Pređi na sadržaj

Hans Holbajn Mlađi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hans Holbajn Mlađi
Samo portret
Datum rođenja1497
Mesto rođenjaAugzburg, Sveto rimsko carstvo
Datum smrtiOktobar ili novembar 1543.
Mesto smrtiLondon, Engleska
DržavljanstvoNemačko,[1] Švajcarsko

Hans Holbajn Mlađi (nem. Hans Holbein der Jüngere;[2][3][4][5][6] 1497. ili 1498. Augsburg[7] — 1543. London), bio je nemački slikar, koji je stvarao u Bazelu, a kasnije u Engleskoj na dvoru Henrija VIII.[8] Pripadao je među poznatije renesansne slikare i bio veoma slavan u svom vremenu.

Holbajn je rođen u Augzburgu, ali je kao mlad umetnik radio uglavnom u Bazelu. U početku je slikao murale i verska dela, dizajnirao vitraže i štampao knjige. Takođe je povremeno slikao portrete, ostavljajući svoj međunarodni trag portretima humaniste Deziderija Erazma iz Roterdama. Kada je reformacija stigla u Bazel, Holbajn je radio za reformističke klijente dok je nastavio da služi tradicionalnim verskim pokroviteljima. Njegov kasnogotički stil obogaćen je umetničkim trendovima u Italiji, Francuskoj i Holandiji, kao i renesansnim humanizmom. Rezultat je bila kombinovana estetika koja je jedinstveno njegova.

Holbajn je otputovao u Englesku 1526. godine u potrazi za poslom uz preporuku Erazma. Bio je dobrodošao u humanističkom krugu Tomasa Mora, gde je brzo stekao visoku reputaciju. Vratio se u Bazel na četiri godine, a zatim je nastavio karijeru u Engleskoj 1532. godine pod pokroviteljstvom Ane Bolejn i Tomasa Kromvela. Do 1535. bio je kraljevski slikar Henrija VIII Engleskog. U ovoj ulozi izrađivao je portrete i svečane ukrase, kao i dizajne za nakit, tanjire i druge dragocene predmete. Njegovi portreti kraljevske porodice i plemića su zapis o dvoru u godinama kada je Henri potvrđivao svoju nadmoć nad Engleskom crkvom.

Holbajnova umetnost je bila cenjena od početka njegove karijere. Francuski pesnik i reformator Nikolas Burbon (stariji) ga je nazvao „Apelom našeg vremena“, što je tipično priznanje u to vreme.[9][10] Holbajn je takođe opisan kao veliki „jedinstveni“ slučaj u istoriji umetnosti, pošto nije osnovao nijednu školu.[11] Deo njegovih radova je izgubljen nakon njegove smrti, ali je mnogo prikupljeno i on je prepoznat među velikim majstorima portreta do 19. veka. Nedavne izložbe su takođe istakle njegovu svestranost. Kreirao je dizajn u rasponu od složenog nakita do monumentalnih fresaka.

Holbajnova umetnost se ponekad naziva realističkom, jer je crtao i slikao sa retkim preciznošću. Njegovi portreti su u svoje vreme bili poznati po svojoj sličnosti, a kroz njegove oči su danas prikazane mnoge poznate ličnosti njegovog vremena, kao što su Erazmo i Mor. Međutim, on se nikada nije zadovoljio spoljašnjim izgledom; on je u svoju umetnost ugradio slojeve simbolike, aluzije i paradoksa, na trajnu fascinaciju naučnika. Po mišljenju istoričara umetnosti Elisa Voterhausa, njegov portret „ostaje neprevaziđen po sigurnosti i ekonomičnosti iskaza, prodornosti u karakter i kombinovanom bogatstvu i čistoti stila“.[12]

Biografija

[uredi | uredi izvor]
Autoportret
Portret Tomasa Mora, Hans Holbajn mlađi (1527).

Hans Holbajn potiče iz poznate augsburške umetničke porodice. Njegov otac Hans Holbajn Stariji (1465—1524) spadao je među poznatije slikare toga vremena, i od njega je sin primio prve instrukcije u slikarstvu. Slikao je u stilu Severne renesanse. Sa bratom Ambrozijusom (1494—1519) doselio se 1515. u Bazel gde je živeo, uz povremena putovanja u Francusku i Italiju.

Godine 1519, u godini kada mu je umro mlađi brat Ambrozijus, ženi se Hans Holbajn Mlađi sa četiri godine starijom Elizabetom Binzenštok, udovicom jednog Bazelskog kožara, što mu je omogućilo da postane član Bazelskog udruženja slikara koje se zvalo: „Nebesko udruženje“, i tako postaje Holbajn 1520. građanin Bazela. Sa Elizabetom je dobio četvoro dece tri sina i jednu ćerku. Tu je upoznao mnoge umetnike i filozofe, poput nizozemskog humaniste Erazma koga je Holbajn više puta portretirao. Holbajn je ilustovao neke njegove knjige, kao i Bibliju u prevodu Martina Lutera. Uz Erazmovu pomoć upoznaje Holbajn Mlađi humanistu Tomasa Mora koji ga snadbeva sa prvim poslovima, i koji ga kasnije upoznaje sa kraljem Henrijem VIII. Pokret reformacije nije bio sklon izradi slika, tako da se Holbajn preselio u London. Od 1526. do 1528. živeo je u Londonu. Holbajn je tu izradio mnoge portrete velikaša na dvoru Henrija VIII.

