Корисник:BrankaVV/песак
Радосав Чикириз | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1823. |
Место рођења | Рти, Кнежевина Србија |
Датум смрти | 1864.40/41 год.) ( |
Место смрти | Рти, Кнежевина Србија |
Уметнички рад | |
Поље | Клесарство |
Правац | Каменорезаштво западне Србије |
Потпис |
Радосав Чикириз (1823−1864) био је клесар из села Рти. Родоначелник и најзначајнији представник Драгачевске школе каменореза.
Утицај
[уреди | уреди извор]Савременици
[уреди | уреди извор]Следбеници
[уреди | уреди извор]Живот
[уреди | уреди извор]Рођен је у селу Рти око 1823. године.
Дело
[уреди | уреди извор]Узори
[уреди | уреди извор]Простор деловања
[уреди | уреди извор]Чикиризови радови срећу се на веома пространом подручју, што је доказ да је, као добар каменорезац, био надалеко тражен. Опслуживао је наручиоце од Рудника до Златара и од Жиче до близу Раче. Клесарио је по Драгачеву, рудничком Поморављу и Старом Влаху. Радио у девет срезова: драгачевском, моравичком, ариљском, златиборском, пожешком, трнавском, жичком, љубићком и таковском.
Има га у субоворском Озрему, моравском Мојсињу, голијској Придворици, златиборским Кремнима. Приспевао је и преко границе, у иностранство - у Нову Варош, која је, у његово доба, била у Отоманском царству. Тамо је изрезао и исписао крстате мраморе Алекси Кујунџићу, оцу ивањичког екмеџије Вујице (1848), и чувеном марвенокупцу Ђорђу Хаџисимићу, иначе Цуци, који је трговао са Дубровником (1862).
Источници
[уреди | уреди извор]правио источнике (чесме) поред рабаџијско-кириџијских путева. Поред сваког - корито за напој уморних коња и волова.
Кремна, код Мољковића хана - путницима између Вишеграда и Ужица пожелео је питку воду а улагачу новца и мајстору благослов: „Пиј, брате, и реци фала! Награди, Боже, онога којије ово плаплио и својом руком радио!”
Остали су у планини, крај главних караванских постаја. Једаи на Катићима под Мучњом, други у Лиси, на Вијенцу, трећи - у Ртарима, при врху Јелице.
Чесма на конаку кнеза Милоша у Горњој Добрињи.
Надвратници, плоче
[уреди | уреди извор]портали, фризови, надвратници и зидне плоче на црквама, манастирима и конацима који су у његово време подизани, поправљани и обнављани.
Вујан: Сеј конак согради се при владенију србског књаза Александра Карађорђевића... (1853)
Јежевица: на надвратнику је штитолики грб кнежевине Србије, обгрљен двема лиснатим гранчицама и „оглављен” разведеном круном. Десно од грба је шестокрили анђеосерафим, а лево - сплет слободно обликованих ловорових листова. Испод анђела је рука која држи стилизован крст.
Надгробни споменици
[уреди | уреди извор]Форма
[уреди | уреди извор]Материјал
[уреди | уреди извор]израђивао споменике, источнике, надвратнике.
надгробна обележја у облику учетврћеног стуба тесаника, без капе, на чијим је боковима укопавао издужена правоугаона поља за уписивање покојничких животописа
Осим ових стубова од драгачевског пешчара, исписао је и доста пљоснатих крсташа од студеничког мермера
четрдесетак масивних крстова од тврђег кабларског песковика или од буковичког црвенкастог љутика.
надгробне плоче - највише по црквеним и манастирским портама. Од световних људи оне су само ознаке гробног места понеког сточарског трговца, виђенјег кмета, председатеља примиритељног суда, посланика Светоандрејске скупштине.
Мотиви
[уреди | уреди извор]Људске фигуре
[уреди | уреди извор]Орнаменти
[уреди | уреди извор]Узори
[уреди | уреди извор]Полихромија
[уреди | уреди извор]Голубови
[уреди | уреди извор]Језик
[уреди | уреди извор]Рукопис
[уреди | уреди извор]Слова
[уреди | уреди извор]Примери
[уреди | уреди извор]Епитафи
[уреди | уреди извор]Дозиви
[уреди | уреди извор]Песничке слике
[уреди | уреди извор]Примери
[уреди | уреди извор]Списак дела
[уреди | уреди извор]Споменике са „капом” клесао је од живичког пешчара. Тек по неки је са придодатом надгробном плочом.[3]
Ликове покојника резао је
Фигуре су изведене је у плитком рељефу, са нешто пластичније моделованим главама. Сви остали детаљи изведени су линеарно и плошно, само описани урезаном линијом.[3] Одевени су у старинску ношњу: извезене антерије, фермене, фесове са кићанкама итд. Понекад су видљиви и упливи градске ношње, чиме је означавао помодарство млађих сељака.
Знатно ређе клесао је женске ликове које је одевао у китњасту ношњу: наборане сукње, либада и јелеке.[3]
Полихромија
[уреди | уреди извор]Првобитна полихромија још увек је присутна у траговима. Поједини споменици скорије су од стране потомака фарбани у плаво.
Научен писму на предвуковској азбуци, црквеном ћирилицом. Слова су му натпросечне лепоте, правилна и лако читљива.
[3] Примењивао је чудну интерпункцију: реч је веома често одвајао запетама, а понекад ју је стављао иза сваке речи. Раздвајање речи на слогове ради пеношења у нови ред означавао знаком једнакости. Ради лакшег читања, можда и ради повећања ликовне привлачности, речи је наизменично бојио.[3]
Потписи
[уреди | уреди извор]Потписивао се двојако. Уколико је сам израђивао камене таслаке, то је посебно наглашавао са:
- реза и писа Радосав Чикириз из Драгачева иначе села Ртију
- Овај камен градио и написао Радосав Чикириз из села Ртију
На споменицима које је су израдили други каменоресци, а он само украшавао клесаријама, најчешће потписивао са:
- Написа Радосав Чикириз от села Ртију
- Писа Радосав Чикиризовић
- Писатељ био Радосав Чикириз Драгачевац
- Подписа га каменорезац Радосав Чикриз из села Ртију.
Галерија
[уреди | уреди извор]Епитафи
[уреди | уреди извор]Натписе најчешће је почињао дозивима:
- О љубезни српски роде,
- умољено стани мало овде,
- да разумеш кога ова ладна плоча крије!
