Апологетика
Апологетика је грана теологије чији је предмет одбрана хришћанског учења.[1][2][3] Наука о томе како треба бранити веру, нарочито хришћанско учење. Ранохришћански апологети су бранили своју веру од критичара, и препоручивали је Хеленима. Цео покрет „апологетике“ у другом веку представља први покушај симбиозе хеленског духа с хришћанством.[4]
Етимологија
[уреди | уреди извор]Термин апологетика потиче од старогрчке речи apologia (ἀπολογία).[1] У класичном грчком правном систему, тужилаштво би изнело категорију (κατηγορία), оптужбу или осуду, а окривљени је одговорио са apologia, одбраном.[5] То је био формални говор или објашњење за одговор и побијање оптужби. Чувени пример је Сократова Апологија одбране, како је записана у Платоновој Апологији.
На коинском грчком језику Новог завета, апостол Павле користи термин апологија у свом пробном говору Фесту и Агрипи када каже „Браним се“ у Делима 26:2.[6] Сродни облик се појављује у Павловој Посланици Филипљанима док он „брани јеванђеље“ у Филипљанима 1:7,[7] и у „давању одговора“ у 1. Петру 3:15.[8]
Апологетске позиције
[уреди | уреди извор]Бахаизам
[уреди | уреди извор]Многе апологетске књиге су написане у одбрану историје или учења бахаизма. Оснивачи религије су написали неколико књига у којима су представљени докази о њиховој религији; међу њима су Бабових Седам доказа и Бахаулов Китаб-и-Иган.[9] Каснији бахајски аутори писали су проминентне апологетске текстове, попут Мирза Абул-Фадловог Сјајног доказа и рада Удо Шаефера et al. Прављење криве праве.[10]
Будизам
[уреди | уреди извор]Један од најранијих будистичких апологетских текстова је Питања краља Милинда, који се бави будистичком метафизиком као што је природа појединца „без себе“ и карактеристике као што су мудрост, перцепција, воља, осећање, свест и душа. У меиџи ери (1868-1912), сусрети будиста и хришћана у Јапану као резултат све већег контакта између Јапана и других нација могли су да подстакну формирање јапанског новог будизма,[11] укључујући апологетски Шин Букио (新仏教) часопис.[12] У новије време, А. Л. Де Силва, аустралијски преобраћеник у будизам, написао је књигу Изван веровања, у којој је дао будистичке апологетске одговоре и критику хришћанске фундаменталистичке доктрине.[13] Гунапала Дармасири је написао апологетску критику хришћанског концепта Бога из тераваданске будистичке перспективе.[14]
Хришћанство
[уреди | уреди извор]Хришћанска апологетика комбинује хришћанску теологију, природну теологију[15] и филозофију како би представила рационалну основу за хришћанску веру, да би бранила веру од приговора и погрешног представљања, и да је хришћанска доктрина једини поглед на свет који је беспрекоран и конзистентан са свим фундаменталним знањем и питањима.
Хришћанска апологетика је током векова попримила многе облике. У Римском царству хришћани су били жестоко прогањани и против њих су подигнуте многе оптужбе. Ј. Дејвид Касел[16] даје неколико примера: Тацит је написао да је Нерон измислио оптужбе да су хришћани започели паљење Рима.[17] Друге оптужбе су укључивале канибализам (због дословног тумачења Евхаристије) и инцест (због праксе раних хришћана да се једни другима обраћају са „брате“ и „сестро“). Апостол Павле, Јустин Филозоф, Иринеј Лионски и други често су бранили хришћанство од оптужби које су подизане да оправдају прогон.[18]
Апологетика кроз хришћанство
[уреди | уреди извор]С обзиром на свој специјалан задатак и циљ, апологетика се служи специјалним методом, чиме се и издваја од других богословских научних дисциплина као потпуно самостална наука. Грчка реч απολογία (апологија) настао је од грчког глагола άπολογέομαι, који је првобитно значио: одрећи се или отказати, а касније - одговорити, бранити се, оправдати се, а у Светом Писму Новог Завета, на више места налазе се обе речи (1 Пет 3,15; Флм 1,7) и увек у значењу: бранити, одбрана.
