Pređi na sadržaj

Dasyatis pastinaca

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Dasyatis pastinaca
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Chondrichthyes
Red: Myliobatiformes
Porodica: Dasyatidae
Rod: Dasyatis
Vrsta:
D. pastinaca
Binomno ime
Dasyatis pastinaca
Rasprostranjenost vrste Dasyatis pastinaca na mapi sveta
Sinonimi

Dasyatis pastinaca vrsta je iz grupe Myliobatoidei koja nastanjuje severoistočnog Atlantskog okeana i Sredozemnog i Crnog mora. Obično naseljava peščana ili blatnjava staništa u obalnim vodama plitkim od 60 m, često se ukopavajući u sedimentu. Obično je dimenzija 45 cm. Može se prepoznati po obojenosti i uglavnom glatkoj koži, kao i niza šara duž srednje linije leđa kod najvećih jedinki.[2]

Glavni plen su joj rakovi sa dna, mada su se hrani i mekušcima i pravim košljoribama. Embrioni ove vrste se hrane žumancem, a kasnije histotrofom (matericnim mlekom) koji proizvodi majka. Ženke nose 4–9 mladih dva puta godišnje u plitkoj vodi, posle perioda gestacije od četiri meseca. Dasyatis pastinaca može naneti bolnu ranu, mada retko opasnu po život. Tokom antike ovoj vrsti su pripisana mnoga mitska svojstva. Ova vrsta se više ne lovi za jelo, ali se od nje u nekim delovima sveta pravi riblje brašno i ulje od njene jetre. Njena populacija očigledno opada preko svog opsega, mada još nema dovoljno podataka za Međunarodnu uniju za zaštitu prirode, kako bi globalno ocenila ugroženost ove vrste.

Taksonomija i filogencija[uredi | uredi izvor]

Ova vrsta nastanjuje vode još iz doba atntike, a bila je poznata kao trigon (τρυγων) Starim Grcima i kao pastinaka Rimljanima. Stari naziv ove vrste u Velikoj Britaniji koji se koristio od 18. veka je „vatrena riba”, što se verovatno odnosi na njenu crvenu boju mesa.[3]

Prvi naučni formalni opis ove vrste odradio je Karl fon Line u knjizi pod nazivom 10. izdanje Systema Naturae iz 1758. godine. Od tada je rod smešten u porodicu Dasyatis. U starim literaturama postoji najmanje 25 starijih imena za ovu vrstu, a neki od njih su Pastinaca marina prima i Pastinaca marina laevis.[3][4]

Dasyatis chrysonota koja nastanjuje južnu Afriku, dugo se smatrala zasebnom vrstom, morfološki se razlikovala od ostalih vrsta, a su je 1993. godine Koblaj i Kompano prepoznali kao posebnu vrstu. Godine 2001. Lisa Rozenberg objavila je analizi 14 vrsta porodice Dasyatis i istakla da one nisu u rodu osim vrsta D. kuhlii i D. violacea. Priznato je da D. violacea pripada sopstvenom rodu Pteroplatytrygon, a D. kuhlii rodu Neotrygon.[5][6]

Opis i stanište[uredi | uredi izvor]

Dasyatis pastinaca uobičajena je vrsta širom Sredozemlja i Crnog mora. Takođe nastanjuje i manjem broju severoistočne vode Atlantskog okeana, od južnih voda Norveške i zapadnog dela Baltičkog mora do Madeire i Kanarskih ostrva.[1][7] Ova vrsta vreme provodi na dnu, a može se naći i na dubinama od 200 m, mada obično boravi na dubini od 60. Preferira peščana i muljevita dna, a ponekada se susreće i u blizini stenovitih grebena ili u ušćima.[3][8][9] U vodama Azora Dasyatis pastinaca je uobičajena vrsta, najzastupljenija leti, a najmanje zimi, što ukazuje na sezonski pomak, koji je takođe karakterističan za rakove.[3][6]