Радосав Чикириз је састављао „стихове у духу опела и у духу гусала” говорећи о пролазности и трошности човековог земног живота:
- Не диви се, читатељу, гробу моем,
- тако буде и у животу твоем.
- Овде моје кости почивајут
- и судбину Божију ожидајут.
- Која коса покосила мене,
- ’оће, знај, и тебе,
- само време у кое ће нико не зна,
- памтити зато: имај срце чисто.
- Ништа вечно на овоме свету:
- што је било, то је сад престало,
- што је сада, престаће ма када.
[а] Споменик Стефану Затеги (†1844) (Лиса – Гробљиште)
- Овде почива раб божи
- СТЕФАН ЗАТЕГА
- главни срб от села Лиса
- бивши кмет 8 Г.
- поживијо 42 Г :
- умре од 30 г ноембра 1844 :
- писа радосав Чикириз из Ртију
Споменик Маринку Илићу (†1846) (Граб – Илићи)
- Овде почива
- раб Божи
- МАРИНКО
- син мијаила илића
- Ж: села Граба
- поживи 27. г:
- и престависе
- 26. Марта 1846. Г:
- написа Радосав чикириз из села ртију
Споменик Петру Обрадовићу Плазини (†1846) (Губеревци – Плазине)
- 1846
- овде почива
- ПЕТАР ОБРАДОВИЋ ПЛАЗИНА
- поживе 42 Г.
- и умре 13 маија
- и ови плац земље свое
- приложи под гробле
- за вечити спомен
- и први гроб ови овде
- писа радосав Чикириз из села ртију
Споменик Јовану Крсмановићу (†1848) (Рти – Ђекићи)
- Овде почива Раб Божи
- ИОВАН КРСМАНОВИЋ иначе Чикириз
- Жител Ртијански
- коие у време рата крабри воиник био
- и на битке вредно полазио
- јуначки се борио с турцима
- за србску славу и слободу
- 1806. г от скоплака сулеман пашине воиске
- на Радалеву рана допануо
- за веру и отечество против безакони тирана
- и крвљу своиом трипут покропио за
- крст частни и за Христов: закон:
- поживи: 74 г.
- умре 21 октомбра 1848
- Оваи билег воздвигошему
- синови Вукосав Милош и Микаил
- а спомоћу своег стрица Илие
- а писаому и градио Ученик Радосав синовац его
- а Петар ковач братучед его
- сечива градио за ови камен
Споменик Јакову Новичићу (†1849) (Граб – крај школе)
- 1849
- овде почива
- ЈАКОВ
- син Мијаила Новичића
- из Села Граба
- поживе... Г;
- и Погибе за правду
- Жертвујући Пред кућом,
- своиом
- од злобива коншије
- Павла Илића
- а и Прегдашњи
- крвопилаца Србски
Споменик Крсману Сретеновићу (†1850) (Рти – Чикиризи)
- Овде почива раб божи
- КРСМАН
- ђак он е син био единац
- Јанка сретеновића чикириза
- и матере Пауне.
- и у 13-ои години своиој Младости
- на превелику тугу и жалос.
- роду своему уморен срдоболом
- 1. септембра 1850 лета
- Бог даму удари раиско населе
- (...)
Споменик Миловану Раковићу (†1850) (Трешњевица – Поље)
- Овде почива раб божии
- МИЛОВАН РАКОВИЋ
- Жител С: Црешњевице
- Поживе 50. Год.
- и Бист главни Кмет примиритељног. Суда
- и коиои подобиу 12 ст Г.: Судио
- и при свакои Чести Умро Сеп: 21-ог 1850 Г:
- МИЛОВАНЕ
- Бог да ти Душу Опрости
- и лакати Матера Земља која те покрива:
- Ово камене дао градити твои Син Живота Р:
- А писа и реза Радосав Чикириз из Села Ртију.
- 1850. Г:
Споменик Василију Комадини (†1851) (Лиса – Поље)
- Овде почива раб божи
- ВАСИЛИЕ КОМАДИНА
- бивши Преседател
- Примирителног Суда
- обштине Лишке
- Поживи 55 Год:
- умре 12 Фервуара 1851. Г:
- оваи Билег Воздвигошему
- синови Глишо и Дмитар и Коста и Млађен
- писа Радосав Чикириз
Споменик Јанку Срет. Чикиризу (†1851) (Рти – Чикиризи)
- Премили србски роде
- приђи ближе и реци
- Бог Дага Прости
- Овде почива Раб Божи
- ЈАНКО СРЕТ. ЧИКИРИЗ
- марвенокупац
- Жите овог села ртију
- које от свог рођења 37-ме
- а от христа 1851 године
- 13-ти дан марта
- временост са вечностију променио
- оваи билег градишему браћа чикиризи
- под управленијем њихова бр[ата]
- Радосава
Споменик Симону Перишићу (†1852) (Вучковица – Дуканци)
- Овде
- СИМОН ПЕРИШИЋ
- от села Вучковице
- поживи 100. Год:
- а умре 5. фебруара 1852. Г.
- оваи билег удари му син Радисав
- а писа Радосав чикириз из села ртију
Споменик Микаилу Миливоевићу (†1855) (Гуча – гробље код школе)
- Оваи гроб први почетак
- том гробју дасе зна:
- Овде почива раб божии
- МИКАИЛ МИЛИВОЕВИЋ
- от фамилие броћића.
- бившиј жител гучки
- поживи 46 год;
- а престависе 27 августа 1855 . Л:
- Буди ему вечна памјат:
- споменик оваи подижему
- Его син Милутин
- а писа и гради Радосав Чикириз из Ртију
Споменик Гаврилу Ђорђевићу (†1857) (Дучаловићи – Подовчарско гробље)
- овде почива раб Божи
- ГАВРИЛО
- син поч: Пантелие Ђорђевића
- Бивши Абаџија
- и житељ дучаловски
- поживи 25. Г:
- а умре 14: ијануара 1857 =
- споменик оваи Сподиже му
- верна супруга Его Мара
- а са знањем и трудом:
- еја девера Павла Аксентиевића
- из Тог Села
- и подписа Радосав Чикириз от села ртију
- Помени господи в Царству твоем
Споменик Томи Крсмановић (†1858) (Рти – Чикиризи)
- овде е укопато тело
- раба божие
- ТОМЕ
- супруге Сретена Р. Крсмановића
- иначе чикириза из Ртију
- а кћери Антонија алексића
- иначе мунића старовала из страгарчине
- и станоике маике иои
- она е поживела 69 год:
- и преставиласе 3 Декембра 1858. Год
- Бог да иои душу прости
- во веки веков амин:
- спомен оваи подигоше
- њени Мили Синови
- Радисав и Радосав и Паун
Споменик Сретену Радовановићу Крсмановићу (†1859) (Рти – Чикиризи)
- Овде укопато тело раба божиег.
