Бротња
Бротња | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Задарска |
| Општина | Грачац |
| Област | Лика |
| Становништво | |
| — 2011. | 47 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 26′ 40″ С; 16° 07′ 21″ И / 44.444567° С; 16.122637° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 486 m |
  Бротња Бротња на карти Хрватске | |
 Бротња Бротња на карти Задарске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 23445 Срб |
| Позивни број | +385 23 |
Бротња је насељено мјесто у општини Грачац, југоисточна Лика, Република Хрватска.
Географија
[уреди | уреди извор]Бротња је удаљена око 47 км сјевероисточно од Грачаца.
Историја
[уреди | уреди извор]Бротња је до избијања Другог светског рата била село с хрватском етничком већином.[1] Недуго након успоставе НДХ, у лето 1941, одређени је број сељака из Бротње приступио Усташком покрету и учествовао у покољима над локалним српским становништвом, попут онога у Суваји почетком јула исте године, када је побијено око 300 српских цивила.[2][3] У осветничком походу српских устаника крајем јула 1941. Бротња је спаљена, а 37 Хрвата (већином цивила) је убијено, док је преостало хрватско становништво избегло. Овај се осветнички поход одвио супротно упутствима КПЈ и локалних устаничких команданата, Ђоке Јованића и Гојка Половине.[4]
Бротња се од распада Југославије до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини.
Становништво
[уреди | уреди извор]Бротња се до пописа становништва 1971. налазила у саставу општине Срб, а до августа 1995. у саставу општине Доњи Лапац. Према попису становништва из 2011. године, насеље Бротња је имало 47 становника.[5]
| Националност[6] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 123 | 141 | 229 | |
| Југословени | 1 | 27 | ||
| Мађари | 1 | |||
| остали и непознато | 1 | 1 | ||
| Укупно | 125 | 170 | 229 | ' |
| Демографија[6] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 287 | |
| 1971. | 229 | |
| 1981. | 170 | |
| 1991. | 125 | |
| 2001. | 34 | |
| 2011. | 47 | |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Bergholz, Max (2016). Violence as a generative force: identity, nationalism, and memory in a Balkan community. Њујорк: Cornell University Press. стр. 45. ISBN 978-150-170-492-5.
- ^ „SNV postavio spomenik žrtvama ustaškog zločina u Donjoj Suvaji”. snv.hr. 3. jun 2021. Архивирано из оригинала 29. jun 2022. г. Приступљено 4. jul 2022.
- ^ Bergholz, Max (2016). Violence as a generative force: identity, nationalism, and memory in a Balkan community. Њујорк: Cornell University Press. стр. 161. ISBN 978-150-170-492-5.
- ^ Bergholz, Max (2016). Violence as a generative force: identity, nationalism, and memory in a Balkan community. Њујорк: Cornell University Press. стр. 162, 175. ISBN 978-150-170-492-5.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 04. 07. 2011. г. Приступљено 17. 04. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Тромеђа: Бротња Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) (језик: српски)
