Апологетика

Из Википедије, слободне енциклопедије
Симболи Хришћанства

Апологетика је грана теологије чији је предмет одбрана хришћанског учења. Наука о томе како треба бранити веру, нарочито хришћанско учење. Ранохришћански апологети су бранили своју веру од критичара, и препоручивали је Хеленима. Цео покрет „апологетике“ у другом веку представља први покушај симбиозе хеленског духа с хришћанством.

Апологетика кроз хришћанство[уреди]

С обзиром на свој специјалан задатак и циљ, апологетика се служи специјалним методом, чиме се и издваја од других богословских научних дисциплина као потпуно самостална наука. Грчка реч απολογία (апологија) настао је од грчког глагола άπολογέομαι, који је првобитно значио: одрећи се или отказати, а касније - одговорити, бранити се, оправдати се, а у Светом Писму Новог Завета, на више места налазе се обе речи (1 Пет 3,15; Флм 1,7) и увек у значењу: бранити, одбрана.

Према том етимолошком тумачењу, апологетика је богословска наука која брани науку ο Богу и божанским стварима од напада њених непријатеља. Но, овом дефиницијом још није ни приближно дат цео појам ове науке, јер њен циљ није само у томе да брани Хришћанство пред негацијом, него и да позитивно утврди истинитост Хришћанства, у овом случају, изворни и неповређени облик Хришћанства - Православље. С тог становишта, апологетику можемо овако дефинисати: Апологетика је богословска наука која у строго научном систему излаже принципе Хришћанства, доказујући да је она Богом откривена и да се у хришћанској Православној Цркви, као Богом откривеној заједници, неизмењено очувала. Апологетика се разликује од апологије. Апологија је конкретан одговор на неку нападнуту хришћанску догму, и то је њен једини задатак. Свакако да апологија представља примену апологетике у конкретном случају, и као таква, она је конкретизација и реализација апологетике у пракси.[1]

Подела[уреди]

Хришћанска апологетика дели се на три дела:

  1. demonstratio religiosa - брани се вредност религије и нужност да сваки човек верује
  2. demonstratio christiana - бави се спасењском вредношћу хрршћанства, односно супериорност у односу на друге религије.
  3. demonstratio catholica - која је усмерена према некатолиима

Познати апологети су Свети Павле, Свети Јустин Мученик, Свети Иренеј Лионски, Хиполит Римски, Ђуро Башић, Иван Пољаковић, Матија Павић и други.[2]

Књига о апологетици[уреди]

Ова књига је посвећена апологетици, односно одбрани хришћанског учења, хришћанске вере и Цркве од напада који су у последњој деценији постали необично упорни, чак и разјарени. Хришћанство се данас налази под правом опсадом. Они који нису изгубили веру у Христа Спаситеља и који траже истину и хоће да живе по истини, морају због истине познавати и разумети хришћанско учење а још више морају умети да одбране своју веру од напада, оптужбн и неоправдане критике. Онај који верује да је учење и дело Христово истина, нема разлога да се боји тих напада. У Првој посланици (глава 3, стих 15), апостол Петар каже да свагда с кроткошћу и надом морамо бити спремни да дамо одговор свакоме ко од нас тражи разлог наше наде. Томе је посвећена ова књига.[3]

План књиге је овакав: У првом делу, после увода, износимо учењу о свету кроз паралелно излагање савремене науке и хришћанског вероучења. Други део је посвећен "хрншћанству у светлу историје"; напокон, последњи, трећи део разматра питања о Цркви.

Слични појмови[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Православље”. Православље на мрежи. Приступљено 4. 1. 2016. 
  2. „Православни бофословски факултет”. Приступљено 4. 1. 2016. 
  3. „Апологетика”. Микро Књига.