Pređi na sadržaj

Hemotoraks

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hemotoraks
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnosthirurgija
urgentna medicina

Hemotoraks jedno je od urgentnih stanja u pulmologiji izazvano postojanjem kolekcije krvi unutar plućne šupljine. Može biti prouzrokovano tupom ili penetrantnom traumom, i drugim patološkim stanjima u grudnoj duplji.[1] Većina hemotoraksa nastaje nakon preloma rebara, povrede plućnog parenhima i malih venskih povreda, a ređe nakon povreda neke od arterija pri čemu postoji velika verovatnoća da će biti neophodna hirurška intervencija.[2]

Epidemiologija

[uredi | uredi izvor]
Masivni hemotoraks izazvan povredom

Trauma grudnog koša samo u SAD dovodi do oko 300.000 slučajeva hemotoraksa i otprilike 16.000 do 30.000 smrti slučajeva svake godine.[3]

Politrauma (povreda više telesnih sistema) uključuje povrede grudnog koša u 60% slučajeva među kojima je i hemotoraksa.[4] U jednoj od studiji 37% ljudi hospitalizovanih zbog tupe traume grudnog koša imalo je traumatski hemotoraks.

Hemotoraks se obično javlja nakon prelomoma rebra zbog njihove dislokacije.[5]

Patogeneza

[uredi | uredi izvor]
Veliki krvni ugrušak kod hemotoraksa koji ispunjava celu pleuralnu šupljinu.

Kada se pojavi hemotoraks, krv ulazi u pleuralnu šupljinu. Gubitak krvi iz cirkulacije ima nekoliko efekata:

  • Prvo, kako se krv nakuplja unutar pleuralne šupljine, ona počinje da ometa normalno kretanje pluća, sprečavajući jedno ili oba pluća da se potpuno prošire i na taj način zbog narušene ventilacije ometa normalan prenos kiseonika i ugljen-dioksida u i iz krvi.[6]
Hemotoraks u sredini pokazuje povredu dijafragme uzrokovanu rebnom egzostozom
  • Drugo, krv koja je sakupljena u pleuralnoj šupljini više ne može da cirkuliše. Hemotoraks može dovesti do značajnog gubitka krvi – svaka polovina grudnog koša može da sadrži više od 1.500 mililitara krvi, što predstavlja više od 25% ukupne zapremine krvi prosečne odrasle osobe.[7]

Telo pokušava da se izbori sa ovim gubitkom krvi i pokušava da to nadoknadi:

Ovi kompenzacioni mehanizmi se mogu prepoznati po brzom otkucaju srca u mirovanju i hladnim prstima na rukama i nogama.[9]

Ako se krv u pleuralnoj šupljini ne ukloni, ona će se na kraju zgrušati. Ovaj ugrušak ima tendenciju da slepi parijetalnu i visceralnu pleuru i ima potencijal da dovede do ožiljaka unutar pleure, što ako je opsežno dovodi do stanja poznatog kao fibrotoraks.[4]

Nakon početnog gubitka krvi, mali hemotoraks može da iritira pleuru, uzrokujući da se dodatna tečnost nakuplja u pleuralnoj šupljini, što dovodi do krvlju obojenog pleuralnog izliva.[10] Štaviše, kako enzimi u pleuralnoj tečnosti počinju da razgrađuju ugrušak, koncentracija proteina u pleuralnoj tečnosti se povećava. Kao rezultat navedenih promena, osmotski pritisak pleuralne šupljine se povećava, što dovodi do daljeg nakupljanja tečnosti u pleuralnu šupljinu iz okolnih tkiva.[11]

Klinička slika

[uredi | uredi izvor]

Klički i fizikalni znaci heotoraksa mogu jako da variraju, u zavisnosti od količine i brzini krvarenja, postojanja ili ozbiljnosti osnovne bolesti pluća i prirode i stepen povreda grudnog koša neposredno povezanih sa mehanizmima povrede.

