Пређи на садржај

Ирод Агрипа

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Agrippa I)
Агрипа I
Лични подаци
Датум рођења11. п. н. е.
Датум смрти44.
Место смртиЦезареја,
Породица
СупружникКипрос
ПотомствоИрод Агрипа II, Береника
РодитељиАристобулије IV
Береника
ДинастијаИродијска династија
ПретходникМарулије (префект Јудеје)
НаследникКаспије фадус (прокуратор Јудеје)
Кованица коју је издао Ирод Агрипа

Ирод Агрипа, познат и као Ирод или Агрипа I (хебр. אגריפס; 11. п. н. е — 44), био је краљ Јудеје од 41. до 44. године. Био је последњи владар са краљевском титулом који је владао Јудеом и отац Ирода Агрипе II, последњег краља из Иродијске династије. Био је унук Ирода Великог и син Аристобулија IV и Беренике,[1] рођен као Марко Јулије Агрипа, назван у част римског државника Марка Випсанија Агрипе. Он је краљ зван Ирод у Делима апостолским 12:1 (чин 12:1): „Ирод (Агрипа)” (Ἡρώδης Ἀγρίππας). Јосиф наводи да је у то време био познат као „Агрипа Велики”.[2]

Хришћанска и јеврејска историографија имају различита гледишта овог краља, јер се хришћани у великој мери супротстављају Агрипи и Јеврејима који стављају мало преседана на Јудејске краљеве које је постављао Рим.

Територија Агрипине државе обухватала је већину Израела, рачунајући и Јудеју, Галилеју, Батанију и Переу. Из Галилеје, његова територија протезала се на исток до Лаџата.

У култури

[уреди | уреди извор]
  • Ирод Агрипа је протагонист италијанске опере L’Agrippa tetrarca di Gerusalemme (1724) коју су написали Giuseppe Maria Buini (музика) и Claudio Nicola Stampa (либрето), а која је први пут изведена у Teatro Ducale у Милану 28. аугуста 1724.[3]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Mason, Charles Peter (1867), „Agrippa, Herodes I”, Ур.: Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1, Boston: Little, Brown and Company, стр. 77—78, Архивирано из оригинала 22. 05. 2006. г., Приступљено 22. 03. 2011 
  2. ^ Josephus, Antiquitates Judaicae xvii. 2. § 2
  3. ^ G. Boccaccini, Portraits of Middle Judaism in Scholarship and Arts (Турин: Заморани, 1992).

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]