Pređi na sadržaj

У хотелу "Бертрам"

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
U hotelu Bertram
Orig. naslovAt Bertrams Hotel
AutorAgata Kristi
Jezikengleski jezik
Žanr / vrsta delaKriminalistički
Izdavanje
Datum16. novembar 1965.
Broj stranica256
Tip medijaTvrdi povez
Hronologija
PrethodnikZvezda nad Vitlejemom
NaslednikTreća devojka

U hotelu "Bertram" je detektivski roman Agate Kristi prvi put objavljen u Velikoj Britaniji od strane izdavačke kuće "Collins Crime Club" 15. novembra 1965.[1] i u SAD od strane izdavačke kuće "Dodd, Mead and Company" sledeće godine.[2][3] Izdanje u Velikoj Britaniji se prodavalo po šesnaest šilinga,[1] a izdanje u SAD za 4,50 dolara.[3] U romanu se pojavljuje detektivka gospođica Marpl.

Gospođica Marpl odlazi na dvonedeljni odmor u London u hotel "Bertram" gde je boravila u mladosti. Hotel ima svoju ličnost i nišu stranaka važnih crkvenih ljudi, starijih žena koje su preživele edvardijansko doba i devojaka koje traže bezbedno mesto za boravak u Londonu. Gospođica Marpl uživa u svojim putovanjima po Londonu i saznaje da ne može da se vrati: život ide napred. Ona je svedok složenih života otuđene majke i ćerke i kao i uvek radi sa policijom na rešavanju zločina.

Recenzije u vreme objavljivanja smatrale su da je rasplet previše nategnut, ali da ima „fenomenalni polet i čini razumno prijatno čitanje“. Drugi recenzent je to nazvao „genijalnom zagonetkom“ koja se oslanja na Kristin vešt stil pisanja. Recenzija iz 1990. smatra da je radnja „škripava“, ali je pohvaljena „hotelska atmosfera“ koja je „veoma dobro preneta i iskorišćena“. Lik Elvire Blejk je dobro urađen, a pažljiv opis načina na koji su stariji ljudi izgledali 1965. u poređenju sa ranijim epohama, pokazao je da Kristino „oštro oko nije potamnelo“.

Radnja[uredi | uredi izvor]

 UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis knjige!

Gospođica Marpl odlazi na dvonedeljni odmor u Londonu u hotel "Bertram" zahvaljujući svom sestriću Rejmondu Vestu. U mladosti je boravila u ovom hotelu. Posle rata hotel je renoviran kako bi se stvorila posebna atmosfera edvardijanskog doba sa najboljim savremenim pogodnostima i najboljim osobljem. Gospođica Marpl nailazi na prijateljicu koja pije čaj ledi Selinu Hezi. Selina je u potrazi za prijateljima, ali često greši sa ljudima koji liče na njene stare prijatelje. Gospođica Marpl vidi čuvenu pustolovku Bes Sedžvik i njenu ćerku, mladu i lepu Elviru Blejk sa svojim starateljem pukovnikom Luskombom. Ona takođe upoznaje zaboravnog sveštenika oca Penifadera. Američki turisti smatraju da je hotel zaista engleski. Gospođica Marpl je videla i trkača Ladislava Malinovskog kad je stao za stolom i nekoliko puta primećuje njegova kola. Ona ga je videla sa Elvirom Blejk.

Elvira će naslediti novac od oca kada napuni 21 godinu. Njena majka je živa, ali se otuđila od nje. Elvira nastoji da sazna koliko je njeno nasledstvo i ko će ga dobiti ako ona umre. Zastupnik Ričard Egerton, jedan od njenih poverenika, govori joj o velikom bogatstvu koje je čeka. Ona radi na šemi sa svojom drugaricom Bridžit kako bi stekla novac da odleti u Irsku i pronađe neke neodređene podatke tamo. Nejasno je da li se vraća vozom ili vazduhoplovom.

