Катрга
Катрга | |
|---|---|
 Црква Светог Архангела Гаврила | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Моравички |
| Општина | Чачак |
| Становништво | |
| — 2011. |  877 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 49′ 34″ С; 20° 33′ 03″ И / 43.826166° С; 20.550833° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 187 m |
.svg)  Катрга Катрга на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 036 |
| Регистарска ознака | ČA |
Катрга је шумадијско насеље у долини Западног Поморавља у општини Чачак у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 877 становника.
Овде се налази Црква Светог Архангела Гаврила. Црквена слава је Свети Архангел Гаврило, а обетина други дан Духова или бели понедељак.
Историја места[уреди | уреди извор]
Први писани помени Катрге потичу из 16, 17. и 18. века, из турских пописних дефтера, мада је Катрга постојала и пре тога. Засад најстарије етимолошко тумачење речи катрга дао је у 19. веку чувени српски филолог Ђура Даничић, у свом делу „Рјечник из књижевних старина српских” (Београд 1862−1864). Његову одредницу преузела је Југославенска академија знаности и умјетности у Загребу за свој „Рјечник”. Даничић наводи да је реч катрга грчког порекла и да значи галија, а да је из грчке речи κάτεργο изведена турска реч qадуrga. Лађе су и у 19. веку пловиле Западном Моравом и то баш почев од Катрге. Осим тога, у Катрги је у првој половини тог века постојала тзв. терсана — мало бродоградилиште. У књизи инжењерског официра А. Алексића „Морава, њено садашње стање и могућности пловидбе” поред осталог стоји: „Ја сам 1873, 1874. и 1875. године спуштао знатну количину грађе, растове и јелове, од Катрге и Обрве, више Карановца.”[тражи се извор]
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Катрга живи 866 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,5 година (45,3 код мушкараца и 45,7 код жена). У насељу има 323 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 3 | 3 | ||
| 80+ | 17 | 24 | ||
| 75—79 | 23 | 38 | ||
| 70—74 | 56 | 60 | ||
| 65—69 | 37 | 44 | ||
| 60—64 | 34 | 43 | ||
| 55—59 | 12 | 17 | ||
| 50—54 | 37 | 45 | ||
| 45—49 | 36 | 28 | ||
| 40—44 | 31 | 27 | ||
| 35—39 | 22 | 25 | ||
| 30—34 | 30 | 34 | ||
| 25—29 | 24 | 40 | ||
| 20—24 | 30 | 28 | ||
| 15—19 | 25 | 24 | ||
| 10—14 | 24 | 27 | ||
| 5—9 | 25 | 28 | ||
| 0—4 | 15 | 26 | ||
| Просек : | 45,3 | 45,7 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 417 | 90 | 289 | 29 | 8 | 1 |
| Женски | 480 | 70 | 293 | 103 | 13 | 1 |
| УКУПНО | 897 | 160 | 582 | 132 | 21 | 2 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 277 | 211 | 0 | 0 | 23 |
| Женски | 234 | 193 | 0 | 1 | 6 |
| УКУПНО | 511 | 404 | 0 | 1 | 29 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 3 | 7 | 6 | 0 | 11 |
| Женски | 1 | 0 | 15 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 4 | 7 | 21 | 1 | 11 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 1 | 7 | 1 | 1 |
| Женски | 0 | 1 | 2 | 5 | 4 |
| УКУПНО | 0 | 2 | 9 | 6 | 5 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 0 | 0 | 5 | |
| Женски | 2 | 0 | 0 | 3 | |
| УКУПНО | 3 | 0 | 0 | 8 | |
Познате Личности[уреди | уреди извор]
- Живорад Миновић, српски новинар, генерални директор компаније Политика 1935—2018.
Занимљивости[уреди | уреди извор]
- У Константинопољу постоји кварт Катрга у историјској области Фатих. Ту се налази Џамија Мехмед-паше Соколовића.
- Отац карикатуристе Предрага Кораксића Коракса, Стојан Кораксић (1906—1941) био је учитељ у школи у Катрги и основао хор сељака. Гојко Ристовић, првоборац НОП из Катрге, је 1972. године, приликом откривања споменика Стојану Кораксићу, рекао да ће „Катрга љубоморно чувати успомену на Кораксића”, рекавши: „Учитељу, Катрга − то је твоје име!”.
- Село Катрга је имало и једног познатог спортисту − инвалида који је освајао значајне резултате на спортским првенствима. Реч је о Миленку Раленцу. Он је, поред осталог, на Трећем спортском првенству инвалида Југославије од 23. до 24. септембра 1967. године освојио златну медаљу у куглању. Следеће, 1969. године, на спортском првенству инвалида Србије такође је освојио прво место и златну медаљу у куглању.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
- „Glava Jovana Krstitelja na drvetu”. Vesti.rs. 13. 2. 2010.
