Fatos Nano

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Fatos Nano
Fatos Nano
Lični podaci
Puno imeFatos Tanas Nano
Datum rođenja(1952-09-16)16. septembar 1952. (71 god.)
Mesto rođenjaTirana,
Državljanstvoalbansko
Religijapravoslavlje
Porodica
SupružnikDžoana Nano
22. februar 1991. — 5. jun 1991. godine.
PredsednikJuli Bufi
PrethodnikAdilj Čarčani
NaslednikRamiz Alija
25. jul 1997. — 28. septembar 1998.
PredsednikRedžep Mejdani
PrethodnikBaškim Fino
NaslednikPandeli Majko
31. jul 2002. — 10. septembar 2005.
PredsednikAlfred Mojsiju
PrethodnikPandeli Majko
NaslednikSali Beriša
Potpis

Fatos Nano (Tirana, 16. septembar 1952) je albanski socijalistički političar koji je nekoliko puta bio premijer Albanije; bio je prvi vođa i osnivač Socijalističke partije Albanije i član albanskog parlamenta od 1991. do 1996. i 1997. do 2009. godine. On je reformisao antirevizionističku marksističko-lenjinističku ideologiju Komunističke partije Albanije u socijaldemokratiju za naslednika — Socijalističku partiju. [1]. Tokom njegovog rukovodstva, Socijalistička partija se, kao rezultat reformi, pridružila Socijalističkoj internacionali i Partiji evropskih socijalista[2]. Nano je bio kandidat na predsedničkim izborima 2007. godine, ali nije pobedio. On je ponovo pokušao na predsedničkim izborima 2012. godine[3] ali nije se kvalifikovao kao kandidat, jer su lideri stranaka u parlamentu ometali svoje poslanike da ga izaberu za kandidata na izborima.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Fatos Nano je rođen u Tirani od oca Tanasa, bivšeg direktora Albanske radio televizije[4] i majke Marije Nano (rođena Šuteriki), vladinog zvaničnika. On je bio jedino muško dete među ženama u porodici. Odrastao je u ulici u istočnoj Tirani, pohađao i završio srednju školu "Sami Frašeri", rezervisanu za decu nomenklature[5]. U ranim godinama adolescencije, Nano je bio željan učenja stranih jezika i svirao je gitaru. U drugoj godini srednje škole, osnovao je rok grupu od kojih je bio pevač; svirali su muziku Bitlsa, strogo zabranjenu javnosti u to vreme[4]. Diplomirao je političku ekonomiju na Univerzitetu u Tirani 1974. [4] Posle diplomiranja 1978. godine, Nano je radio do 2000. godine u upravljanju metalurškim pogonima Elbasana[1].

Od 1981. do 1984. godine, Nano je bio ekonomista na Priskoj poljoprivrednoj farmi u Tirani[4]. Godine 1984, imenovan je za istraživača socio-ekonomskih problema i reformi tržišnih ekonomija zemalja Istočnog bloka u Institutu za marksističko-lenjinističke studije u Tirani, gde je radio do 1990. [1] Kada je Fatos Nano radio u marksističko-lenjinističkom institutu, bio je pod opservacijom Nedžmije Hodži, supruge Envera Hodže. Nedžmije Hodža je navodno sledila njegovu karijeru i pomogla mu da se prebacuje s posla na posao[4].

Rana politička karijera[uredi | uredi izvor]

Političku karijeru počeo je u decembru 1990. godine, gde je prvi put imenovan za generalnog sekretara Veća ministara. [1] U januaru 1991. premešten je na mesto zamenika premijera, još uvek u vladi Adila Čarčanija[1]. Pad komunističkih režima u raznim zemljama Centralne i Istočne Evrope prisilio je predsednika Ramiza Aliju da postepeno ukloni staru komunističku nomenklaturu sa vlasti i vlade, tako da je krajem februara 1991. godine, Alija imenovao Nanoa za premijera prelazne vlade s ciljem organizovanja prvih postkomunističkih demokratskih izbora u zemlji koji su se održavali te godine i pripreme tranzicije zemlje ka liberalnoj demokratiji i tržišnoj ekonomiji[6].

