Peganum harmala

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Peganum harmala
Cvet zrneša (Peganum harmala)
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Plantae
(nerangirano):
Angiosperms
(nerangirano):
Eudicots
(nerangirano):
Rosids
Red:
Sapindales
Porodica:
Nitrariaceae
Rod:
Peganum
Vrsta:
P. harmala
Binomno ime
Peganum harmala
Sinonimi[2]
  • Harmala multifida All.
  • Harmala peganum Crantz
  • Harmala syriaca Bubani
  • Peganon harmalum (L.) St.-Lag.
plod i seme zrneša - MHNT

Peganum harmala, koji se još naziva i zrneš, divlji sedef, divlja ruta, (između ostalih sličnih imena), je biljka iz porodice Nitrariaceae. Narodni naziv, zrneš, je zbog semena koja su vekovima korišćena u obredima mnogih naroda.[3] U narodnoj medicini i ritualima u zemljama bliskog istoka koristi se toliko dugo, da  neki istoričari smatraju da je upravo ova biljka drevna "soma" (magična biljka ili napitak koji se pominje u različitim drevnim indo-iranskim tekstovima, ali čiji identitet je izgubljen za istoriju).

To je višegodišnja biljka koja može da naraste do oko 0,8 m visine,[4] ali obično je oko 0,3 m visoka.[5] Korenovi biljke mogu dostići dubinu do 6,1 m, ako je zemljište, gde ona raste veoma suvo. Cveta od juna do avgusta, na Severnoj hemisferi.[6] Cvetovi su beli, oko 2,5–3.8 cm u prečniku. Plodovi su okrugle čaure veličine oko 1–1.5 cm u prečniku,[7] sa tri komore i  više od 50 semena.

Peganum harmala, je poreklom iz Azije. Samoniklo raste na Bliskom istoku i u delu južne Azije, uglavnom u Indiji i Pakistanu. U Sjedinjenim Američkim Državama se gaji od 1928. godine u Novom Meksiku sa ciljem da se započne  proizvodnja boje "iranska (turka) crvena" iz njegovog semena. Od tada je podivljala u Arizoni, Kaliforniji, Montani, Nevadi, Oregonu, Teksasu i Vašingtonu.[8] "Zato što je tako otporan na sušu, zrneš može potisnuti domaće vrste  žbunastih i zeljastih vrsta koje rastu u slanim pustinjama na zapadnoj obali SAD"

Tradicionalna upotreba[uredi | uredi izvor]

U Turskoj, osušene čaure zrneša se postavljaju da vise u kućama ili automobilima za zaštitu od "uroka".[9] U Maroku se čuva protiv zlih duhova.

U Iranu i nekim zemljama arapskog sveta, kao što su, Sirija, Irak, Saudijska Arabija i Jordan, suve čaure se mešaju sa drugim sastojcima, bacaju na užareni ugalj, gde pucaju kao kokice. Kada gore, ispuštaju mirisni dim, kojim se kadi uz posebnu molitvu.  Ovu tradiciju  nastavljaju predstavnici mnogih religija, uključujući i hrišćane, muslimane i jevreje. Nekoliko verzija molitve koje prate ritual, spominju ime drevnog Zoroastranskog persijskog kralja, Nakšabanda, koji je navodno prvi naučio molitvu od  5 ženskih duhova zaštitnika koji se zovu Jazdi.

Seme zrneša
plod Peganum harmala
Seme Peganum harmala se prodaje u prodavnicama namirnica u Iranu i na Bliskom istoku
Peganum harmala

U Jemenu, poznat je jevrejski običaj izbeljivanja pšeničnog brašna na Pashu, da bi dobili čist i beli beskvasni hleb. To se čini prostiranjem pšeničnog zrna na pod, a zatim se odozgo šire slojevi listova zrneša (Peganum harmala) pa opet sloj pšenice, pa sloj divljeg sedefa.... kroz nekoliko dana semena pšenice pobele, i čiste se od listova zrneša.  Tako izbeljena pšenica se melje u brašno.[10]

Peganum harmala, je korišćen za lečenje bola i za lečenje kožnih upala, uključujući i rak kože.[11]

Peganum harmala je korišćen kao emenagog i aborativ.[12][13]

Koren se spaljuje protiv vaši, a semena kao insekticid  i sprečavaju razmnožavanje bube Tribolium castaneum.[14]

On se takođe koristi kao antelmintik (za izbacivanje parazitskih crva). Drevni Grci su koristili prah semena za odstranjivanje pantljičare i za tretman ponavljajuće groznice (verovatno malarije).[15]

Crvena boja, "tursko crveno",[16] koja se dobija iz semena često se upotrebljava u istočnoj Aziji za bojenje tepiha. Koristi se i za bojenje vune.  Vodenom ekstrakcijom semena dobija se fluorescentna žuta boja[17] a ako se ekstrakcija obavlja alkoholom, dobija se crvena. Stablo, koren i semena se mogu koristiti za boju za tetovaže.

