ruske ambasade, „u skladu sa svojim obavezama prema međunarodnom i domaćem pravu“.[64]

Ministarstvo unutrašnjih poslova odbilo je 6. aprila zahtev za izdavanje vizuneće kinji Sergeja Skripalja, Viktorije Skripa, jer „nije u skladu sa imigracionim pravilima“. Viktorija Skripalj je nameravala da otputuje u Britaniju, da vrati Juliju u Rusiju.[65][66]

Krajem juna 2018, dvojica britanskih državljana hospitalizovana su zbog trovanja u Ejmsberiju, 13 kilometara od Solsberija gde je Skripal napadnut. Jedna žrtva je preminula u bolnici. Policija je utvrdila da su otrovane istim nervnim agensom Novičok koji je korišćen u pokušaju atentata na Sergeja i njegovu ćerku, a ministar unutrašnjih poslova Sajid Javid rekao je Donjem domu da su žrtve verovatno bile otrovane nepropisno odbačenim nervnim agensom koji je korišćen za napad na Sergeja.[67]

Šesnaestog februara 2019. Sandej tajms je izvestio, ne navodeći izvore, da je Sergej Skripal „doživeo pogoršanje zdravlja i da se leči kod lekara”.[68]

Sedmog juna 2020. The Sunday Times je izvestio da su Sergej i njegova ćerka nastanjeni na Novom Zelandu pod novim identitetom.[69] Nekoliko nedelja kasnije, New Zealand Herald je izazvao nekoliko sumnji u vezi sa izveštajem.[70]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Morris, Steven; Harding, Luke; Bannock, Caroline (6. 3. 2018). „Woman in Russian spy mystery identified as Sergei Skripal's daughter”. The Guardian (US izd.). London. Arhivirano iz originala 7. 3. 2018. g. Pristupljeno 8. 3. 2018. 
  2. ^ Asthana, Anushka; Roth, Andrew; Harding, Luke; MacAskill, Ewen (12. 3. 2018). „May issues ultimatum to Moscow over Salisbury poisoning”. The Guardian (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 4. 6. 2019. g. Pristupljeno 13. 3. 2018. 
  3. ^ a b Dodd, Vikram; Harding, Luke; MacAskill, Ewen (8. 3. 2018). „Sergei Skripal: former Russian spy poisoned with nerve gas, say police”. Arhivirano iz originala 7. 4. 2018. g. Pristupljeno 8. 3. 2018. 
  4. ^ „Russia spy: Allies condemn nerve agent attack”. BBC News. 15. 3. 2018. Arhivirano iz originala 15. 3. 2018. g. Pristupljeno 15. 3. 2018. 
  5. ^ a b „Russian spy: Yulia Skripal 'conscious and talking'”. BBC News. 29. 3. 2018. Arhivirano iz originala 15. 8. 2018. g. Pristupljeno 21. 7. 2018. 
  6. ^ Joyce, Kathleen (6. 4. 2018). „Poisoned former Russian spy Sergei Skripal no longer in critical condition, hospital says”. Fox News. Arhivirano iz originala 6. 4. 2018. g. Pristupljeno 6. 4. 2018. 
  7. ^ a b „Ex-spy Sergei Skripal discharged after poisoning”. BBC News. Arhivirano iz originala 18. 5. 2018. g. Pristupljeno 18. 5. 2018. 
  8. ^ a b v g d đ Tihomirov, Vladimir (8. 3. 2018). „Яd dlя špiona. Kto i začem otravil эks-razvedčika Sergeя Skripalя”. Life.ru (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 13. 7. 2019. g. Pristupljeno 21. 8. 2020. 
  9. ^ Stalo izvestno, kto možet skrыvatьsя pod psevdonimom otravitelя Skripaleй Arhivirano 23 april 2018 na sajtu Wayback Machine mk.ru, 23 April 2018.
  10. ^ Petrov, Nikolay (22. 3. 2018). „Sergeй Skripalь. Biografiя [Sergey Skripal. Biography]”. Infox.ru. Arhivirano iz originala 30. 3. 2018. g. Pristupljeno 30. 3. 2018. 
  11. ^ a b v g d đ e "Sergeй vsegda bыl načeku": kak žil Skripalь v Rossii i Britanii Arhivirano 12 mart 2018 na sajtu Wayback Machine tr.
  12. ^ Sergei Skripal – the life of a double agent Arhivirano 16 april 2018 na sajtu Wayback Machine The Times, 13 March 2018.