Dominantni klinički znaci su:

  • Bol u grudima, kao najčešći simptom
  • Znaci embolije pluća, izazvani plućnim infarktom, kome obično prethode klinički znaci povezani sa plućnom embolijom
  • Dispneja, nedostatak vazduha praćen subjektivnim osećajem otežanog disanja, kao posledica nesklada između ventilacije pluća i potreba za vazduhom.
  • Periodična krvarenja u grudnom košu, čiji uzrok je pojava krvarenja kod menstrualnog hemotoraks izazvanom grudnom endometrioze. Zato je krvarenje u grudnom košu periodičnio, jer se poklapa sa menstrualnim ciklusom bolesnice.

Dijagnoza

[uredi | uredi izvor]

Kako svi nabrojani klinički znaci mogu biti diskretni ili čak i odsutni kod traumatizovanog pacijenta u nesvesnom stanju koji se nalazi u ležećem položaju u urgentnom centru, većina hemotoraksa će biti uspešno dijagnostikovana samo onda kada se provede kompletna obrada bolesnika a pre svega radiološka dijagnostika.

Fizikalni pregled

[uredi | uredi izvor]

Ovim pregledom grudnog koša može se ustanoviti prisustvo značajne grudne traume sa jasno vidljivim znacima povreda od ogrebotina, kontuzija, do laceracija, kao i palpabilnih krepitacije koje ukazuju na prelome rebara. Takođe se može utvrditi i prisustvo penetrantnih povrede na pogođenoj strani grudnog koša.

Klasični fizikalni znaci hemotoraksa su:

  • smanjenje ekspanzije (pokretljivosti) grudnog zida,
  • tmulost pri perkusiji
  • oslabljen disajni šum na zahvaćenom hemitoraksu.[12]
  • oslabljeni srčani tonovi.[13]

Radiološka ispitivanja

[uredi | uredi izvor]
Radiogram

Grudni radiogram je standardna dijagnostička metoda. Kod bolesnika u uspravnom položaju klasična slika vazdušno-tečne kolekcije biće jasno uočena. Međutim treba imati u vidu da je radiogram napravljen u uspravnom položaju mnogo senzitivniji, jer je potrebno približno 400-500 ml krvi da bi došlo do zatvaranja (zasenjenja) kosto-freničnog ugla na grudnom radiogramu.[14][15]

U ležećem položaju (kod većine bolesnika sa tupom traumom) ne može se videti vazdušno-tečni nivo pošto se krv u tom položaju raspoređuje duž zadnjegg dela grudnog koša što je uslovljeno dejstvom sile zemljine teže. Grudni radiogram pokazuje znake difuznih promena na zahvaćenoj strani grudnog koša kroz koju može biti viđen plućni crtež. Ponekad je, vrlo teško razlikovati jednostrani hemotoraks od pneumotoraksa na suprotnoj strani.[16]

FAST ultrazvučni pregled

Na standardnom grudnom radiogramu teško je utvrditi postojanje male kolekcije krvi (<200 ml). Ultrazvučni pregled načinjen u urgentnom centru može otkriti manje hemotorakse, mada u prisustvu pneumotoraksa ili subkutanog emfizema pregled ultrazvukommože biti otežan ili neadekvatan, i netačan. Pri pregledu desnog ili levog gornjeg trbušnog kvadranta radiolog može videti i područje iznad prečage i identifikovati bilo kakvu tečnu kolekciju. Značaj malih hemotoraksa koji nisu vidljivi na standardnoj radiografiji nije u potpunosti razjašnjen.[17]

Kompjuterizovana tomografija grudnog koša
Kompjuterizovana tomografija: hemotoraks kao posledica reumatoidnog artritis

U većina slučajeva, u dijagnostici suspektnog hemotoraksa nakon povrede grudnog koša neophodano je uraditi CT, koji je mnogo senzitivnija metodom u odnosu na standardnu radiografiju grudnog koša. Ponekad CT može biti neizbežan u određivanju prisustva i značaja hemotoraksa, posebno kod tupe traume, kada je povređeni u ležećem položaju, sa multiplim grudnim povredama.[18]

Prednost CT je ta što se na snimku mogu otkriti male količine krvi koje su lokalizovane u naspecifičnim područjima grudne šupljine. CT je koristan i u razlikovanju hemotoraksa od ostale grudne traumatske patologije (npr plućne kontuzije) ili promena nastalih kao posledica aspiracije.