Према том етимолошком тумачењу, апологетика је богословска наука која брани науку ο Богу и божанским стварима од напада њених непријатеља. Но, овом дефиницијом још није ни приближно дат цео појам ове науке, јер њен циљ није само у томе да брани Хришћанство пред негацијом, него и да позитивно утврди истинитост Хришћанства, у овом случају, изворни и неповређени облик Хришћанства - Православље. С тог становишта, апологетику можемо овако дефинисати: Апологетика је богословска наука која у строго научном систему излаже принципе Хришћанства, доказујући да је она Богом откривена и да се у хришћанској Православној Цркви, као Богом откривеној заједници, неизмењено очувала. Апологетика се разликује од апологије. Апологија је конкретан одговор на неку нападнуту хришћанску догму, и то је њен једини задатак. Свакако да апологија представља примену апологетике у конкретном случају, и као таква, она је конкретизација и реализација апологетике у пракси.[19]
Подела
[уреди | уреди извор]Хришћанска апологетика дели се на три дела:
- demonstratio religiosa - брани се вредност религије и нужност да сваки човек верује
- demonstratio christiana - бави се спасењском вредношћу хрршћанства, односно супериорност у односу на друге религије.
- demonstratio catholica - која је усмерена према некатолиима
Познати апологети су Свети Павле, Свети Јустин Мученик, Свети Иренеј Лионски, Хиполит Римски, Ђуро Башић, Иван Пољаковић, Матија Павић и други.[20]
Књига о апологетици
[уреди | уреди извор]Ова књига је посвећена апологетици, односно одбрани хришћанског учења, хришћанске вере и Цркве од напада који су у последњој деценији постали необично упорни, чак и разјарени. Хришћанство се данас налази под правом опсадом. Они који нису изгубили веру у Христа Спаситеља и који траже истину и хоће да живе по истини, морају због истине познавати и разумети хришћанско учење а још више морају умети да одбране своју веру од напада, оптужбн и неоправдане критике. Онај који верује да је учење и дело Христово истина, нема разлога да се боји тих напада. У Првој посланици (глава 3, стих 15), апостол Петар каже да свагда с кроткошћу и надом морамо бити спремни да дамо одговор свакоме ко од нас тражи разлог наше наде. Томе је посвећена ова књига.[21]
План књиге је овакав: У првом делу, после увода, износимо учењу о свету кроз паралелно излагање савремене науке и хришћанског вероучења. Други део је посвећен "хрншћанству у светлу историје"; напокон, последњи, трећи део разматра питања о Цркви.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „ἀπολογία”. Blue Letter Bible-Lexicon. Приступљено 19. 9. 2016.
- ^ „Apologetics”. The Advent. Приступљено 24. 9. 2016.
- ^ „apologetics”. Merriam-Webster Dictionary. Приступљено 5. 10. 2016.
- ^ Cross, F. L., ур. (2005). „Apologists”. The Oxford Dictionary of the Christian Church. New York: Oxford University Press.
- ^ Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, κατηγορία
- ^ „Acts 26:2”. Blue Letter Bible. 19. 9. 2016.
- ^ „Phl 1:7”. Blue Letter Bible. 19. 9. 2016.
- ^ „1Pe 3:15”. Blue Letter Bible. 19. 9. 2016.
- ^ Smith, Peter (2000). „apologetics”. A concise encyclopedia of the Bahá'í Faith. Oxford: Oneworld Publications. стр. 39–40. ISBN 1-85168-184-1.
- ^ „Making the Crooked Straight, by Udo Schaefer, Nicola Towfigh, and Ulrich Gollmer”. bahai-library.com.
- ^ Walters, Michael (2007). NONE BUT “WE HEATHEN”: SHAKU SŌEN AT THE WORLD’S PARLIAMENT OF RELIGIONS (PDF) (Master of Arts). University of Pittsburgh. Приступљено 30. 5. 2022.
- ^ Shields, James Mark (27. 7. 2017). „Immanent Frames : Meiji New Buddhism, Pantheism, and the "Religious Secular"” (PDF). Japan review : Journal of the International Research Center for Japanese Studies. 30 (Special Issue (2017)): 82. doi:10.15055/00006734. Приступљено 30. 5. 2022.
