Драгиша Витошевић

Драгиша Витошевић
Драгиша Витошевић
Лични подаци
Датум рођења	(1935-06-14)14. јун 1935.
Место рођења	Баре, Гружа, Краљевина Југославија
Датум смрти	4. август 1987.(1987-08-04) (52 год.)
Место смрти	Сисак, СФРЈ

Драгиша Витошевић (Баре, Гружа, 14. јун 1935 – Сисак, 4. август 1987) био је српски књижевни историчар, теоретичар и критичар, приповедач и антологичар.

Биографија

Родио се у гружанском селу Баре (општина Кнић). У Београду је завршио Филолошки факултет (Група за југословенску и светску књижевност), на коме је, потом, магистрирао 1964. године (рад "Смисао сличности у књижевности") и, 1973. године, докторирао с тезом „Српско песништво 1901 — 1914". Усавршавао се у Паризу, на Сорбони (од 1964. до 1967. године) и Москви и Лењинграду (1977 – 1978). Радио је као научни саветник у Институту за књижевност и уметност у Београду од 1969. године. Покренуо је и био главни и одговорни уредник часописа „Расковник“ (1968 – 1982) који се бавио народним стваралаштвом и културом села. Часопис је посебно подржавао покрет песника сељака и подстицао на сакупљање незабележених народних умотворина, којих је било веома много, јер је постојала заблуда да је Вук Караџић све сакупио. Витошевић је око часописа окупио велики број песника и стваралаца са села, али и научника који су се бавили етнологијом, социологијом, језиком и културолошким истраживањима руралне средине. Из тог круга поникла су многа доцније позната српска књижевна и научна имена.

У књижевности се јавио 1952. године у београдским листовима "Сведочанства" и "Република", а 1954. награђен је на конкурсу "Задруге" за причу и на конкурсу "Младе културе" за есеј. Области његовог интересовања су биле многоструке – од проучавања народне традиције, рада на очувању народних умотворина и обичаја, неговања изворне чистоте српског језика до истраживања часописне историје и бављења књижевном теоријом, критиком, есејистиком и уопште књижевношћу.

Страдао је у саобраћајној незгоди у близини Сиска 4. августа 1987. на путу за Париз.

Његову богату заоставштину за штампу приређују и објављују такође књижевнице супруга Вјера Вукшић Витошевић и ћерка Невена Витошевић Ћеклић.

Библиотека у београдском насељу Миријево носи име Драгише Витошевића, као и библиотека у Книћу, а такође и по једна улица у Београду и Крагујевцу. Његова биста, рад вајарке Дринке Радовановић, налази се као јавни споменик испред Дома инвалида на Бежанијској коси.

Насловна страница Расковника чији је оснивач и први главни и одговорни уредник био Драгиша Витошевић

Дела

• „Орфеј међу шљивама“ (заједно са Добрицом Ерићем), антологија савремених српских песника са села, „Светлост“, Крагујевац, 1963,
• „Озбиљне игре“, приповетке, Матица српска, Нови Сад, 1966,
• „Српско песништво 1901—1914 (у два тома), Вук Караџић, Београд, 1975,
• „Критика у Скерлићево доба“, зборник и студија, Матица српска - Институт за књижевност и уметност, Нови Сад - Београд, 1975,
• „Ја мислим друкчије“, полемички текстови, Народна књига, Београд, 1983,
• „Дародавци из прикрајка“, огледи о нашем самоуком стваралаштву, Удружени издавачи – СКЗ, Народна књига, Дечије новине, Нова књига, Београд, 1984,
• „До Европе и натраг I", огледи из домаће књижевности до XIX века, Дечје новине, Горњи Милановац, 1987,
• „До Европе и натраг II", огледи из домаће књижевности XX века, Дечије новине, Горњи Милановац, 1989,
• "Српски књижевни гласник 1901—1914", монографија, Вук Караџић - Матица српска - Институт за књижевност и уметност, Београд, 1990,
• „Смисао сличности у књижевности“, студија из теорије књижевности, Студентски издавачки центар, Београд, 1995,
• „Волови на плафону“, сто кратких прича, Студентски културни центар, Београд, 1996,
• „Пастир тражи дно неба“, избор поезије, Драгиша, Вјера и Невена Витошевић, антологија — поезије, сликарства и вајарства наиваца Србије, Црне Горе и Републике Српске,Драганић, Београд, 2000. (Код истог издавача издање на енглеском језику 2004 – The Shepherd Seeks the Bottom of the Heavens),
• „Непотписани Скерлић“ – Студија о непознатим Скерлићевим радовима у СКГ (Радничким новинама, Дневном листу и др.), као и 347 непотписаних радова Јована Скерлића, Службени гласник, Београд, 2012.

У припреми

• Језик нас насушни, огледи о језику,
• Странствовања, есеји из стране књижевности

Публикације посвећене Драгиши Витошевићу

• Расковник (јесен 1987) - "Наш Драгиша Витошевић".
• Кораци (Крагујевац) XXIII/1–2 (1988). У часопису је објављена и селективна „Библиографија Драгише Витошевића“, коју је урадила Гордана Томић Радојевић.
• Прилози за историју српске књижевне периодике – Споменица Драгиши Витошевићу (уредник Александар Петров), Матица српска – Институт за књижевност и уметност, Нови Сад – Београд 1990.
• Милутин Срећковић: "Драгиша Витошевић". Оглед из антропологије успомена, Београд 2005.
• Зборник у част Драгише Витошевића (приредио Марко Недић), Институт за књижевност и уметност, Београд 2005.
• Живан Милисавац у књизи "Аутопортрети с писцима" има дужи текст "Исповести Драгише Витошевића".
• Божидар Шујица посветио му је песму „Јутро у Барама Гружанским“, која се налази у „Антологији српске поезије (1847—2000)“ (Бранково коло, Сремски Карловци, 2012, приредио Ненад Грујичић).
• Милијан Деспотовић: "Писма и надања". О преписци Драгише Витошевића и Пауна Петронијевића, објављено у књизи есеја "Прочитанија", Пожега 2021.

Види још

• То сам ја: Драгиша Витошевић

Спољашње везе

• [1] Драгиша Витошевић
• [2] Драгиша Витошевић, биографија
• Доктороманија некад и сад, приступљено 11. септембра 2016.