Пређи на садржај

Бољарска дума

С Википедије, слободне енциклопедије
Бољари у 16-17. веку.

Бољарска дума (рус. Боя́рская ду́ма, срп.Савет великаша) је модеран термин за редовна саветовања крупног племства на двору владара у Кијевској Русији, Великој кнежевини Москви и Руском царству од 10. до 18. века[1].

Бољарска дума пред царем.

Бољарска дума је термин настао у 18. веку: руске хронике помињу само "бољаре" или "думу", под којом подразумевају кнежевски или царски савет[1].

Историја

[уреди | уреди извор]

У Кијевској Русији кнежевски саветници били су старији дружиници (оригинално значење речи "бољари"[2]), док са ширењем Москве, у 15. и 16. веку, саветнике великог кнеза чине зависни кнежеви и велики земљопоседници (новије значење речи "бољари"). Број племића који су имали "саветнички чин" (рус. думный чин) био је мали: од 15 великаша у доба Ивана III, до 50 у доба Ивана Грозног[3].

Законик из 1497. дозволио је "бољарима и околничима" да суде и потврђују законе, а познато је и да су у 16. веку примали стране посланике и контролисали државне чиновнике.[3] Бољарски савет био је активан у Време Смутње, и успео је 1606. да наметне заклетву цару Василију Шујском при ступању на власт, а очувао је знатан утицај за владе Михаила Романова, док је у време Алексеја Михаиловича спао на почасну и декоративну улогу.[4] Бољарску думу укинуо је 1711. Петар Велики, преневши њене дужности на Правитељствујушчи сенат.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б The Cambridge history of Russia. Perrie, Maureen, 1946-, Lieven, D. C. B., Suny, Ronald Grigor. Cambridge: Cambridge University Press. 2006. стр. 458. ISBN 9780521812276. OCLC 77011698. 
  2. ^ The Cambridge history of Russia. Perrie, Maureen, 1946-, Lieven, D. C. B., Suny, Ronald Grigor. Cambridge: Cambridge University Press. 2006. стр. 81—82. ISBN 9780521812276. OCLC 77011698. 
  3. ^ а б The Cambridge history of Russia. Perrie, Maureen, 1946-, Lieven, D. C. B., Suny, Ronald Grigor. Cambridge: Cambridge University Press. 2006. стр. 459. ISBN 9780521812276. OCLC 77011698. 
  4. ^ The Cambridge history of Russia. Perrie, Maureen, 1946-, Lieven, D. C. B., Suny, Ronald Grigor. Cambridge: Cambridge University Press. 2006. стр. 460. ISBN 9780521812276. OCLC 77011698. 

Литература

[уреди | уреди извор]