Лазар Личеноски
Лазар Личеноски | |
|---|---|
.JPG) | |
| Датум рођења | 26. март 1901. |
| Место рођења | Галичник, Османско царство |
| Датум смрти | 10. април 1964. (63 год.) |
| Место смрти | Скопље, Југославија |
Лазар Личеноски (Галичник, 26. март 1901 — Скопље, 10. април 1964) био је експресионистички сликар и један од најаутентичнијих македонских сликара пејзажа, у које је уносио и фолклорне елементе. Радио је и мртву природу, портрет и мозаике.[1][2]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у Галичнику, од оца дуборесца. Рано је остао без родитеља, па се сам бринуо о себи. Напустио је четврти разред гимназије и пошао на столарски занат.[3] Седам година је био столар, бавећи се тим занатом до краја Првог светског рата. Обрео је крајем 1921. године у Београду, и "пуким случајем" обрео у уметности, осетивши уметнички порив.
У Београду је 1927. године завршио Уметничку школу са академским курсом. Шест година се учио код професора - уметника Ивановића, Добровића и Миловановића.[4] Од 1927. до 1929. године специјализирао је зидне технике у Паризу, у атељеу Марсел Линоара и код Пол Бодуена на Високој школи за уметности и занате (École nationale supérieure d'arts et métiers), а такође је посећивао и атеље Андреа Лота и академију „Гран Шомје“ (Académie de la Grande Chaumière).
Каријера
[уреди | уреди извор]Живео је у Београду, а потом у Скопљу. Прву самосталну изложбу у Београду у Уметничком павиљону "Цвијета Зузорић" имао је септембра 1930. године. Изложбу у малој сали павиљона су му омогућили покровитељи из "Удружења Јужносрбијанаца" у Београду.[5] Био је члан предратне београдске групе „Облик“ (1931).[6] Године 1931. осликао је фреско-иконе у новој православној цркви Св. апостола Петра и Павла у родном Галичнику.[7]
Самосталне изложбе: Скопље, Београд, Загреб; заједничке изложбе: Скопље, Париз, Београд, Лондон, Ливерпул, Манчестер, Солун, Праг, Софија, Рим, Букурешт, Брадфорд[потребна одредница].
Био је професор и директор Више школе за примењену уметност у Скопљу, дописни члан САНУ. Добитник Октобарске награде за сликарство 1959. године.
Дела
[уреди | уреди извор]- „Бачила“
- „Долап“
- „Афионски полиња“
- „Охридски рибари“ и друга.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Конески, Блаже; Башевски, Димитар (1990). Ликови и теми. Култура.
- ^ Бошковска, Надица (2000). Библиографија на македонската ликовна уметност (2 изд.). НУБ „Климент Охридски“.
- ^ "Правда", Београд 3. фебруар 1933.
- ^ "Време", Београд 2. децембар 1936.
- ^ "Правда", Београд 3. септембра 1930.
- ^ "Време", Београд 11. новембар 1931.
- ^ "Време", Београд 10. јул 1931.
Литература
[уреди | уреди извор]- Бошковска, Надица (2000). Библиографија на македонската ликовна уметност (2 изд.). НУБ „Климент Охридски“.
- Конески, Блаже; Башевски, Димитар (1990). Ликови и теми. Култура.