- ^ De Silva, A. L. (1994). Beyond Belief, a Buddhist Critique of Fundamentalist Christianity (PDF). Three Gems Publications, ebook link at Buddha Dharma Education Association Incorporated, also. ISBN 978-0-6462-1211-1.
- ^ Dharmasiri, Gunapala (1974). A Buddhist critique of the Christian concept of God : a critique of the concept of God in contemporary Christian theology and philosophy of religion from the point of view of early Buddhism. Colombo : Lake House Investments — преко WorldCat.
- ^ Brent, James. „Natural Theology”. Internet Encyclopedia of Philosophy. Приступљено 10. 3. 2015.
- ^ J. David Cassel. "Defending the Cannibals: How Christians responded to the sometimes strange accusations of their critics." „Defending the Cannibals”. Архивирано из оригинала 2011-08-21. г. Приступљено 2012-09-08.
- ^ Tacitus, Annals XV.44
- ^ „Why Early Christians Were Despised”. Christianity Today (Church history timeline). Приступљено 21. 9. 2016.
- ^ „Православље”. Православље на мрежи. Приступљено 4. 1. 2016.
- ^ „Православни бофословски факултет”. Приступљено 4. 1. 2016.
- ^ „Апологетика”. Микро Књига.
Литература
[уреди | уреди извор]- A.V. (20. 4. 2017). „The Economist explains: The Bahai faith”. The Economist. Приступљено 23. 4. 2017.
- Abdo, Lil (1995). „Possible Criticisms of the Baha'i Faith from a Feminist Perspective”.
- Adamson, Hugh C. (2009). The A to Z of the Baháʼí Faith. The A to Z Guide Series, No. 70. Plymouth, UK: Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-6853-3.
- Ankerberg, John; Weldon, John (1999). „Bahaʼi”. Encyclopedia of Cults and New Religions. Eugene, OR: Harvest House Publishers. стр. 5—44. ISBN 0-7369-0074-8.
- Barrett, David (2001). The New Believers. London, UK: Cassell & Co. стр. 244–50. ISBN 0-304-35592-5.
- Boyett, Jason (2016). 12 Major World Religions. Berkeley, CA: Zephyros Press. стр. 217—31. ISBN 978-1-62315-692-3.
- Cole, Juan R. I. (1998). „The Baha'i Faith in America as Panopticon, 1963-1997”. Journal for the Scientific Study of Religion. 37 (2): 234—248.
- Cole, Juan R. I. (2000). „Race, Immorality and Money in the American Baha'i Community: Impeaching the Los Angeles Spiritual Assembly”. Religion. 30 (2): 109—125. doi:10.1006/reli.2000.0245.
- Cole, Juan R. I. (2002a). „Fundamentalism in the Contemporary U.S. Baha'i Community”. Review of Religious Research. 43 (32): 195—217. doi:10.2307/3512329.
- Cole, Juan R. I. (2002b). „A Report on the H-Bahai Digital Library”. Iranian Studies. 35 (1): 191—196. JSTOR 4311442. S2CID 161787329. doi:10.1080/00210860208702016.
- Garlington, William (2008). The Baha'i Faith in America (Paperback изд.). Lanham, Maryland: Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-7425-6234-9.
- Hartz, Paula (2009). World Religions: Baha'i Faith (3rd изд.). New York, NY: Chelsea House Publishers. ISBN 978-1-60413-104-8.
- Johnson, Vernon (2020). Baha'is in Exile: An Account of followers of Baha'u'llah outside the mainstream Baha'i religion. Pittsburgh, PA: RoseDog Books. ISBN 978-1-6453-0574-3.
- Kennedy, Sharon H.; Kennedy, Andrew (1988). „Bahá'í Youth and Sexuality A Personal/Professional View” (PDF). The Journal of Bahá'í Studies. 1 (1).
- Matthews, Carol (2005). New Religions. Religions of the World. Philadelphia: Chelsea House. стр. 46–49. ISBN 079108096X.
- MacEoin, Denis (1986). „Bahā'ī fundamentalism and the academic study of the Bābī movement”. Religion. 16 (1): 57—84. doi:10.1016/0048-721X(86)90006-0.
- MacEoin, Denis (1990). „The crisis in Babi and Baha'i studies: part of a wider crisis in academic freedom?”. British Journal of Middle Eastern Studies. 17 (1): 55—61. doi:10.1080/13530199008705506.
