Huršid-paša

Huršid Ahmed-paša
Huršid Ahmed-paša, litografija iz 19. veka
Mesto rođenja	Gruzija
Datum smrti	30. novembar 1822,
Mesto smrti	Larisa  Osmansko carstvo

Huršid Ahmed-paša (tur. Hurşit Ahmet Paşa; umro 1822) je bio poznati osmanski vojskovođa i veliki vezir tokom 19. veka.

Srpski ustanci

Čerkeskog porekla, rođen je na Kavkazu kao sin hrišćanskog sveštenika. Uzet je kao mlad, preveden na islam i uključen u janjičare.

Marta 1809. godine poslat je u Srbiju u cilju suzbijanja Prvog srpskog ustanka Karađorđa Petrovića. Sprečio je 1809. godine oslobađanje Niša pobedivši Srbe pod vođstvom Stevana Sinđelića u Čegarskoj bici. Uspeo je da okruži srpsku vojsku. Huršid je nakon katastrofe iskoristio preganjanje srpskih starešina, pa je zaobišavši Deligrad stigao bezmalo do ušća Morave. Međutim morao se vratiti sa prelaskom Rusa na Dunavu.

Kada je stigao u Niš od lobanja srpskih vojnika sazidao je Ćele kulu. Ćurčijama je plaćao za svaku odranu srpsku glavu po 25 groša. U tri metra visoku kulu ugradio je 952 lobanje. Na svakoj strani kule 14 redova po 17 lobanja.

Godine 1810. poražen je na Varvarinu, a 1811. izigrali su njegove predloge koje je kao veliki vezir učinio Karađorđu: da se od Srbije obrazuje kneževina sa pravima koje su imale knjaževine Vlaška i Moldavija. Zbog tih neuspeha je smenjen sa položaja Velikog vezira i postavljen na mesto Niškog paše.

Dana 5. septembra 1812. godine imenovan je za Velikog vezira, što je obavljao do 1. aprila 1815. godine. Ostao je tokom kampanje u Srbiji kao serasker, i uništio je revolt ulaskom u Beograd u oktobru 1813. godine. Komandovao je vojskom od osamdesetpet hiljada ljudi i prodro je sa juga. Te godine je imenovan za vezira Bosne i odatle je uspešno komandovao protiv Drugog srpskog ustanka Miloša Obrenovića.

Gušenje ustanka Ali-paše i Grčke revolucije

Novembra 1820. godine imenovan je za mora valisi, guvernera Morea (Peleponeza), sa sedištem u Tripoliju i serasker ekspedicije protiv pobunjenog Ali paše u Janjini. Pre nego što je napustio Janjinu, vladala je glasina o mogućem ustanku među Grcima. Njegovi strahovi su, međutim, bili ublaženi posetom grčkih viđenijih ljudi 8. novembra 1820. godine u Tripoliju. On napušta Tripoli 6. januara 1821. godine krećući se prema severu, ostavivši za sobom blago i harem, dok je svog izaslanika Mehmed Salia ostavio da čuva red sa 1.000 Albanaca. Međutim, nekoliko meseci kasnije, dok je osmanska vojska opsedala Janjinu, započeo je ustanak — Grčki rat za nezavisnost.

Huršid-paša je odmah obavestio sultana o događajima, i bez čekanja instrukcija, reagovao je slanjem Omera Vrinisa i Kese Mehmed-paše da zaustave ustanak u centralnoj Grčkoj, a onda da pređu na Peleponez gde je bio ustanički centar. Istovremeno, isporučio je komandanda Mustafu-bega sa 3.000 vojnika kao pojačanje garnizonu u Tripoliju. Huršid je ostao u Janjini kako bi uništio zadnji otpor ustanka u Janjini. Uprkos brzoj reakciji, njegovi planovi su pali u vodu, Vrijonis i Kese Mehmed nisu uspeli da zaustave ustanak u centralnoj Grčkoj, dok je pojačanje za Tripoli bilo nedovoljno koje su Grci zauzeli 23. septembra 1821. godine. Blago Huršid-paše i njegov harem bili su spašeni uprkos zauzimanju grada. U januaru 1822. godine uspeo je da ubije Ali-pašu putem izdaje, i šalje njegovu glavu sultanu, čime njegov ugled raste. Skuplja armiju od 80.000 ljudi i kreće u marš prema Grcima sa ciljem da uguši otpor. Međutim, njegovi politički neprijatelji u Istanbulu krenuli su da rade protiv njega uplašeni rasta njegovog ugleda i moći optužujući ga da je prisvojio bogatstvo Ali-paše. Huršid paša je poslao 40.000.000 groša, sa izjavom da je to sve što je pronašao kod Ali-paše, a optužbe su govorile da je bogatstvo bilo 500.000.000 groša. Kada je od njega traženo da da tačnu sumu, optuženi Huršid-paša nije odgovorio. Kratko nakon toga, optužen za zloupotrebu javnih finansija biva sklonjen sa svih pozicija i zamenjen Mahmud Dramali-pašom. Huršidu je naređeno da ostane u Larisi.

Kada su novosti o neuspesima osmanske vojske počele da stižu u Istanbul nakon bitke kod Dervenakije, sultan Mahmud II naređuje Huršidu da uzme stvari u svoje ruke i da uradi sve što je neophodno. Međutim, oponenti nastavljaju da rade protiv njega i šalju agenta da ga ubije. Iako je bio obavešten o tome, Huršid nije reagovao, već je izvršio samoubistvo uzimanjem otrova 30. novembra 1822. godine.

Spoljašnje veze

• Graditelj Ćele kule