Istog dana kada je Elvira otputovala u Irsku, otac Penifader treba da prisustvuje skupu u Lucernu. On ne uspeva da ode u vazdušnu luku prethodnog dana već na dan skupa sa sada beskorisnom vazduhoplovnom kartom. Zatim se vraća u "Bertram" oko ponoći i zatiče uljeze u svoj spavaćoj sobi. Budi se četiri dana kasnije u kući daleko od Londona u blizini mesta nedavne pljačke voza Irske pošte. Oporavlja se kod njemu nepoznate porodice. Njegov potres mozga blokira sećanje na događaje. U čudnoj slučajnosti, neki svedoci pljačke voza javljaju da su ga videli u vozu. Kada stigne arhiđakon Simons, a Penifader još uvek nije kod kuće, on poziva policiju. Inspektoru Kembelu je dodeljen slučaj, a ubrzo mu se pridružuje i glavni inspektor Dejvi koji vidi veze sa nerazjašnjenim zločinima.

Pošto je narednik ispitao sve u hotelu, Dejvi dolazi da postavi još pitanja i upoznaje gospođicu Marpl. Njena zapažanja da hotel ima ambijent ne samo edvardijanske ere, već i nestvarnosti, poklapaju se sa njegovim. Ona mu kaže da je videla oca Penifadera u 3 sata ujutru pošto je mislila da je otišao u Lucern. Priča mu i šta je čula dok je sedela u javnom delu hotela. Bes Sedžvik je na sav glas razgovarala sa vratarom hotela Majklom Gormanom o njihovoj zajedničkoj prošlosti. Bili su se venčali u Irskoj koju je njena porodica okončala rastavom. Mislila je da brak nije valjan, ali to je bilo iskreno, a njena četiri dalja braka bila su nesvesno bigamija.

Poslednjeg dana gospođice Marpl u hotelu, u razgovoru sa Dejvijem, čuli su dva pucnja i zatim vrisak napolju. Elvira Blejk je otkrivena pored leša Gormana. Elvira kaže da je ubijen dok ju je štitio od pucnjave. Pištolj pripada Malinovskom.

Dejvi zove gospođicu Marpl i Penifadera nazad u London. Ona je u svojoj sobi i on izvodi svoje verovatne pokrete kada ga je videla u hodniku. Ona shvata da je videla mlađeg čoveka, ali sa Penifaderovom odorom i priseća se nemačkog izraza za reč dvojnik. Ovo pokreće Penifaderovo pamćenje. On se setio da je video sebe kako sedi na stolici u sopstvenoj hotelskoj sobi neposredno pre nego što je ostao bez svesti. Zločinačka družina je računala na njegovo odsustvo, a na pojavu je burno reagovala.

Dejvi i gospođica Marpl se suočavaju sa Bes Sedžvik kao orkestratorom ovih smelih pljački zajedno sa vratarem hotela Henrijem i Ladislavom Malinovskim kada su brza kola bili potrebna. Osoblje hotela je sarađivalo, a vlasnici su se bavili novčanom stranom krađa. Bes priznaje ne samo ovo, već i ubistvo Gormana. U bekstvu, Bes krade kola i bezobzirno juri i doživljava udes. Elvira je bila druga osoba u toj javnoj prostoriji koja je čula razgovor između svoje majke i Gormana. Ona misli da to poništava Sedžvikin brak sa lordom Konistonom i označava nju kao vanbračnu ćerku, a ne kao naslednicu. Ona želi da bude bogata da bi je Ladislav oženio. Međutim, u oporuci njenog oca je izričito imenovana, a taj podatak nikada nije saznala.

Gospođica Marpl nije ubeđena da je Bes ubila Gormana. Ona veruje da ga je Elvira ubila. Dejvi se slaže i neće joj dozvoliti da se izvuče sa ubistvom.

