Пређи на садржај

Апологетика

С Википедије, слободне енциклопедије
Симболи Хришћанства

Апологетика је грана теологије чији је предмет одбрана хришћанског учења.[1][2][3] Наука о томе како треба бранити веру, нарочито хришћанско учење. Ранохришћански апологети су бранили своју веру од критичара, и препоручивали је Хеленима. Цео покрет „апологетике“ у другом веку представља први покушај симбиозе хеленског духа с хришћанством.[4]

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Термин апологетика потиче од старогрчке речи apologia (ἀπολογία).[1] У класичном грчком правном систему, тужилаштво би изнело категорију (κατηγορία), оптужбу или осуду, а окривљени је одговорио са apologia, одбраном.[5] То је био формални говор или објашњење за одговор и побијање оптужби. Чувени пример је Сократова Апологија одбране, како је записана у Платоновој Апологији.

На коинском грчком језику Новог завета, апостол Павле користи термин апологија у свом пробном говору Фесту и Агрипи када каже „Браним се“ у Делима 26:2.[6] Сродни облик се појављује у Павловој Посланици Филипљанима док он „брани јеванђеље“ у Филипљанима 1:7,[7] и у „давању одговора“ у 1. Петру 3:15.[8]

Апологетске позиције

[уреди | уреди извор]

Бахаизам

[уреди | уреди извор]

Многе апологетске књиге су написане у одбрану историје или учења бахаизма. Оснивачи религије су написали неколико књига у којима су представљени докази о њиховој религији; међу њима су Бабових Седам доказа и Бахаулов Китаб-и-Иган.[9] Каснији бахајски аутори писали су проминентне апологетске текстове, попут Мирза Абул-Фадловог Сјајног доказа и рада Удо Шаефера et al. Прављење криве праве.[10]

Један од најранијих будистичких апологетских текстова је Питања краља Милинда, који се бави будистичком метафизиком као што је природа појединца „без себе“ и карактеристике као што су мудрост, перцепција, воља, осећање, свест и душа. У меиџи ери (1868-1912), сусрети будиста и хришћана у Јапану као резултат све већег контакта између Јапана и других нација могли су да подстакну формирање јапанског новог будизма,[11] укључујући апологетски Шин Букио (新仏教) часопис.[12] У новије време, А. Л. Де Силва, аустралијски преобраћеник у будизам, написао је књигу Изван веровања, у којој је дао будистичке апологетске одговоре и критику хришћанске фундаменталистичке доктрине.[13] Гунапала Дармасири је написао апологетску критику хришћанског концепта Бога из тераваданске будистичке перспективе.[14]

Хришћанство

[уреди | уреди извор]
Штит Тројства, дијаграм који хришћански апологети често користе да објасне Тројство

Хришћанска апологетика комбинује хришћанску теологију, природну теологију[15] и филозофију како би представила рационалну основу за хришћанску веру, да би бранила веру од приговора и погрешног представљања, и да је хришћанска доктрина једини поглед на свет који је беспрекоран и конзистентан са свим фундаменталним знањем и питањима.

Хришћанска апологетика је током векова попримила многе облике. У Римском царству хришћани су били жестоко прогањани и против њих су подигнуте многе оптужбе. Ј. Дејвид Касел[16] даје неколико примера: Тацит је написао да је Нерон измислио оптужбе да су хришћани започели паљење Рима.[17] Друге оптужбе су укључивале канибализам (због дословног тумачења Евхаристије) и инцест (због праксе раних хришћана да се једни другима обраћају са „брате“ и „сестро“). Апостол Павле, Јустин Филозоф, Иринеј Лионски и други често су бранили хришћанство од оптужби које су подизане да оправдају прогон.[18]

Апологетика кроз хришћанство

[уреди | уреди извор]

С обзиром на свој специјалан задатак и циљ, апологетика се служи специјалним методом, чиме се и издваја од других богословских научних дисциплина као потпуно самостална наука. Грчка реч απολογία (апологија) настао је од грчког глагола άπολογέομαι, који је првобитно значио: одрећи се или отказати, а касније - одговорити, бранити се, оправдати се, а у Светом Писму Новог Завета, на више места налазе се обе речи (1 Пет 3,15; Флм 1,7) и увек у значењу: бранити, одбрана.

