Пређи на садржај

Мраморје (Перућац)

С Википедије, слободне енциклопедије
Мраморје
Светска баштина Унеска
Званично имеСтећци - средњовековни надгробни споменици
МестоПерућац, Општина Бајина Башта, Србија Уреди на Википодацима
Координате43° 57′ 02″ С; 19° 25′ 39″ И / 43.950436° С; 19.427484° И / 43.950436; 19.427484
Површина055, 1.785 ha (5.900.000, 192.100.000 sq ft)
Критеријумкултурна: iii, vi
Референца1504
Упис2016. (41. седница)

Мраморје или Багруша је средњовековна некропола стећака, која се налази у Перућцу и спада међу најочуваније некрополе тог поднебља[1]. Овај локалитет има највећи број некропола у Србији. Потиче из XIV века и простире се између реке Дрине и магистралног пута који прати њен ток, на самом улазу у насеље. Локалитет се налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од изузетног значаја[2][1], али је и поред тога угрожен реком Дрином са једне и ширењем самог Перућца, са друге стране[1].

Сакрална уметност

[уреди | уреди извор]

Стећци су позно средњовековни надгробни споменици који се појављују као посебан вид сакралне уметности на простору Балканског полуострва, на територији Босне и Херцеговине, Западне Србије, северне Црне Горе, Хрватске и простора Далмације. Појављују се као уметничко дело, као скулптуре, са циљем стварања вечног споменика преминулој особи, као уобичајена компонента европских погребних обичаја, средњовековни стећак – надгробни споменик је посебна појава и специфична синтеза језика и писма, вере и обичаја, историје и хронологије, културе, уметности и естетике.[3]

Некропола стећака

[уреди | уреди извор]

Некропола је формирана у 14. веку и имала је око 200 стећака, направљених од тврдог кречњака, међу којима су највећи примерци достизали дужину од 2 метра, са ширином и висином од скоро 1 метра. Каснији извори бележе број од 122 споменика, док их, према последњим подацима, има 93 и то:[4]

  • 46 плоча
  • 18 слемењака са постољем
  • 10 слемењака без постоља
  • 7 сандука са постољем
  • 10 сандука без постоља
  • 2 аморфна примерка.

Део стећака је, током времена, премештен, део је утонуо у тло, док је неколико примерака пребачено у музеје (два стећка без украса се налазе у збирци Етнографског музеја у Београду, а један у Народном музеју у Ужицу).

Поређани су у правилне редове и већином имају оријентацију запад-исток. На стећцима нема натписа, већи број је фино обрађен, врло мали број њих је украшен, а на реткима су забележени мотиви круга, полумесеца, мача и штита.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]