Takeo Arišima

Takeo Arišima
Takeo Arišima
Lični podaci
Puno ime	有島 武郎 (Arishima Takeo)
Datum rođenja	(1878-03-04)4. mart 1878.
Mesto rođenja	Tokio, Japan, Japan
Datum smrti	9. jun 1923.(1923-06-09) (45 god.)
Mesto smrti	Karuizava, Nagano, Japan
Obrazovanje	Poljoprivredni koledž u Saporu
Naučni rad
Poznat po	Japanski romanopisac i pisac kratkih priča i eseja

Takeo Arišima (jap. 有島 武郎, translit. Arishima Takeo; Tokio, 4. mart 1878 — Karuizava, Nagano, 9. jun 1923) bio je japanski romanopisac, pisac kratkih priča i esejista tokom kasnih Meiđi i Taišo perioda. Njegova dva mlađa brata, Ikuma Arišima (jap. 有島生馬) i Ton Satomi (jap. 里美弴), takođe su autori. Njegov sin je bio međunarodno poznati filmski i scenski glumac, Masajuki Mori. On je upao u nihilističko očajanje i 1923. godine završio svoj život samoubistvom.

Detinjstvo i mladost

Arišima se rodio u Tokiju u samurajskoj porodici, kao najstariji od trojice braće koja su se posvetila umetnosti. Njihov otac, Arišima Takeši, kao visoki državni činovnik, bio je pristalica tradicionalnog i zapadnog obrazovanja. Takeo je, kao najstariji sin u porodici, dobio strogo tradicionalno vaspitanje, proučavao je Konfucija i kinesku literaturu, ali je istovremeno pohađao englesku misionarsku školu u Jokohami,1884.-1887., gde je učio engleski i prvi put se sreo sa hrišćanstvom. Posle toga, 1889. upisao se u školu u kojoj je završio samo prvi stepen i ro sopstvenoj želji, prešao na Poljoprivredni koledž u Saporu gde se upoznaje sa Ućimura Kanzom, hrišćanskim propovednikom kalvinizma. Pod njegovim uticajem Arišima Takeo je ušao u crkvenu opštinu Sapogo, ali pije primio hrišćanstvo.

Obrazovanje

U SAD odlazi 1903. gde, na Haverford koledžu, a kasnje na Harvardskom univerziteru, nastavlja svoje obrazovanje. Mnogo je čitao, posebno socijalističke i progresivne mislioce, pod čijim uticajem počinje bolje da razumeva socijalne i društvene promene u savremenoj Evropi i Americi. Otkriva protivurečnost i nedoslednost hrišćanskog učenja, čime njegovo interesovanje za hrišćanstvo naglo opada, ali se povećava interesovanje za socijalizam. Kasnije odlazi u Evropu i boravi u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji. U Londonu se upoznaje sa Kropotkinim čija je dela čitao u Vašingtonu. Godine 1907. vraća se u Japan i ubrzo uviđa da se stvarna sloboda ličnosti može postići samo u drugim socijalnim uslovima. On je pokušavao da se približi četvrtom staležu.

Svoju farmu na Hokaidu poklonio je arendatorima, ali je ubrzo uvideo da se socijalistička komuna ne može stvoriti u kapitalističkom društvu. Zato je želeo da se uključi u radnički pokret, ali je shvatio da njima podrška intelektualaca i naučnika nije potrebna, nasuprot onome što je govorio Kropotkin i pisao Marks.

Kasniji život

Takeo se oženio 1910. godine, ali njegova žena je umrla 1916. godine od tuberkuloze, ostavivši mu troje dece. Godine 1922. Arišima je upoznao Akiko Hatano, udatu ženu i urednicu koja je radila za poznati ženski časopis „Fuđin Koron”. Njihova veza brzo se razvila u vanbračnu aferu, za koju je saznao suprug Akiko Hatano. To je dovelo do toga da su Arišima i Hatano počinili samoubistvo u Karuizavi vešanjem. Zbog izolovane lokacije, njihova tela nisu otkrivena duže od mesec dana, a identifikovana su u velikoj meri po samoubilačkoj napomeni. Grob Arišime nalazi se na groblju Tama u Tokiju.

Grob Arašime Takeo

Književno stvaralaštvo

Književno stvaralaštvo Arišime Takea je obimno i raznovrsno. Počeo je da piše u srednjoj školi kada se uključio u pokret Širakabaha, a pisao je umetnička dela (romane, novele, pripovetke) i publicistike radove (eseje, članke). Objavio je preko 20 umetničkih i preko 15 publicističkih radova za raznim temama. Deo umetničkih radova je autobiografskog karaktera, počev od školovanja, porodičnog života, do stanja teške depresije poslednje godina života („Pacijent dobrotvorne bolnice”, 1923). Drugi deo njegovog opusa pisan je na društvene, religiozne teme, borbi za život.