Terapija

[uredi | uredi izvor]
Drenaža plućne maramice
Drenaža plućne maramice
Drenažna igla za grudni koš

Prvi korak u terapiji hemotoraksa je drenaža plućne maramice. Kako u većini slučajeva sa hemotoraksom krvarenje ubrzo prestaje sama drenaža maramične šupljine sve je što je potrebno da se uradi.[19]

Svi grudni drenovi postavljeni nakon traume trabalo bi da da budu dovoljno velikog promera kako bi se uspešno izdrenirao hemotoraks bez zgrušavanja krvi. Tako je najmanja prihvatljiva veličina za odraslog pacijenta 32 F.

Ako istovremeno postoji i prateći pneumotoraks, ili bolesnik ima multiple prelome rebara, i da je zbog toga na ventilaciji sa pozitivnim pritiskom, dren bi trebalo postavljati anteriorno da bi se izbegao nastanak tenzionog pneumotoraksa zbog moguće opstrukcije-blokade grudnog drena.

Torakotomija
Urgentna torakotomija

Torakotomija je indikovana kod manje od 10% bolesnika sa povredom grudnog koša. Kako većina hemotoraksa potiče od povrede plućnog tkiva ili povreda venskih krvnih sudova u grudnj duplji, takva krvarenja neće prestati bez hirurške intervencije.

Indikacije za terapijsku torakotomiju obično se postavljaju kada se neposrednom drenažom dobije 1.000-1.500 ml sveže krvi. Mada po mnogima autorima inicijalni volumen krvi dobijene na dren nije toliko važan u odnosu na količinu daljnjeg krvarenja. Tako da ako pacijent ostaje hemodinamski stabilan u daljem toku može biti pažljivo opserviran.[20]

Boja krvi je takođe od posebne važnosti - tamnija, venska krv daje veću verovatnoću da će krvarenje spontano prestati u odnosu na svetlo - crvenu arterijsku krv. Kod bolesnika koji se opservira i kod koga se kontinuirano prati dalje krvarenjena iz grudnog drena, i ako se udtvrdi da nema smanjenja gubitka krvi na dren tokom 4-5 časova, pristupa se torakotomiji. Prag za donošenje odluke obično predstavlja gubitak krvi od 200-250 ml/čas.

Komplikacije

[uredi | uredi izvor]

Najčešće komplikacije hemotoraksa su koagulisani hemotoraks i empijem plućne maramice.[21] Obe komplikacije mogu nastati zbog propusta u drenaži plućne maramice.[22]

Ove komplikacije hematotorakse nastaju kao rezultat formiranja rezidualnog, koagulisanog hemotoraksa koji se neće moći izdrenirati kroz grudni dren. Ako se blagovremeno ne tretiraju na odgovarajući način ovi retencioni hemotoraksi mogu postati inficirani i dovesti do nastanka pleuralnog empijema. Čak i pod uslovom da ostanu neinficirano, ugrušci će se organizovati i prerasti u fibrozni pproces koji ima za posledicu gubitak plućnog volumena i ozbiljno narušavanje plućne funkcije.

Uzroci

Manjkavost u adekvatnoj drenaži hemotoraksa nastaju prvenstveno zbog neblagovremenog prepoznavanjastanja i dijagnostikovanja hemotoraksa, ili zbog neadekvatne drenaže hemotoraksa (mali kalibar maramičnog drena, nekorektan položaj drena, zatvaranje drena ugrušcima krvi itd).[23][24][25]

Dijagnoza

Dijagnoza retiniranog hemotoraksa obično se postavlja kompjuterizovanom tomografijom grudnog koša koja pokazuje na jednoj ili više lokacija kolekciju krvi.[26]