Dasyatis pastinaca može dostići dužinu od 2,5 m i širinu od 1,4 m, mada je širina od 45 cm uobičajena. Pljosnati disk u obliku dijamanta nešto je širi nego što je duži, sa usko zaobljenim spoljnim uglovima.[10] >[7] Ivice diska su ravne, a na njima se nalazi blago zašiljena i ispupčena njuška.[3][11] Oči ove vrste su male, a disajni otvor spiralnog je oblika. Dasyatis pastinaca imaju od 28 do 38 zuba na gornjoj vilici i 28 do 43 zuba na dunjoj vili; zubi su mali i tupi.[9] Rep ove vrste je vitak i nalik na bič. otprilike je upola duži od diska.[1] Kičma je duga do 35 cm i u njoj se nalaze otrovne žlezde. Rep ima kožni nabor na gornjoj i kratak dubok nabor na donjoj strani tela.[12] Telo i rep su glatki, izuzev nekoliko dermalnih oštrica koje se nalaze na prednjoj ivici diska.[13][14] Ova vrsta je sive, smeđe, crvenkaste ili maslinasto zelene boje, a mlađi primerci mogu imati bele fleke.[15]

Najveći zabeleženi primerak Dasyatis pastinaca pronađen je 2016. godine u vodama Izmira tokom studije..[10][16] Peraja su mu bila u širini od 2,21 m, a njegova dužina nije se mogla utvrditi jer je rep uklonjen ranije.[17][18]

Biologija i ekologija[uredi | uredi izvor]

 
 

Neotrygon kuhlii

 
 
 

Pteroplatytrygon violacea

 
 
 

Pastinachus sephen

 
 
 

Dasyatis pastinaca

 
 
 
 

Dasyatis dipterura

 
 

Dasyatis say

 
 
 

ostali Dasyatis

 
 
 
 
 
 

Pretpostavlja se da se Dasyatis pastinaca razvdaja društvenim grupama, po polu, a uglavnom je aktivnija noću, dok danju ima tendenciju da se ukopa ispod sedimenata na dnu. Hrani se rakovima, glavonošcima, školjkama, crvima i pravim košljoribama. Po izveštajima ova vrsta dosta jede školjke i čini veliku štetu uzgajičavima školjki. U zalivu u Turskoj otkriveno je u jednoj studiji, da 99% ishrane ove vrste čine rakovi, a da ribe jedu tek najstarije jedinke.[19] Drugo istraživanje na obali Tarsisa u Turskoj oktrilo je da su glavonošci glavna ishrana ove vrste.

Kao i druge raže, embrioni ove vrste se u početku hrane žumancem, a potokom sa historofom odnosno materičnim mlekom koje je bogato proteinima, masnoćom i sa sluzi. Ženke nose od 4 do 9 potomaka godišnje u plitkim priobalnim vodama posle perioda gestacije od četiri meseci.[11][20] Razni autori i biolozi izveštavali su o letnjem rađanje ove ribe, u periodu od maja do septembra, uglavnom tokom jula i avgusta.[21] Poznato je da ova vrsta u vodama Baelarskih ostrva donosi mlade jedinke na svet od sredine juna do jula. Tek rođene jedinke imaju oko 8 cm dužine.[2][11] Mužjaci dostižu seksualnu zrelost kada budu dužine od 22 do 32 cm, a ženke na 24 do 38 cm.[11][16] Najstarija poznata jedinka imala je deset godina, a postoje i dve vrste koje su živele dvadeset i jednu godinu, u zatočeništvu.[11] Poznati parazti ove vrste su Heterocotyle pastinacae, Entobdella diadema i Scalithrium minimum.

