Коста Шуменковић
Коста Шуменковић | |
|---|---|
 | |
| Пуно име | Коста Шуменковић |
| Датум рођења | 16. новембар 1828. |
| Место рођења | Боровац, Османско царство |
| Датум смрти | 17. новембар 1905. (77 год.) |
| Место смрти | Београд, Краљевина Србија |
Коста Шуменковић (Боровац, 1829 — Београд, 1905) био је трговац, српски национални радник и добровољац у ратовима 1876—1878. и 1885. године.
Биографија
[уреди | уреди извор]Коста Шуменковић се родио 16. новембра 1828. (или 1829?) у дримколском селу Боровац[1] - у струшкој нахији Охридске казе Османског царства. Био је потомак чувеног хајдука Недељка званог "Шумин", а син Атанасија и Јане. Отуда је изведено презиме: "Шумин", или "Шумен" - па "Шуменковић". Школе Коста није учио, као врло млад отишао је у печалбу. Након Кримског рата 1853-1856. одлази у Србију где се бави бозаџијством. Одлази и у Русију, Аустрију и Немачку где се бави трговином. По повратку у Београд уложио је зарађени новац и отворио радњу са ортаком Михајлом Костићем "Албанезом". Затим је остварио властиту радњу, под својим именом у у гостионици "Балкан", на Теразијама.[1] Након догађаја на Чукур чесми 1862. учествује са добровољцима у опсади београдске тврђаве и ту се упознаје са Милошем Милојевићем. Убрзо је остварио приличан иметак па већ 1869. подиже српску школу у свом родном селу, где почиње да ради учитељ Станко Лазаревић (до 1873).[2]
По повратку Милојевића из Русије постају велики пријатељи као истомишљеници. Постаје он одани следбеник - као веза са Јужном Србијом, али и кум Милојевићу; који и умире на његовим рукама. Костина супруга Петкана је заслужна што је Милојевић забележио многе старе народне песме из Јужне Србије. Године 1873. издаје о свом трошку мапу Милоша Милојевића: „Историјско- етографска географска мапа Срба и српских (југословенских) земаља у Турској и Аустрији“.[3] Године 1876. протестује заједно са Тодором Станковићем из Ниша, Деспотом Баџовићем из Крушева пред цариградском конференцијом због одлуке да се Стара Србија укључи у будућу Бугарску. По оснивању добровољачког кора Милоша Милојевића у Српско турском рату 1876. улази у његов састав и истиче се храброшћу у борбама пред Новим Пазаром. У другом Српско-турском рату 1877-1878. делује у тајном комитету у Нишу са Тодором Станковићем, Милошем Милојевићем, архимандритом Савом Дечанцем, Аксентијем Хаџиарсићем, Деспотом Баџовићем и Глигоријем Чемерикићем[4] са циљем да олакша продор српске војске. У овом рату је са добровољцима ушао у Врање. У Српско-бугарском рату 1885. такође учествује као добровољац.
Један је од чланова оснивача Друштва Светог Саве 1886.[5] Постао је редовни члан и члан добротвор "Друштва за помоћ радника из Старе Србије и Македоније", 1899. године у Београду.[6] Умро је у Београду 1905. у седамдесетшестој години.[7]
Одликовања
[уреди | уреди извор]Коста Шуменковић је одликован:
- Таковским крстом с мачевима петога степена,
- Таковским крстом четвртога степена.
- Орденом Светога Саве петог степена.
- Сребрном медаљом за храброст.
- Златном медаљом за храброст.
- Ратним споменицама.
- Од Друштва Црвенога Крста одликован је његовим крстом
- Од Друштва Светог Саве његовом медаљом.
- Од црногорског кнеза Николе одликован је Даниловим крстом четвртог степена.
Извори
[уреди | уреди извор]
- ^ а б "Нова искра", Београд 1900. године
- ^ "Браство", Београд 1940. године
- ^ Историско етнографско географска мапа Срба и српских (југославенских) земаља у Турској и Аустрији од Милоша Ст. Милојевића, Издао Коста Атанасков – Шуменковић, у Београду 1873, Размера = 1:2.000000, Накнадно издање одбора Књегиње Љубице.
- ^ Ucesce Nislija U Oslobodilackom Ratu - ISTORIJA NIŠA, Приступљено 5. 4. 2013.
- ^ М. Војводић, "Друштво Светог Саве" документа 1886-1891. године, Београд 1999.
- ^ "Дело", Београд 1899. године
- ^ Братство 11, Београд 1906, 299-315.
