Simon Vukčević

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Simon Vukčević
Lični podaci
Puno ime Simon Vukčević
Datum rođenja (1986-01-29)29. januar 1986. (38 god.)
Mesto rođenja Titograd, SFRJ
Visina 1,79 m
Pozicija vezni igrač
Juniorska karijera
1996—2002 Zabjelo
2002—2003 Partizan
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
2003—2006 Partizan 52 (13)
2006—2007 Saturn 28 (1)
2007—2011 Sporting Lisabon 77 (13)
2011—2013 Blekbern rovers 16 (1)
2013 Karpati 2 (0)
2013 Vojvodina 10 (0)
2014—2015 Levadijakos 30 (2)
2015—2016 Enosis 15 (1)
2016—2017 Čaves 11 (0)
2018 Budućnost 0 (0)
Reprezentativna karijera
2003—2006 SCG do 21 8 (1)
2004 SCG do 23 3 (1)
2005—2006 SCG 5 (0)
2007 Crna Gora do 21 1 (1)
2007—2014 Crna Gora 45 (2)
Nagrade
Fudbal
Evropsko prvenstvo do 21. godine
Srebrna medalja — drugo mesto 2004. Nemačka Srbija i Crna Gora

Simon Vukčević (Titograd, 29. januar 1986) bivši je crnogorski fudbaler. Igrao je na poziciji ofanzivnog veznog igrača.

Karijera[uredi | uredi izvor]

Klupska[uredi | uredi izvor]

Prve fudbalske korake naučio je u FK Zabjelo iz Podgorice, nastavio u mlađim kategorijama podgoričke Budućnosti, da bi vrlo brzo bio primećen od strane skauta beogradskog Partizana, pa je već sa 16 godina stigao među "crno-bele".

Proveo je dve godine u kadetskom i omladinskom timu Partizana, nakon čega je debitovao za prvi tim u završnici sezone 2002/03. U sledećoj je, još uvek vrlo mlad, tek povremeno dobijao šansu, da bi u sezoni 2004/05. (kada je zadužio dres sa brojem 1),[1] mada najmlađi, bio među vodećim igračima Partizana, kako u prvenstvu koje je osvojeno bez poraza, tako i u Kupu UEFA, gde je Partizan stigao do osmine finala.[2] Proveo je i prvi deo sezone 2005/06. u klubu nakon čega je u zimskom prelaznom roku prodat.

U decembru 2005. je potpisao petogodišnji ugovor sa ruskim Saturnom.[3] Nije se baš najbolje snašao u klubu, pa je čak u julu bio premešten u rezervni tim. Trener Vladimir Vajs ga je javno kritikovao zbog navodnog lošeg ponašanja na treninzima i loših manira.[4] Tu sezonu je Saturn završio na razočaravajućem 11. mestu na tabeli. Vukčević je u tom periodu izjavio da žali što je prešao u Saturn i da bi voleo da pređe u neki klub sa više ambicija.[5]

Sledeće sezone je konačno dobio šansu, postigao je i svoj prvi gol, ali uskoro je potpuno izgubio mesto u timu. Ni promena trenera (došao je Gadži Gadžijev) nije mnogo promenila njegov status jer je bio van prvog tima.

U junu 2007. Saturn je dogovorio transfer u visini od 4 miliona evra sa Sportingom iz Lisabona ali je problem nastao kad je Saturn tražio i 20% od idućeg transfera. Ipak, 28. juna 2007. potpisan je ugovor na 2 miliona evra i podelu zarade od sledećeg transfera.[6] Vukčević je u Sportingu proveo naredne četiri godine i tokom tog perioda je nastupio na 131 takmičarskoj utakmici a postigao je 28 golova.[7]

U avgustu 2011. godine je potpisao trogodišnji ugovor sa engleskim premijerligašem Blekbern roversima.[8] Debitovao je za Blekbern 17. septembra, u 5. kolu Premijer lige, kada je njegov tim savladao Arsenal rezultatom 4:3.[9] Prvi gol za klub je postigao tri dana kasnije u pobedi 3:2 nad Lejton Orijentom u Liga kupu.[10] Prvi, a ispostaviće se i jedini, premijerligaški gol je postigao 11. decembra 2011. u porazu 2:1 na gostovanju Sanderlendu.[11] Nastupio je na ukupno sedam prvenstvenih utakmica tokom takmičarske 2011/12. u kojoj je Blekbern ispao iz Premijer lige. Počeo je i narednu 2012/13. sezonu u klubu. Nastupio je na devet utakmica u Čempionšipu, bez postignutog gola, nakon čega je 31. januara 2013. raskinuo ugovor sa klubom.[12]

Krajem februara 2013. je potpisao ugovor sa ukrajinskim klubom Karpati Lavov. U letnjem prelaznom roku 2013. je obukao dres novosadske Vojvodine.[13] U Novom Sadu se zadržao samo šest meseci, a sledeća stanica u karijeri mu je bila grčki Levadijakos (2014-15).