- MacEoin, Denis (2002). „NADER SAIEDI, Logos and Civilization: Spirit, History, and Order in the Writings of Baha'u'llah (Bethesda: University Press of Maryland/CDL Press, 2000). Pp. 404. $45.50 cloth.”. International Journal of Middle East Studies. 34 (2): 387—389. S2CID 165778379. doi:10.1017/S0020743802282124.
- MacEoin, Denis (2010). „Baha'ism”. Ур.: Hinnells, John. The Penguin Handbook of the World's Living Religions. Penguin Books. ISBN 978-0-141-03546-8.
- MacEoin, Denis (2013). „Making the invisible visible: introductory books on the Baha'i religion (the Baha'i Faith)”. Religion. 43 (2): 160—177. S2CID 59451071. doi:10.1080/0048721X.2012.705975.
- Martin, Douglas (децембар 1978). „Missionary as Historian: William Miller and the Bahá'í Faith”. Bahá'í Studies. Ottawa: Association for Bahá'í Studies (4): 1—30.
- Miller, William (1974). The Baha'i Faith: Its History and Teachings. Pasadena, California, USA: William Carey Library.
- Momen, Moojan (2007). „Marginality and Apostasy in the Baha'i Community”. Religion. 37 (3): 187—209. S2CID 55630282. doi:10.1016/j.religion.2007.06.008. Приступљено 25. 12. 2016.
- Osborn, Lil (2021). „The Bahāʾī Faith”. Ур.: Upal, Muhammad Afzal; Cusack, Carole M. Handbook of Islamic Sects and Movements. стр. 761—73. ISBN 978-90-04-43554-4.
- Schaefer, Udo; Towfigh, N.; Gollmer, U. (2000). Making the Crooked Straight: A Contribution to Baháʼí Apologetics. Oxford, UK: George Ronald. ISBN 0-85398-443-3. OL 11609763M.
- Schaefer, Udo (2003). „An Introduction to Bahā'ī Law: Doctrinal Foundations, Principles and Structures”. Journal of Law and Religion (на језику: енглески). 18 (2): 307—372. ISSN 0748-0814. JSTOR 1602268. S2CID 154511808. doi:10.2307/1602268.
- Smith, Peter (2000). A Concise Encyclopedia of the Baháʼí Faith. Oxford, UK: Oneworld Publications. ISBN 1-85168-184-1.
- Smith, Peter (2008). An Introduction to the Baha'i Faith. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-86251-6.
- Smith, Peter (2013). „A Short Introduction to the Bahá'í Faith”.
- Stetzer, Ed (15. 7. 2014). „Avoiding the Pitfall of Syncretism”. The Exchange with Ed Stetzer. Christianity Today. Архивирано из оригинала 9. 5. 2021. г. Приступљено 10. 10. 2021.
- Stockman, Robert H. (јул 2020). James R. Lewis; Margo Kitts, ур. The Bahá'í Faith, Violence, and Non-Violence. Cambridge Elements; Religion and Violence. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 9781108613446. OCLC 1173507653. S2CID 225389995. doi:10.1017/9781108613446.
- Warburg, Margit (2006). Citizens of the world: a history and sociology of the Bahaʹis from a globalisation perspective. Leiden: Brill. ISBN 978-90-474-0746-1. OCLC 234309958.
- Anderson, Lavina Fielding (јул 2005). „A Note on Church Historians”. By Common Consent (Newsletter). Salt Lake City: Mormon Alliance. 11 (3). Архивирано из оригинала 2008-08-20. г.
- Arrington, Leonard (1966). „Scholarly Studies of Mormonism in the Twentieth Century” (PDF). Dialogue. 1 (1). Приступљено 2018-07-23.
- Arrington, Leonard (1992). „Search for Truth”. The New Mormon history: revisionist essays on the past. D. Michael Quinn (ed.). Salt Lake City: Signature Books. ISBN 978-1-56085-011-3.
- Barlow, Philip L. (јун 2004). „Jan Shipps and the Mainstreaming of Mormon Studies”. Church History. 73 (2): 412—26. S2CID 162416701. doi:10.1017/S0009640700109321.