Parlamentarni izbori održani su 31. marta 1991. godine, kada je Komunistička partija Albanije osvojila većinu. Ramiz Alija je drugi put imenovao Nanoa za novog premijera[1]. Međutim, njegova nova vlada nije trajala duže od prve sedmice nakon što je generalni štrajk koji su organizovali nezavisni sindikati prisilio da podnese ostavku nekoliko nedelja kasnije[6] [1]. Deseti kongres Komunističke partije održan je u junu 1991. godine, koji je doneo tri važne odluke; prvo je promenila ime Komunističke partije u Socijalističku partiju, zatim je izbacila sve članove Politbiroa, a zatim je 12. juna 1991. izabrala Nanoa za novog lidera Socijalističke partije[6] [1].

Pritvor[uredi | uredi izvor]

Nakon što je Demokratska stranka Albanije pobedila na parlamentarnim izborima 22. marta 1992. godine, parlament je početkom 1993. uspostavio Komisiju za istraživanje aktivnosti Fatosa Nana zbog navodne korupcije i zloupotrebe s upravljanjem humanitarnom pomoći koju je dala italijanska država za vreme ekonomske krize koja je trajala od 1990. do početka 1992[1]. To je bio sofisticiran način da se Nano zatvori zbog njegovog snažnog protivljenja autokratskim znakovima predsednika Salija Beriše i zbog neefikasnosti i nemogućnosti vlade na čelu sa Aleksandrom Meksijem da sprovede efikasne ekonomske reforme[1]. Nano je bio u pravu u vezi s tim, jer je vlada Demokratske stranke dozvolila Poncijeve šeme (poznate kao piramidalne šeme u Albaniji), što je rezultiralo nemirima iz 1997. godine, kada je većina Albanaca izgubila svoju ušteđevinu, umesto efektivnih ekonomskih reformi[7]. Dana 27. jula 1993. albanski parlament odobrio je zahtev generalnog pravobranioca Aluša Dragošija da skine zakonski imunitet za Nanoa[8]. Dana 30. jula 1993. Nano je uhapšen u kancelariji tužioca, i optužen za "zloupotrebu dužnosti i falsifikovanje službenih dokumenata u vezi sa italijanskom pomoći" nakon upotrebe jednog prodavca koji je prekomerno naplaćivao i isporučivao hranu koja je bila nepodobna za potrošnju. 3. aprila 1994. Nano je osuđen na dvanaest godina zatvora[8]. Peticija koju je potpisalo 700 hiljada ljudi poslata je predsedniku Beriši da oslobodi Nanoa iz zatvora[1]. Da bi obavljao svoj posao iz zatvora, koristio je svoju bivšu suprugu, Redžinu Nano, kao posrednika za slanje direktiva partijskom rukovodstvu, ponekad verbalno, ponekad u pisanoj formi. Nakon zatvaranja, Nano je odlučio da tu stranku predvode tri zamenika predsednika i jednog generalnog sekretara da bi nastavili političku bitku stranke.

Od odbacivanja revidiranog albanskog ustava tokom referenduma 1994. [1] spoljni odnosi između Albanije, Evropske unije i Sjedinjenih Država počeli su da se pogoršavaju zbog autokratskih načina predsednika Beriše po pitanjima države ali su i oni sami bili skeptičan u pogledu sposobnosti rukovodstva Socijalističke partije da upravlja zemljom, u slučaju da Socijalistička partija pobedi na parlamentarnim izborima 1996. Strane diplomate su takođe izrazili zabrinutost prema neutralnom stavu socijalističkog rukovodstva (osim Nanoa) o Enveru Hodži i pozitivnom stavu prema marksizmu-lenjinizmu, koji je implementiran u programu i statutu stranke od strane Servet Pellumbija. Socijalističko vođstvo (osim Nanoa, koji nije bio član Komunističke partije) nazvani su "dinosaurima iz stare epohe"[9].

