Катрга

Координате: 43° 49′ 34″ С; 20° 33′ 03″ И / 43.826166° С; 20.550833° И / 43.826166; 20.550833
С Википедије, слободне енциклопедије

Катрга
Црква Светог Архангела Гаврила
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаЧачак
Становништво
 — 2011.Пад 877
Географске карактеристике
Координате43° 49′ 34″ С; 20° 33′ 03″ И / 43.826166° С; 20.550833° И / 43.826166; 20.550833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина187 m
Катрга на карти Србије
Катрга
Катрга
Катрга на карти Србије
Остали подаци
Позивни број036
Регистарска ознакаČA

Катрга је шумадијско насеље у долини Западног Поморавља у општини Чачак у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 877 становника.

Овде се налази Црква Светог Архангела Гаврила. Црквена слава је Свети Архангел Гаврило, а обетина други дан Духова или бели понедељак.

Историја места[уреди | уреди извор]

Први писани помени Катрге потичу из 16, 17. и 18. века, из турских пописних дефтера, мада је Катрга постојала и пре тога. Засад најстарије етимолошко тумачење речи катрга дао је у 19. веку чувени српски филолог Ђура Даничић, у свом делу „Рјечник из књижевних старина српских” (Београд 1862−1864). Његову одредницу преузела је Југославенска академија знаности и умјетности у Загребу за свој „Рјечник”. Даничић наводи да је реч катрга грчког порекла и да значи галија, а да је из грчке речи κάτεργο изведена турска реч qадуrga. Лађе су и у 19. веку пловиле Западном Моравом и то баш почев од Катрге. Осим тога, у Катрги је у првој половини тог века постојала тзв. терсана — мало бродоградилиште. У књизи инжењерског официра А. Алексића „Морава, њено садашње стање и могућности пловидбе” поред осталог стоји: „Ја сам 1873, 1874. и 1875. године спуштао знатну количину грађе, растове и јелове, од Катрге и Обрве, више Карановца.”[тражи се извор]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Катрга живи 866 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,5 година (45,3 код мушкараца и 45,7 код жена). У насељу има 323 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.725
1953. 1.505
1961. 1.401
1971. 1.282
1981. 1.185
1991. 1.075 1.056
2002. 1.042 1.093
2011. 877
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.039 99,71%
Црногорци
  
2 0,19%
непознато
  
1 0,09%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познате Личности[уреди | уреди извор]

Занимљивости[уреди | уреди извор]

  • У Константинопољу постоји кварт Катрга у историјској области Фатих. Ту се налази Џамија Мехмед-паше Соколовића.
  • Отац карикатуристе Предрага Кораксића Коракса, Стојан Кораксић (1906—1941) био је учитељ у школи у Катрги и основао хор сељака. Гојко Ристовић, првоборац НОП из Катрге, је 1972. године, приликом откривања споменика Стојану Кораксићу, рекао да ће „Катрга љубоморно чувати успомену на Кораксића”, рекавши: „Учитељу, Катрга − то је твоје име!”.
  • Село Катрга је имало и једног познатог спортисту − инвалида који је освајао значајне резултате на спортским првенствима. Реч је о Миленку Раленцу. Он је, поред осталог, на Трећем спортском првенству инвалида Југославије од 23. до 24. септембра 1967. године освојио златну медаљу у куглању. Следеће, 1969. године, на спортском првенству инвалида Србије такође је освојио прво место и златну медаљу у куглању.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]