Иљушин Ил-12

С Википедије, слободне енциклопедије
Иљушин Ил-12

Иљушин Ил-12
Иљушин Ил-12

Општи подаци
Намена путнички, транспортни
Посада 3
Број путника 21
Порекло  СССР
Произвођач Иљушин фабрика авиона у Москви
Пробни лет 9. 01. 1946.
Уведен у употребу јун 1947.
Повучен из употребе 1970.
Статус неоперативан
Први оператер Аерофлот
Број примерака 663
Димензије
Дужина 21,31 m
Висина 8,07 m
Распон крила 31,70 m
Површина крила 103 m²
Маса
Празан 11.045 kg
Нормална полетна 17.250 kg
Погон
Мотори клипни
Број мотора 2
Физичке особине
Клипноелисни мотор 2ПД Швецов АШ-82ФНВ
Снага КЕМ-а 1.380 kW
Снага КЕМ-а у кс 1.850 кс
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 407 km/h
Економска брзина 350 km/h
Долет 1.500 km
Плафон лета 6.500 m
Брзина пењања 333 m/min
 Портал Ваздухопловство

Иљушин Ил-12 (НАТО назив Coch) је двомоторни совјетски путнички (транспортни) авион који је произведен у фабрици авиона у Москви Совјетском Савезу периоду од 1945. до 1953. године. Намењени су за кратке и средње линије ваздушног путничког саобраћаја и војним потребама као транспортни, десантни, за вучу једрилица и санитетски авион.

Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

Конструкциони биро Иљушина (ОКБ Иљушин) је имао искуства са пројектовањем путничких авиона и пре Другог светског рата. Наиме, на основу бомбардера ДБ-3 направљена је путничка варијанта авиона који је назван „Москва“ којим су уочи рата прављени значајни летови (Далеки исток и Северна Америка). Даља усавршавања и пројектовање нових путничких авиона прекинуто је у току рата јер се тежиште рада пренело на усавршавање бомбардерске авијације.

Током и непосредно после Другог светског рата, у Совјетском Савезу основни авиони за транспорт путника и војске на кратким и средњим линијама били су DC-3 и његова руска варијанта Ли-2. Планирано је да се ови авиони замене новим па је у бироу Иљушина настављен рад на пројектима путничких авиона које је рат прекинуо. Пројектован авион Иљушин Ил-12 чији је први пробни лет обављен 15. августа 1945. године. Први прототип је имао два дизел-мотора сваки по 1.500 KS. Пошто није задовољио основне захтеве на том прототипу су замењени мотори и уграђени су проверени бензински радијални мотори АШ-82, а модификовани прототип је полетео већ 9. јануара 1946. године. Тестирање је настављено у току 1946. године, вршена су побољшања избачени су делови направљени од магнезијума и замењени легурама алуминијума. Током 1947. године пет авиона Ил-12 експерименталне серије су укључени у састав Аерофлота како би се утврдила њихова експлоатациона способност.

Одмах након завршетка тестирања авиона Ил-12, конструкторски тим Иљушина почео се интензивно бавити проблемом повећања безбедности путничких авиона. Коришћењем двомоторних авиона DC-3 и Ли-2 током рата установљено је да је највећи број несрећа проузрокован отказивањем једног мотора у фази полетања. Решавањем овог проблема на авиону Ил-12 настао је авион Ил-14 који је био у стању да под пуним оптерећењем полети са једним мотором.

Иљушин Ил-12 је авион потпуно металне конструкције са ниско постављеним крилима на којима се налазе два ваздухом хлађена клипно радијална мотора са четворокраким металним елисама. Труп авиона је кружног облика а путничка кабина и кокпит пилота су под притиском. Грејање површина крила против замрзавања се вршило помоћу издувних гасова мотора. Стајни трап је система трицикл са предњом носном ногом која омогућава бољу прегледност приликом слетања и полетања авиона. На главним ногама стајног трапа су дуплирани точкови „близанци“, тако да је олакшано слетање и полетање авиона и са лоше припремљених писта. Овај авион је релативно брзо замењен авионом Ил-14 а пошто су били веома слични, преко 50 њих су модификацијом преведени у Ил-14.