Tarapija

Hirurški tretman ovih komplikacija je indikovana ako postoji potvrda postojanja empijema (febrilnost, porast broja leukocita, pojava vazdušno-tečnih kolekcija na kompjuterizovanoj tomografiji), ili ako je hemotoraks sam po sebi dovoljno veliki da prouzrokuje značajan gubitak plućnog volumena.[27]

Hirurški tretman treba, ako ne postoje druga ograničenja treba izvršiti tokom prvih 3-7 dana nakon povrede, jer se u tom periodu krvni ugrušci mogu ukloniti pomoću torakoskopije ili poštedna torakotomije. Ako je evakuacija krvnih ugrušaka odložena izvan navedenog vremena, zapaljenje zahteva plućnu maramicu i tada je neophodno sprovesti standardnu torakotomiju u cilju uklanjanja stvorenih fibroznih naslaga.[28]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Issaivanan M, Baranwal P, Abrol S, Bajwa G, Baldauf M, Shukla M. Spontaneous hemopneumothorax in children: case report and review of literature. Pediatrics. 2006 Oct. 118(4):e1268-70. [Medline].
  2. ^ Segura Sampedro, JJ; García Gómez, F; Arroyo Pareja, L; Pardo Prieto, SL; Moreno Mata, N (3. 10. 2013). „Delayed massive hemothorax due to a diaphragmatic laceration associated with lower rib fractures. A penetrating injury in blunt trauma.”. Cirugia Espanola. 93 (7): e73—5. PMID 24094593. doi:10.1016/j.ciresp.2013.05.007. 
  3. ^ Zeiler, J.; Idell, S.; Norwood, S.; Cook, A. (2020). „Hemothorax: A Review of the Literature”. Clinical Pulmonary Medicine. 27 (1): 1—12. ISSN 1068-0640. PMC 7799890 Slobodan pristup. PMID 33437141. doi:10.1097/CPM.0000000000000343. 
  4. ^ a b Boersma, Wim G.; Stigt, Jos A.; Smit, Hans J.M. (2010). „Treatment of haemothorax”. Respiratory Medicine. 104 (11): 1583—1587. PMID 20817498. S2CID 7989739. doi:10.1016/j.rmed.2010.08.006. .
  5. ^ Light, RW (2013). „Chapter 25: Hemothorax”. Pleural Diseases (6th izd.). str. 405—411. ISBN 978-1-4511-7599-8.  Lippincott Williams & Wilkins.
  6. ^ Broderick, Stephen R. (2013). „Hemothorax”. Thoracic Surgery Clinics. 23 (1): 89—96. PMID 23206720. doi:10.1016/j.thorsurg.2012.10.003. 
  7. ^ Advanced Trauma Life Support – student course manual (10th izd.). American College of Surgeons. 2018. str. 68. ISBN 978-0-9968262-3-5. 
  8. ^ Institute of Medicine Staff; David E Longnecker; Andrew MacPherson Pope; Geoffrey French. (1999). Fluid Resuscitation: State of the Science for Treating Combat Casualties and Civilian Injuries. Washington, DC: National Academies Press. ISBN 0-309-06481-3. OCLC 994446545. 
  9. ^ Hooper, N.; Armstrong, T. J. (2023). „Hemorrhagic Shock”. PMID 29262047. 
  10. ^ Light, Richard (2010). „Pleural Effusion in Pulmonary Embolism”. Seminars in Respiratory and Critical Care Medicine. 31 (6): 716—722. PMID 21213203. doi:10.1055/s-0030-1269832. 
  11. ^ Jones, David; Nelson, Anna; Ma, O. John (2016), Tintinalli, Judith E.; Stapczynski, J. Stephan; Ma, O. John; Yealy, Donald M. (eds.), "Pulmonary Trauma", Tintinalli's Emergency Medicine: A Comprehensive Study Guide (8th ed.), McGraw-Hill Education
  12. ^ Miller, L. A. (mart 2006). „Chest wall, lung, and pleural space trauma”. Radiol Clin North Am. 44 (2): 213—24. , viii. [Medline].