U julu 2015. prelazi u kiparski Enosis Neon Paralimni. U junu 2016. se vratio u Portugal, potpisavši za novog portugalskog prvoligaša Čaves, iz istoimenog grada od 40-ak hiljada stanovnika. U februaru 2018. je kao slobodan igrač potpisao jednogodišnji ugovor sa ekipom Budućnosti iz Podgorice.[14] Ipak za Budućnost nije zaigrao pošto je već narednog meseca odlučio da završi igračku karijeru.[15]

Reprezentativna[uredi | uredi izvor]

Sa 18 godina je zaslužio poverenje selektora Vladimira Petrovića "Pižona" i postao je član mlade reprezentacije koja je predstavljala Srbiju i Crnu Goru na Evropskom prvenstvu 2004. u Nemačkoj. U finalu su bili poraženi od Italije. Dva meseca kasnije bio je u timu i za Olimpijske igre 2004. u Atini. Osvojili su poslednje mesto u grupi (iza Argentine, Australije i Tunisa). Igrao je i za mladu selekciju koja se kvalifikovala za prvenstvo u Portugalu 2006. ali mu je selektor Dragan Okuka ukazao poverenje samo na prvoj utakmici.

Selektor Ilija Petković, koji je vodio seniorsku reprezentaciju SCG, pozvao ga je 2005. da nastupi za "A" tim. Debitovao je u februaru 2005. u meču sa Bugarskom. Ukupno je odigrao 5 mečeva.[16]

Posle raspada državne zajednice Vukčević je nastavio da igra za mladu i seniorsku reprezentaciju Crne Gore.

Trofeji[uredi | uredi izvor]

Partizan[uredi | uredi izvor]

Sporting Lisabon[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Partizan: Simon Vukčević nosi broj 1”. b92.net. 1. 8. 2004. 
  2. ^ „Simon Vukčević”. partizanopedia.rs. Pristupljeno 3. 4. 2022. 
  3. ^ „Simon Vukčević i zvanično u Saturnu”. b92.net. 10. 12. 2005. 
  4. ^ Da Cunha, Pedro Jorge (3. 6. 2007). „F.C. Porto: Vukcevic está em conflito com o F.C. Saturn e é um alvo apetecível” [F.C. Porto: Vukcevic is at war with F.C. Saturn and is a nice target] (na jeziku: portugalski). Mais Futebol. Pristupljeno 15. 11. 2020. 
  5. ^ „Pogrešio Sam”. Kurir. 14. 2. 2007. Arhivirano iz originala 05. 10. 2011. g. Pristupljeno 3. 4. 2022. 
  6. ^ „Oferta pública de subscrição – Prospecto” [Public offer for subscription – Prospect] (PDF) (na jeziku: portugalski). Sporting CP. 10. 12. 2010. Pristupljeno 13. 1. 2011. 
  7. ^ „Vukčević napušta Sporting”. b92.net. 12. 8. 2011. Pristupljeno 3. 4. 2022. 
  8. ^ „Simon Vukčević uz Raću u vezi Blekburna”. mondo.rs. 23. 8. 2011. Pristupljeno 3. 4. 2022. 
  9. ^ „Simon debitovao, Blekburn poslije preokreta pobijedio Arsenal”. vijesti.me. 17. 9. 2011. Pristupljeno 3. 4. 2022. 
  10. ^ „Blackburn 3–2 Leyton Orient”. BBC Sport. 21. 10. 2011. Pristupljeno 30. 5. 2012. 
  11. ^ McNulty, Phil (11. 12. 2011). „Sunderland 2–1 Blackburn”. BBC Sport. Pristupljeno 30. 5. 2012. 
  12. ^ „Vukcevic departs”. Blackburn Rovers F.C. 31. 1. 2013. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 1. 2. 2013. 
  13. ^ „Simon Vukčević u Vojvodini”. b92.net. 10. 8. 2013. 
  14. ^ „Simon Vukčević potpisao za Budućnost”. cdm.me. 16. 2. 2018. Pristupljeno 17. 2. 2018. 
  15. ^ „Simon Vukčević završio karijeru”. novosti.rs. 30. 3. 2018. Pristupljeno 3. 4. 2018. 
  16. ^ „Simon Vukčević”. reprezentacija.rs. Pristupljeno 3. 4. 2022. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Симон_Вукчевић&oldid=27006321”