Likovi[uredi | uredi izvor]

  • Gospođica Marpl: starija žena i detektivka početnica koji živi u Sent Meri Midu, a na odmoru je u Londonu.
  • Gospodin Hamfris: upravnik hotel "Bertram".
  • Gospođica Gorinž: radi na recepciji u hotelu "Bertram".
  • Rouz Šeldon: sobarica zaposlena u hotelu Bertram, čiji je prethodni rad bio glumica.
  • Ledi Selina Hezi: gošća hotela, prijateljica gospođice Marpl.
  • Plemkinja Elvira Blejk: prelepa mlada žena sa savremeno dugom i ravnom lanenom kosom koja je gost u hotelu i vraća se u Englesku nakon vremena u Italiji na školovanje.
  • Gospođa Karpenter: Elvirina pratilja dok je putovala iz Italije u Englesku.
  • Bridžet: Elvirina najbolja drugarica iz škole u ​​Italiji; nepoznat Elvirinom staratelju. Živi sa majkom na Trgu Onslou.
  • Pukovnik Derek Laskomb: Elvirin staratelj sa njom u hotelu. On je jedan od trojice poverenika koji upravljaju Elvirinim nasledstvom
  • Gospođa Mildred Melford: rođaka pukovnika Laskomba koja će ugostiti Elviru dok ona ne napuni 21 godinu.
  • Gospodin Bolard: vlasnik zlatare u Bondovoj koju Elvira obično posećuje.
  • Ledi Bes Sedžvik: gošća hotela, stara oko 40 godina, poznata po svom životu u smelim aktivnostima i nekoliko brakova. Ona je Elvirina otuđena majka.
  • Lord Koniston: Besin drugi muž i bogati otac Elvire Blejk. Bio je mnogo stariji od Bes. Napustila ga je pošto je njihova ćerka napunila dve godine. Umro je kada je Elvira imala 5 godina.
  • Henri: majstor popodnevnog čaja, "On postavlja ton [hotelu]". On je kao savršeni batler.
  • Majkl „Miki“ Gorman: angažovan kao komesar (vratar) u hotelu "Bertram" mesec dana pre početka priče. Irac sa vojnim iskustvom i prvi muž ledi Sedžvik za koga se udala kada je imala 16 godina u Baligolendu u Irskoj. On je smrtno pogođen ispred hotela.
  • Ričard Egerton: zastupnik koji je jedan od tri poverenika za Elvirino nasledstvo.
  • Gvido: Elvirin dečko kada je bila u Italiji.
  • Inspektor Kembel: mlađi inspektor u Skotland Jardu zadužen da pronađe nestalog sveštenika.
  • Glavni inspektor Fred „Tata“ Dejvi: detektiv Skotland Jarda koji vidi vezu između slučaja nestale osobe i nedavnih pljački velikih razmera. On radi sa gospođicom Marpl.
  • Narednik Vedel: poslat iz Skotland Jarda da obavi početna saslušanja u vezi sa ocem Penidaterom, nestalom osobom.
  • Otac Penifader: naučni sveštenik sa stručnošću u drevnim jezicima i svicima sa Mrtvog mora koji je takođe poznat po svojoj sposobnosti da potpuno izgubi pojam o vremenu. Izrazitog je izgleda, kao muškarac u ranim šezdesetim sa sedom kosom.
  • Ladislav Malinovski: auto trkač od oko 30 godinama koji radi sa ledi Sedžvik i u koga se zaljubila njena ćerka Elvira.
  • Gospođa Mekrej: kućna pomoćnica oca Penifadera.
  • Arhiđakon Simons: prijatelj oca Penifadera i kućni gost koji podstiče poziv policiji kada je njegov prijatelj nestao na nedelju dana.
  • Gospodin Robinson: finansijski moćni igrač koji zna o svim aspektima bankarstva i visokih finansija. Dejvi mu se obraća da sazna pravog vlasnika hotela. Ovaj lik se nakratko pojavljuje u jednom od romana o Tomiju i Tapens (Zaleđe sudbine), jednom romanu o Herkulu Poarou (Mačka među golubovima) i u romanu Putnik za Frankfurt.
  • Vilhelm i Robert Hofman: dva bogata brata švajcarca koji su pravi vlasnici hotela "Bertram", kako je saznao gospodin Robinson. Oni se bave nezakonitim finansijskim poslovima hotela.