Godine 1996., Nano je napisao pismo Savetu partije kako bi uklonio sa vrha stranke bilo koga ko je na bilo koji način povezan sa Komunističkom partijom, zato što je Nano smatrao da bi vodeće pozicije, tj. rukovodstvo partije, trebalo da drže intelektualci, kao što su Redžep Mejdani, Pandeli Majko, Kastriot Islami, itd.[10] To je bio imperativ jer je bio deo tekućeg procesa reforme partije kako bi se pridružio Socijalističkoj internacionali i Partiji evropskih socijalista. "Zahtev za debatu", koji je Nano zatražio, takođe je zahtevao da provede preporuke koje su dali Stejt department, Evropski parlament i Evropski savet, za rjšavanje političke i institucionalne krize, kao službenog stava Socijalističke partije, takođe je hteo da predloži da Kongres ukloni marksističke koncepte iz statuta i programa partije, [11] i da ospori politike i stavove Lenjina i Kominterne. Predlog je podržan od strane većine socijalističkih članova, kao i od strane civilnog društva, i usvojen je kao posledica kongresa.

Godine 1997., se desila naoružanana narodna pobuna protiv predsednika Beriše, koji je bio prisiljen da podnese ostavku u julu 1997. [12] Beriša je 29. juna sazvao neblagovremene parlamentarne izbore i odredio je opštu amnestiju svim zarobljenicima u martu 1997. godine; Nano je takođe pušten iz zatvora. Nano je proglašen nevinim od strane suda u Tirani zbog njegove navodne zloupotrebe moći i korupcije 1999. godine[13].

Funkcija premijera[uredi | uredi izvor]

Parlamentarni izbori 29. juna 1997. bili su velika pobeda Socijalističke partije Albanije[14]. Cilj Nanoa i socijalističke vlade bio je da obnove uništenu zemlju, ojačaju njenu ekonomiju i pomire svoj narod podeljen političkim uverenjima, ali to je bilo gotovo nemoguće sa destruktivnom opozicijom koju je predvodio bivši predsednik Beriša. Pokušaj državnog udara bio je 14. septembra 1998. pokrenut od strane rukovodstva i radikalnih sledbenika Demokratske stranke Albanije tokom sahrane Azem Hajdari s ciljem da se silom preuzme vlast i ubije Nano[15] [16]. Da bi izbegao ubistvo od strane besne mafije, Nano je odlučio da pobegne u vladinu rezidenciju u Pogradec[17]. U devedesetim godinama, Grčka je pomagala Fatosu Nanu kao albanskom lideru zbog toga što je bio pravoslavac nad Muslimanom Sali Berišom, pošto je Nano bio viđen kao prijateljski prema grčkim interesima[18]. Za Vladu Fatosa Nanoa, Turska je smatrala da ima pro-grčku orijentaciju i izrazila nezadovoljstvo, iako je u to vreme još uvek održavala bliske vojne odnose s Albanijom u obnovi svojih oružanih snaga i vojne baze. Tokom 1998. godine članstvo u Organizaciji islamske saradnje Albanije suspendivano je i privremeno povučeno od strane premijera Fatosa Nanoa koji je smatrao da to sprečava evropske aspiracije Albanije[19] [20]. 28. septembra 1998. Nano je odlučio da podnese ostavku i povuče se iz političkog života[14] [16].

Nakon što je Socijalistička partija pobedila po drugi put, na parlamentarnim izborima 24. juna 2001.[14] Nano se ponovo vratio u politiku nakon 2 godine neaktivnosti pokretanjem pokreta zvanog Katarza, sa ciljem da uništi sporazum između Edija Rame i Mete.[21] [22]

Početkom 2002. godine Nano je bezuspešno pokušao da se kandiduje za predsednika Albanije, ali je 25. jula 2002. godine po treći put imenovan od strane novoizabranog predsednika Alfreda Mojsijua za premijera. Samo nekoliko dana nakon što je ponovo stupio na dužnost u avgustu 2002. godine, Nano je bio napadnut od strane vodećeg italijanskog nedeljnika L'Espreso, koji ga je optužio da ima veze sa međunarodnim organizovanim kriminalnim grupama i da je bio umešan u krug krijumčarenja cigareta sa mafijašima iz Napulja[23]. Nano je tužio magazin na sudu u Rimu koji je presudio u korist Nanoa. Sud je utvrdio da članak sadrži netačne informacije i spekulacije u cilju nanošenja štete Nanou tokom njegovog mandata. Novinskom magazinu naloženo je da Nanu isplati 3 miliona evra, a direktoru magazina Danieli Hamaoi i autoru članka Kaudiju Papaianiju kao i Dini Nasecti i Đuzepe Roliju je određen zatvor od 18 mesecizbog neosnovanog povezivanja Nana sa zločinom i mafijom u Albaniji[24] [25] [26].

