Пређи на садржај

Џ (ћириличко)

С Википедије, слободне енциклопедије
Ћириличко слово Џ
Слова словенских језика
А А́ А̀ А̄ Б В Г
Ґ Ѓ Д Ђ Е Ѐ Е́
Е̄ Ё Є Ж З З́ Ѕ
И Ѝ И́ І Ї Й Ј
К Ќ Л Љ М Н Њ
О О́ О̀ Ō П Р С
С́ Т Ћ У У́ У̀ Ў
Ф Х Ц Ч Џ Ш Щ
Ъ Ы Ь Э Ю Я
Слова несловенских језика
Ӑ Ӓ Ә Ӛ Ӕ Ғ Ҕ
Ӻ Ӷ Г̧ Г̑ Ԁ Ԃ
Ԭ Ԫ Ӗ Ӂ Җ Ӝ
Ԅ Ӟ Ҙ З̌ З̱ З̣ Ԑ
Ӡ З́ Ԇ Ӣ Ҋ Ӥ
Қ Ӄ Ҡ Ҟ Ҝ Ԟ Ԛ
Ӆ Ԓ Ԡ Ԉ Ԕ Ӎ Ӊ
Ң Ӈ Ԩ Ҥ Ԣ Ԋ Ӧ
О̃ Ө Ӫ Ҩ Ԥ Ҧ Ҏ
Р̌ Ԗ Ҫ Ԍ Ҭ Ԏ
Ӯ Ӱ Ӳ Ү Ү́ Ұ Х̑
Ҳ Ӽ Ӿ Һ Ҵ Ҷ
Ӵ Ӌ Ҹ Ҽ Ҿ
Ы̄ Ӹ Ы̆ Ҍ Ӭ Э̆ Э̄
Э̇ Ю̆ Ю̈ Ю̄ Є̈ Я̆ Я̄
Я̆ Я̈ Ԙ Ԝ Ӏ
Историјска слова
Ѻ Ѹ Ѡ Ѽ Ѿ
Ҁ Ѣ Ѥ Ѧ Ѫ
Ѩ Ѭ Ѯ Ѱ Ѳ ֹѴ Ѷ
Диграфи ћирилице
Сва слова ћирилице

Слово Џ је двадесет и девето слово српске ћирилице.

Први пут се појављује у 15. веку, у румунској ћирилици, као измењена форма слова Ч.[1] Српски преписивачи су почели да га употребљавају у 17. веку. Вук Стефановић Караџић је вратио слово Џ у српску ћирилицу.[2]

Слово Џ се употребљава у српском, македонском, бошњачком, црногорском и абхаском језику.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Maretić, Tomislav (1899). Gramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskoga književnog jezika. Zagreb: Knjižara L. Hartmana. Приступљено 24. 10. 2022. 
  2. ^ Ђорђић, Петар (1971). Историја српске ћирилице: Палеографско-филолошки прилози (1. изд.). Београд: Завод за издавање уџбеника. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Писменица сербскога їезика по говору простога народа, написана Вуком Стефановићем, сербиїанцем. У Виенни, 1814. У печатньи Г. Іоанна Шнирера. [Репринт: Краљево: ГИРО «Слово», 1984].
  • Први Српски Буквар. Написао Вук Стеф. Караџић, философије доктор… У Бечу, у штампарији Јерменскога намастира, 1827. [Репринт: Београд: Народна библиотека Србије, графичко предузеће «Зајечар», 1978.]
  • Иван Кочев, Иван Александров. Документи за съчиняването на «македонския книжовен език» // Македонски преглед (Macedonian review). Списание за наука, литература и обществен живот. Година XIV, книга 4 (София, 1991). Стр.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]