Pominjanje stvarnih mesta i događaja[uredi | uredi izvor]

Veruje se da je hotel "Bertram" podstrekao hotel "Braun" gde je Agata Kristi često boravila tokom posete Londonu. Međutim, ovlašćena Kristina biografkinja Dženet Morgan tvrdi da je "Bertram" zapravo zasnovan na hotelu "Flemingov vašar". Morganova je citirala prepisku između Kristijeve i njenog agenta Edmunda Korka u kojoj su odlučili da promene ime vlasnika hotela i ulicu u kojoj se nalazi "Bertram" kako bi zamaglili vezu sa "Flemingom".[4] Oksfordski rečnik narodne biografije takođe tvrdi da je "Fleming" bio Kristijevoj uzor.[5]

Književni značaj i prijem[uredi | uredi izvor]

U časopisu Čuvar 17. decembra 1965. godine, Frensis Ajls (Entoni Berkli Koks) je rekao da se „U hotelu "Bertram" teško može nazvati glavnim romanom Agate Kristi jer je uprkos prisustvu gospođice Marpls rasplet zaista previše nategnut. Ali da li je zaplet toliko važan kod gospođe Kristi? Ono što je važno je to što čovek jednostavno ne može da odloži nijednu njenu knjigu."[6]

Moris Ričardson iz časopisa Posmatrač je 12. decembra 1965. rekao: „AK je retko u svom najboljem izdanju kada vas uzbuđuje. Ova je pomalo divlja i nategnuta, ali ima dosta tog fenomenalnog poleta i čini se prilično prijatnim za čitanje."[7]

Robert Viver iz časopisa Dnevna zvezda Toronta 8. januara 1966. rekao je: „Roman U hotelu "Bertram" je starinska Agata Kristi: genijalna zagonetka koja se pobedonosno izvlači sa onim što bi u manjim rukama bile najnečuvenije slučajnosti.“[8]

Ovaj roman je uvršćen na spisak najboljih kriminalističkih romana Entonija Buhera za 1966. godinu, jedan od trinaest navedenih te godine.[9]

Brižid Brofi se požalila da autorka nije ponudila „nijedan putokaz da bi čitaocu dala priliku da pretekne gospođicu Marpl ili policiju u trci do rešenja“.[10]

Robert Barnard je o ovom romanu rekao da je „Radnja prilično škripa kao u većini kasnijih, ali je atmosfera hotela veoma dobro preneta i iskorišćena. Elvira Blejk je jedna od najbolje uočenih od mnogih mladih ljudi u kasnim Kristinim romanima. Obratite pažnju na razmišljanja u petom poglavlju u romanu o promenjenom izgledu starijih ljudi gde se prikazuje da oštro oko nije potamnelo, čak i ako je shvatanje pripovedanja postalo klimavo."[11]

Prilagođavanja[uredi | uredi izvor]

Televizija[uredi | uredi izvor]

BBC je ekranizovao roman 1987. sa Džoan Hikson u naslovnoj ulozi gospođice Marpl.

ITV je emitovao svoju ekranizaciju 23. septembra 2007. kao deo treće sezone serije Marpl sa Džeraldin Mekjuan u naslovvnoj ulozi. Ova ekranizacija je uključivala mnoge suštinske promene radnje, likova, atmosfere i završnice izvornog romana i dodala otvoreno savremene društvene teme:

