Елвира Озолина

С Википедије, слободне енциклопедије
Елвира Озолина
Елвира Озолина 1960.
Лични подаци
Пуно имеЕлвира Анатољевна Озолина
Датум рођења(1939-10-08)8. октобар 1939.(84 год.)
Место рођењаЛењинград, СССР
Држављанствосовјетско
Летонско
Висина1,76 м
Спортске информације
СпортБацање копља
КлубБуревестник, Лењинград
Достигнућа и титуле
Лични рекорди63,96 м (1973)
НаградеЗаслучни мајстор спорта (1960)

Елвира Анатољевна Озолина (рус. Эльвира Анатольевна Озолина; Лењинград 8. октобар 1939) бивша совјетска атлетичарка специјалиста за бацање копља, олимпијска победница, европска првакиња, која је три пута обарала светски рекорд у бацању копља.

Спортска биографија[уреди | уреди извор]

На почетку атлетске сезоне 1960. Озолина два пута је поправила светски рекорд у бацању копља са бацањима од 57,92 метара и 59,55 метара, па је на Олимпијским играма у Риму 1960 имала улогу фаворита, коју је у потпуности оправдала победом са 55,98 м испред Дане Затопкове (53,78 м) из Чехословачке.

Други велики успех постигла је на Европско првенстви у Београду 1962. Победила је са 54,93 м, што је било далеко испред другопласиране Румунке Марије Ђаконеску са 52,10 м.[1] У 1963. поново поравља светски рекорд на 59,78 м. У Кијеву је 1964. на првенству СССР, победила је са 61,38 м и постала прва жена која је бацила копље преко 60. м. Овај резултат није ратификован и нови рекорд јој није признат.

На Олимпијске игре у Токију 1964., поново долази као главни фаворит за злато, али је још у квалификацијама побеђује њена колегица из репрезентације, Јелена Горчакова која јој обара и светски рекорд са 62,40 м. Озолина је заврила на 5 месту. Пето место освајила је и на следећем Евриоском првенству 1966. у Букурешту.

Поред првог места на првенству СССР 1964. Озолина је побеђивала још три пута 1961, 1962 и 1966.

Учествовала је и на универзијадама. У Торину 1959. била је прва, а 1963. у Порто Алегреу друга.[2]

Породица[уреди | уреди извор]

Елвира Озолина је удата за совјетског бацача копља Јанис Лусис, (пореклом из Летоније), троструког освајача олимпијских медаља на олимпијским играма (1964, 1998 и 1972). Има два сина, од којих Владимир Лусис, исто бацач колља, учествовао на олимпијским играма 2000. и 2004. такмичећи се за Летонију. Упркос браку, она се током каријере такмичила са својим девојачким презименом Озолина.

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]