  13. ^ Nalogovый policeйskiй uznal svoego verbovщika: On okazalsя starыm znakomыm kontrrazvedčikov FSB Arhivirano 8 mart 2018 na sajtu Wayback Machine tr.
  14. ^ A hundred grand and hundreds of betrayed agents What was former GRU Colonel Sergey Skripal's treason against Russia?
  15. ^ a b Ben Macintyre.
  16. ^ Špion-idalьgo: FSB nazvala imя britanskogo špiona, verbovavšego rossiйskih silovikov Arhivirano 6 januar 2008 na sajtu Wayback Machine Lenta.ru, 15 August 2007.
  17. ^ London poobeщal Moskve žestkiй otvet v slučae pričastnosti RF k incidentu so Skripalem Arhivirano 8 mart 2018 na sajtu Wayback Machine Interfax, 6 March 2018.
  18. ^ „Russian colonel sentenced to 13 years in prison for spying for Britain”. Agence France-Presse. 9. 8. 2006. Arhivirano iz originala 12. 3. 2007. g. 
  19. ^ a b Neil Buckley, David Bond, Henry Foy.
  20. ^ a b Parfitt, Tom; Weaver, Matthew; Norton-Taylor, Richard (9. 7. 2010). „Spy swap: US and Russia hand over agents in full media glare”. the Guardian (na jeziku: engleski). Pristupljeno 9. 11. 2021. 
  21. ^ a b Polkovnik na službe ee veličestva: Osužden agent britanskoй razvedki v GRU Arhivirano 12 mart 2018 na sajtu Wayback Machine Kommersant, 10 August 2006.
  22. ^ „Russian colonel jailed for spying”. BBC News. 9. 8. 2006. Arhivirano iz originala 6. 3. 2018. g. Pristupljeno 8. 3. 2018. 
  23. ^ Ostavlen v sile prigovor polkovniku Skripalю, osuždennomu za špionaž Arhivirano 12 mart 2018 na sajtu Wayback Machine RIA Novosti, 30 November 2006.
  24. ^ „Russia and US preparing spy swap”. The Telegraph. 7. 7. 2010. Arhivirano iz originala 6. 3. 2018. g. Pristupljeno 8. 3. 2018. 
  25. ^ Parfitt, Tom; Weaver, Matthew; Norton-Taylor, Richard (9. 7. 2010). „Spy swap: US and Russia hand over agents in full media glare”. Arhivirano iz originala 9. 3. 2018. g. Pristupljeno 8. 3. 2018. 
  26. ^ Norton-Taylor, Richard; Parfitt, Tom; Clark, Andrew (11. 7. 2010). „British security services debrief two Russians freed in spy swap”. The Guardian. London. Arhivirano iz originala 6. 3. 2018. g. Pristupljeno 8. 3. 2018. 
  27. ^ „Slučai pomilovaniя prezidentom RF lic, osuždennыh za gosizmenu. Dosьe”. TASS. 29. 7. 2017. Arhivirano iz originala 13. 3. 2018. g. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  28. ^ „Salisbury, scratchcards and sausage: the quiet life of Sergei Skripal”. The Guardian. 6. 3. 2018. Arhivirano iz originala 7. 3. 2018. g. Pristupljeno 8. 3. 2018. 
  29. ^ Dodd, Vikram; MacAskill, Ewen; Morris, Steven (9. 3. 2018). „Russian spy attack: military convoy arrives at Salisbury hospital”. The Guardian. Arhivirano iz originala 9. 3. 2018. g. Pristupljeno 9. 3. 2018. 
  30. ^ „Russian spy: Sergei Skripal collapsed alongside daughter”. BBC News. 6. 3. 2018. Arhivirano iz originala 8. 3. 2018. g. Pristupljeno 8. 3. 2018. 
  31. ^ a b „'More known' about substance in spy case”. BBC News. 7. 3. 2018. Arhivirano iz originala 22. 6. 2018. g. Pristupljeno 21. 7. 2018. 
  32. ^ „Sergei Skripal Was Retired, but Still in the Spy Game. Is That Why He Was Poisoned?”. The New York Times (na jeziku: engleski). 14. 5. 2018. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 14. 5. 2018. g. Pristupljeno 14. 5. 2018. 
  33. ^ „Mercenaries, Spies, and Double Agents Gather En Masse in Bogotá”. Bloomberg Businessweek (na jeziku: engleski). 16. 4. 2019. Arhivirano iz originala 22. 4. 2019. g. Pristupljeno 22. 4. 2019. 