Prema nekim izvorima zrneš se smatra enteogenom haomom iz pre-Zoroastranske persijske religije.

Istraživanja potencijala upotrebe[uredi | uredi izvor]

Potencijal upotrebe Peganum harmala ispitivan je na životinjskom modelu (in vivo) i u kulturama ćelija (in vitro) u više laboratorija.

Fertilitet[uredi | uredi izvor]

U velikim količinama (većim dozama nego što se koristi u narodnoj medicini i ritualima), može da umanji spermatogenezu i plodnost pacova.[18]

Protiv protozoa[uredi | uredi izvor]

Harmin iz Peganum harmala, fluorescira na ultraljubičastom svetlu

Peganum harmala deluje antimikrobno na bakterije i protozoe[19] uključujući i neke rezistentne baktrijske sojeve.[20]

Vazicin, kao jedno od jedinjenja izolovano iz P. harmala je toksičan za Leishmania donovani, parazitsku protozou koja je izazivač opasne bolesti lišmanijaze.[21]

Harmin je pokazao efikasnost u eliminaciji vezikularnih formi intracelularnih parazita. [22]

Rađena su i druga istraživanja delovanja harmina na protozoe, životinjske patogene.[23]

Protiv tumora[uredi | uredi izvor]

Peganum harmala na pijaci u Kazahstanu

Beta karbolinski alkaloidi prisutni u biljkama, kao na primer kod Peganum harmala i Eurycoma longifolia, su pokazali izvesnu antitumorsku aktivnost. Proučavanja ukazuju da derivati beta karbolina inhibiraju DNK topoizomerazu i remete sintezu DNK. "[24] Peganum harmala je antioksidans sa antimutagenim svojstvima.[25] I biljka i ekstrakt harmin su pokazali citotoksično dejstvo na HL60 i K562 linije ćelija leukemije.[26]

Alkaloidi[uredi | uredi izvor]

harmalin, jedan od alkaloida Peganum harmala
вазицин

Неки алкалоиди зрнеша су МАО инхибитори.:[27]