Kontakt sa ljudima[uredi | uredi izvor]

Iako Dasyatis pastinaca nije agresivna, njen ubod može naneti ozbiljne povrede čoveku. Stari Grci i Rimljani plašili su se otrova ove vrste, a autori poput Klaudija Elijana su isticali da su rane od ove vrste neizlečive.[20] Rimski prirodnjak Plinije Stariji u svojim spisima tvrdio je da ova vrste ubija žive organizme i probija oklop poput strele.[1] U grčkoj mitologiji navedeno je da je Herkules izgubio prst od uboda oštrice ove vrste.[1][16][22]

Britanski zoolog Fransis Daj je u svojim spisima iz 1884. godine istakao je da mesto ove vrste nije jeo zbog nekvalitetnog mesa, a da su ribolovci u Velikoj Britaniji ulje ove vrste koristili protiv opekotine i drugih povreda.[11][11][16] U današnje vreme, peraja ove vrste se prodaju dimljena i soljena, a takođe se koristi kao izvor brašna i ulja iz jetre.[23] U francuskoj kuhinji Dasyatis pastinaca se smatra delikatersom i koristi se za pripremu mnogih jela.[24] Obične sipe slučajno neretko se slučajno ulove u mnogim vodama, preko mreža. Zbog svog obalnog staništa, vrsta je često ugrožena zbog sportskog ribolova, a na Balearskim ostrvima 40% ulova iz mreža čini Dasyatis pastinaca.[11] Na osnovu studija u Sredozmnom moru i Atlantskom okeanu, zaključeno je da je u tim vodama broj primeraka ove vrste opao. Kao rezultat toga, Međunarodna unija za zaštitu prirode, svrstala je Dasyatis pastinaca u kategirju „blizu” pretenje u Sredozmenom moru i Atlantskom okeanu, dok za ostale vode sveta nema podataka o ovoj vrsti.[25][26]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d Serena, F.; C. Mancusi; G. Morey & J.R. Ellis (2009). „Dasyatis pastinaca”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2009: e.T161453A5427586. doi:10.2305/IUCN.UK.2009-2.RLTS.T161453A5427586.en Slobodan pristup. 
  2. ^ a b Dasyatis pastinaca
  3. ^ a b v g d Day, F. (1884). The Fishes of Great Britain and Ireland. Williams and Norgate. 
  4. ^ Smith, T. (1807). The Naturalist's Cabinet (Volume 5). J. Cundee. str. 93—97. 
  5. ^ Dalby, A. (2003). Food in the Ancient World From A to Z. Routledge. str. 279. ISBN 0-415-23259-7. 
  6. ^ a b Apollodorus (1921). The Library. Prevod: Frazer, J.G. Heinemann. 
  7. ^ a b Ismen, A. (30. 1. 2003). „Age, growth, reproduction and food of common stingray (Dasyatis pastinaca L., 1758) in Iskenderun Bay, the eastern Mediterranean”. Fisheries Research. 60 (1): 169—176. doi:10.1016/S0165-7836(02)00058-9. 
  8. ^ Pliny (1890). The Natural History of Pliny. Prevod: Bostock, J.; Riley, H. T. H. G. Bohn. 
  9. ^ a b Bingley, W. (1880). Natural History of Animals (third izd.). Harvey and Darton. str. 279. ISBN 1-4367-8824-2. 
  10. ^ a b SharTrust (2009). ID Guide: Common Stingray Arhivirano 2011-07-26 na sajtu Wayback Machine. An Illustrated Compendium of Sharks, Skates, Rays and Chimaera. Chapter 1: The British Isles. Part 1: Skates and Rays. Retrieved on February 28, 2010.
  11. ^ a b v g d đ e ž Lythgoe, J. & G. (1991). Fishes of the Sea: The North Atlantic and Mediterranean. Cambridge, Massachusetts: MIT Press. ISBN 0-262-12162-X. 
