Peganum harmala

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Peganum harmala
Peganum harmala1.jpg
Цвет зрнеша (Peganum harmala)
Научна класификација
Царство: Plantae
(нерангирано): Angiosperms
(нерангирано): Eudicots
(нерангирано): Rosids
Ред: Sapindales
Породица: Nitrariaceae
Род: Peganum
Врста: P. harmala
Биномна номенклатура
Peganum harmala
L.[1]
Синоними[2]
  • Harmala multifida All.
  • Harmala peganum Crantz
  • Harmala syriaca Bubani
  • Peganon harmalum (L.) St.-Lag.
плод и семе зрнеша - MHNT

Peganum harmala, који се још назива и зрнешдивљи седефдивља рута, (између осталих сличних имена), је биљка из породице Nitrariaceae. Народни назив, зрнеш, је због семена која су вековима коришћена у обредима многих народа.[3] У народној медицини и ритуалима у земљама блиског истока користи се толико дуго, да  неки историчари сматрају да је управо ова биљка древна "сома" (магична биљка или напитак који се помиње у различитим древним индо-иранским текстовима, али чији идентитет је изгубљен за историју).

То је вишегодишња биљка која може да нарасте до око 0,8 м висине,[4] али обично је око 0,3 м висока.[5] Коренови биљке могу достићи дубину до 6,1 м, ако је земљиште, где она расте веома суво. Цвета од јуна до августа, на Северној хемисфери.[6] Цветови су бели, око 2,5–3.8 цм у пречнику. Плодови су округле чауре величине око 1–1.5 цм у пречнику,[7] са три коморе и  више од 50 семена.

Peganum harmala, је пореклом из Азије. Самоникло расте на Блиском Истоку и у делу Јужне Азије, углавном у Индији и Пакистану. У Сједињеним Америчким Државама се гаји од 1928. године у Новом Мексику са циљем да се започне  производња боје "иранска (турка) црвена" из његовог семена. Од тада је подивљала у Аризони, Калифорнији, Монтани, Невади, Орегону, Тексасу и Вашингтону.[8] "Зато што је тако отпоран на сушу, зрнеш може потиснути домаће врсте  жбунастих и зељастих врста које расту у сланим пустињама на западној обали САД"

Традиционална употреба[уреди]

У Турској, осушене чауре зрнеша се постављају да висе у кућама или аутомобилима за заштиту од "урока".[9] У Мароку се чува против злих духова.

У Ирану и неким земљама арапског света, као што су, Сирија, Ирак, Саудијска Арабија и Јордан, суве чауре се мешају са другим састојцима, бацају на ужарени угаљ, где пуцају као кокице. Када горе, испуштају мирисни дим, којим се кади уз посебну молитву.  Ову традицију  настављају представници многих религија, укључујући и хришћане, муслимане и јевреје. Неколико верзија молитве које прате ритуал, спомињу име древног Зороастранског персијског краља, Накшабанда, који је наводно први научио молитву од  5 женских духова заштитника који се зову Јазди.

Семе зрнеша
плод Peganum harmala
Семе Peganum harmala се продаје у продавницама намирница у Ирану и на Блиском истоку
Peganum harmala

У Јемену, познат је јеврејски обичај избељивања пшеничног брашна на Пасху, да би добили чист и бели бесквасни хлеб. То се чини простирањем пшеничног зрна на под, а затим се одозго шире слојеви листова зрнеша (Peganum harmala) па опет слој пшенице, па слој дивљег седефа.... кроз неколико дана семена пшенице побеле, и чисте се од листова зрнеша.  Тако избељена пшеница се меље у брашно.[10]

Peganum harmala, је коришћен за лечење бола и за лечење кожних упала, укључујући и рак коже.[11]

Peganum harmala је коришћен као еменагог и аборатив.[12][13]

Корен се спаљује против ваши, а семена као инсектицид  и спречавају размножавање бубе Tribolium castaneum.[14]

Он се такође користи као антелминтик (за избацивање паразитских црва). Древни Грци су користили прах семена за одстрањивање пантљичаре и за третман понављајуће грознице (вероватно маларије).[15]

Црвена боја, "турско црвено",[16] која се добија из семена често се употребљава у источној Азији за бојење тепиха. Користи се и за бојење вуне.  Воденом екстракцијом семена добија се флуоресцентна жута боја[17] а ако се екстракција обавља алкохолом, добија се црвена. Стабло, корен и семена се могу користити за боју за тетоваже.

