Грофовија Триполи

С Википедије, слободне енциклопедије
Грофовија Триполи
Comitatus Tripolitanus
Грб Грофовије Триполи
Грб

Грофовија Триполи 1135.
Географија
Континент Азија
Регија Блиски исток
Главни град Триполи
Друштво
Службени језик Латински, Стари Француски, Грчки, Италијански, Арапски
Религија Католицизам
Политика
Облик државе Грофовија
 — Гроф Триполија
Историја
Историјско доба Развијени средњи вијек
 — Оснивање 1109
 — Укидање 1289
Догађаји  
 — Крсташки ратови 1103
 — Освојена од стране Мамелука 27. април 1289. 
Земље претходнице и наследнице
Грофовије Триполи
Претходнице: Наследнице:
Фатимидски Калифат Мамелуци (Каиро)

Грофовија Триполи је била крсташка држава на простору данашњег Леванта са престоницом у Триполију. Простирала се на територијама данашњег северног Либана и западне Сирије.

Грофовија Триполи је последња крсташка држава на подручју Блиског истока. Настала је 1109. године након освајања града. Освајање је започео Ремон од Сен Жила, а завршио Бертранд од Тулуза поставши тако њен први владар. У почетку, он је био вазал јерусалимског краља Балдуина. У 13. веку, грофовија Триполи пада у вазалан однос под Кнежевину Антиохију. Средином 13. века, Боемунд VI дао је вазалну заклетву монголском владару. Због тога је грофовију напао мамелучки султан Куалавун и срушио је 1289. године.

Вазалства[уреди | уреди извор]

Грофовија Триполи била је јако слаба, па се због тога увек приклањала моћнијим суседима. 1109. године постаје вазал Јерусалимског краљевства. У бици код Хатина (1189) Јерусалимско краљевство дефинитивно губи моћ. Саладинове трупе улазе у Јерусалим. Седиште државе је тада пребачено у Акру. Седам година раније, Кнежевина Антиохија ослободила се византијског утицаја и тако постала најмоћнија крсташка држава. Тако грофовија Триполи постаје вазал Антиохије. Вазалство је трајало све до пада Антиохије 1268. године. Триполи је доживео исту судбину 1289. године, а Акра је освојена 1291. године.

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]