FIFA

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Međunarodna federacija fudbalskih asocijacija
Fédération Internationale de Football Association
Međunarodna federacija fudbalskih asocijacija
SkraćenicaFIFA[1]
MotoZa igru. Za svet.
Osnovana21. maj 1904. (1904-05-21)
Datum osnivanja21. maj 1904. (1904-05-21)
Tipsportska organizacija
SedišteCirih, Švajcarska
Koordinate47° 22′ 53″ N 8° 34′ 28″ E / 47.38139° S; 8.57444° I / 47.38139; 8.57444
Područje delovanjaceo svet
Članovi211 nacionalnih saveza
Službeni jeziciengleski, francuski, nemački, španski[2]
PredsednikŠvajcarska Đani Infantino
PotpredsedniciAhmad Ahmad, Viktor Montaljani, Salman Bin Ibrahim Al-Kalifa, Alehandro Domingez, Dejvid Gil, Aleksander Čeferin
Generalni sekretarSenegal Fatma Samoura
Međunarodno članstvoMeđunarodni olimpijski komitet
Veb-sajtwww.fifa.com

Međunarodna federacija fudbalskih asocijacija (franc. Fédération Internationale de Football Association; šp. Federación Internacional de Fútbol Asociación; engl. International Federation of Association Football; nem. Internationaler Verband des Association Football), poznata po svom akronimu FIFA (od franc. FIFA), međunarodno je vladajuće telo udruženja svetskog fudbala. Sedište joj je u Cirihu, Švajcarska, a njen trenutni predsednik je Švajcarac italijanskog porekla Đani Infantino.[3] Fifa je odgovorna za organizaciju i vođenje najvećih fudbalskih međunarodnih takmičenja, najvažnije od svih svetsko prvenstvo, koje se održava od 1930. godine. Fifa ima 211 članova, što je 17 više od Ujedinjenih nacija i 6 više od Međunarodnog olimpijskog komiteta, dok ima 3 manje od Međunarodne asocijacije atletskih federacija.

Ona navodi niz ciljeva u organizacionim statutima, uključujući širenje fudbalskog saveza na međunarodnom nivou, pružanje napora da se osigura i učini dostupnim svima, i zalaganje za integritet i fer plej.[4] Organizacija je odgovorna je za koordinaciju i promociju velikih međunarodnih turnira u fudbalu, posebno Svetskog kupa koji je otpočelo 1930. i Svetskog prvenstva za žene koje je otpočelo 1991. Iako sama FIFA ne postavlja pravila igre, to je odgovornost Odbora Međunarodnog fudbalskog saveza čiji je FIFA član, ona primenjuje i sprovodi pravila u svim FIFA takmičenjima.[5] Svi FIFA turniri ostvaruju prihod od sponzorstva; u 2018. FIFA je imala prihod od preko 4,6 milijardi američkih dolara, završivši ciklus 2015–2018 sa neto pozitivnim rezultatom od 1,2 milijarde američkih dolara, i imala je gotovinske rezerve od preko 2,7 milijardi dolara.[6]

Izveštaji istraživačkih novinara povezuju FIFA rukovodstvo sa korupcijom, podmićivanjem i lažiranjem glasanja u vezi sa izborom predsednika FIFA Sepa Blatera i odlukom organizacije da Svetsko prvenstvo 2018. i 2022. dodeli Rusiji i Kataru, respektivno. Ove optužbe dovele su do podizanja optužnica protiv devet visokih zvaničnika Fife i pet korporativnih rukovodilaca od strane američkog Ministarstva pravde po optužbama za reketiranje, žičanu prevaru i pranje novca. Švajcarske vlasti su 27. maja 2015. uhapsile nekoliko zvaničnika organizacije, za koje su pokrenule istovremenu, ali odvojenu krivičnu istragu o tome kako je organizacija dodeljivala Svetsko prvenstvo 2018. i 2022. godine. Očekuje se da će deo ovih zvaničnika koji su takođe optuženi u Sjedinjenim Državama biti izručeni kako bi se suočili sa optužbama i tamo.[7][8][9] Etički komitet FIFA suspendovao je mnoge zvaničnike, uključujući Sepa Blatera[10] i Mišela Platinija..[11] Početkom 2017. godine, pojavili su se izveštaji o tome da je predsednik FIFA Đani Infantino pokušavao da spreči reizbore[12] oba predsednika etičkog komiteta, Kornela Borbelija i Hansa-Joahima Ekerta, tokom kongresa FIFA u maju 2017.[13][14] Dana 9. maja 2017, nakon Infantinovog predloga,[15] Savet FIFA je odlučio da ne obnovi mandate Borbelija i Ekerta.[15] Zajedno sa predsednicima smenjeno je 11 od 13 članova odbora.