Референце[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Peganum harmala information from NPGS/GRIN”. Архивирано из оригинала 17. 04. 2009. г. Приступљено 17. 2. 2008. 
  2. ^ „The Plant List: A Working List of all Plant Species”. 
  3. ^ „Herb Dictionary: apsand seed”. Aunty Flo dot com herb-dictionary. 
  4. ^ „Peganum genus”. www.cdfa.ca.gov. Приступљено 2. 2. 2008. 
  5. ^ Davison, Jay; Wargo, Mike (2001). Recognition and Control of African Rue in Nevada (PDF). University of Nevada, Reno. OCLC 50788872. 
  6. ^ „Erowid Syrian Rue Vaults: Smoking Rue Extract / Harmala”. www.erowid.org. Приступљено 1. 12. 2008. 
  7. ^ „Lycaeum > Leda > Peganum harmala”. leda.lycaeum.org. Архивирано из оригинала 19. 2. 2007. г. Приступљено 1. 12. 2008. 
  8. ^ „PLANTS Profile for Peganum harmala (harmal peganum) / USDA PLANTS”. USDA. 17. 1. 2008. Приступљено 18. 1. 2008. 
  9. ^ „Esphand Against the Evil Eye in Zoroastrian Magic”. Lucky Mojo dot com. 
  10. ^ Yiḥyah Salaḥ, Questions & Responsa Pe'ulath Ṣadiq, vol.
  11. ^ „Evaluation of the analgesic effect of alkaloid extract of Peganum harmala L.: possible mechanisms involved”. J Ethnopharmacol. 115 (3): 449—54. 2008. PMID 18054186. doi:10.1016/j.jep.2007.10.014. 
  12. ^ Monsef, Hamid Reza; Ali Ghobadi; Mehrdad Iranshahi; Mohammad Abdollahi (19. 2. 2004). „Antinociceptive effects of Peganum harmala L. alkaloid extract on mouse formalin test” (PDF). J Pharm Pharmaceut Sci. 7 (1): 65—9. Приступљено 2. 2. 2008. ]
  13. ^ а б в Ott, Jonathan (1996). „Pharmahuasca: On Phenethylamines and Potentiation”. Multidisciplinary Association for Psychedelic Studies MAPS. 6 (3): 32—34. Архивирано из оригинала 24. 08. 2007. г. Приступљено 28. 02. 2017. 
  14. ^ „Insecticidal effects of extracts of seven plant species on larval development, alpha-amylase activity and offspring production of Tribolium castaneum (Herbst) (Insecta: Coleoptera: Tenebrionidae)”. Bioresour. Technol. 99 (5): 959—64. 2008. PMID 17493805. doi:10.1016/j.biortech.2007.03.017. 
  15. ^ Panda H (2000). Herbs Cultivation and Medicinal Uses. Delhi: National Institute Of Industrial Research. стр. 435. ISBN 978-81-86623-46-6. Архивирано из оригинала 01. 03. 2017. г. Приступљено 28. 02. 2017. 
  16. ^ Mabberley, D.J. (2008). Mabberley's Plant-book: A Portable Dictionary of Plants, Their Classifications, and Uses. Cambridge University Press. ISBN 9780521820714. 
  17. ^ „Mordants”. www.fortlewis.edu. Архивирано из оригинала 7. 2. 2012. г. Приступљено 28. 10. 2014. 
  18. ^ „Histo-functional effects of Peganum harmala on male rat's spermatogenesis and fertility”. Neuro Endocrinol. Lett. 28 (3): 305—10. 2007. PMID 17627267. 
  19. ^ „Antimicrobial agents from higher plants. Antimicrobial agents from Peganum harmala seeds”. J. Nat. Prod. 44 (6): 745—7. 1981. PMID 7334386. doi:10.1021/np50018a025. 
  20. ^ „Effect of Peganum harmala or its beta-carboline alkaloids on certain antibiotic resistant strains of bacteria and protozoa from poultry”. Phytother Res. 22 (11): 1533—8. 2008. PMID 18814210. doi:10.1002/ptr.2528. 
  21. ^ „Antileishmanial activity mediated by apoptosis and structure-based target study of peganine hydrochloride dihydrate: an approach for rational drug design”. J. Antimicrob. Chemother. 62 (5): 998—1002. 2008. PMID 18694906. doi:10.1093/jac/dkn319. 
  22. ^ „Harmine: evaluation of its antileishmanial properties in various vesicular delivery systems”. J Drug Target. 12 (3): 165—75. 2004. PMID 15203896. doi:10.1080/10611860410001712696. 
  23. ^ „Effect of Peganum harmala (wild rue) extract on experimental ovine malignant theileriosis: pathological and parasitological findings”. Onderstepoort J. Vet. Res. 75 (1): 67—72. 2008. PMID 18575066. doi:10.4102/ojvr.v75i1.90. 
  24. ^ „DH334, a beta-carboline anti-cancer drug, inhibits the CDK activity of budding yeast”. Cancer Biol. Ther. 6 (8): 1193—9. 2007. PMID 17622795. doi:10.4161/cbt.6.8.4382. 
  25. ^ „Antioxidant properties of beta-carboline alkaloids are related to their antimutagenic and antigenotoxic activities”. Mutagenesis. 22 (4): 293—302. 2007. PMID 17545209. doi:10.1093/mutage/gem016. 
  26. ^ „Xanthomicrol is the main cytotoxic component of Dracocephalum kotschyii and a potential anti-cancer agent”. Phytochemistry. 66 (13): 1581—92. 2005. PMID 15949825. doi:10.1016/j.phytochem.2005.04.035. 
  27. ^ Massaro 2002, стр. 237
  28. ^ а б в „Partial least squares-based multivariate spectral calibration method for simultaneous determination of beta-carboline derivatives in Peganum harmala seed extracts”. Anal. Chim. Acta. 575 (2): 290—9. 2006. PMID 17723604. doi:10.1016/j.aca.2006.05.093. 
  29. ^ а б в г „High-performance thin-layer chromatography densitometric method for the quantification of harmine, harmaline, vasicine, and vasicinone in Peganum harmala”. J AOAC Int. 91 (5): 1179—85. 2008. PMID 18980138. 
  30. ^ а б в г „beta-Carboline alkaloids in Peganum harmala and inhibition of human monoamine oxidase (MAO)”. Food Chem. Toxicol. 48 (3): 839—45. 2010. PMID 20036304. doi:10.1016/j.fct.2009.12.019. 

Литература[uredi | uredi izvor]

Peganum harmala на Викимедијиној остави.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Peganum_harmala&oldid=26778545”