Godine 1528, vraća se ponovo za Bazel gde provodi četiri godine, i 1532. konačno napušta Bazel sa svojom porodicom u pravcu Londona. Godine 1536, Henri VIII ga je proglasio dvorskim slikarem.

Portreti

[uredi | uredi izvor]

Holbajn je uvek prvo izrađivao detaljnu studiju modela olovkom, mastilom i kredom. Ovaj šablon bi prenosio na sliku koristeći male otvore na slici na koje je bio nanesen ugalj. Kasnije je koristio neku vrstu ugljenog indiga. Na skicama je veoma detaljno obrađivao lica, ali nije crtao neke druge detalje, recimo ruke ili odeću. Na nekim od portreta (Henri VIII, Erazmo) vidljiva je karakterizacija portretisanih ličnosti.

Značajnija dela

[uredi | uredi izvor]
  • Adam i Eva (1517) - Bazel
  • Hrist u grobu (1521) - Bazel
  • Portret Erazma Roterdamskog (1523) - Luvr, Pariz
  • Portret Tomasa Mora (1527) Frikova kolekcija, Njujork
  • Portret supruge i dve kćeri (1529) - Bazel
  • Madona gradonačelnika Mejera (1529) - Darmštat
  • Trgovac Georg Gize (1532) - Galerija slika u Berlinu
  • Ambasadori (1533) - Nacionalna Galerija, London
  • Kristina od Danske, vojvotkinja Milana (1538) - Nacionalna Galerija, London
  • Ana od Kleve (1539) - Luvr, Pariz

Zanimljivost

[uredi | uredi izvor]

Ruski književnik Fjodor Mihajlovič Dostojevski bio je snažno impresioniran Holbajnovom slikom Hristos u grobu koju je 1867. video u Bazelu. Likovi njegovog romana Idiot, često diskutuju o ovoj slici.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Hans Holbein the Younger German painter”. Encyclopedia Britannica. 
  2. ^ „Holbein, Hans”. Oxford Dictionaries. Oxford University Press. Pristupljeno 12. 8. 2019. 
  3. ^ „Holbein”. The American Heritage Dictionary of the English Language (5th izd.). Boston: Houghton Mifflin Harcourt. 2014. Pristupljeno 12. 8. 2019. 
  4. ^ „Holbein”. Collins English Dictionary. HarperCollins. Pristupljeno 12. 8. 2019. 
  5. ^ „Holbein”. Merriam-Webster Dictionary. Pristupljeno 12. 8. 2019. 
  6. ^ „Holbein, Hans”. Lexico UK English Dictionary. Oxford University Press. Arhivirano iz originala 2020-03-03. g. 
  7. ^ Alastair Armstrong, "Henry VIII: Authority, Nation and Religion 1509–1540"
  8. ^ Zwingenberger 1999, str. 9
  9. ^ Wilson 2006, str. 213
  10. ^ Buck 1999, str. 50, 112. Apelles was a legendary artist of antiquity, whose imitation of nature was thought peerless.
  11. ^ Wilson 2006, str. 281
  12. ^ Waterhouse 1978, str. 17