  13. ^ Mandavia, D. P.; Joseph, A. (avgust 2004). „Bedside echocardiography in chest trauma.”. Emergency Medicine Clinics of North America. 22 (3): 601—19. 
  14. ^ Capizzi, S. A.; Prakash, U. B. (1998). „Chest roentgenography after outpatient thoracentesis.”. Mayo Clin Proc. 73 (10): 948—50. 
  15. ^ Moore, M. A.; Wallace, E. C.; Westra, S. J. (maj 2009). „The imaging of paediatric thoracic trauma.”. Pediatr Radiol. 39 (5): 485—96. 
  16. ^ Aleman C, Alegre J, Armadans L, Andreu J, Falco V, Recio J; et al. (1999). „The value of chest roentgenography in the diagnosis of pneumothorax after thoracentesis.”. The American Journal of Medicine. 107 (4): 340—3. .
  17. ^ Chardoli M, Hasan-Ghaliaee T, Akbari H, Rahimi-Movaghar V (decembar 2013). „Accuracy of chest radiography versus chest computed tomography in hemodynamically stable patients with blunt chest trauma.”. Chinese Journal of Traumatology. 16 (6): 351—4. 
  18. ^ Trupka A, Waydhas C, Hallfeldt KK, Nast-Kolb D, Pfeifer KJ, Schweiberer L (septembar 1997). „Value of thoracic computed tomography in the first assessment of severely injured patients with blunt chest trauma: results of a prospective study.”. The Journal of Trauma and Acute Care Surgery. 43 (3): 405—11. ; discussion 411-2.
  19. ^ Parry, G. W.; Morgan, W. E.; Salama, F. D. (jul 1996). „Management of haemothorax.”. Ann R Coll Surg Engl. 78 (4): 325—6. 
  20. ^ Mancini M, Smith LM, Nein A, Buechter KJ (januar 1993). „Early evacuation of clotted blood in hemothorax using thoracoscopy: case reports.”. The Journal of Trauma and Acute Care Surgery. 34 (1): 144—7. 
  21. ^ Alfageme I, Munoz F, Pena N, Umbria S (1993). „Empyema of the thorax in adults. Etiology, microbiologic findings, and management”. Chest. 103 (3): 839—43. .
  22. ^ Bailey, R. C. (2000). „Complications of tube thoracostomy in trauma”. J Accid Emerg Med. 17 (2): 111—4. .
  23. ^ Etoch, S. W.; Bar-Natan MF; Miller FB; Richardson JD (1995). „Tube thoracostomy. Factors related to complications”. Arch Surg. 130 (5): 521—5. .
  24. ^ Cottin V, Chinet T, Lavolé A, Corre R, Marchand E, Reynaud-Gaubert M, „Pulmonary arteriovenous malformations in hereditary hemorrhagic telangiectasia: a series of 126 patients”. Medicine (Baltimore). 86 (1): 1—17. januar 2007. 
  25. ^ Hammoudeh, M.; Qaddoumi, N. K. (decembar 1993). „Pleural haemorrhage in Henoch Schonlein purpura”. Clin Rheumatol. 12 (4): 538—9. 
  26. ^ Chang, Y. T.; Dai ZK; Kao EL; Chuang HY; Cheng YJ; Chou SH; et al. (januar 2007). „Early video-assisted thoracic surgery for primary spontaneous hemopneumothorax.”. World J Surg. 31 (1): 19—25. 
  27. ^ Meyer, D. M.; Jessen ME; Wait MA; Estrera AS (novembar 1997). „Early evacuation of traumatic retained hemothoraces using thoracoscopy: a prospective, randomized trial.”. Ann Thorac Surg. 64 (5): 1396—400. ; discussion 1400-1. [Medline].
  28. ^ Heniford, B. T.; Carrillo EH; Spain DA; Sosa JL; Fulton RL; Richardson JD (april 1997). „The role of thoracoscopy in the management of retained thoracic collections after trauma”. Ann Thorac Surg. 63 (4): 940—3. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • May J, Ades A. Porous diaphragm syndrome: haemothorax secondary to haemoperitoneum following laparoscopic hysterectomy. BMJ Case Rep. 2013 Dec 5. 2013