Struktura[uredi | uredi izvor]

FIFA je udruženje osnovano pod zakonima Švajcarske. Sedište joj je u Cirihu.

Vrhovno telo organizacije je kongres FIFA, koji je sastavljen od predstavnika svakog pridruženog člana. Kongres se okuplja na redovnom zasedanju jednom godišnje, i dodatno, vanredne sednice se održavaju jednom godišnje od 1998. Samo kongres može da donese promenu statuta FIFA.

Kongres bira predsednika FIFA, generalnog sekretara i ostale članove Fifinog izvršnog odbora. Predsednik i generalni sekretar su glavne funkcije FIFA, a zaduženi su za svakodnevnu administraciju, koju sprovodi Generalni sekretarijat, sa svojim osobljem koji broji oko 280 članova. Izvršni odbor FIFA, kojim predsedava predsednik, je glavni organ koji donosi odluke organizacije u intervalima od Kongresa. FIFA organizaciona struktura se takođe sastoji od nekoliko drugih organa, u nadležnosti Izvršnog odbora ili kreirani od strane Kongresa kao stalne komisije. Neki od njih su Odbor za finansije, Disciplinska komisija, Sudijski komitet itd.

Pored navedenih institucija postoji šest kontinentalnih udruženja koja prate i nadgledaju razvoj fudbala u različitim kontinentima i regionima sveta. Nacionalni savezi, a ne kontinentalne konfederacije, su članovi FIFA. Kontinentalne konfederacije su predviđene statutom FIFA, a članstvo u konfederaciji je preduslov za članstvo u FIFA.

Konfederacije Fife

Fudbalskim pravilima, koja određuju načine igre, upravlja Međunarodni odbor fudbalskih saveza (IFAB), kojeg čine četiri predstavnika FIFA i po jedan predstavnik fudbalskih saveza Engleske, Škotske, Velsa i Severne Irske.

Takmičenja[uredi | uredi izvor]

Fifa, između ostalih, organizuje sledeća fudbalska takmičenja:

Muška takmičenja
Ženska takmičenja

Pored ovoga, Fifa promoviše i unapređuje fudbalsku igru, reguliše transfere igrača između timova, dodeljuje nagradu Zlatna lopta Fifa za najboljeg igrača godine, i objavljuje rang listu reprezentacija svakog meseca i rang listu ženskih reprezentacija svaka tri.

Predsednici[uredi | uredi izvor]

Predsednik Nacionalnost Vreme
Rober Geren Francuska 1904-06 (2)
Danijel Berli Vulfol Britanska 1906-18 (12)
Žil Rime Francuska 1921-54 (33)
Rudolf Seldrejers Belgijska 1954-55 (1)
Artur Druri Britanska 1956-61 (5)
Ser Stenli Rouz Britanska 1961-74 (13)
Dr. Žoao Avelanž Brazilska 1974-98 (24)
Sep Blater Švajcarska 1998–2015 (17)
Đani Infantino Švajcarska/Italija 2016–trenutno

Istorija[uredi | uredi izvor]

Potreba za jedinstvenim telom koje bi nadgledalo fudbalski savez postala je sve očiglednija početkom 20. veka sa sve većom popularnošću međunarodnih utakmica. Međunarodna fudbalska asocijacija (FIFA) je osnovana u pozadini Saveza francuskih atletskih sportskih društava (USFSA) u ulici Sant Onore 229 u Parizu 21. maja 1904. godine.[16] Francuski naziv i akronim se koriste čak i van zemalja francuskog govornog područja. Osnivački članovi bili su nacionalni savezi Belgije, Danske, Francuske, Holandije, Španije (koju je predstavljao tadašnji Real Madrid CF; Kraljevski španski fudbalski savez je osnovan tek 1913), Švedske i Švajcarske.