  • Nekoliko likova iz romana je uklonjeno u ekranizaciji: gospođa Mekrej, arhiđakon Simons, Robert Hofman, gospođica Gorinž, Rouz Šeldon, pukovnik Derek Laskomb, glavni inspektor Fred "Tata" Dejvi, inspektor Kembel, narednik Vedel, gospodin Robinson.
  • U ekranizaciji je dodat veliki broj novih likova:
    • Inspektor Lari Bird - Novi šef istrage koji polako prihvata pomoć gospođice Marpl da reši ubistva. Igra ga Stiven Mangan.
    • Džejn Kuper - hotelska sobarica i pomoćnica gospođice Marpl. Vezuje se za Larija Birda i na kraju se zaljubljuje u njega. Igra je Martin Mekačen.
    • Tili Rajs - hotelska sobarica, bliska prijateljica Mikija Gormana i ucenjivačica. Ucenjuje ubicu.
    • Hjubert Kurtan - zastupnik koji nadgleda Blejkino nasledstvo Besinog pokojnog bivšeg muža. Umešan u proneveru i rukovanje ukradenim umetničkim delima. Igra ga Piter Dejvison.
    • Muti - modni dizajner nemačkog-jevrejskog porekla. Tajno traži nacističkog oficira koji je u bekstvu i vlasnika nekoliko ukradenih umetničkih dela. Igra ga Deni Veb.
    • Džek i Džoel Bitern - jednojajčani blizanci koji deluju kao lopovi. Mogu se razlikovati po tome gde nose ručne satove.
    • Amelija Voker - pevačica, koja želi da kupi umetnička dela u hotelu.
    • Luis Armstrong - džez muzičar i stari Amelijin prijatelj.
  • Promenjen je glavni podzaplet i hotel je sada operativni centar za krijumčarenje nacističkih ratnih zločinaca na sigurno sa ukradenim identitetima u zamenu za ukradeno umetničko blago koje su odneli. Gospodin Hamfris i Hjubert su umešani u šemu, vešajući ukradene komade na vidnom mestu u hotelu. Umetnine i nameštaj u hotelima su obično reprodukcija, objašnjava gospođica Marpl, tako da bi bilo bezbedno i od zakona i od lopova. Umetnina nestaje iz hotela kada se proda. Ladislav Malinovski je zatvorenik koncentracionog logora koji je postao lovac na naciste. On radi sa Mutijem i Bes Sedžvik i zajedno otkrivaju da je hotelski gost poznat kao "otac Penifader" u stvari Herman Koh, nacista u bekstvu. Gospođica Marpl potvrđuje da je koristio identitet pravog oca Pennifadera (koji je na odmoru) i ističe da se ponašao kao sveštenik iz predstave dok je pravio greške u svojoj obmani, kao što je samo citiranje iz Psalama. Muti vraća umetnička dela ukradena od njega među kojima je i ono koje je Amelija Voker pokušala da uzme.
  • Dodat je novi podzaplet - London je pogođen nizom pljački, a tokom Gormanovog ubistva nestaju dragulji ledi Seline. Gospođica Marpl otkriva da su krađu počinili braća Bitern koji su umešani i u druge pljačke. Dok se jedan od braće predstavljao kao obojica, drugi je ukrao dragulje, ali je brat koji se predstavljao kao obojica napravio grešku jer nije prebacio svoj ručni sat na drugu ruku što je razotkrilo njihovu šemu i dovelo do njihovog hapšenja.
  • Elvirina motivacija je promenjena. Ona i Malinovski više ne zanimaju ozbiljno jedno za drugo: Malinovski odustaje kada je shvatio da je Elvira Besina ćerka. Elvira zamera majci zbog toga, ali to više nikada ne pominje. Njena emotivna vezanost u ekranizaciji je za prijateljicu Bridžit Milford (Bridžet iz romana) čija je uloga proširena. Nekoliko godina ranije, Elvira je želela da se kupa u reci i pritiskala je Bridžit da uđe, ali je sama odustala od ulaska. Reka je bila zagađena, a Bridžit je dobila dečiju paralizu što je dovelo do toga da je izgubila svaku upotrebu desne ruke. Elvira krivi sebe što je izazvala ovo i sada pokušava da Bridžitin život učini ugodnijim gde god je to moguće. Rasplet gospođice Marpl otkriva: „Ako je Bridžit želela da uživa u bilo kakvom kvalitetu života, Elviri bi trebalo mnogo novca“ – a to je značilo da se svaka prepreka njenom nasleđu mora ukloniti. Gormanovo ubistvo ostalo je isto, ali je dodata nova žrtva ubistva - Tili Rajs. Tili je ucenjivala Elviru zbog tajne prvog braka njene majke pa ju je ona ubila. Njeno ubistvo je uvek planirano nakon Gormanovog, a ne obrnuto kako je policija pretpostavljala. Gospođica Marpl je ovo ispravno zaključila.
  • Gormanovo ubistvo je izmenjeno da se poklopi sa novom pobudom. Gorman je poginuo od snajperiste verujući da štiti Elviru od istog. U stvarnosti, Elvira je bila snajperista, a Bridžit je bila obučena kao ona kako bi gosti hotela poverovali da se vraća u hotel. Elvira je iskoristila svoje znanje o hotelu da bi tajno izašla i iza Bridžit dok je bila obučena kao sobarica. Par se zatim zamenio, a Bridžit je predala pištolj koji je koristila kao deo prevare. Gospođica Marpl sve ovo zaključuje pre nego što ističe da su obe napravile grešku koja ih je izdala - Bridžit je levom rukom pucala na „nepostojećeg“ snajperistu, ali kada je Elvira preuzela, nastavila je da puca desnom rukom.
  • Ledi Bes je pokušala da preuzme krivicu tokom raspleta, ali nije pobegla i poginula u saobraćajnoj nesreći. Ona je bila primorana da odstupi, a Elvira i Bridžit su tada priznale. Majka i ćerka su se tada izvinile što su jedna drugoj nanele nepravdu. U sporednom zapletu, Bes je primala pretnje smrću pre Gormanove smrti zbog čega je policija pomislila da je ona prava meta snajperiste. Gospođica Marpl otkriva da su pretnje dolazile od Elvire i da je Bes brzo shvatila to i namerno podmetnula jednu u sto gospodina Kurtana kako bi pokušala da odvrati sumnju od Elvire.