- СРЕТЕНА РАДОВАНО: КРСМАНО.
- иначе чикириза из Ртију
- бившег воиника Итрог.
- у оно време Рата карађорђева.
- он е поживио 75 година
- и преставио се 30 Септ: 1859 Лета
- вечна му памјат и блажени покои:
- споменик оваи место почитанија
- родитељу своему подигоше
- благодарни синови Его
- Радисав и Паун и Радосав
- коие све ово писао
- и градио своим рукама
Споменик Јовану Вуколићу (†1861) (Пилатовићи)
- Приђи ближе Мили Србски роде
- умолено постој Мало Овде
- и прочитај надпис Гроба овог:
- У ком мошти мое почивају,
- и судбину Божију Ожидају:
- блаженоупокојеног раба Божиег
- ИОВАНА ВУКОЛИЋА
- Бившег ученика Светог писма
- кои поживио 12 год:
- а преставиосе у вечност
- 10 Марта 1861 Г:
- Спомен подиже отац
- описаога радосав Чикириз с Ртиу
Споменик Илији Плазинићу (†1862) (Лапидаријум у Гучи)
- Која коса покосила мене
- оће знам и тебе
- само време у коеће
- нико незна памтити
- зато имаи срце чисто
- ИЛИЈА ПЛАЗИНЧИЋ
- син стевана кнежевића
- од фамилие куколске
- из Миросаљаца
- добродетелни домаћин
- и трговац
- поживи 73. Г.
- престависе 9. октом. 1862.
- Бог да га упо (...)
- Амин
- Оваи билег подигоше Илии
- синовац тривун
- и кћер станисава
- А писа и изреза
- радосав чикириз из села ртију
Напомене
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Протић, Милисав Д. (1940). Драгачево и његови славни синови. [Б. м. : б. и.,].
- ^ Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
- ^ а б в г д ђ Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. стр. 51—52.
- ^ Николић, Радојко (1991). Сељакова душа на камену : (описи личности на надгробницима западне Србије). Горњи Милановац: Дечје новине. ISBN 86-367-0494-4.
- ^ Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- ^ Николић, Радојко (1989). Каменорезац Радосав Чикириз. Горњи Милановац: Дечје новине. ISBN 86-367-0306-9.
Литература
[уреди | уреди извор]- Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир.
- Росић, Милош (1995). Рти. Београд: Одбор за прочавање села САНУ.
- Николић, Радојко (1989). Каменорезац Радосав Чикириз. Горњи Милановац: Дечје новине. ISBN 86-367-0306-9.
- Николић, Радојко (1991). Сељакова душа на камену : (описи личности на надгробницима западне Србије). Горњи Милановац: Дечје новине. ISBN 86-367-0494-4.
- Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9.
- Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.
- Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4.
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.
...............................................................
Српско-турски ратови (1876-1878) на надгробним споменицима западне Србије чине важне историјске изворе значајне за проучавање састава Војске Кнежевине Србије, битака, затим хроника појединих насеља, различита генеалошка истраживања итд.[2]
Српско-турски ратови вођени су са прекидима од 1876. до 1878. године са фронтом од Неготина до Дрине, на „линији од преко 1000 километара, што је права реткост у дотадашњој ратној историји уопште, и то - између једне мале земље и велике турске царевине”.[3]
Кнежевина Србија имала је стајаћу и народну војску која се делила на пешадију, коњицу, артиљерију и жандармерију. Народну војску чинили су војни обвезници од 20 до 50 година, подељени по годиштима у три класе. Почетком 1876. године формирана је Ибарска војска, састављена од Западноморавске дивизије и Шабачке бригаде I класе. Бригаде и батаљони носили су називе по ондашњим срезовима: Руднички, Моравички, Драгачевски, Ариљски, Трнавски... Војници су у највећем броју припадали пешадији, али се у епитаф среће и понеки коњаник − каваљерист, артиљерац, тобџија и пионир. Надгробни натписи сведоче о оновременој војничкој терминологији: војник прве и друге класе, редов, десетар, водник, заставник, командир, четовођа, наредник, поручник, ађутант, командант. Затим војне јединице: чета, баталион и бригада, па изрази који упућују на родове војске: пјехота, катана, каваљерист, коњаник, артиљерија, тобџија, брдска батерија. Петнаестак речи означава појмове из области вођења рата: битка, бој, борба, мегдан, бојно поље, бојна линија, позиција, борац, ратоборац, шиљбок, витез, народна војска, стојећа војска, турска сила, жртва.[4]
Подела споменика
[уреди | уреди извор]Ратницима ових ратова највише камених обележја - надгробника и крајпуташа са аутентичним ликовним и писаним садржајима подигнуто је на подручју између Јавора и Рудника.[4] Могу се поделити у две групе групе:
Кенотафи
[уреди | уреди извор]Прве представљају кенотафи - „споменици над празним гробом”[5] подизани војницима сахрањеним на бојиштима дуж линије фронтаили незнано где. У Србији ова пракса започиње са подизањем споменика учесницима Првог и Другог српског устанка, а свој пуни замах добија након Балканских и Првог светског рата, када су кенотафи подизани не само крај путева − такозвани крајпуташи, већ и у црквеним портама и на сеоским гробљима[6], о чему сведочи натпис:
- Ево мој спомен вође
- али није моје тело вође
- већ сам га оставијо на положају
- на бојној линији.[7]
Надгробници
[уреди | уреди извор]Другу врсту чине надгробни споменици подигнути војницима који су преживели ослободилачке ратове, а чије је учешће у ратовима посебно истицано уобичајном епитафном фразом :
- поштовани грађанин и житељ овог села (...)
- кои часно поживи (...)