  34. ^ Schwirtz, Michael; Barry, Ellen (14. 5. 2018). „Sergei Skripal Was Retired, but Still in the Spy Game. Is That Why He Was Poisoned?”. The New York Times (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 22. 7. 2018. g. Pristupljeno 15. 7. 2018. 
  35. ^ Home Affairs Correspondent, Tom Harper (18. 3. 2018). „Special Branch called in as email warns dissident: 'They came for Sergei, they will come for you'”. Arhivirano iz originala 26. 9. 2018. g. Pristupljeno 25. 9. 2018 — preko www.thetimes.co.uk. 
  36. ^ „Sergei Skripal: Former spy was in 'regular contact with Russian embassy', ex-Kremlin officer claims | The Independent”. Independent.co.uk. 7. 3. 2018. Arhivirano iz originala 24. 11. 2018. g. Pristupljeno 25. 9. 2018. 
  37. ^ Drake, Matt (8. 3. 2018). „'More McMafia hits will follow' Theresa May MUST act now to protect UK from assassinations”. Express.co.uk. Arhivirano iz originala 22. 8. 2018. g. Pristupljeno 21. 8. 2018. 
  38. ^ Poisoned Russian spy Sergei Skripal was close to consultant who was linked to the Trump dossier Arhivirano 25 septembar 2018 na sajtu Wayback Machine, The Telegraph, 7 March 2018.
  39. ^ „The ex-Kremlin spy apparently poisoned in Britain has links to the man who wrote the explosive Trump-Russia dossier”. Business Insider. Arhivirano iz originala 21. 8. 2020. g. Pristupljeno 15. 7. 2018. 
  40. ^ Kremlin accused of laying false trail linking Sergei Skripal to ex-MI6 officer behind Trump dossier Arhivirano 27 januar 2019 na sajtu Wayback Machine, The Telegraph, 20 January 2019.
  41. ^ Vergifteter Doppelagent Skripal war bis 2017 für vier Geheimdienste tätig Arhivirano 29 septembar 2018 na sajtu Wayback Machine, Focus, 28 September 2019
  42. ^ Bericht: Sergej Skripal lieferte Agenten ans Messer Arhivirano 28 septembar 2018 na sajtu Wayback Machine, Deutsche Welle, 28 September 2019
  43. ^ „GRU Globetrotters 2: The Spies Who Loved Switzerland”. Bellingcat. 6. 7. 2019. Arhivirano iz originala 6. 7. 2019. g. „Mark Urban reports in the book, and confirmed to us that at the end of June or beginning of July 2017, Sergey Skripal had to cancel a previously-scheduled interview on the grounds that he had to travel to Switzerland to meet with the local intelligence services.” 
  44. ^ „Moscow 'Highly Likely' Behind Salisbury Chemical Attack, Prime Minister of United Kingdom Says in Letter to Security Council – Russian Federation Calls Statement Irresponsible, Threatening”. United Nations. 14. 3. 2018. SC/13247. Arhivirano iz originala 8. 4. 2018. g. Pristupljeno 9. 4. 2018. 
  45. ^ „Russian spy: What we know so far”. BBC News. 8. 3. 2018. Arhivirano iz originala 3. 7. 2018. g. Pristupljeno 21. 7. 2018. 
  46. ^ „Alleged former Russian spy critically ill after exposure to unknown substance in Salisbury”. The Daily Telegraph. 5. 3. 2018. Arhivirano iz originala 10. 3. 2018. g. Pristupljeno 8. 3. 2018. 
  47. ^ Michael Wolgelenter, Ellen Barry.
  48. ^ Ellen Barry.
  49. ^ „Russian spy: Russia 'has no information' on Sergei Skripal collapse”. BBC News. 6. 3. 2018. Arhivirano iz originala 8. 3. 2018. g. Pristupljeno 8. 3. 2018. 
  50. ^ „Up to 21 people treated after nerve agent attack on Russian spy Sergei Skripal”. ITV News. 8. 3. 2018. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 9. 3. 2018. 
  51. ^ Casciani, Dominic (9. 3. 2018). World at One. BBC Radio 4. Korisna informacija se nalazi na: 21m47s. Pristupljeno 9. 3. 2018. „there was some erroneous reporting that there were 21 other people being treated, that is not true, there has only been these three casualties and they are all still in hospital” 
  52. ^ „Russian spy 'attacked with nerve agent'”. BBC News. 7. 3. 2018. Arhivirano iz originala 18. 7. 2018. g. Pristupljeno 21. 7. 2018. 