Radio[uredi | uredi izvor]

BBC radio drama Majkla Bejkvela emitovana je 1995-96, a igrali su Džun Vitfild kao gospođica Marpl i Sijan Filips kao Bes Sedžvik.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Chris Peers, Ralph Spurrier and Jamie Sturgeon. Collins Crime Club – A checklist of First Editions. Dragonby Press (second edition) March 1999 (p. 15)
  2. ^ Cooper, John; Pyke, B.A. (1994). Detective Fiction – the collector's guide (second izd.). Scholar Press. str. 82, 87. ISBN 0-85967-991-8. 
  3. ^ a b Marcus, J.S. (maj 2007). „American Tribute to Agatha Christie”. Pristupljeno 27. 8. 2018. 
  4. ^ Sanders, Dennis (1989). The Agatha Christie companion: the complete guide to Agatha Christie's life and work (revised izd.). New York: Berkley Books. str. 312. ISBN 0-425-11845-2. 
  5. ^ Morgan, Janet (oktobar 2008). „Christie, Dame Agatha Mary Clarissa (1890–1976)”. Oxford Dictionary of National Biography (Online izd.). Oxford University Press. doi:10.1093/ref:odnb/30926.  (Subscription or UK public library membership required.)
  6. ^ Iles, Francis (17. 12. 1965). „Review”. The Guardian. str. 9. 
  7. ^ Richardson, Maurice (12. 12. 1965). „Review”. The Observer. str. 31. 
  8. ^ Weaver, Robert (8. 1. 1966). „Review”. Toronto Daily Star. str. 42. 
  9. ^ „Book awards: Anthony Boucher's Best Crime Fiction of the Year”. 1966. Pristupljeno 27. 8. 2018. 
  10. ^ Brophy, Brigid. „Review”. New Statesman — preko Explore the world of Agatha Christie's Stories. 
  11. ^ Barnard, Robert (1990). A Talent to Deceive – an appreciation of Agatha Christie (revised izd.). Fontana Books. str. 188. ISBN 0-00-637474-3. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=У_хотелу_%22Бертрам%22&oldid=27536335”