Fatos Nano 2004. godine

Zimi 2004. godine, brojne proteste sa preko 20.000 ljudi organizovala je opozicija na čelu sa Salijem Berišom tražeći da Nano podnese ostavku na mesto premijera, koji je poznat pod nazivom "Nano odlazi" pokret. Godine 2004., grupa civilnog društva Mjaft! je protestovala ispred Nanoove kancelarije zbog navodnog uvoza otpada iz Italije u Albaniju[27].

Ostavka[uredi | uredi izvor]

Socijalistička partija je 3. jula 2005. godine izgubila izbore i većinu u parlamentu. Nano je podneo ostavku na mesto premijera, a takođe i kao predsedavajući Socijalističke partije 1. septembra 2005[14]. Od tada se povukao iz javnog i političkog života[28].

Posle 2005. godine, Nano nije redovno dolazio u parlament, već je dolazio samo u roku od 6 meseci da bi potražio mesečnu platu.

Kandidatura za predsednika[uredi | uredi izvor]

Početkom 2007. godine Nano se sastao sa Salijem Berišom kako bi se suprotstavio apelima Socijalističke partije da bojkotuje lokalne izbore 2007. godine, što bi izazvalo neblagovremene parlamentarne izbore. Nano je izabran za kandidata za predsednika na predsedničkim izborima 2007. godine na zahtev 20 zastupnika socijalista[29]. Međutim, većina članova opozicione koalicije na čelu sa Socijalističkom partijom ga nije podržala i odlučila je da bojkotuje predsedničke izbore. Nano je dobio samo tri glasa, dok je Bamir Topi iz Demokratske stranke osvojio 75 glasova. Međutim, Topi nije dobio dovoljno glasova da bi bio izabran. Drugi krug glasanja održan je 10. jula. Međutim, parlament još uvek nije izabrao predsednika, a Nano je dobio pet glasova, a Topi 74. Nastavak neuspeha izbora predsednika rezultirao bi prevremenim parlamentarnim izborima ali je 20. jula izabran Topi. Krajem avgusta je izgledalo da je Nano osnovao novu političku stranku. [30] Nano je ponovo pokušao da se kandiduje za predsednika 2012. godine, ali se čak nije ni kvalifikovao za kandidata, jer su lideri u parlamentu ometali svoje poslanike da ga izaberu za kandidata.

Novi pokret[uredi | uredi izvor]

Nakon izbora predsednika Albanije u junu 2012. godine, Nano je osnovao pokret pod nazivom "Nano pokret za pobedu socijalista" s ciljem ponovnog preuzimanja vođstva Socijalističke partije, osakaćujući autokratiju koju je osnovao Edi Rama, koja postoji u formi Partije lidera, iako se većini političkih posmatrača ovaj novi pokret smatra suviše slabim i previše nepopularnim za suzbijanje sadašnjeg premijera i lidera Socijalističke partije Edi Rame. Nanoova nepopularnost u prošlosti zbog njegovog dogovora sa podjednako nepopularnim bivšim premijerom Salijem Berišom osramotila je njegove akreditive, a popularne pravosudne, administrativne i ekonomske reforme Edija Rame osigurale su da ovaj drugi ostane na položaju premijera i lidera Socijalističke partije u Albaniji[31] [32].

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

O životu Nanoa govori knjiga "Të jetosh kohën", koju je napisala njegova bivša supruga Redžina Nano i objavljena početkom 2008.