- Birch, Brian D. (2014). „Roundtable: The State of Mormon Studies: In Defense of Methodological Pluralism: Theology, Apologetics, and the Critical Study of Mormonism”. Mormon Studies Review. 1. Приступљено 2018-07-25.
- Brooks, Joanna (1997). „Prolegomena to Any Future Mormon Studies” (PDF). Dialogue. 30 (1).
- Bushman, Claudia L. (2009). „The Historian's Craft: A Conversation with Richard Lyman Bushman: Introduction” (PDF). Mormon Historical Studies. 10 (2).
- Bushman, Claudia; Kline, Caroline, ур. (2013b). Mormon women have their say: essays from the Claremont Oral History Collection. Salt Lake City: Greg Kofford Books. стр. xiv. ISBN 9781589584945.
- Bushman, Richard (2007). „What's New in Mormon History: A Response to Jan Shipps”. Journal of American History. 94 (2): 517—521. ISSN 0021-8723. JSTOR 25094963. doi:10.2307/25094963.
- Bushman, Richard (2013a). „Commencement of Mormon Studies”. Ур.: Newell, Quincy D.; Mason, Eric F. New perspectives in Mormon studies: creating and crossing boundaries. Norman: University of Oklahoma Press. ISBN 978-0-8061-4313-2.
- Coles, Sasha (2018-04-27). „Mormon Women's History: Beyond Biography Review”. Reading Religions: A Publication of the American Academy of Religion. Приступљено 2018-07-16.
- Cope, Rachel (2012). „New Ways In: Writing Interdisciplinary Mormon History”. Journal of Mormon History. 38 (2).
- Erekson, Keith A. (2017). „Charting the Past and Future of Mormon Women's History”. Ур.: Cope, Rachel; Easton-Flake, Amy; Erekson, Keith A.; Tait, Lisa Olsen. Mormon women's history: beyond biography. Fairleigh Dickinson University Press. ISBN 978-1-61147-964-5.
- Hansen, Charlotte (децембар 2010). „Eugene England's Calculated Risk: The Struggle for Academic Freedom and Religious Dialogue”. Sunstone (161): 38—42.
- Helfrich, Ronald, Jr. (2011). „Idols of the Tribes: An Intellectual and Critical History of 19th and 20th Century Mormon Studies”. State University of New York at Albany.[мртва веза]
- Mason, Patrick Q. (2012). „Mormon Blogs, Mormon Studies, and the Mormon Mind”. Dialogue. 45 (3): 12—25. Архивирано из оригинала 26. 07. 2018. г. Приступљено 06. 06. 2022.
- McLemee, Scott (2002-03-22). „Scholars of Mormonism Confront the History of What Some Call 'the Next World Religion'”. The Chronicle of Higher Education.
- Newell, Quincy D. (2013). „Introduction”. Ур.: Newell, Quincy D.; Mason, Eric F. New perspectives in Mormon studies: creating and crossing boundaries. Norman: University of Oklahoma Press. ISBN 978-0-8061-4313-2.
- Pratt, Linda Ray; Heywood, C. William (1997). „Academic Freedom and Tenure: Brigham Young University” (PDF). AAUP. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 9. 2017. г.
- Schuessler, Jennifer (2012-07-02). „The Mormon Lens on American History”. New York Times.
- Shipps, Jan (2007). „Richard Lyman Bushman, the Story of Joseph Smith and Mormonism, and the New Mormon History”. Journal of American History. 94 (2): 498—516. ISSN 0021-8723. JSTOR 25094962. doi:10.2307/25094962. Приступљено 2018-07-11.
- Walker, Ronald W; Turley, Richard E (2008). „The Andrew Jenson Collection”. 47: 38.
- Walker, Joseph (2013-09-18). „LDS woman makes a living thinking about Mormonism”. DeseretNews.com. Приступљено 2018-07-23.
- Walch, Tad (2016-02-07). „Women hired by LDS Church History Department making huge strides in Mormon women's history”. DeseretNews.com. Приступљено 2018-07-19.
- Walch, Tad (2017-02-27). „New book shows LDS women leading 'At the Pulpit' from the church's beginnings”. DeseretNews.com. Приступљено 2018-07-23.