  • Tatebe S, Kanazawa H, Yamazaki Y, Aoki E, Sakurai Y (oktobar 1996). „Spontaneous hemopneumothorax”. Ann Thorac Surg. 62 (4): 1011—5. .
  • Rusch VW, Ginsberg RJ. Chest wall, pleura, lung and mediastinum. In: Schwartz SI, ed. Principles of Surgery. 7th ed. . New York, NY: McGraw-Hill. 1999. pp. 667–790. :
  • Di Crescenzo V, Laperuta P, Napolitano F, Carlomagno C, Garzi A, Vitale M. Pulmonary sequestration presented as massive left hemothorax and associated with primary lung sarcoma. BMC Surg. 2013 Oct 8. 13  (2):  S34. [Medline].
  • Broderick SR (februar 2013). „Hemothorax: Etiology, diagnosis, and management”. Thorac Surg Clin. 23 (1): 89—96. , vi-vii.
  • Johnson, E. M.; Saltzman DA; Suh G; Dahms RA; Leonard AS (novembar 1998). „Complications and risks of central venous catheter placement in children”. Surgery. 124 (5): 911—6. .
  • Waddington, M. S.; Mullins, G. C. (novembar 2005). „Early complication of pediatric central venous cannulation”. Paediatr Anaesth. 15 (11): 1001—5. 
  • Lesher, A. P.; Kratz, J. M.; Smith, C. D. (jun 2008). „Removal of embedded central venous catheters”. J Pediatr Surg. 43 (6): 1030—4. 
  • Ota H, Kawai H, Matsuo T. Video-Assisted Minithoracotomy for Blunt Diaphragmatic Rupture Presenting As a Delayed Hemothorax. Ann Thorac Cardiovasc Surg. 2013 Nov 8.
  • Nakayama, D. K.; Ramenofsky, M. L.; Rowe, M. I. (decembar 1989). „Chest injuries in childhood”. Annals of Surgery. 210 (6): 770—5. 
  • Sharma, O. P.; Hagler, S.; Oswanski, M. F. (jun 2005). „Prevalence of delayed hemothorax in blunt thoracic trauma”. Am Surg. 71 (6): 481—6. .
  • Rousset P, Rousset-Jablonski C, Alifano M, Mansuet-Lupo A, Buy JN, Revel MP. Thoracic endometriosis syndrome: CT and MRI features. Clin Radiol. 2013 Dec 10. [Medline].
  • Sinniah D, Nagalingam I (februar 1972). „Hemothorax in the newborn”. Clin Pediatr (Phila). 11 (2): 84—5. .
  • Huybrechts S, Wojciechowski M, Poot S, Van Reempts P, Ramet J (oktobar 2007). „Hemothorax as presentation of late vitamin-K-deficient bleeding in a 1-month-old infant with homozygous alpha-1-antitrypsin deficiency”. Eur J Pediatr. 166 (10): 1081—2. .
  • Tantraworasin, A.; Saeteng, S. (jul 2013). „Massive hemothorax due to intrathoracic extramedullary hematopoiesis in a patient with beta thalassemia hemoglobin E disease”. J Med Assoc Thai. 96 (7): 866—9. .
  • Laberge, J. M.; Puligandla, P.; Flageole, H. (februar 2005). „Asymptomatic congenital lung malformations”. Semin Pediatr Surg. 14 (1): 16—33. 
  • Vaziri, M.; Mehrazma, M. (oktobar 2006). „Massive spontaneous hemothorax associated with Von Recklinghausen's disease”. Ann Thorac Surg. 82 (4): 1500—1. .
  • Propper, R. A.; Young, L. W.; Wood, B. P. (april 1980). „Hemothorax as a complication of costal cartilaginous exostoses”. Pediatr Radiol. 9 (3): 135—7. .
  • Tomares, S. M.; Jabra AA; Conrad CK; Beauchamp N; Phoon CK; Carroll JL (mart 1994). „Hemothorax in a child as a result of costal exostosis”. Pediatrics. 93 (3): 523—5. .