  53. ^ Robert Mendick (9. 3. 2018). „Russian spy may have been poisoned at home, police believe, as military deployed to Salisbury”. Telegraph. Arhivirano iz originala 14. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  54. ^ Patrick Sawer (11. 3. 2018). „Poisoned police officer: 'I'm not a hero. I was just doing my job'”. Telegraph. Arhivirano iz originala 11. 3. 2018. g. Pristupljeno 11. 3. 2018. 
  55. ^ „Police officer discharged after ex-spy attack”. BBC News (na jeziku: engleski). 22. 3. 2018. Arhivirano iz originala 30. 3. 2018. g. Pristupljeno 30. 3. 2018. 
  56. ^ Morris, Steven (15. 1. 2019). „Police officer poisoned by novichok returns to active duty”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Arhivirano iz originala 13. 7. 2019. g. Pristupljeno 30. 11. 2019. 
  57. ^ Janjevic, Darko (6. 4. 2018). „The curious case of Yulia Skripal's recorded phone call”. Deutsche Welle. Arhivirano iz originala 9. 4. 2018. g. Pristupljeno 10. 4. 2018. 
  58. ^ Alistair Smout, Guy Faulconbridge (7. 4. 2018). „Poisoned Russian agent Sergei Skripal recovering rapidly, hospital says”. Reuters. Arhivirano iz originala 10. 4. 2018. g. Pristupljeno 10. 4. 2018. 
  59. ^ „Critically ill man 'former Russian spy'”. BBC News. 5. 3. 2018. Arhivirano iz originala 8. 3. 2018. g. Pristupljeno 8. 3. 2018. 
  60. ^ „Russian spy: Highly likely Moscow behind attack, says Theresa May”. BBC News. 12. 3. 2018. Arhivirano iz originala 12. 3. 2018. g. Pristupljeno 12. 3. 2018. 
  61. ^ Barry, Ellen; Pérez-Peña, Richard (12. 3. 2018). „Britain Blames Moscow for Poisoning of Former Russian Spy”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 12. 3. 2018. g. Pristupljeno 12. 3. 2018. 
  62. ^ Stewart, Heather; Walker, Peter; Borger, Julian (14. 3. 2018). „Russia threatens retaliation after Britain expels 23 diplomats”. The Guardian. Arhivirano iz originala 21. 4. 2020. g. Pristupljeno 20. 8. 2020. 
  63. ^ Velikobritaniя otkazalasь predostavitь rossiйskim diplomatam dostup k Sergeю Skripalю Arhivirano 18 mart 2018 na sajtu Wayback Machine (Britain refused to grant Russian diplomats access to Sergei Skripal TASS.) TASS, 18 March 2018.
  64. ^ Russian spy: UK considers request to visit Yulia Skripal Arhivirano 25 jul 2018 na sajtu Wayback Machine 31 March 2018, at bbc.co.uk, accessed 2 April 2018.
  65. ^ „The Latest: UK rejects visa for poisoned spy's niece”. AP NEWS (na jeziku: engleski). 7. 4. 2018. Pristupljeno 9. 11. 2021. 
  66. ^ „Sergei Skripal's niece denied visa to come to Britain”. Reuters (na jeziku: engleski). 6. 4. 2018. Pristupljeno 9. 11. 2021. 
  67. ^ Tobin, Olivia (2018-09-05). „Police: 'Charlie Rowley and Dawn Sturgess were not targeted'”. Evening Standard (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-21. 
  68. ^ „Fears for poisoned MI6 spy Sergei Skripal after health worsens”. The Sunday Times. 16. 2. 2019. Arhivirano iz originala 16. 10. 2019. g. Pristupljeno 10. 9. 2019 — preko www.thetimes.co.uk. 
  69. ^ „Salisbury novichok poisonings: Sergei and Yulia Skripal move to New Zealand”. 7. 6. 2020. Arhivirano iz originala 1. 8. 2020. g. Pristupljeno 1. 8. 2020 — preko www.thetimes.co.uk. 
  70. ^ „Russian spies, lies and the British press: Are the poisoned Skripal duo living in NZ?”. 28. 6. 2020. Arhivirano iz originala 27. 7. 2020. g. Pristupljeno 1. 8. 2020. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сергеј_Скрипаљ&oldid=27837413”