- Whittaker, David J.; Chapman, Erin; Crisp, Judy (2013). „Maureen Ursenbach Beecher publications | Manuscript Collection Descriptions | HBLL”. findingaid.lib.byu.edu. L. Tom Perry Special Collections. Приступљено 16. 7. 2018.
- Golden, Daniel (6. 4. 2006). „In Religion Studies, Universities Bend To Views of Faithful: Scholar of Mormon History, Expelled From Church, Hits a Wall in Job Search Trying to Avoid 'Minefields'”. Wall Street Journal.
- McLemee, Scott (2002-03-22). „Scholars of Mormonism Confront the History of What Some Call 'the Next World Religion'”. Chronicle of Higher Education.
- Riess, Jana (2013-10-04). „Religion Update Fall 2013: Mormon Studies Grows Up”. Publishersweekly.com.
- Schuessler, Jennifer (2. 7. 2012). „The Mormon Lens on American History”. New York Times.
- Barlow, Philip L. (јун 2004), „Jan Shipps and the Mainstreaming of Mormon Studies”, Church History, 73 (2): 412—26, S2CID 162416701, doi:10.1017/S0009640700109321
- Cope, Rachel, ур. (пролеће 2012), „New Ways In: Writing Interdisciplinary Mormon History”, Journal of Mormon History, 38 (2): 99—144
- Erekson, Keith A., ур. (лето 2009), „What We Will Do Now That New Mormon History Is Old: A Roundtable”, Journal of Mormon History, 35 (3): 190—233
- Hansen, Charlotte (децембар 2010), „Eugene England's Calculated Risk: The Struggle for Academic Freedom and Religious Dialogue”, Sunstone (161): 38—42
- Ing, Michael D. K.; Howlett, David (лето 2014), „As Presently Constituted: Mormon Studies in the Field of Religion”, Dialogue, 47 (2): 113—132, Архивирано из оригинала 18. 08. 2022. г., Приступљено 06. 06. 2022
- Mason, Patrick Q. (јесен 2012), „Mormon Blogs, Mormon Studies, and the Mormon Mind”, Dialogue, 45 (3): 12—25, Архивирано из оригинала 26. 07. 2018. г., Приступљено 06. 06. 2022
- Mauss, Armand L. (2007), Blasi, Anthony J., ур., „The Emergence of Mormon Studies in the Social Sciences”, American Sociology of Religion: Histories, Brill Publishers, 13: 121—150, ISBN 978-9004161153, doi:10.1163/ej.9789004161153.i-317.39
- Newell, Quincy D.; Mason, Eric Farrel, ур. (2013). New Perspectives in Mormon Studies: Creating and Crossing Boundaries. Norman, Oklahoma: University of Oklahoma Press. ISBN 9780806143132. OCLC 795354450.
- Quinn, D. Michael, ур. (1992). The New Mormon History: Revisionist Essays on the Mormon Past. Signature Books. ISBN 978-1-56085-011-3.
- Taysom, Stephen C., ур. (2011). Dimensions of Faith: A Mormon Studies Reader. Signature Books. ISBN 978-1560852124.
- Duffy, John-Charles (2006). Faithful Scholarship: The Mainstreaming of Morman Studies and the Politics of Insider Discourse (M.A.). University of North Carolina.
- Helfrich, Ronald, Jr. (2011). Idols of the Tribes: An Intellectual and Critical History of 19th and 20th Century Mormon Studies (Ph.D.). State University of New York at Albany.
- Hodges, Blair (16. 8. 2013). „A Mormon Studies Blogliography”. Neal A. Maxwell Institute Blog. Архивирано из оригинала 21. 10. 2015. г. Приступљено 06. 06. 2022.
- Wilson, William A. (2007). „What's True in Mormon Folklore? The Contribution of Folklore to Mormon Studies”. Leonard J. Arrington Lecture. Utah State University.
- „Dialogue: A Journal of Mormon Thought”. Dialogue. ISSN 1554-9399.
- „International Journal of Mormon studies”. ISSN 1757-5540.
- „Mormon Studies Online Journal”. Архивирано из оригинала 16. 05. 2010. г. Приступљено 06. 06. 2022.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Медији везани за чланак Апологетика на Викимедијиној остави