- бивши војник
- у српско турском рату 1876 и 7 и 8 год.[2]
Епитафи
[уреди | уреди извор]У натписима се среће и зачетак ратничког надгробног песништва, у првом реду у дозивним почецима епитафа. Стихованим дозивима обраћало се српском роду и путницима у десетерцу, понекад и у осмерцу:
- Приђи ближе мили читатељу
- труда свога немој пожалити
- тужан овај спомен прочитати
- те ти види ко овде почива
- мртво тело на даљини оста.[4]
Натписи са споменика дати хронолошки, по старом, Јулијанском календару:
..........................................................................
Натписи са споменика дати хронолошки, по старом, Јулијанском календару.
А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ћ Џ Ш
Ивањица
[уреди | уреди извор]Горњи Милановац
[уреди | уреди извор]Брђани
[уреди | уреди извор]Бољковци
[уреди | уреди извор]Брезна
[уреди | уреди извор]Брусница
[уреди | уреди извор]Варнице
[уреди | уреди извор]Врнчани
[уреди | уреди извор]Гојна Гора
[уреди | уреди извор]Горњи Бањани
[уреди | уреди извор]Давидовица
[уреди | уреди извор]Доња Врбава
[уреди | уреди извор]Доња Црнућа
[уреди | уреди извор]Драгољ
[уреди | уреди извор]Дренова
[уреди | уреди извор]Заграђе
[уреди | уреди извор]Коштунићи
[уреди | уреди извор]Лозањ
[уреди | уреди извор]Љеваја
[уреди | уреди извор]Мајдан
[уреди | уреди извор]Млаковац
[уреди | уреди извор]Озрем
[уреди | уреди извор]Рудник
[уреди | уреди извор]Ручићи
[уреди | уреди извор]Савинац
[уреди | уреди извор]Сврачковци
[уреди | уреди извор]Семедраж
[уреди | уреди извор]Таково
[уреди | уреди извор]Теочин
[уреди | уреди извор]Трудељ
[уреди | уреди извор]Угриновци
[уреди | уреди извор]Шарани
[уреди | уреди извор]Шилопај
[уреди | уреди извор]Лучани
[уреди | уреди извор]Горачићи
[уреди | уреди извор]Губеревци
[уреди | уреди извор]Живица
[уреди | уреди извор]Рудник
[уреди | уреди извор]Ариље
[уреди | уреди извор]Бреково
[уреди | уреди извор]Споменик Благоју Марковићу (†1876) (Бреково)
- Овде почива раб божи
- БЛАГОЕ
- син почившег
- Радоице Марковића
- пож. 22 г.
- погибе на боју
- на Калипољу
- 24. јунија 1876.
- Ови крс подиже му
- брат Здравко
- и мајка Госпава.
- Донеше му кости
- у обшто гробље.[4]
Трешњевица
[уреди | уреди извор]Споменик Стефану Павловићу (†1876) (Трешњевица)
- Ој путничке чекни мало,
- не пожали труда свога
- што ћеш стати и читати
- биљег овај.
- Реци Бог да прости душу
- СТЕФАНА ПАВЛОВИЋА
- из Трешњевице
- храброг војника друге класе
- баталиона драгачевског
- кои је у 42. г. живота свога
- јуначки борећи се
- противу Турака у рату
- под књазом Миланом IV Обреновићем
- бранећи славу и слободу
- своје браће Срба
- не одступајући испред турске силе
- пред војском србском
- погинуо на шиљбоку на Борју
- 24. јуна 1876. г.[4]
Споменик Панту Ђорђевићу (†1876) (Бањица)
- О мили србски роде
- и браћо војници
- не пожалите свога труда
- што ћете мало стати и читати
- овај вечити споменик
- ПАНТУ ЂОРЂЕВИЋУ
- из Бањице (...)
- Бивши четовођа I класе I чете
- трнавског баталиона
- кои под владом књаза Милана Обреновића III
- у првом рату србском турском
- на Чемерници код Јавора
- крабро борећи се са Турцима
- за Слободу и независност србску
- погинуо 16. авгус. 1876. г.[4]
Споменик Миловану Кандићу (†1876) (Врнчани)
- Овај спомен дигнут је
- крабром србском војнику
- МИЛОВАНУ КАНДИЋУ
- из Врнчана
- кои се за веру и отаџбину у србском рату
- јуначки с Турцима боријо
- код Алексинца на Адровцу
- погинуо 20. августа 1876. год.
- а у 23. год. свог живота
- при влади србског господара
- Милана Обреновића IVтог.
- Ваљан био, јуначки на мегдану погинуо,
- доброј породици својој спомен оставио:
- да се вере, слоге и љубави држите.[4]
Споменик Милану Ружичићу (†1876) (Горачићи)
- О војници и путници,
- погледајте с пута роде
- и читајте подпис овде,
- што ћеш стати и читати
- не пожали труда свога
- но споменте брата свога
- и реците Бог да прости
- брата
- МИЛАНА РУЖИЧИЋА
- житеља горачког и водника II класе
- народне војске трнавског баталиона
- поживи 40 г.
- а (...) августа у 1876. г.
- погибе на Пазару
- бранећи себе и славу отечества
- од турске силе.[4]
Споменик Добрици Коџопељи (†1876) (Луке)
- Споменик
- ДОБРИЦЕ КОЏОПЕЉЕ
- из села Лука
- бив. храброг војника прве класе
- баталиона драгачевског
- који је у 32. год. живота свог
- за отаџбину, славу и слободу
- браће своје Срба
- борећи се против Турака
- погинуо у битци на Шиљеговцу
- округ алексиначки
- 15. сеп. 1876. г.[4]
Војници страдали у Другом српско-турском рату (1877-1878)
[уреди | уреди извор]Споменик Алекси Радосављевићу (†1877) (Ртари)
- Србине мили мој роде
- ти застани мало овде, очекај
- те овај споменик прочитај.
- Он показује дичног Србина
- АЛЕКСУ РАДОСАВЉЕВИЋА
- из овог села Ртара
- краброга војника прве класе
- четврте чете трнавскога баталиона
- поживи 29 година
- а погибе на Самокову 1877. г.
- када је књаз Милан Обреновић
- ратовао са Турцима.[4]
Споменик Јовану Комадини (†1878) (Свештица)
- Овај спомен показује
- храброг србског војника
- ЈОВАНА
- сина Марка Комадине
- из села Лисе
- ср. драгачевског окр. чачанс.
