Пређи на садржај

Корисник:Аскурђел123/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Дрвенаревићи

[уреди | уреди извор]

Дрвенаревићи су средњовековна српска династија која је владала Србијом више од шест векова (632-1160)[1] [2] и остварила је дубок траг у српској средњовековној историји. Династија је названа по цару Звонимиру I Дрвану, оснивачу династије. У династији има четрдесет и два владара, с тим што је у неком периоду постојала дуална власт. Ова владарска породица дошла је на власт после пада династије Свевладовића[3] , када је Просегој Свевладовић сишао са престола. После Дрвенаревића на власт долази владарски род Немањића са њиховим родоначелником Стефаном Немањом.

Дрвенаревићи
ДржаваСрбија (632-1160)
Владарска титулакраљ, цар
ОснивачЦар Звонимир I Дрванов
Посљедњи владарРадослав III Градињин Дрвановић
Владавина632–1160.
Националностсрпска
Вјераправославна
Дерванова Србија, 7. век.

Локација

[уреди | уреди извор]

Држава династије Дрвенаревић се налазила на простору северне Србије, која се налазила на простору данашње источне Немачке. Северно од Дрвенаревића су се налазили Љутићи и Бодрићи, а источно су се граничили са пољацима. Јужно су била насељена чешка племена и Франци, док су на западу били Тирижани и Саксонци. Центар њихове државе је био Лајпциг. Границу на југу представљале су Рудне горе. На истоку је ила река Одра. На северу земље се налазио данашњи Берлин, тадашњи Брљин.

Листа владара из породице Дрвенаревић

[уреди | уреди извор]
Редни број владара Име владара Време проведено на власти
1. Цар Звонимир I Дрванов 632-675
2. Краљ Будимир I Звонимиров Дрванић 675-680
3. Светолик I Будимиров Дрванић 680-692
4. Владислав I Светоликов Дрванић 692-709
5. Томислав I Владислављев Дрвановић 709-722
6. Себислав I Томислављев Дрвановић 722-749
7. Разбивој I и Владимир Себислављеви Дрвановићи 746-753
8. Владимир I Себислављев Дрвановић 753-773
9. Хранимир I Владимиров Дрвановић 773-782
10. Тврдослав I Хранимиров Дрвановић 782-787
11. Остројило или Стројило II Владимиров Дрвановић 787-791
12. Толимир Остројилов Дрвановић 791-799
13. Предислав I Толимиров Дрвановић 799-805
14. Крепимир I Предислављев Дрвановић 805-830
15. Светозар Крепимиров Дрвановић 830-835
16. Радослав Светозарев Дрвановић 835-850
17. Часлав или Честислав I Радослављев Дрвановић 850-862
18. Петрислав I Радослављев Дрвановић 864-879
19. Павлимир или Бела I Петрислављев Дрвановић 879-910
20. Жена Белина (Павлимирова) Дрвановића 910-930
21. Тресимир I Белин или Павлиморов 930-960
22. Прелимир I Тресимиров Дрвановић 960-982
23. Хвалимир I Прелимиров Дрвановић 982-986
24. Легет I Крешимиров Дрвановић 986-989
25. Силвестер I Болеслављев Дрвановић 989-993
26. Тугомир Силвестров Дрвановић 993-997
27. Хвалимир II Тугомиров Дрвановић 997-1003
28. Петрислав II Хвалимиров Дрвановић 1003-1010
29. Владимир Свети II Петрислављев Дрвановић 1010-1015
30. Драгомир I Хвалимиров Дрвановић 1015-1019
31. Доброслав или Војислав I Драгомиров Дрвановић 1036-1055
32. Неда I и најстарији јој син Гојислав Војислављев Дрвановић 1055-1057
33. Михајил I Војислављев Дрвановић 1057-1073
34. Радослав II Војислављев Дрвановић 1073-1089
35. Бодин I Михајилов Дрвановић 1089-1100
36. Доброслав II Бранислављев Дрвановић 1100-1102
37. Владимир III Михајилов Дрвановић 1102-1114
38. Ђурађ I Бодинов Дрвановић 1114-1117
39. Грубеша I Бранислављев Дрвановић 1117-1124
40. Ђурађ Бодинов Дрвановић 1124-1143
41. Грдиња или Градиња I Бранислављев Дрвановић 1143-1154
42. Радослав III Градињин Дрвановић 1154-1160

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]

-Конт Францис (1989), Словени: Настанак и развој словенских цивилизација у Европи (VI-XIII век)

-Милош Милојевић (1872), Одломци историје Срба

-Мавро Орбини (1601), Краљевство Словена

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Милојевић, Милош (1872). Одломци историја Срба. стр. 179—214. 
  2. ^ СРБСКИ https://srbski.weebly.com/. Приступљено 7. 4. 2020.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  3. ^ Орбини, Мавро (1601). Краљевство Словена.