Манастир Дохијар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Манастир Дохијар

Манастир Дохијар (грч. Μονη Δοχειαρειου) је православни грчки мушки манастир на Светој гори, десети у хијерархији манастира. 1990-те живело је 32 монаха. Име Дохијар означава појам "гостопримац" (у манастиру) "трпезар" и "подрумар".[1]

Манастир празнује Сабор светих архангела Михајла 8. новембра по јулијанском календару, (21. новембар грегоријански календар), коме је посвећен и манастриски храм.

Опис[уреди]

Манастир се налази на југозападној обали полуострва Атос. Окружен је шумама, пашњацима и вртовима. Манастир се од 1988. године, заједно са осталих деветнаест светогорских манастира, налази на УНЕСКО-вој листи светске баштине у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Планина Атос.

Историја[уреди]

По предању манастир је основао био први ктитор српски властелин Дохијар. Али утврђено је да име Дохијар долази из чињенице да је њен оснивач био је 976. године игуман Јефтимије Атонски[2], који је био монах Манастира Велике Лавре.

Главни храм манастира подигао је цар Нићифор II Фока, други Свети Атанасије Велики и Јевтимије. Јевтимије је први изградио цркву и келије на локацији пристаништа Дафни, а потом се повукао на север, где је подигао храм посвећен Светом Николи. Та црква је живописана 1568. године.[3] Као други ктитор помиње се Јефтимијев рођак Никола, који се ту замонашио и потом постао игуман. Манастир је основан на новом месту, на земљишту манастира Ксиропотама пре 1013. године, од стране монаха Јована "дохијара ксиропотаманског".[4]

У XIV веку манастир је обновљен ктиторством цара Јована Палеолога и српског краља Стефана Душана. По повељи цара Душана од марта 1349. године види се да је манастиру дато утврђење Равеникија.[5] У XVI веку манастир је обновљен након турског разарања.

Архитектура и реликвије[уреди]

  • Црква Арханђела, први храм на Светој гори од мермера, на прелазу из храма у трпезарију су слике прва три игумана.
  • Са десне стране улаза у трпезарију, у специјално конструисаној капели је чудотворна икона Богородице Брзопомоћнице (грч. Γοργοεπεκοος), насликана у 10. веку у време игумана Неофита.

Референце[уреди]

  1. ^ Љиљана Стошић: "Речник црквених појмова", Београд 2006.
  2. ^ "Библиотекар", Београд 1962.
  3. ^ Мирјана Живојиновић, Мирјана Милосављевић: "Четврто казивање о Светој Гори", Београд 2005.
  4. ^ "Историјски часопис САНУ", Београд 1985.
  5. ^ "Отаџбина", Београд 1881.

Спољашње везе[уреди]