Trubači
| Trubači | |
|---|---|
_RWD.jpg)
| |
| Sivokrili trubač (Psophia crepitans) | |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Chordata |
| Klasa: | Aves |
| Red: | Gruiformes |
| Porodica: | Psophiidae Bonaparte, 1831 |
| Rod: | Psophia Linnaeus, 1758 |
| Vrste | |
|
3–8, vidi tekst | |
| |
| Približna rasprostranjenost vrsta (granice areala su velike reke):
sivokrili trubač
belokrili trubač
zelenokrili trubač
| |
Trubači (lat. Psophiidae) su mala monogenerična porodica ptica iz reda ždralova (lat. Gruiformes), naseljena u kišnim šumama Amazonije i Gvajanske visoravni u Južnoj Americi. Jedini rod ove porodice je Psophia. Narodni naziv, trubači, potiče od oglašavanja mužjaka koje podseća na trubljenje.[1]
Opis[uredi | uredi izvor]
Sve tri vrste po veličini podsećaju na domaću kokošku; dostižu dužinu od 45 do 52 cm i težinu od 1 do 15 kg.[1] Telo trubača je oblo, kljun zakrivljen, vratovi i noge su dugi,[2] a držanje tela pogrbljeno.[3] Glave su im male, ali su im oči relativno velike, zbog čega deluju „dobrodušno”. Perje je mekano, na glavi i vratu podseća na krzno ili somot. Uglavnom je crne boje, sa ljubičastim, zelenim ili bronzanim prelivom, naročito na krilima i donjem delu vrata. Sekundarno i tercijarno letno perje je belo, sivo ili zelenkasto do crno, poput kose, pada preko donjeg dela leđa, koje je iste boje. Od ovih boja potiču nazivi tri opšteprihvaćene vrste.[1]
Taksonomija i sistematika[uredi | uredi izvor]
Prema tradicionalnoj kalsifikaciji priznate su samo tri vrste trubača.[4] Nakon što je 2008. sprovedena morfološka analiza zelenokrilog trubača, preporučena je podela na tri vrste.[5] Ubrzo se došlo do novih zaključaka, jer je 2010. nakon preispitivanja filogenije i biogeografije svih članova porodice, zaključeno da postoji ukupno 8 vrsta, uključujući dve u kompleksu sivokrilih trubača, dve u kompleksu belokrilih trubača i četiri u kompleksu zelenokrilih trubača.[6]
- Sivokrili trubač (Psophia crepitans)
- Sivokrili trubač (Psophia (crepitans) crepitans)
- Napski trubač (Psophia (crepitans) napensis)
- Okrokrili trubač (Psophia (crepitans) ochroptera)
- Belokrili trubač (Psophia leucoptera)
- Belokrili trubač (Psophia (leucoptera) leucoptera)
- Zelenokrili trubač (Psophia viridis)
- Zelenokrili trubač (Psophia (viridis) viridis)
- Smeđokrili trubač (Psophia (viridis) dextralis)
- Tamnokrili trubač (Psophia (viridis) obscura)
- Psophia (viridis) interjecta – moguće mlađi sinonim dextralis.[5]
Ponašanje[uredi | uredi izvor]
Trubači su loši letači, ali trče brzo; brže od pasa.[1] Takođe su sposobni da preplivaju reku.[3] Većinu dana provode na šumskom tlu, u bučnim jatima sa ponekad i više od 100 jedinki.[1] Hrane se otpalim voćem (naročito voćem koje su na tlo bacili majmuni). U manjoj meri se takođe se hrane zglavkarima, uključujući mrave i muve,[1] pa čak i nekim gmizavcima i vodozemcima.[3] Uveče s mukom lete do krošnji drveća, na visini od 6 do 9 m iznad zemlje, gde provode noć u jatima.[1]
Trubači se gnezde u rupama u stablima ili u krošnjama palme. Ženka u gnezdo polaže od 2 do 5 jaja grubih, belih ljuski, koja su u proseku teška oko 76 g.[1] Kod belokrilih i sivokrilih trubača, o jednom leglu brine više od dve odrasle ptice (npr. dva mužjaka i jedna ženka).[1][7]
Odnosi sa ljudima[uredi | uredi izvor]
Trubače ljudi često koriste kao „pse čuvare”, jer se glasno oglašavaju kada su uznemireni,[1] lako se pripitomljavaju i veruje se da su vešti u ubijanju zmija. Jedan izvor navodi njihovu veštinu u lovu na zmije kao činjenicu,[3] a botaničar iz devetnaestog veka Ričard Sprus izvestio je o postojanju pitomog sivokrilog trubača, koji je bio veoma prijateljski raspoložen prema ljudima, ali i odvažan i veoma vešt u ubijanju zmija. Iz ovih razloga, Sprus je preporučio da Engleska u Indiju uveze trubače.[8] Međutim, prema drugom izvoru, veština trubača u ubijanju zmija je pomenuta kao navodna veština.[9]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ e ž z i Holyoak, David; Colston, P. R. (2003). „Trumpeters”. Ur.: Perrins, Christopher. The Firefly Encyclopedia of Birds. Firefly Books. str. 213. ISBN 1-55297-777-3.
- ^ Archibald, George W. (1991). Forshaw, Joseph, ur. Encyclopaedia of Animals: Birds. London: Merehurst Press. str. 98. ISBN 1-85391-186-0.
- ^ a b v g Hilty, Steven L.; Brown, William L. (1986). A Guide to the Birds of Colombia. Princeton University Press. str. 134. ISBN 0-691-08371-1. Pristupljeno 19. 9. 2008.
- ^ Remsen, J. V., Jr., C. D. Cadena, A. Jaramillo, M. Nores, J. F. Pacheco, J. Pérez-Emán, M. B. Robbins, F. G. Stiles, D. F. Stotz, and K. J. Zimmer. 8 November 2011. A classification of the bird species of South America. Arhivirano 2009-03-02 na sajtu Wayback Machine South American Classification Committee
- ^ a b Oppenheimer and Silveira. 2009. A taxonomic review of the Dark-winged Trumpeter Psophia viridis (Aves: Gruiformes: Psophiidae). Papéis Avulsos de Zoologia 49(41): 547‑55
- ^ Ribas, Aleixo, Nogueira, Miyaki and Cracraft. 2012. A palaeobiogeographic model for biotic diversification within Amazonia over the past three million years. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences 279: 681-689
- ^ Hilty, Steven L. (2003). Birds of Venezuela. Princeton University Press. str. 279—280. ISBN 0-691-09250-8.
- ^ Spruce, Richard (1908). Alfred Russel Wallace, ur. Notes of a Botanist on the Amazon & Andes. vol. i. Macmillan. str. 340. Pristupljeno 15. 9. 2008.
- ^ Meyer de Schauensee, Rodolphe (1970). A Guide to the Birds of South America. Livingston Publishing Co. ISBN 0-87098-027-0.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Trumpeter videos Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. март 2007) on the Internet Bird Collection