Према неким изворима зрнеш се сматра ентеогеном хаомом из пре-Зороастранске персијске религије.

Истраживања потенцијала употребе[уреди]

Потенцијал употребе Peganum harmala испитиван је на животињском моделу (in vivo) и у културама ћелија (in vitro) у више лабораторија.

Фертилитет[уреди]

У великим количинама (већим дозама него што се користи у народној медицини и ритуалима), може да умањи сперматогенезу и плодност пацова.[18]

Против протозоа[уреди]

Хармин из Peganum harmala, флуоресцира на ултраљубичастом светлу

Peganum harmala делује антимикробно на бактерије и протозое[19] укључујући и неке резистентне бактријске сојеве .[20]

Вазицин, као једно од једињења изоловано из P. harmala је токсичан за Leishmania donovani, паразитску протозоу која је изазивач опасне болести лишманијазе.[21]

Хармин је показао ефикасност у елиминацији везикуларних форми интрацелуларних паразита. [22]

Рађена су и друга истраживања деловања хармина на протозое, животињске патогене.[23]

Против тумора[уреди]

Peganum harmala на пијаци у Казахстану

Бета карболински алкалоиди присутни у биљкама, као на пример код Peganum harmala и Eurycoma longifolia, су показали извесну антитуморску активност. Проучавања указују да деривати бета карболина инхибирају ДНК топоизомеразу и ремете синтезу ДНК. "[24] Peganum harmala је антиоксиданс са антимутагеним својствима.[25] И биљка и екстракт хармин су показали цитотоксично дејство на HL60 и K562 линије ћелија леукемије.[26]

Алкалоиди[уреди]

хармалин, један од алкалоида Peganum harmala

Неки алкалоиди зрнеша су МАО инхибитори.:[27]

Референце[уреди]

