Галичник

Из Википедије, слободне енциклопедије
Галичник
мкд. Галичник
Galichnik-View-Northern-Slope.jpg
Поглед на Галичник
Административни подаци
Држава  Република Македонија
Општина Маврово и Ростуша
Становништво
Становништво
 — (2002) 3
Географске карактеристике
Координате 41°35′39″ СГШ; 20°39′12″ ИГД / 41.5942° СГШ; 20.6533° ИГД / 41.5942; 20.6533Координате: 41°35′39″ СГШ; 20°39′12″ ИГД / 41.5942° СГШ; 20.6533° ИГД / 41.5942; 20.6533
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 1.400 м
Галичник на мапи Републике Македоније
Галичник
Галичник
Остали подаци
Поштански број 1253
Позивни број (+389) 45
Регистарска ознака GV

Галичник (мкд. Галичник) је насељено место у Републици Македонији, у западном делу државе. Галичник припада општини Маврово и Ростуша.

Галичник је познат у Македонији као једно од средишта етно-туризма. Познато је по традиционалној и јавној летњој свадби "Галичка свадба" која се одржава сваке године на сеоску славу - Петровдан.

Природни услови[уреди]

Насеље Галичник је смештено у западном делу Републике Македоније. Од најближег већег града, Дебра, насеље је удаљено 33 км североисточно.

Галичник се налази у доњем делу историјске области Река. Насеље је положено високо, на западним висовима планине Бистра, док се даље ка западу тло стрмо спушта у уску долину реке Радике. Надморска висина насеља је приближно 1.400 метара.

Клима у насељу је планинска.

Историја[уреди]

Некада је ово подручје било насељено од словенског племена Мијака.

Срби у Галичнику[уреди]

У Галичнику је радио као архитекта 1875. године Ђорђе М. Пуљевски, који је објавио 1873. године књигу у Београду. Радило се од речнику: српско-албански, арбански-арнаутски, турски и грчки језик. Његови претплатници из Галичника, који су били код скупљача Серафима Јуруксака, мајстора терзије: Анђелко Стојановић млекаџија, Стеван Кости млекаџија, Трифун Стефановић, Кузман Тортески млекаџија за сина Божидара, Матеја Богдановић, и Ставре Петровић. Другу групу пренумераната окупио је Јован Пуљевски зографски мајстор: Милош Миленковић, Станоја Стојановић, Миленко Милић, Никола Боћиков, Алекса Видић и Сима Николић. Трећу групу је окупио зидарски мајстор Јован Андрејевић од Галичника: Нестор Јосифов и Мијајло Неаврамовски. Мајстор Јован Андрејевић из Галичника је финансирао штампање књиге.[1]

Крајем 19. века Галичник је био велико насеље, са приближно 1.500 становника.

Становништво[уреди]

По попису становништва из 2002. године Галичник је имао 3 становника.

Претежно становништво у насељу су етнички Македонци (100%).

Већинска вероисповест у насељу је православље.

Привреда[уреди]

Раније је привреда у Галичнику била везана за овчарство, док су многи људи ишли и у печалбу. Данас је Галичник само туристичко одредиште и бивши становници долазе у село за време лета.

Личности[уреди]

Збирка слика[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Ђорђе М. Пуљевски: "Речник од четири јазика", Београд 1873. године

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]