Hrom(III)-hidroksid
_hydroxide.svg)
| |
| Identifikacija | |
|---|---|
3D model (Jmol)
|
|
| ECHA InfoCard | 100.013.781 |
| |
| |
| Svojstva | |
| CrH6O3 | |
| Molarna masa | 106,042 |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25°C [77°F], 100 kPa). | |
| Reference infokutije | |
Hrom(III)-hidroksid je hidroksid hroma hemijske formule Cr(OH)3, gde je oksidacioni broj hroma +3. Naziva se još i hromi-hidroksid.
Dobijanje[uredi | uredi izvor]
Dobija se dejstvom alkalnih hidroksida ili amonijaka na zelene soli trovalentnog hroma. Ukoliko se deluje na ljubičaste soli dobija se hidratizovani oblik ove supstance (Cr(OH)3 • xH2O), sa tri molekula vode.[3]
Svojstva[uredi | uredi izvor]
Hromo-hidroksid je plavozelena čvrsta, pihtijasta supstanca. Sveže istaložen, lako reaguje sa kiselinama, ali ukoliko duže ostane u alkalnom rastvoru, reaguje teže jer se menja. Sveže istaložen se takođe lako rastvara u alkalnom hidroksidu, pri čemu se stvaraju ili hromiti ili koloidni hromi-hidroksid. U alkalnom rastvoru reaguje sa hlorom ili bromom dajući hromate.[4] Pri zagrevanju, na oko 50 °C, gubi vodu i nastaje hromi-oksid ili se transformiše u kompleksno jedinjenje, što zavisi od toga kako je dobijen[3].
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 3 |
| Broj donora vodonika | 3 |
| Broj rotacionih veza | 0 |
| Particioni koeficijent[5] (ALogP) | -0,6 |
| Rastvorljivost[6] (logS, log(mol/L)) | 2,3 |
| Polarna površina[7] (PSA, Å2) | 94,5 |
Primena[uredi | uredi izvor]
Osim što se koristi za dobijanje drugih jedinjenja hroma, koristi se i u tekstilnoj industriji, ali i za dobijanje zelene boje za slikanje, jer je rezistentan na vodu, baze, svetlost i vremenske prilike[3].
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ a b v Eagleson 1994, str. 224
- ^ Parkes, G. D. & Fil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Eagleson, Mary (1994). Concise Encyclopedia Chemistry. Walter de Gruyter. str. 224. ISBN 978-3-11-011451-5.
- Holleman A. F.; Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.
- Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