- бив. артиљериског наредника
- кои је у србско-турском рату год. 1876.
- у кланцима јаворски позиција
- на опште задовољство јуначки се боријо
- и 1878. г. у бившој Старој
- а сада Новој Србији
- такође за ослобођење и независност
- миле своје имовине Србије
- у званом месту Прокупљу
- 14. јануара 1878. год.
- у 28ој год. живота
- у најлепшем цвету своје младости
- на велику тугу и жалост фамилије,
- особито старог му оца Марка
- драгоцени му живот у рату окончо.[4]
Војници преживели ратове
[уреди | уреди извор]...........................
Борци пали у ратовима 1876-1878.
[уреди | уреди извор]Споменик Петру Зимоњи (†1876) (Горачићи – Зимоњића гробље)
- Овде почива
- раб божи
- ПЕТАР В. ЗИМОЊА
- војник I класе
- народње војске
- кои поживи 37 г.
- а умро 9-ог јунија 1876 г.
- Спомену га Гаврило брат.[7]
Споменик Владимиру Стевановићу (†1876) (Горачићи – Черговиште)
- Оваи знак показуе:
- краброг: Србина
- ВЛАДИМИРА СТЕВАНОВИЋА
- воиника: II класе :
- коие на Пазару :
- 24-г иуна: у 1876 : г.
- бранећисе :
- од : турака погинуо :
- Бог даму душу прости.
- Оваи : билег : удариму :
- ружица : супруга :
- радомир едини син его
- у 1880. г.[7]
Споменик Видосаву Стевановићу (†1876) (Горачићи – Сјеничића гробље)
- Оваи подпис
- показуе краброг војника
- I класе народне воиске
- ВИДОСАВА СТЕВАНОВИЋА
- од 20 г.
- који погибео 27-г иуниа у 1876. го[дини]
- код Новог Пазара
- са Турцима борећи се
- а спомену га г. Димитрије брат его
- нежалећи труда.[7]
Споменик Милети Трашевићу (†1876) (Горачићи – Зимоњића гробље)
- Погледајте србски роде
- и реците Бог да прости
- МИЛЕТУ ТРАШЕВИЋА
- из Горачића
- војника II класе
- народне војске
- драгачевског батаљона 3 чете
- кои часно и поштено поживи 39 год.
- а на Тисовици 12 августа 1876 год.
- за отечество и слободу
- храбро борећи се од Турака погибе (...)[7]
Споменик Глишу Главоњи (†1876) (Горачићи – Зимоњићи)
- [Оваи билег]
- показуе краброг Србина
- ГЛИША ГЛАВОЊУ
- из Горачића
- бившег воиника II класе
- драгачевског батаљона [III чете]
- кои поживи 40 год.
- а на Јавору 16 августа 1876 г.
- за отечество (... ) бранећи [се]
- од Турака погибе.
- Бог да му душу прости.
- Оваи му знак подиже
- његов син Петроније.[7]
Споменик Милану Ружичићу (†1876) (Горачићи – Ружичића гробље)
- Ој војници и путници
- погледајте с пута роде
- и читајте подпис овде
- што ћеш стати и читати
- не пожали труда свога
- но споменте брата свога
- и реците бог да прости брат
- МИЛАНА РУЖИЧИЋА
- житеља горачког
- и војника II класе народне војске
- Трнавског баталијона
- поживи 40 г.
- а 18-ог августа у 1876 г.
- погибе на Пазару
- бранећи себе и славу отечества
- од турске силе (...)[7]
Споменик Ники Јоровићу (†1978) (Горачићи – Јаковљевића гробље)[а]
- Бог да (...) душу прости
- НИКУ ЈОРОВИЋА
- ко[ји] је у своје старости 50 г.
- учествовао у турском рату
- а погибе 14 авг[уста] у 1876 г.
- на Јавору.[7]
КСпоменик Јанку Давидовићу (†1876) (Горачићи – Јаковљевића гробље)
- Овај знак
- показуе краброг Србина
- ЈАНКА ДАВИДОВИЋА
- из Горачића
- ковача и воиника II класе
- Народне војске
- кои поживи 40.
- а погибе на Погледи
- 27-ог августа 1876 го[дине].
- Бог да му душу прости.
- Оваи билег споменуше му
- Аксентије и Миливоје синови.[7]
Споменик Петронију Ковачевићу (†1876) (Горачићи – Черговиште)
- Оваи знак показује
- ПЕТРОНИЈА КОВАЧЕВИЋА
- из Горачића
- војника I класе народње војске,
- трнавског баталиона
- кои поживи 28 год.
- а на Шиљеговцу
- 6 октомбра 1876 г.
- за отечество
- бранећисе од турака погибе
- Бог да му душу прости. (...)[7]
Споменик Василију Јањићу (†1876) (Горачићи – Зимоњића гробље)
- О мили србски роде
- не пожали труда свога
- што ћеш стати и читати
- оваи тужни биљег
- кои показуе тијело
- ВАСИЛИЈА Д. ЈАЊИЋА
- из Горачића
- бив[ши] воиник I класе
- драгачевског батаљона
- кои е у (...) години живота
- погинуо 1876. године.
- Овај спомен подигоше му
- синови његови Ранисав Велисав
- и супруга Љубица.
- а писа Глишо Дмитрић
- из Котраже.[7]
Споменик Миливоју Поповићу (†1876) (Горачићи – Сјеничића гробље)
- МИЛИВОЈЕ ПОПОВИЋ
- Горачићи
- пож. 35 г.
- погибе на Јавору
- турског рата 1876 г.
- (...)
- Бог да му душу прости. (...)[7]
Споменик Петронију Радосавчевићу (†1877) (Горачићи – Черговиште)
- Оваи знак показуе
- ПЕТРОНИЈА РАДОСАВЧЕВИЋА
- из Горачића
- воиника I класе народне војске
- кои поживи 26 г.
- кои е на Куршумлији
- 26 де[цембра] у 1877 г.
- борећисе против Турака погинуо.