Према том етимолошком тумачењу, апологетика је богословска наука која брани науку ο Богу и божанским стварима од напада њених непријатеља. Но, овом дефиницијом још није ни приближно дат цео појам ове науке, јер њен циљ није само у томе да брани Хришћанство пред негацијом, него и да позитивно утврди истинитост Хришћанства, у овом случају, изворни и неповређени облик Хришћанства - Православље. С тог становишта, апологетику можемо овако дефинисати: Апологетика је богословска наука која у строго научном систему излаже принципе Хришћанства, доказујући да је она Богом откривена и да се у хришћанској Православној Цркви, као Богом откривеној заједници, неизмењено очувала. Апологетика се разликује од апологије. Апологија је конкретан одговор на неку нападнуту хришћанску догму, и то је њен једини задатак. Свакако да апологија представља примену апологетике у конкретном случају, и као таква, она је конкретизација и реализација апологетике у пракси.[19]

Хришћанска апологетика дели се на три дела:

  1. demonstratio religiosa - брани се вредност религије и нужност да сваки човек верује
  2. demonstratio christiana - бави се спасењском вредношћу хрршћанства, односно супериорност у односу на друге религије.
  3. demonstratio catholica - која је усмерена према некатолиима

Познати апологети су Свети Павле, Свети Јустин Мученик, Свети Иренеј Лионски, Хиполит Римски, Ђуро Башић, Иван Пољаковић, Матија Павић и други.[20]

Књига о апологетици

[уреди | уреди извор]

Ова књига је посвећена апологетици, односно одбрани хришћанског учења, хришћанске вере и Цркве од напада који су у последњој деценији постали необично упорни, чак и разјарени. Хришћанство се данас налази под правом опсадом. Они који нису изгубили веру у Христа Спаситеља и који траже истину и хоће да живе по истини, морају због истине познавати и разумети хришћанско учење а још више морају умети да одбране своју веру од напада, оптужбн и неоправдане критике. Онај који верује да је учење и дело Христово истина, нема разлога да се боји тих напада. У Првој посланици (глава 3, стих 15), апостол Петар каже да свагда с кроткошћу и надом морамо бити спремни да дамо одговор свакоме ко од нас тражи разлог наше наде. Томе је посвећена ова књига.[21]

План књиге је овакав: У првом делу, после увода, износимо учењу о свету кроз паралелно излагање савремене науке и хришћанског вероучења. Други део је посвећен "хрншћанству у светлу историје"; напокон, последњи, трећи део разматра питања о Цркви.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „ἀπολογία”. Blue Letter Bible-Lexicon. Приступљено 19. 9. 2016. 
  2. ^ „Apologetics”. The Advent. Приступљено 24. 9. 2016. 
  3. ^ „apologetics”. Merriam-Webster Dictionary. Приступљено 5. 10. 2016. 
  4. ^ Cross, F. L., ур. (2005). „Apologists”. The Oxford Dictionary of the Christian Church. New York: Oxford University Press. 
  5. ^ Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, κατηγορία
  6. ^ „Acts 26:2”. Blue Letter Bible. 19. 9. 2016. 
  7. ^ „Phl 1:7”. Blue Letter Bible. 19. 9. 2016. 
  8. ^ „1Pe 3:15”. Blue Letter Bible. 19. 9. 2016. 
  9. ^ Smith, Peter (2000). „apologetics”. A concise encyclopedia of the Bahá'í Faith. Oxford: Oneworld Publications. стр. 39–40. ISBN 1-85168-184-1. 
  10. ^ „Making the Crooked Straight, by Udo Schaefer, Nicola Towfigh, and Ulrich Gollmer”. bahai-library.com. 
  11. ^ Walters, Michael (2007). NONE BUT “WE HEATHEN”: SHAKU SŌEN AT THE WORLD’S PARLIAMENT OF RELIGIONS (PDF) (Master of Arts). University of Pittsburgh. Приступљено 30. 5. 2022. 
  12. ^ Shields, James Mark (27. 7. 2017). „Immanent Frames : Meiji New Buddhism, Pantheism, and the "Religious Secular" (PDF). Japan review : Journal of the International Research Center for Japanese Studies. 30 (Special Issue (2017)): 82. doi:10.15055/00006734. Приступљено 30. 5. 2022. 
  13. ^ De Silva, A. L. (1994). Beyond Belief, a Buddhist Critique of Fundamentalist Christianity (PDF). Three Gems Publications, ebook link at Buddha Dharma Education Association Incorporated, also. ISBN 978-0-6462-1211-1. 
  14. ^ Dharmasiri, Gunapala (1974). A Buddhist critique of the Christian concept of God : a critique of the concept of God in contemporary Christian theology and philosophy of religion from the point of view of early Buddhism. Colombo : Lake House Investments — преко WorldCat. 
  15. ^ Brent, James. „Natural Theology”. Internet Encyclopedia of Philosophy. Приступљено 10. 3. 2015. 
  16. ^ J. David Cassel. "Defending the Cannibals: How Christians responded to the sometimes strange accusations of their critics." „Defending the Cannibals”. Архивирано из оригинала 2011-08-21. г. Приступљено 2012-09-08. 
  17. ^ Tacitus, Annals XV.44
  18. ^ „Why Early Christians Were Despised”. Christianity Today (Church history timeline). Приступљено 21. 9. 2016. 
  19. ^ „Православље”. Православље на мрежи. Приступљено 4. 1. 2016. 
  20. ^ „Православни бофословски факултет”. Приступљено 4. 1. 2016. 
  21. ^ „Апологетика”. Микро Књига. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  • Медији везани за чланак Апологетика на Викимедијиној остави