Варијанте авиона Ил-12[уреди | уреди извор]

Авион Иљушин Ил-12 се производио у фабрици Иљушин у Москви. Авион Иљушин Ил-12 је прављен за цивилни транспорт путника али исто тако и војни транспорт, стога је постојало неколико варијанти овог авиона:

  • Ил-12 - основни први производни тип авиона,
  • Ил-12А - путничка верзија са 18 места,
  • Ил-12Б - верзије авиона намењени за превоз важних особа, направљено је неколико варијанти ових авиона са 6 до 16 путника, имао је долет 4.000 km.
  • Ил-12Д - верзија авиона са 30 до 32 места и 600 kg пртљага или 38 падобранаца,
  • Ил-12Т - верзија авиона намењени за превоз терета, серијски је рађен од 1947 до 49. године, имао повећана врата, витло и могао је да пренесе 3.000 kg коришћен је на домаћим линијама и поларном ваздухопловству.
  • Ил-12 висококрилац - путничка верзија са 16 места и три члана посаде, веома је подсећао на авион DC-5 који је пројектован 5 година раније, овај пројект је напуштен.

Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]

Коришћење у свету[уреди | уреди извор]

Стајни трап код авиона Иљушин Ил-12/14

Иљушин Ил-12 је произведен у 663 примерака и углавном су коришћени у Аерофлоту и Совјетском ратном ваздухопловству. Од других земаља коришћен је у пољском ЛОТ-у, чешком ЧСА-у румунском Тарому као и у Бугарској, Кини и Северној Кореји. Овај авион је фактички само утро пут свом много бољем наследнику Ил-14. Учествовао је у Корејском рату као транспортни авион.

Земље које су користиле овај авион[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (језик: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Шавров, В. Б. (2002). История конструкций самолетов в СССР 1938 - 1950 гг. (на језику: (језик: руски)). Москва: Машиностроение. ISBN 5-217-03103-4. 
  • Gordon, Yefim; Komissarov, Dimitriy и Sergey; (2004). OKB Ilyushin: A History of the Design Bureau and its Aircraft (на језику: (језик: енглески)). London: Ian Allan. ISBN 978-1-85780-187-3. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Enciklopedia of Russian Aircraft from 1875 - 1955. (на језику: (језик: енглески)). London: Osprey Aerospace. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David (2000). The Encyclopedia of Military Aircraft (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. 
  • Guston, Bill (1995). The Encyclopedia of Modern Warplanes (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. 
  • Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (на језику: (језик: енглески)) (2nd изд.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Taylor, Michael (1996). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (на језику: (језик: енглески)). London: Brassey's. 
  • Gordon, Yefim; Komissarov, Dimitriy (2005). Ilyushin Il-12 and IL-14 - Successors to the Li-2 (на језику: (језик: енглески)). Hinckley: Midland Publishing Ltd. ISBN 978-1-85780-223-8. 
  • de Agostini (1994). AIRCRAFT, die neue Enzyklopädie der Luftfahrt (на језику: (језик: немачки)). München-Karlsfeld: TOPIC Verlag GmbH. 
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (на језику: (језик: немачки)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Иљушин Ил-12 на Викимедијиној остави.
  • „Zvanični sajt Iljušina: Samoljoti marki "IL"” (на језику: (језик: руски) и (језик: енглески)). www.ilyushin.org. Архивирано из оригинала 01. 09. 2010. г. Приступљено 6. 11. 2010. 
  • „IL-12” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 6. 11. 2010. 
  • „Ilyushin IL-12 Coch” (на језику: (језик: енглески)). www.globalsecurity.org. Приступљено 6. 11. 2010. 
  • „Ilyushin IL12/14” (на језику: (језик: енглески)). www.oldprops.ukhome.net. Приступљено 25. 10. 2010. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иљушин_Ил-12&oldid=27557158”