  12. ^ Ball, D.; L. Neifar & L. Euzet (mart 2003). „Description of Scalithrium n. gen. (Cestoda, Tetraphyllidea) with Scalithrium minimum (Van Beneden, 1850) n. comb., a parasite of Dasyatis pastinaca (Elasmobranchii, Dasyatidae), as type species”. Parasite. 10 (1): 31—37. PMID 12669347. doi:10.1051/parasite/2003101p31 Slobodan pristup. 
  13. ^ Chisholm, L.A. (april 1995). „A redescription of Heterocotyle pastinacae Scott, 1904 (Monogenea: Monocotylidae) from Dasyatis pastinaca (Dasyatididae), with a neotype designation”. Systematic Parasitology. 30 (3): 207—211. doi:10.1007/BF00010471. 
  14. ^ Kearn, G.C. (2004). Leeches, lice and lampreys: A Natural History of Skin and Gill Parasites of FishesNeophodna slobodna registracija. Springer. ISBN 1-4020-2926-8. 
  15. ^ Schwabe, C.W. (1979). Unmentionable Cuisine. University of Virginia Press. str. 315. ISBN 0-8139-1162-1. 
  16. ^ a b v g Serena, F. (2005). Field Identification Guide to the Sharks and Rays of the Mediterranean and Black Sea. Food and Agriculture Organization of the United Nations. str. 68. ISBN 92-5-105291-3. 
  17. ^ Murch, A. Common stingray Dasyatis pastinaca information and pictures. Elasmodiver.com. Retrieved on February 28, 2009.
  18. ^ Eschmeyer, W.N., ed. pastinaca, Raja Arhivirano 2012-02-21 na sajtu Wayback Machine. Catalog of Fishes electronic version (February 19, 2010). Retrieved on February 27, 2010.
  19. ^ Yeldan, H.; D. Avsar & M. Manaşırlı (2008). „Age, growth and feeding of the common stingray (Dasyatis pastinaca, L., 1758) in the Cilician coastal basin, northeastern Mediterranean Sea”. Journal of Applied Ichthyology: 1—5. 
  20. ^ a b Smith, J.L.B.; Smith, M.; Smith, M.M. & Heemstra, P. (2003). Smith's Sea Fishes. Struik. ISBN 1-86872-890-0. 
  21. ^ „Dünyanın en büyüğü tesadüfen Çeşme'de bulundu”. Hürriyet. Pristupljeno 21. 9. 2016. 
  22. ^ Cowley, P.D.; Compagno, L.J.V. (1993). „A taxonomic re-evaluation of the blue stingray from southern Africa (Myliobatiformes: Dasyatidae)”. South African Journal of Marine Science. 13: 135—149. doi:10.2989/025776193784287437 Slobodan pristup. 
  23. ^ Garcia, S.A.M. (2008). "Identification of Skates, Rays and Mantas Off the coast of São Miguel Island, Azores: preliminary study of potential tourist development". University of the Azores. Retrieved on February 28, 2010.
  24. ^ Rosenberger, L.J.; Schaefer, S. A. (6. 8. 2001). Schaefer, S. A., ur. „Phylogenetic Relationships within the Stingray Genus Dasyatis (Chondrichthyes: Dasyatidae)”. Copeia. American Society of Ichthyologists and Herpetologists. 2001 (3): 615—627. JSTOR 1448284. doi:10.1643/0045-8511(2001)001[0615:PRWTSG]2.0.CO;2. 
  25. ^ Eschmeyer, W.N., ed. kuhlii, Trygon Arhivirano 2012-02-21 na sajtu Wayback Machine. Catalog of Fishes electronic version (February 19, 2010). Retrieved on February 27, 2010.
  26. ^ Eschmeyer, W.N., ed. violacea, Trygon Arhivirano 2012-02-21 na sajtu Wayback Machine. Catalog of Fishes electronic version (February 19, 2010). Retrieved on February 27, 2010.

Литература[uredi | uredi izvor]

Спољашње везе[uredi | uredi izvor]

Common stingray на Викимедијиној остави.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dasyatis_pastinaca&oldid=27676790”