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Geerd Westrum, Altdeutsche Malerei, München1979.
  • Ackroyd, Peter. The Life of Thomas More. London: Chatto & Windus, (1998) ISBN 1-85619-711-5.
  • Auerbach, Erna. Tudor Artists: A Study of Painters in the Royal Service and of Portraiture on Illuminated Documents from the Accession of Henry VIII to the Death of Elizabeth I. London: Athlone Press, 1954. OCLC 1293216
  • Bätschmann, Oskar, & Pascal Griener. Hans Holbein. London: Reaktion Books, (1997) ISBN 1-86189-040-0.
  • Beyer, Andreas. "The London Interlude: 1526–1528." In Hans Holbein the Younger: The Basel Years, 1515–1532, Müller, et al., 66–71. Munich: Prestel, (2006) ISBN 3-7913-3580-4.
  • Borchert, Till-Holger. "Hans Holbein and the Literary Art Criticism of the German Romantics." In Hans Holbein: Paintings, Prints, and Reception, edited by Mark Roskill & John Oliver Hand, 187–209. Washington: National Gallery of Art, (2001) ISBN 0-300-09044-7.
  • Brooke, Xanthe, and David Crombie. Henry VIII Revealed: Holbein's Portrait and its Legacy. London: Paul Holberton, (2003) ISBN 1-903470-09-9.
  • Buck, Stephanie (1999). Hans Holbein. Cologne: Könemann. ISBN 3-8290-2583-1. 
  • Calderwood, Mark. "The Holbein Codes: An Analysis of Hans Holbein’s The Ambassadors ". Newcastle (Au): University of Newcastle, 2005. Retrieved 29 November 2008.
  • Claussen, Peter. "Holbein's Career between City and Court." In Hans Holbein the Younger: The Basel Years, 1515–1532, Müller, et al., 46–57. Munich: Prestel, (2006) ISBN 3-7913-3580-4.
  • Foister, Susan (2006). Holbein in England. London: Tate:. ISBN 1-85437-645-4. 
  • Foister, Susan; Ashok Roy; & Martyn Wyld. Making & Meaning: Holbein's Ambassadors. London: National Gallery Publications, (1997) ISBN 1-85709-173-6.
  • Ganz, Paul (1956). The Paintings of Hans Holbein: First Complete Edition. London: Phaidon.  OCLC 2105129
  • Gaunt, William (1980). Court Painting in England from Tudor to Victorian Times. London: Constable. ISBN 0-09-461870-4. 
  • Hearn, Karen (1995). Dynasties: Painting in Tudor and Jacobean England, 1530–1630. London: Tate Publishing. ISBN 1-85437-157-6. 
  • Ives, Eric. The Life and Death of Anne Boleyn. Oxford: Blackwell, (2005) ISBN 978-1-4051-3463-7.
  • King, David J. "Who was Holbein's lady with a squirrel and a starling?". Apollo 159, 507, 165–75. Rpt. on bnet.com. Retrieved 27 November 2008.
  • Landau, David, & Peter Parshall, The Renaissance Print, New Haven (CT): Yale, (1996) ISBN 0-300-06883-2.
  • Michael, Erika. "The Legacy of Holbein's Gedankenreichtum." In Hans Holbein: Paintings, Prints, and Reception, edited by Mark Roskill & John Oliver Hand, 227–46. Washington: National Gallery of Art, (2001) ISBN 0-300-09044-7.
  • Müller, Christian; Stephan Kemperdick; Maryan W. Ainsworth; et al.. Hans Holbein the Younger: The Basel Years, 1515–1532. Munich: Prestel, (2006) ISBN 3-7913-3580-4.
  • North, John (2004). The Ambassadors' Secret: Holbein and the World of the Renaissance. London: Phoenix. ISBN 1-84212-661-X. 
  • Parker, K. T. The Drawings of Hans Holbein at Windsor Castle. Oxford: Phaidon, 1945. OCLC 822974
  • Reynolds, Graham (1988). English Portrait Miniatures. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-33920-0. 
  • Roberts, Jane, Holbein and the Court of Henry VIII, National Gallery of Scotland. 1993. ISBN 0-903598-33-7.
  • Roskill, Mark, & John Oliver Hand (eds). Hans Holbein: Paintings, Prints, and Reception. Washington: National Gallery of Art, (2001) ISBN 0-300-09044-7.
  • Rowlands, John (1985). Holbein: The Paintings of Hans Holbein the Younger. Boston: David R. Godine. ISBN 0-87923-578-0. 
  • Sander, Jochen. "The Artistic Development of Hans Holbein the Younger as Panel Painter during his Basel Years." In Hans Holbein the Younger: The Basel Years, 1515–1532, Müller, et al., 14–19. Munich: Prestel, (2006) ISBN 3-7913-3580-4.
  • Scarisbrick, J. J. Henry VIII. London: Penguin, (1968) ISBN 0-14-021318-X.
  • Schofield, John (2008). The Rise & Fall of Thomas Cromwell. Stroud (UK): The History Press. ISBN 978-0-7524-4604-2. 
  • Starkey, David. Six Wives: The Queens of Henry VIII. London: Vintage, (2004) ISBN 0-09-943724-4.
  • Strong, Roy. Holbein: The Complete Paintings. London: Granada, (1980) ISBN 0-586-05144-9.
  • Waterhouse, Ellis. Painting in Britain, 1530–1790. London: Penguin, (1978) ISBN 0-14-056101-3.
  • Wilson, Derek (2006). Hans Holbein: Portrait of an Unknown Man. London: Pimlico, Revised Edition. ISBN 978-1-84413-918-7. 
  • Zwingenberger, Jeanette (1999). The Shadow of Death in the Work of Hans Holbein the Younger. London: Parkstone Press. ISBN 1-85995-492-8. 
  • Mauro Zanchi, "Holbein", Art e Dossier, Giunti, Firenze. 2013. ISBN 9788809782501.
  • Hervey, Mary F.S. Holbein's "Ambassadors": The Picture and the Men. An Historical Study. London, George Bell & Sons, 1900.
  • O'Neill, J. The Renaissance in the North New York, The Metropolitan Museum of Art, 1987.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Hans Holbein d. J. na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ханс_Холбајн_Млађи&oldid=27922841”