Takođe, istog dana, Nemački fudbalski savez (DFB) je telegramom objavio svoju nameru da se pridruži.[1]

Prvi predsednik organizacije FIFA bio je Robert Geren. Gerena je 1906. zamenio Danijel Berli Vulfal iz Engleske, tada član udruženja. Prvi turnir koji je organizovala FIFA, fudbalsko takmičenje udruženja za Olimpijske igre 1908. u Londonu bilo je uspešnije od svojih olimpijskih prethodnika, uprkos prisustvu profesionalnih fudbalera, suprotno osnovnim principima organizacije.[17][18][19][20]

Članstvo u FIFA proširilo se izvan Evrope prijemom Južne Afrike 1909, Argentine 1912, Kanade i Čilea 1913, i Sjedinjenih Država 1914.[21]

„Službeni vodič“ Spaldingove atletske biblioteke iz 1912. uključuje informacije o Olimpijskim igrama 1912. (rezultati i priče), AAFA-i i FIFA-i. Predsednik FIFA 1912. bio je Dan B Vulfal.[22] Daniel Barli Vulfol je bio predsednik od 1906. do 1918. godine.[23]

Tokom Prvog svetskog rata, sa mnogim igračima poslanim u rat, i mogućnost putovanja zbog međunarodnih utakmica bila je ozbiljno ograničena, opstanak organizacije je bio pod sumnjom. Posle rata, nakon Vulfolove smrti, organizacijom je rukovodio Holanđanin Karl Hiršman. Spašena je od izumiranja, ali po cenu povlačenja domaćih naroda (Ujedinjenog Kraljevstva), koji su kao razlog naveli nespremnost da učestvuju u međunarodnim takmičenjima sa svojim neprijateljima iz Svetskog rata. Matične nacije su kasnije obnovile svoje članstvo. FIFA kolekciju drži Nacionalni muzej fudbala u Arbisu u Mančesteru, Engleska.[24] Prvo Svetsko prvenstvo održano je 1930. godine u Montevideu u Urugvaju.[24]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Fédération Internationale de Football Association”. Filmcircle.com. 11. 6. 2014. Arhivirano iz originala 8. 10. 2014. g. Pristupljeno 11. 6. 2014. 
  2. ^ http://www.fifa.com/mm/document/affederation/federation/01/24/fifastatuten2009_e.pdf Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. novembar 2015) FIFA Statutes Aug 2009 see 8:1. Arabic, Russian and Portuguese are additional languages for the Congress. In case of dispute, English language documents are taken as authoritative.
  3. ^ FIFA.com. „History of FIFA - Foundation - FIFA.com”. FIFA.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 16. 5. 2015. g. Pristupljeno 15. 6. 2018. 
  4. ^ FIFA.com. „FIFA Statutes”. FIFA.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 23. 4. 2015. g. Pristupljeno 10. 7. 2019. 
  5. ^ FIFA.com. „About FIFA: Organisation”. FIFA.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 5. 9. 2015. g. Pristupljeno 10. 7. 2019. 
  6. ^ FIFA Financial Report 2018 (PDF) (Izveštaj). 31. 12. 2018. Arhivirano (PDF) iz originala 26. 9. 2021. g. Pristupljeno 21. 10. 2021. 
  7. ^ Clifford, Stephanie; Apuzzo, Matt (27. 5. 2015). „FIFA officials arrested on corruption charges; Sepp Blatter isn't among them”. The New York Times. Arhivirano iz originala 27. 5. 2015. g. Pristupljeno 1. 3. 2017. 
  8. ^ „Nine FIFA Officials and Five Corporate Executives Indicted for Racketeering Conspiracy and Corruption”. U.S. DOJ Office of Public Affairs. 27. 5. 2015. Arhivirano iz originala 27. 5. 2015. g. Pristupljeno 27. 5. 2015. 