- Бог да му душу прости. (...)[7]
Споменик Матији Зимоњи (†1878) (Горачићи – Зимоњића гробље)
- Овај биљег показуе тијело
- МАТИЈА ЗИМОЊА
- из Горачића
- бивш. војник II класе
- Драгачевског баталиона
- кои е у 38-ој год. живота свог
- храбро борећи се у рату против Турака
- за славу и слободу народа српскога
- погинуо у битци на Соколовици
- јануара 1878. год. (...)[7]
Споменик Миладину Васиљевићу (†1878) (Горачићи – Петковића гробље)
- Приђите ближе моја драга браћо
- прочитајте спомен мој
- мили отац и мати
- ево мој спомен вође
- али није моје тело вође
- већ сам га оставијо на положају
- на бојној линији
- борећи се са Турцима
- душманима нашим
- кои су и данас
- а ја борећи се
- за веру и нашу слободу
- мој сам живот и тело оставијо нође
- МИЛАДИН ВАСИЉЕВИЋ
- у 19 година свог живота
- жртвовак [се] за веру и краља
- 1 јануара 1878 године.
- Бог да му душу прости. (...)[7]
Споменик Јовану Главоњи (†1878) (Горачићи – Зимоњића гробље)
- О мили србски роде
- не пожали труда свога
- што ћеш стати и читати
- оваи тужни биљег
- кои показуе тјело поч.
- ЈОВАНА ГЛАВОЊУ
- из Горачића
- бивши воиник и десет[ник]
- I класе Трнавског баталиона
- кои у 37 год. живота свога
- крабро борећи се против Турака
- за славу и слободу народа србског
- под владом књаза Милана М. Обреновића
- погинуо у битци на Самокову
- 25 децембра 1878. г.
- Бог да му душу прости.
- Писо Глишо Дмитрић
- из Котраже.[7]
Умрли од ратних напора
[уреди | уреди извор]Споменик Вићентију Стевановићу (†1877) (Горачићи – Черговиште)[б]
- Обде почива:
- раб + божи:
- ВИЋЕНТИЈЕ СТЕВАНОВИЋ
- водник I : класе народне : воиске:
- коие верно: и усрдно 4 : године
- книјаза и отечество: служио:
- поживи 31: г.
- умре: 5: дец. у 1877: г.
- Оваи знак +
- подигоше му
- сретан иован и коста
- поштована браћа и милое
- едини син: Его
- у 1878.[7]
Споменик Николи Обрадовићу (†1878) (Добраче)
- Спомен овај
- показује краброг војника
- и витеза србског
- НИКОЛУ ОБРАДОВИЋА
- бив. командира II класе
- баталиона ариљског
- кои се јуначки борио
- и одупро сили турској
- за отечество срб. у 1876. г.
- при кнезу Милану Обреновићу.
- Он је служио у стоећој војсци 4 г.
- а поживи свега 38 г.
- Умрие 13г априла 1878. г.
- у Добрачама.[4]
Крајпуташ Танасију Плазини (†1876) (Губеревци)
- Овај споменик показује
- ТАНАСИЈА ПЛАЗИНУ
- из Губереваца
- Бившег воиника народне воиске
- кои поживи 21 Г.
- А погибе на Ступскои чесми
- 20 Јулија 1876 год.
- Оваи споменик подигоше му
- браћа Здравко и Светозар.[7]
Крајпуташ Ненаду Плазини (†1876) (Губеревци)
- Приђи ближе мили србски роде
- куда иташ, постои мало овде
- да разумеш спомен оваи
- кои показуе воиника
- 1-ог Батаљона 4-те чете
- НЕНАДА
- сина Илие Плазине
- из Губереваца
- коие за владе књаза Милана Обреновића IV
- 12 августа 1876 г. у рату погинуо.
- И бог да му душу прости.
- Оваи спомен подигоше му
- братучед Димитрије
- и супруга Станика.[7]
Кенотаф Ракети Ракићевићу (†1876) (Губеревци – Ракићевића гробље)
- Оваи знак показује краброг Србина
- РАКЕТУ РАКИЋЕВИЋА
- из Губереваца
- бившег воиника I класе народње воиске
- I батаљона I чете
- кои часно поживи 30 год.
- а на Шиљеговцу у селу Здравињу
- 30 септембра 1876 год.
- за отечество борећи се
- од Турака погибе.
- Бог да му душу прости.
- Оваи му спомен подиже
- његова жена Разуменка са синовима.[7]
Споменик Максиму Стјепановићу (†1898) (Губеревци – Страњанчевића/Горње Кнежевића гробље)
- У овом мрачном гробу
- почивају земни остатци
- МАКСИМА СТЈЕПАНОВИЋА
- ковача и житеља Горачког
- бив[ши] каплар у војсци ратног времена
- кои поживи 46 г.
- а престави се 19 марта 1898 год.
- Бог да му душу прости.
- Овај му знак подиже
- верна супруга Роса
- 15 јуна 1898 год.[7]
Споменик Димитрију Плазини (†1901) (Губеревци – Плазинића гробље)
- У овом мрачном гробу
- почивају земни остатци
- ДИМИТРИЈА ПЛАЗИНЕ
- из Губереваца
- војник ратног времена 1876. и 7. и 8. год.
- Кои частно поживи 53 г.
- А престависе 7 јануара 1901. год.
- Бог да му душу прости.
- Овај спомен подигоше
- његови синови Радојко и Мијат.[7]
Споменик Јанићију Радосављевићу (†1923) (Губеревци – Страњанчевића/Горње Кнежевића гробље)
- Овде почива тело пок.
- ЈАНИЋИЈА РАДОСАВЉЕВИЋА
- из Горачића
- који као часан и поштован грађанин
- ратник старог турског рата 1876 и 1877 Г.
- Поживи свог живота 92 г.
- и умро 1923 год. 3 јуна.
- Бог да му душу прости.
- Овај споменик подиже
- сна Катарина
- и његов благодарни унук Рајко.[7]
Споменик Тодору Ракићевићу (†1923) (Губеревци – Ракићевића гробље)
- Овде почива ратник
- ТОДОР РАКИЋЕВИЋ
- из Губереваца
- био у рату турском
- за владе књаза Милана Обреновића IV
- у 1875-1877 Г.[в]
- Рођен 1840
- умро 9 децембра 1923 г.
- Спомен подиже Миљко.[7]
Споменик Авраму Ћендићу (†1933) (Губеревци – Ћендића гробље)
- У овом мрачном гробу
- вечни сан борави
- АВРАМ ЋЕНДИЋ
- из Губереваца
- дугогодишњи кмет
- и председник општине Горачке
- и ратовао је с Турцима 1876-7-8 Г.
