Češki kubizam
Češki kubizam (često nazvan kubo-ekspresionizam ) [1] je bio avangardni umetnički pokret čeških zagovornika kubizma, koji je bio aktivan uglavnom u Pragu od 1912. do 1914. godine. Prag je bio možda najvažniji centar kubizma van Pariza pre početka Prvog svetskog rata.[2][3]
Članovi[uredi | uredi izvor]
Pripadnici ovog pokreta shvatili su epohalni značaj kubizma Pabla Pikasa i Žorža Braka i pokušali da izvuku njegove komponente za sopstveni rad u svim granama umetničkog stvaralaštva: vajarstvu, slikarstvu, primenjenoj umetnosti i arhitekturi.
Najistaknutiji učesnici ovog pokreta bili su slikari František Kupka (čija su interesovanja bila više ukorenjena u apstrakciji), Emil Fila, Bohumil Kubišta, Antonin Prohazka, Vincenc Beneš i Josef Čapek, vajar Oto Gutfrojnd, pisac Karel Čapek i arhitekte Pavel Janak, Josef Gočar, Vlastislav Hofman i Josef Hohol. Mnogi od ovih umetnika bili su članovi Manesove unije lepih umetnosti. Do velike podele u češkoj arhitekturi došlo je posle 1912. godine kada su se mnogi mladi avangardni umetnici oko Jana Koćera i njegovog kruga odvojili od Udruženja Manesa. Ovi mlađi arhitekti su bili više idealistički u svojim pogledima i kritikovali su strogi racionalizam svojih predaka, Ota Vagnera i Koćera. Janak, Gočar i Hofman osnovali su grupu Skupina výtvarných umĕlců (Grupa plastičnih umetnika) i osnovali časopis za grupu, Umĕlecký mĕsíčník (Umetnički mesečnik).
Nakon osnivanja Čehoslovačke 1918. godine, arhitektonski češki kubizam se postepeno razvio u češki rondokubizam, koji je bio više dekorativni, jer je bio pod uticajem tradicionalnih narodnih ornamenata kako bi se proslavilo oživljavanje češke nacionalne nezavisnosti.
Koncept[uredi | uredi izvor]
Češki kubisti razlikuju svoj rad kroz konstrukciju oštrih vrhova, ravnih preseka i kristalnih oblika u svojim umetničkim delima. Ovi uglovi su omogućili češkim kubistima da ugrade svoj zaštitni znak u avangardnu umetničku grupu modernizma. Verovali su da predmeti nose sopstvenu unutrašnju energiju koja se može osloboditi samo cepanjem horizontalnih i vertikalnih površina koje ograničavaju konzervativni dizajn i „zanemaruju potrebe ljudske duše“. Bio je to način da se odustane od tipične umetničke scene ranih 1900-ih u Evropi. Ovo je evoluiralo u novi umetnički pokret, koji se generalno naziva kubo-ekspresionizam; kombinujući fragmentaciju forme viđenu u kubizmu sa emocionalizmom ekspresionizma.[4]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Češki kubizam se razvio između 1911. i 1914.[5] Bio je to savremeni razvoj funkcionalizma koji su generisali arhitekte i dizajneri u Pragu. Petnaest godina kasnije, prvi koncept samog kubizma je otpisan kao dekorativna svrha, zamena secesionizma i pogrešnog odlaska u „estetizam“ i „individualizam“. Naprotiv, bio je to revolt protiv tradicionalnih vrednosti realizma.
Češki kubizam je prvo bio prikriven Modernim pokretom i maskiran estetskim diktatima staljinističke i poststaljinističke kulture u Čehoslovačkoj. Posle Plišane revolucije 1989. i postmoderne privlačnosti ukrasa i dekoracije, došlo je do porasta fascinacije u češkoj kulturi i njenim sopstvenim jedinstvenim oblicima kubizma. Češki kubizam se paradoksalno razvio kao proizvod češkog buržoaskog bogatstva i kao avangardno odbacivanje secesionističkih dizajnera kao što su Oto Vagner i Jan Koćera. Arhitekte kao što su Josef Hohol i Pavel Janak osmislili su spiritualističke filozofije dizajna i dinamički ideal planarne forme izveden iz kubističke umetnosti. Kako se kubizam širio evropskim kontinentom početkom 20. veka, njegov najveći uticaj danas se može videti u Češkoj. Piramidalne i kristalne forme bile su jedan od prepoznatljivih principa u češkom kubizmu koji je ugrađen u arhitekturu, nameštaj i primenjenu umetnost.
Izložbe[uredi | uredi izvor]
Muzej dekorativne umetnosti u Pragu koristi Kuću Crne Madone kao stalni izložbeni prostor češke kubističke umetnosti.[6]
Galerija[uredi | uredi izvor]
Slikarstvo i skulptura[uredi | uredi izvor]
-
Bohumil Kubišta, 1911, Dvojnik -
Antonin Prohazka, 1911, Prometej -
Nacionalna galerija Prag -
Josef Čapek, 1920, Afrički kralj, Nacionalna galerija Prag -
Oto Gutfrojnd, 1912–13, Čelista, Muzej Kampa, Prag
.jpg)
.jpg)
Arhitektura[uredi | uredi izvor]
-
Palata Dijamant Emila Kraličeka (1912–1913) -
Luk sa baroknom statuom, pored palate Dijamant -
Fasade Otakara Novotnog -
Kubistička stambena zgrada, Višehrad, Josef Hohol (1913–1914) -
Terme u Laznje Bohdaneču Jozefa Gočara (1911–1913) -
Kovarovičova vila kod Čohola (1912–1913) -
Kovarovičova vila, ulična strana -
Kubistička zgrada Hohola -
Vila Bauer, Gočar (1912–1914) -
Kubistička kapela Kraličeka (1913–1914)
.jpg)
Ostalo[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Craig Stephen Cravens (2006). Culture and Customs of the Czech Republic and Slovakia. Greenwood Publishing Group. ISBN 0313334129.
- ^ Sadakat Kadri (1991). Prague. Cadogan.
- ^ Cooper, Philip (1995). Cubism. London: Phaidon. str. 102. ISBN 0714832502.
- ^ Ian Chilvers; John Glaves-Smith (2009). A Dictionary of Modern and Contemporary Art. Oxford University Press. ISBN 0199239657.
- ^ s.r.o., NETservis. „Czech Cubism and Its Representatives”. Czech cubism. Arhivirano iz originala 24. 07. 2021. g. Pristupljeno 2017-02-02.
- ^ s.r.o., NETservis. „Czech cubism”. Czech cubism. Arhivirano iz originala 28. 05. 2022. g. Pristupljeno 2017-02-02.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- The Czech Cubism Foundation
- What is Czech Cubism?
- Von Vegesack, Alexander, ur. (1992). Czech Cubism: Architecture, Furniture, Decorative Arts. Princeton: Princeton Architectural Press.
- Journal of Design History
- Toman, Jindrich. Czech Cubism and the Book: The Modern Czech Book. New York: Kant Publications, 2011.