  9. ^ Collett, Mike; Homewood, Brian (27. 5. 2015). „World soccer rocked as top officials held in U.S., Swiss graft cases”. Reuters. Arhivirano iz originala 24. 9. 2015. g. Pristupljeno 27. 5. 2015. 
  10. ^ „Sepp Blatter and Michel Platini banned for eight years by Fifa”Neophodna novčana pretplata. The Daily Telegraph (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 10. 1. 2022. g. Pristupljeno 24. 3. 2017. 
  11. ^ „Rise and fall of Michel Platini – the self-proclaimed 'football man' who forgot the meaning of integrity”Neophodna novčana pretplata. The Daily Telegraph (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 10. 1. 2022. g. Pristupljeno 24. 3. 2017. 
  12. ^ Conn, David (2. 3. 2017). „Trust in Fifa has improved only slightly under Gianni Infantino, survey finds”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Arhivirano iz originala 24. 3. 2017. g. Pristupljeno 24. 3. 2017. 
  13. ^ Reuters (15. 3. 2017). „FIFA Ethics Chiefs Facing Uncertain Future”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Pristupljeno 24. 3. 2017. 
  14. ^ „Infantino at 1. Are the Ethics bigwigs the next stop on his personal 'reform' agenda?”. Inside World Football. 27. 2. 2017. Arhivirano iz originala 25. 3. 2017. g. Pristupljeno 24. 3. 2017. 
  15. ^ a b „FIFA Ethics Committee still investigating 'hundreds' of cases: Borbely”. Reuters. 10. 5. 2017. Arhivirano iz originala 10. 5. 2017. g. Pristupljeno 10. 5. 2017. 
  16. ^ „FIFA.com”. 25. 12. 2012. Arhivirano iz originala 25. 12. 2012. g. 
  17. ^ 1906 - Athens at the IFFHS (archived)
  18. ^ Olympic Tournament - 1908 London on IFFHS
  19. ^ „History of FIFA – FIFA takes shape”. FIFA. Arhivirano iz originala 29. 3. 2013. g. Pristupljeno 12. 7. 2014. 
  20. ^ Butler, Bryon (1991). The Official History of The Football Association. London: Queen Anne Press. str. 54. ISBN 0-356-19145-1. 
  21. ^ FIFA (10. 9. 2009). „FIFA's 208 Member Associations” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 5. 5. 2012. g. Pristupljeno 1. 12. 2015. 
  22. ^ The Official National Collegiate Athletic Association Soccer Guide - National Collegiate Athletic Association. Spalding Guide. 1912. Arhivirano iz originala 17. 8. 2021. g. Pristupljeno 16. 12. 2020 — preko Google Books. 
  23. ^ „Past Presidents - Daniel Burley Woolfall”. FIFA. Arhivirano iz originala 28. 10. 2020. g. Pristupljeno 16. 12. 2020. 
  24. ^ a b „About the National Football Museum | The National Football Museum at Urbis”. www.manchester.gov.uk. Arhivirano iz originala 1. 12. 2017. g. Pristupljeno 28. 11. 2017. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • FIFA.com. „FIFA Committees - FIFA Council - FIFA.com”. Arhivirano iz originala 28. 4. 2015. g. Pristupljeno 19. 12. 2016. 
  • Paul Darby, Africa, Football and Fifa: Politics, Colonialism and Resistance (Sport in the Global Society), Frank Cass Publishers 2002, ISBN 0-7146-8029-X.
  • John Sugden, FIFA and the Contest For World Football, Polity Press 1998, ISBN 0-7456-1661-5.
  • Jim Trecker, Charles Miers, J. Brett Whitesell, ed., Women's Soccer: The Game and the Fifa World Cup, Universe 2000, Revised Edition, ISBN 0-7893-0527-5.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=ФИФА&oldid=27549907”