- Одликован сребрним орденом
- и унапређен у чин мајора.
- Поживи у грађанству
- као добар домаћин 84 г.
- Умре 24 новембра 1933 г.
- Бог да му душу прости (...)[7]
Надгробни споменик Стевану Јоровићу (†1898) (Живица - Бранкино брдо)
- У овом Мрачном Гробу
- почивају земни остатци
- СТЕВАНА ЈОРОВИЋА
- уваженог грађанина
- и бившег кмета овог села Живице
- кои часно поживи 56 г.
- а умре 13 новембра 1898 г.
- Бог да му душу прости.
- Стеван је био Отличан
- и у Војсци каплар
- ратног времена :
- у : 1876 и 7. и 8. г.
- Овај му знак Подиже
- његов син Мијаило
- и унуци Мијат Милић и Адам.
Споменик Гаврилу Зимоњи (†1882) (Горачићи – Зимоњића гробље)
- Овде : почива : раб божи
- ГАВРИЛО ЗИМОЊА :
- жител горачки
- бивши војник у рату 1876 и 7 и 8 г.
- кои часно поживи 55 г.
- а умро је 6 октомбра 1882 г.
- Бог да му душу прости. (...)[7]
Споменик Миљку Петровићу (†1890) (Горачићи – Седларевића гробље)
- Овде тико почива
- раб божи
- МИЉКО ПЕТРОВИЋ
- житељ горачки
- бивши војник у два рата
- који часно поживи 46 год.
- а престави се 15 јануара 1890 г.
- Бог да му душу прости. (...)[7]
Споменик Савку Ружићићу (†1892) (Горачићи – Ружичића гробље)
- У овом мрачном гробу
- почивају земни остатци
- блаженоупокоени
- САВКО РУЖИЧИЋ
- из Горачића
- бивши војник у српско турском рату
- који поживи чесно 60 год.
- а престави се 18 новембра 1892 год.
- Бог да му душу прости.
- Овај му знак подигоше
- његови благодарни синови
- Радосав и Живко
- своме оцу за знак гроба
- док је српског рода.[7]
Споменик Илији Поповићу (†1897) (Горачићи – Сјеничића гробље)
- У овом мрачном гробу
- почивају земни остатци
- дична Срба
- ИЛИЈЕ ПОПОВИЋА
- поштовани грађанин
- и бивши војник у рату 1876 и 7 и 8 год.
- из овог села Горачића
- поживе 55 год.
- а престави се 3 априла 1897 год.
- Бог да му душу прости. (...)[7]
Споменик Јанићију Јелићу (†1903) (Горачићи – Петковића гробље)
- Ево гроба неизбежна двора
- ђе с одмара тело од умора
- дична Срба
- ЈАНИЋИЈА ЈЕЛИЋА
- поштованог грађанина из Горачића
- бивши војник
- у српско-турском рату 1876 и 7 и 8 године.
- Поживи 58 год.
- а престави се 1 новембра 1903 год.
- Бог да му душу прости.
- Овај му спомен подиже
- његова супруга Цмиљана
- и син Радоица.[7]
Споменик Стевану Седларевићу (†1907) (Горачићи – Седларевића гробље)
- Ево гроба неизбежна двора
- ђе се одмара тело од умора
- дична Срба
- СТЕВАНА СЕДЛАРЕВИЋА
- поштованог грађанина
- овог села Горачића
- бивши војник
- у српском и турском рату 1876 и 7 и 8 год.
- кои часно поживи 57 год.
- а умро 1 маја 1907 год.
- Бог да му душу прости (...)[7]
Споменик Кости Стевановићу (†1908) (Споменик – Черговиште)
- Овде почивају
- земљни остатци
- КОСТЕ СТЕВАНОВИЋА
- из Горачића
- старог ратоборца
- кои часно поживи 67 год.
- а престави се 13 јуна 1908 год.
- Бог да му душу прости.
- Овај му спомен подигоше
- његов поштовани син : Милан
- и унуци Миљко и Милинко.[7]
Споменик Саву Кнежевићу (†1909) (Горачићи – Кнежевића гробље)
- У овом мрачном гробу почивају
- земни остатци
- САВЕ КНЕЖЕВИЋА
- поштованог грађанина
- овог села Горачића
- бивши војник сталног кадра
- у време рата турског
- борац 1877 и 8 год.
- кои часно поживи 59 год.
- а престави се 26 септембра 1909 год.
- Бог да му душу прости.
- Овај спомен подиже
- његова верна супруга Љубица
- син Павле и кћер Пауна.[7]
Споменик Алекси Стевановићу (†1909) (Горачићи – Черговиште)
- Приђи ближе
- ој Србине мили роде
- умољено постој мало овде
- и реците Бог да прости
- дична Србина
- АЛЕКСУ СТЕВАНОВИЋА
- поштованог грађанина
- и житеља овог села Грачића
- бивши војник
- у српско турском рату 1876 и 7 и 8 год.
- кои часно поживи 65 год.
- а престави се у вечност
- 16 децембра 1909 године.
- Овај му надгробни споменик
- подиже његов благодарни син
- Симеун Стевановић.[7]
Споменик Вућићу Стевановићу (†1912) (Горачићи – Породично имање)
- У овом мрачном гробу :
- почивају земни остатци
- дична срба
- ВУЧИЋА СТЕВАНОВИЋА
- поштованог грађанина
- овог села Горачића
- бившег ратоборца
- у српско турском рату 1876 и 7 и 8 год.
- кои часно поживи 85 год.
- а престави се у вечност
- 12 јануара 1912 год:
- Бог да му душу прости. (...)[7]
Споменик Чедомиру Кнежевићу (†1912) (Горачићи)
- У овом мрачном гробу
- почивају кости
- ЧЕДОМИРА КНЕЖЕВИЋА
- житеља овог села Горачића
- који поживи часно 59 год.
- А престави се 8-12-1912 год.
- Ратовао је 1876 и 7 и 8 год.
- Старешина водник Трнавског батаљона
- I класе и одликоват у рату.