  1. ^ Peganum harmala information from NPGS/GRIN”. Приступљено 17. 2. 2008. [мртва веза]
  2. ^ „The Plant List: A Working List of all Plant Species”. 
  3. ^ „Herb Dictionary: apsand seed”. Aunty Flo dot com herb-dictionary. 
  4. ^ Peganum genus”. www.cdfa.ca.gov. Приступљено 2. 2. 2008. 
  5. ^ Davison, Jay; Wargo, Mike (2001). Recognition and Control of African Rue in Nevada (PDF). University of Nevada, Reno. OCLC 50788872. 
  6. ^ „Erowid Syrian Rue Vaults: Smoking Rue Extract / Harmala”. www.erowid.org. Приступљено 1. 12. 2008. 
  7. ^ „Lycaeum > Leda > Peganum harmala. leda.lycaeum.org. Архивирано из оригинала на датум 19. 2. 2007. Приступљено 1. 12. 2008. 
  8. ^ „PLANTS Profile for Peganum harmala (harmal peganum) / USDA PLANTS”. USDA. 17. 1. 2008. Приступљено 18. 1. 2008. 
  9. ^ „Esphand Against the Evil Eye in Zoroastrian Magic”. Lucky Mojo dot com. 
  10. ^ Yiḥyah Salaḥ, Questions & Responsa Pe'ulath Ṣadiq, vol.
  11. ^ „Evaluation of the analgesic effect of alkaloid extract of Peganum harmala L.: possible mechanisms involved”. J Ethnopharmacol. 115 (3): 449—54. 2008. PMID 18054186. doi:10.1016/j.jep.2007.10.014. 
  12. ^ Monsef, Hamid Reza; Ali Ghobadi; Mehrdad Iranshahi; Mohammad Abdollahi (19. 2. 2004). „Antinociceptive effects of Peganum harmala L. alkaloid extract on mouse formalin test” (PDF). J Pharm Pharmaceut Sci. 7 (1): 65—9. Приступљено 2. 2. 2008. ]
  13. 13,0 13,1 13,2 Ott, Jonathan (1996). „Pharmahuasca: On Phenethylamines and Potentiation”. Multidisciplinary Association for Psychedelic Studies MAPS. 6 (3): 32—34. 
  14. ^ „Insecticidal effects of extracts of seven plant species on larval development, alpha-amylase activity and offspring production of Tribolium castaneum (Herbst) (Insecta: Coleoptera: Tenebrionidae)”. Bioresour. Technol. 99 (5): 959—64. 2008. PMID 17493805. doi:10.1016/j.biortech.2007.03.017. 
  15. ^ Panda H (2000). Herbs Cultivation and Medicinal Uses. Delhi: National Institute Of Industrial Research. стр. 435. ISBN 978-81-86623-46-6. 
  16. ^ Mabberley, D.J. (2008). Mabberley's Plant-book: A Portable Dictionary of Plants, Their Classifications, and Uses. Cambridge University Press. ISBN 9780521820714. 
  17. ^ „Mordants”. www.fortlewis.edu. Архивирано из оригинала на датум 7. 2. 2012. Приступљено 28. 10. 2014. 
  18. ^ „Histo-functional effects of Peganum harmala on male rat's spermatogenesis and fertility”. Neuro Endocrinol. Lett. 28 (3): 305—10. 2007. PMID 17627267. 
  19. ^ „Antimicrobial agents from higher plants. Antimicrobial agents from Peganum harmala seeds”. J. Nat. Prod. 44 (6): 745—7. 1981. PMID 7334386. doi:10.1021/np50018a025. 
  20. ^ „Effect of Peganum harmala or its beta-carboline alkaloids on certain antibiotic resistant strains of bacteria and protozoa from poultry”. Phytother Res. 22 (11): 1533—8. 2008. PMID 18814210. doi:10.1002/ptr.2528. 
  21. ^ „Antileishmanial activity mediated by apoptosis and structure-based target study of peganine hydrochloride dihydrate: an approach for rational drug design”. J. Antimicrob. Chemother. 62 (5): 998—1002. 2008. PMID 18694906. doi:10.1093/jac/dkn319. 
  22. ^ „Harmine: evaluation of its antileishmanial properties in various vesicular delivery systems”. J Drug Target. 12 (3): 165—75. 2004. PMID 15203896. doi:10.1080/10611860410001712696. 
  23. ^ „Effect of Peganum harmala (wild rue) extract on experimental ovine malignant theileriosis: pathological and parasitological findings”. Onderstepoort J. Vet. Res. 75 (1): 67—72. 2008. PMID 18575066. doi:10.4102/ojvr.v75i1.90. 
  24. ^ „DH334, a beta-carboline anti-cancer drug, inhibits the CDK activity of budding yeast”. Cancer Biol. Ther. 6 (8): 1193—9. 2007. PMID 17622795. doi:10.4161/cbt.6.8.4382. 
  25. ^ „Antioxidant properties of beta-carboline alkaloids are related to their antimutagenic and antigenotoxic activities”. Mutagenesis. 22 (4): 293—302. 2007. PMID 17545209. doi:10.1093/mutage/gem016. 
  26. ^ „Xanthomicrol is the main cytotoxic component of Dracocephalum kotschyii and a potential anti-cancer agent”. Phytochemistry. 66 (13): 1581—92. 2005. PMID 15949825. doi:10.1016/j.phytochem.2005.04.035. 
  27. ^ Massaro 2002, стр. 237
  28. 28,0 28,1 28,2 „Partial least squares-based multivariate spectral calibration method for simultaneous determination of beta-carboline derivatives in Peganum harmala seed extracts”. Anal. Chim. Acta. 575 (2): 290—9. 2006. PMID 17723604. doi:10.1016/j.aca.2006.05.093. 
  29. 29,0 29,1 29,2 29,3 „High-performance thin-layer chromatography densitometric method for the quantification of harmine, harmaline, vasicine, and vasicinone in Peganum harmala”. J AOAC Int. 91 (5): 1179—85. 2008. PMID 18980138. 
  30. 30,0 30,1 30,2 30,3 „beta-Carboline alkaloids in Peganum harmala and inhibition of human monoamine oxidase (MAO)”. Food Chem. Toxicol. 48 (3): 839—45. 2010. PMID 20036304. doi:10.1016/j.fct.2009.12.019. 

Литература[уреди]