Od umetničkih dela najnoznatija su mu roman „Ova žena” (1919) i pripovetka „Potomak Kaina” (1917), a od publicističkih esej „Manifest”

Roman „Ova žena”

Arišima Takeo, jul 1922

Roman „Ova žena” nastao je iz pripovetke „Skica portreta jedne žene” (1911-1913). To je psihološka i moralna slika borbe žene za svoje pravo pa sreću. Sacuki Joko je samostalna, snažna ličnost kojoj društvo nameće tradicionalnu ulogu pokorne žene, koju ona neće da prihvati. Napušta muža, a ćerku ostavlja majci. Međutim, oslobađanje od svih obaveza ne znači njenu potpunu samostalnost, jer ona nije u stanju da obezbedi sebi egzistenciju. Ostaje joj samo jedna mogućnost za ispoljavanje svoje nezavisnosti. Ona nalazi ljubavnika i time baca izazov građanskom moralu. Društvo je javno odbacuje, ljubavnik je napušta, a ona umire na bolničkom krevetu. U borbi za svoju nezavisnost, Joko biva poražena. Arišima je preko lika Joko izrazio protest protiv siromaštva i lažnog morala savremenog građanskog društva. On je u japanskoj književnosti stvorio novi lik žene koja teži ka slobodi delovanja. Poraz Joko u borbi za svoju nezavisnost nesumnjivo je uslovljen duhovnom atmosferom i ekonomskim uslovima društva u kome je živela.

Pripovetka „Potomak Kaina”

U pripoveci „Potomak Kaina” glavni heroj je takođe jaka ličnost koja se ne može pomiriti sa nepravednošću društvenih odnosa. Autor slika odnose spahije i zakupaca. Kada se jedan zakupac, došljak na Hokaidu, pobunio protiv nepravičnih odnosa, ostali seljaci odbijaju da ga podrže jer se plaše za svoju egzistenciju. On gubi bitku sa zemljoposednikom i zapalivši svoju kuću, odlazi sa Hokaida. Njegova usamljenost i iracionalna pobuna prikazuju ga Kainom među ljudima koji ga okružuju. On je usamljeni buntovnik i kao Kain osuđen na stalna lutanja. Nije u stanju da shvati u čemu su koreni teških uslova u kojima žive zakupci. Autor se ne usuđuje da se jasno opredeli, on će se tek kasnije otvoreno izjasniti da su koreni u društvenom sistemu i da se tek njegovom promenom može poboljšati stanje.

Esej „Manifest”

Počev od 1921. godine dela sa socijalno-političkom tematikom zauzimaju sve važnije mesto u stvaralaštvu Arišime Takea. U januaru 1922. godine u časopisu Keizo štampa se njegov esej „Manifest”, koji je izazvao veliku polemiku. U oktobru 1221. godine izlazi i prvi broj novog časopisa Tanemaku hito koji je predstavljao početak proleterske književnosti u Japanu. U prvom broju štampan je članak „Radnički pokret i inteligencija” u kome Muramacu Masatoši, predavač na univerzitetu Keio, autor niza kritičkih članaka sa socijalnom tematikom, poziva inteligenciju da se aktivnije uključi u radnički pokret. „Manifest” Arišima Takea je odgovor na ovaj članak.

Arišima smatra da radnici (pri tome je podrazumevao četvrti stalež) moraju samostalno da rešavaju svoje probleme, ne prenoseći svoje rešenje na inteligenciju. Po njemu je ideja da inteligencija rukovodi borbom radnika za poboljšanje uslova njihovog života i rada duboko pogrešna. On je bio ubeđen da samo radnici mogu da promene društvo i svoj život i smatrao je da oni više ne veruju nikakvim teorijama. Inteligencija mora da shvati tu činjenicu.

O stavovima koje je izneo Arišima Takeo vođene su burne diskusije u književnim i društvenim krugovima. Svu su smatrali da su njegovi stavovi pogrešni i da se ne može u potpunosti odricati progresivna uloga inteligencije.

Stvaralaštvo pisaca okupljenih oko časopisa „Bela breza”

Stvaralaštvo pisaca okupljenih oko časopisa „Bela breza”, ukazuje na jake i slabe strane književnosti u periodu Taišo. To je, sa jedne strane, slobodno izražavanje svojih misli i osećanja, a sa druge, prihvatanje svojih estetskih pogleda na svet kao estetske osnove sopstvenog života. U stvaralaštvu pisaca ovog pokreta javili su se osnovne karakteristike žanra Ja-romana, koji je postao novi pravac u japanskoj književnosti početka XX veka. Pokret su sačinjavali pisci različitih socijalnih orijentacija i različitih stvaralačkih stilova, što je dovelo do brzog raspada pri promeni društvenih uslova u zemlji početkom 20-tih godina XX veka kada je časopis „Bela Breza” koji ih je spajao, prestao da postoji posle velikog Kanto zemljotresa.

Spoljašnje veze

• Biografija Arišime Takeo na engleskom jeziku
• Karakteristike stvaralažtva Društva bele breze u delima Arišime Takea
• Sajt muzeja sa izložbama vezanim za Arašimu Takeo u Japanu (na jeziku: japanski)