  • Jin W, Hyun SY, Ryoo E, Lim YS, Kim JK (jul 2005). „Costal osteochondroma presenting as haemothorax and diaphragmatic laceration”. Pediatr Radiol. 35 (7): 706—9. .
  • Cowles, R. A.; Rowe, D. H.; Arkovitz, M. S. (jul 2005). „Hereditary multiple exostoses of the ribs: an unusual cause of hemothorax and pericardial effusion”. J Pediatr Surg. 40 (7): 1197—200. .
  • Osawa H, Yoshii S, Takahashi W, Hosaka S, Ishikawa N, Mizutani E; et al. (avgust 2001). „Hemorrhagic shock due to intrathoracic rupture of an osteosarcoma of the rib”. Ann Thorac Cardiovasc Surg. 7 (4): 232—4. 
  • Kim ES, Kang JY, Pyo CH, Jeon EY, Lee WB (jun 2008). „12-year experience of spontaneous hemopneumothorax”. Ann Thorac Cardiovasc Surg. 14 (3): 149—53. .
  • Richardson, J. D.; Miller FB; Carrillo EH; Spain DA (avgust 1996). „Complex thoracic injuries”. Surgical Clinics of North America. 76 (4): 725—48. 
  • Peclet, M. H.; Newman KD; Eichelberger MR; Gotschall CS; Garcia VF; Bowman LM (septembar 1990). „Thoracic trauma in children: an indicator of increased mortality”. J Pediatr Surg. 25 (9): 961—5. ; discussion 965-6.
  • Inci I, Ozcelik C, Nizam O, Eren N, Ozgen G (maj 1996). „Penetrating chest injuries in children: a review of 94 cases”. J Pediatr Surg. 31 (5): 673—6. .
  • Bohosiewicz, J.; Kudela, G.; Koszutski, T. (februar 2005). „Results of Nuss procedures for the correction of pectus excavatum”. Eur J Pediatr Surg. 15 (1): 6—10. .
  • Heniford, B. T.; Carrillo EH; Spain DA; Sosa JL; Fulton RL; Richardson JD (april 1997). „The role of thoracoscopy in the management of retained thoracic collections after trauma”. Ann Thorac Surg. 63 (4): 940—3. .
  • Liu, D. W.; Liu HP; Lin PJ; Chang CH (april 1997). „Video-assisted thoracic surgery in treatment of chest trauma”. The Journal of Trauma and Acute Care Surgery. 42 (4): 670—4. .
  • Navsaria, P. H.; Vogel, R. J.; Nicol, A. J. (jul 2004). „Thoracoscopic evacuation of retained posttraumatic hemothorax”. Ann Thorac Surg. 78 (1): 282—5. ; discussion 285-6.
  • Inci I, Ozçelik C, Ulkü R, Tuna A, Eren N (jul 1998). „Intrapleural fibrinolytic treatment of traumatic clotted hemothorax”. Chest. 114 (1): 160—5. .
  • [Guideline] Department of Surgical Education, Orlando Regional Medical Center. Tissue plasminogen activator in traumatic hemothorax. Available at [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016). Accessed: October 14, 2014.
  • Chou YP, Kuo LC, Soo KM, Tarng YW, Chiang HI, Huang FD, et al. The role of repairing lung lacerations during video-assisted thoracoscopic surgery evacuations for retained haemothorax caused by blunt chest trauma. Eur J Cardiothorac Surg. 2013 Nov 15.
  • Ernstgård L, Sjögren B, Gunnare S, Johanson G (decembar 2013). „Blood and exhaled air can be used for biomonitoring of hydrofluorocarbon exposure”. Toxicol Lett. 225 (1): 102—109. .

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Klasifikacija
Spoljašnji resursi



Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хемоторакс&oldid=28817680”