Манастир Дохијар
Манастир Дохијар (грч. Μονη Δοχειαρειου) је православни грчки мушки манастир на Светој гори, десети у хијерархији манастира. 1990-те живело је 32 монаха. Име Дохијар означава појам "гостопримац" (у манастиру) "трпезар" и "подрумар".[1]
Манастир празнује Сабор светих архангела Михајла 8. новембра по јулијанском календару, (21. новембар грегоријански календар), коме је посвећен и манастриски храм.
Опис[уреди | уреди извор]
Манастир се налази на југозападној обали полуострва Атос. Окружен је шумама, пашњацима и вртовима. Манастир се од 1988. године, заједно са осталих деветнаест светогорских манастира, налази на УНЕСКО-вој листи светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Планина Атос.
Историја[уреди | уреди извор]
По предању манастир је основао био први ктитор српски властелин Дохијар. Али утврђено је да име Дохијар долази из чињенице да је њен оснивач био је 976. године игуман Јефтимије Атонски[2], који је био монах Манастира Велике Лавре.
Главни храм манастира подигао је цар Нићифор II Фока, други Свети Атанасије Велики и Јевтимије. Јевтимије је први изградио цркву и келије на локацији пристаништа Дафни, а потом се повукао на север, где је подигао храм посвећен Светом Николи. Та црква је живописана 1568. године.[3] Као други ктитор помиње се Јефтимијев рођак Никола, који се ту замонашио и потом постао игуман. Манастир је основан на новом месту, на земљишту манастира Ксиропотама пре 1013. године, од стране монаха Јована "дохијара ксиропотаманског".[4]
У XIV веку манастир је обновљен ктиторством цара Јована Палеолога и српског краља Стефана Душана. По повељи цара Душана од марта 1349. године види се да је манастиру дато утврђење Равеника.[5] У XVI веку манастир је обновљен након турског разарања.
О животу у овом манастиру снимљен је документарни филм „Где си, Адаме?”.[6]
Архитектура и реликвије[уреди | уреди извор]
- Црква Арханђела, први храм на Светој гори од мермера, на прелазу из храма у трпезарију су слике прва три игумана.
- Са десне стране улаза у трпезарију, у специјално конструисаној капели је чудотворна икона Богородице Брзопомоћнице (грч. Γοργοεπεκοος), насликана у 10. веку у време игумана Неофита.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Љиљана Стошић: "Речник црквених појмова", Београд 2006.
- ^ "Библиотекар", Београд 1962.
- ^ Мирјана Живојиновић, Мирјана Милосављевић: "Четврто казивање о Светој Гори", Београд 2005.
- ^ "Историјски часопис САНУ", Београд 1985.
- ^ "Отаџбина", Београд 1881.
- ^ К., А. (7. 10. 2022). „Документарац о монашком животу на Светој Гори”. Политика. Приступљено 10. 11. 2022.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 Манастири Свете Горе | ||
|---|---|---|
 | ||
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