- Овај знак подигоше му
- његови синови Богић и Милан
- Кнежевићи.[7]
Споменик Чедомиру Станковићу (†1915) (Горачићи – Ружичића гробље)
- СТАНКОВИЋ ЧЕДОМИР
- 1843-1915
- бивши кмет
- и учесник у турским ратовима.[7]
Споменик Милану Раковићу (†1916) (Горачићи – Раковића гробље)
- Овде је сарањен
- МИЛАН РАКОВИЋ
- из Горачића
- поживи 75 г.
- у време свог живота бијо је првак
- кметовао је више пута
- и као ратник одликоват је
- ратном медаљом 1878 г.
- за врлине своје одликоват је
- краљевским орденом
- Таковског крста 5 реда 1893 г.
- Умро је 11 септембра 1916 г.
- Споменик подиже
- син Веселин Раковић
- и остала родбина.[7]
Споменик Радивоју Васиљевићу (†1923) (Горачићи – Петковића гробље)
- Ево Гроба неизбежна двора
- ђе се одмара тело од умора
- дична Срба
- РАДИВОЈА ВАСИЉЕВИЋА
- поштованог грађанина
- овог села Горачића
- кои часно поживи 77 год.
- а престави се у вечност
- 3 фебруара 1923 год.
- кои ратова са Турцима
- 1876 и 7 и 8 год.
- Бог да му душу прости. (...)[7]
Споменик Панти Главоњи (†1923) (Горачићи – Зимоњића гробље)
- Приђи ближе српски роде
- те прочитај овај тужни спомен овде
- дична Срба
- ПАНТА ГЛАВОЊИЋА
- поштованог грађанина
- овог села Горачића
- кои часно поживи 70 год.
- а престави сеу вечност
- 4 септембра 1923 год.
- и бивши војник Трнавског баталиона
- кои ратова са Турцима 1876 и 7 и 8 год. (...)[7]
Споменик Милораду Царевићу (†1923) (Горачићи – Сјеничића гробље)
- Пред овим спомеником
- лежи и одмара се
- МИЛОРАД МИШО ЦАРЕВИЋ
- из Горачића
- који поживи 69 год.
- а престави се у вечност
- 21 новембра 1923 год.
- у турском рату 1876 г ратово рањен
- и одликован за храброст.
- Године 1885 ратово са Бугарима.
- У општини је био члан суда
- у истој уважавао прву реч
- био је вредан и поштован домаћин.
- Спомен подигоше синови
- Микаило Тикомир Јовица Миленко
- и унуци Радомир и Момчило.[7]
Споменик Јеротију Стевановићу (†1927) (Горачићи – Черговиште гробље)
- Ево гроба неизбежна двора
- где се одмара тело од умора
- ЈЕРОТИЈА СТЕВАНОВИЋА
- из Горачића
- који часно поживи 80. год.
- а ратово са Турцима 1876 и 7 и 8 год.
- а умро 18 вебруара 1927 год.
- Бог да му душу про[сти].
- Овај спомен подиже
- његов зет Радомир и ћерка Ката
- Милићевићи.[7]
Споменик Раденку Јоровићу (†1938) (Горачићи – Јаковљевића гробље)
- Овде лежи тело
- РАДЕНКА М. ЈОРОВИЋА
- поштена грађанина
- и бившег општинског часника
- из Горачића
- који пож[иви] 80 год.
- а умре 28 де[цембра] 1938 г.
- Бог да му душу прости
- њему и његовог оца
- НИКУ ЈОРОВИЋА
- ко[ји] је у своје старости 50 г.
- учествовао у турском рату
- а погибе 14 авг[уста]у 1876 г.
- на Јавору.[7]
Споменик Лексу Драгићевићу († ?) (Шуме)
- Овде почива
- ЛЕКСО ДРАГИЋЕВИЋ
- из Шума
- бив. Заставник
- баталиона моравичког
- 1. класе који је 3 године
- код књаза Милана Обреновића IV
- као катан-перјаник верно служио
- а 1876, 1877. и 1878. г.
- у рату с Турцима
- за храброст одликован био.[4]
Војници страдали у Другом српско-турском рату (1877-78)
[уреди | уреди извор]Општи записи
[уреди | уреди извор]Страдали на Јавору
[уреди | уреди извор]Умрли од ратних напора
[уреди | уреди извор]Непознато
[уреди | уреди извор]Војници преживели ратове (1876-78)
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Протић, Милисав Д. (1940). Драгачево и његови славни синови. [Б. м. : б. и.,].
- ^ а б Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- ^ Марковић, Љубомир М. (1996). Јаворски рат 1876. Београд: Друштво уметника "Стари град". ISBN 86-7270-005-8.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Ибарска војска у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године : научни скуп поводом обележавања 120-годишњице Јаворског рата. Чачак: Народни музеј. 1997.
- ^ Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.
- ^ Николић, Радојко (1998). Каменописци народног образа : каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: Литопапир.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи ај ак ал Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2015). Вековања Горачића, Губереваца и Живице : [монографија]. Гуча: Гуча : Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-15-1.
Литература
[уреди | уреди извор]- Маринковић, М. Радован (1968). „Клесар Млађен Раковић”. Градац : часопис за књижевност, уметност и друштвена питања (бр. 8).
- Опачић, Петар; Скоко, Саво (1981). Српско-турски ратови : 1876-1878. Београд: Београдски издавачко-графички завод.
- Марковић, Љубомир М. (1996). Јаворски рат 1876. Београд: Друштво уметника "Стари град". ISBN 86-7270-005-8.
- Марковић, Љубомир М. (1996). Јунаци са Јавора : Мајор Илић, Петар Борисављевић, Јеврем Вукосављевић. Београд: Друштво уметника "Стари град". ISBN 86-7270-006-6.
- Ибарска војска у српско-турским ратовима од 1876. до 1878. године : научни скуп поводом обележавања 120-годишњице Јаворског рата. Чачак: Народни музеј. 1997.
- Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”.
- Савовић, Саша (2009). Срце у камену : крајпуташи и усамљени надгробници рудничко-таковског краја. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-82877-29-5.
- Стојић, Никола Ника (2011). Драгачевски епитафи : записи са надгробника и крајпуташа (2. допуњено изд.). Чачак: Међуопштински историјски архив. ISBN 978-86-80609-45-4.
- Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2015). Вековања Горачића, Губереваца и Живице : [монографија]. Гуча: Гуча : Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-15-1.
- Николић, Радојко (2018). Камена књига предака: о натписима са надгробних споменика западне Србије (PDF) (2. допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.