Objavio je tri knjige[33]:

  • Socialimperializmi sovjetik në ekonominë kapitaliste botërore (1987)
  • Die Sowjetunion: ein kapitalistisches, imperialistisches Land (1988)
  • Dosja Nano (1994)

U 2012. godini, Socijalistička partija Albanije je izabrala Nanoa za počasnog člana.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k Paraqitje e detajuar e regjistrimeve të gjetura
  2. ^ PES member parties | PES
  3. ^ Sokol Balla - Top Story Host, Sokol Balla Live @ Top Albania Radio, Columnist @ Gazeta MAPO
  4. ^ a b v g d „Cable: 97TIRANA1976_a”. Arhivirano iz originala 28. 11. 2018. g. Pristupljeno 24. 05. 2019. 
  5. ^ „Cable: 97TIRANA1976_a”. Arhivirano iz originala 28. 11. 2018. g. Pristupljeno 24. 05. 2019. 
  6. ^ a b v Fatos Nano Rrefen | Tvklan.Al
  7. ^ Albania under the Shadow of the Pyramids by Carlos Elbirt
  8. ^ a b Jeffries, Ian (1996). A Guide to the Economies in Transition. str. 379. ISBN 978-0-415-13684-6. 
  9. ^ http://www.bksh.al/adlib/scripts/wwwopac.exe?DATABASE=catalo&OPAC_URL=/adlib/beginner/index_al.html&LANGUAGE=1&%250=39569&LIMIT=50, Rexhina Nano, st. 408-409, Botimet DUDAJ, 2008
  10. ^ http://www.bksh.al/adlib/scripts/wwwopac.exe?DATABASE=catalo&OPAC_URL=/adlib/beginner/index_al.html&LANGUAGE=1&%250=39569&LIMIT=50, Rexhina Nano, st. 389-393, Botimet DUDAJ, 2008
  11. ^ http://www.bksh.al/adlib/scripts/wwwopac.exe?DATABASE=catalo&OPAC_URL=/adlib/beginner/index_al.html&LANGUAGE=1&%250=39569&LIMIT=50, Rexhina Nano, st. 390-392, Botimet DUDAJ, 2008
  12. ^ Anarchy of Thugs Menaces Albania - The New York Times
  13. ^ http://www.bksh.al/adlib/scripts/wwwopac.exe?DATABASE=catalo&OPAC_URL=/adlib/beginner/index_al.html&LANGUAGE=1&%250=39569&LIMIT=50, Rexhina Nano, st. 470, Botimet DUDAJ, 2008
  14. ^ a b v g Keshilli i Ministrave
  15. ^ „1998/09/19 22:30 TROUBLED SEPTEMBER IN ALBANIA”. Arhivirano iz originala 17. 04. 2021. g. Pristupljeno 24. 05. 2019. 
  16. ^ a b BBC News | Monitoring | Fatos Nano's address to nation
  17. ^ Fatos Nano Ne Opinion | Tvklan.Al
  18. ^ https://books.google.com/books/about/The_New_Albanian_Migration.html?id=05Mw4-b9oN0C&redir_esc=y, st. 80-81
  19. ^ Mueller, Karl P.; Castillo, Jasen J.; Morgan, Forrest E. (25. 9. 2006). Striking First: Preemptive and Preventive Attack in U.S. National Security Policy. Rand Corporation. str. 233—. ISBN 978-0-8330-4095-4.  Pronađeni su suvišni parametri: |author2= i |last2= (pomoć)
  20. ^ https://halshs.archives-ouvertes.fr/halshs-00189819/document, ст. 14-24
  21. ^ Revista Klan - E Perjavshme Informative Shqiptare
  22. ^ ALBDREAMS SUPLEMENT: Prapaskenat e rikthimit në politikë të Fatos Nanos
  23. ^ Albania: PM To Sue Italian Magazine Over Smuggling Allegations
  24. ^ Telekomunikacion - Ekonomia
  25. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 21. 06. 2015. г. Приступљено 24. 05. 2019. 
  26. ^ Nano: Fitova gjyqin me “L'Espresso”, burg gazetarėve - Parajsa.com
  27. ^ Shqiptarja.com - Fatos Nano nuk e mban dot më në duar çadrën e tij
  28. ^ Fatos Nano Ne Opinion | Tvklan.Al
  29. ^ Kushtetuta e Republikës së Shqipërisë (e përditësuar)
  30. ^ BIRN
  31. ^ “Lëvizja Nano për fitoren e socialistëve” - Top Channel
  32. ^ Lëvizja Nano: Nismë statutore për largimin e Ramës. Nano di të mundë Berishën | Gazeta Panorama ONLINE
  33. ^ fatos nano - Google претрага

Литература[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фатос_Нано&oldid=27514858”